SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo

BIZLife magazin

•
•
I
Ivana Mihajlović
1 von 76
Downloaden Sie, um offline zu lesen
intervju Vladimir Vujasinović, vaterpolo trener // Želeo sam nešto više Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 6 // novembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD specijalno izdanje Kamatna politika banaka u uslovima krize BIZLife okrugli sto Intervju Nikša Vušurović državni sekretar, Ministarstvo finansija Konzervativnim pristupom do cilja Biznis komentar Aleksandar Stevanović savetnik ministra, Ministarstvo privrede Nema kratkog puta ČETIRI ZAKONA SAŠE RADULOVIĆA Stabilan privredni astal Istraživanje Dramatična situacija u automobilskoj industriji BIZLife Conferences&Events // fmcg sektor do 2020. Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine BIZLIFE xxx 1
2 BIZLIFE xxx
REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA „FMCG SEKTOR DO 2020.” Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.” u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija, predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija. Prvi panel Drugi panel „FMCG sektor danas” „Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera” Teme: • trani i domaći trgovački lanci u regionu S • Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje u regionu • Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača Teme: • Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP... • Prednosti i mane regionalnog udruživanja • Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni • Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje? • Investiranje u nova tržišta, da ili ne? INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Republika Srbija BIZLIFE xxx 3
Sadržaj 8 Stabilan privredni astal Četiri zakona Saše Radulovića 12 Dramatična situacija u automobilskoj industriji Ima li oporavka na tržištu automobila? 13 ez velikih B promena u 2014. ROLF-JURGEN seyerle, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora 14 ale šanse za M oporavak STANKO RADIĆ, generalni direktor, Grand Motors 15 orak u dobrom K pravcu Strana 12 16 Neophodno predvidivo poslovno okruženje Ima li oporavka na tržištu automobila? Dramatična situacija u automobilskoj industriji Bela knjiga Saveta stranih investitora (fic) 19 amatna K politika banaka u uslovima krize BIZLife ConferencesEvents 28 Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine fmcg sektor do 2020. 32 ali i otporni M Osiguranje u privredi 37 ovi dan kao N najveći izazov Toplica Spasojević, predsednik ITM Group James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG-u 52 Moćni ’dijamant’ 42 Produktivnost na nivou Gedžeti 44 Aerodromi u korak sa promenama? Strana 16 46 a posao ne D postane pakao Poslovni saveti 48 Milijarderi i njihove poznate devojke 54 premni smo za S transformaciju Tanjuga Poslovni uspeh Impresum IMPRESUM DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović Business Magazine 58 Želeo sam nešto više Milovan Miličković 4 BIZLIFE sadržaj 67 esma od P skijanja VLADIMIR VUJASINOVIĆ, vaterpolo trener Skijanje u tri doline, Francuska 70 dravlje na Z visokoj nozi 61 lepe note I i aždaha Wellness Hrana za dušu 72 oda koja budi M 63 Zalogaji koji pucaju od zdravlja IRENA GRAHOVAC 74 d sebe tražim O najviše Hrana i piće 64 Dobitna kombinacija win-win broj 06 // novembar Boris Ilić, finansijski i HR direktor, Grand Motors ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 FOTO DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Mirjana Pašćan Marko Rupena, Nenad Đorđević, foto servis Beta www.pepperboost.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Gorica Bilal jelena.devic@bizlife.rs Jovana Đurašković MARKETING mirjana.pascan@bizlife.rs gorica.bilal@bizlife.rs jovana.djuraskovic@bizlife.rs Ivana Čeković ivana.cekovic@bizlife.rs SARADNICI milovan.milickovic@bizlife.rs IVANA KONSTANTINOVIĆ, novinar i voditelj B92 UREDNIK LIFESTYLE ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK 66 Ne, ne i ne negativnim ljudima Jubileji Business lifestyle 50 Beneficijama do zaposlenih PREDRAG MILINČIĆ, National field sales manager, Coca-Cola Hellenic Poslovna komunikacija U fokusu stranih medija Pwc o promenama u evropskoj avio industriji Bela knjiga Saveta stranih investitora Neophodno predvidivo poslovno okruženje 41 ladari sveta V 'Cvrkut' na berzi Daniela Ilić, Ana Stojanović, Mirjana Zec, Iris Božić, Irena Lazarević, Dušan Nikolić Jelena Dević Pepper Boost ŠTAMPA Grafiprof Braće Krsmenovića 23, Beograd DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZVRŠNI MENADŽER PRODAJE Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs IZDAVAČ Digital Life KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD +381 11 303 52 74 + 381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
uvodnik Biće ono što biti ne može?! Moram da izdvojim dva utiska meseca P rvi utisak je gostovanje prvog potpresednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u Utisku nedelje. Kao prvo, niko se ne seća da je Utisak nedelje ikad pomeren za utorak (a kamoli zbog nekog sportskog događaja, konkretno mečeva Novaka Đokovića), pa već samim tim je pobudio interesovanje. A drugi deo priče je najava novih hapšenja prvog potpredsednika Vlade Srbije. I pored insistiranja Olje Bećković, Aleksandar Vučić nije izašao sa imenima, osim da će sve biti poznato za dva dana. (sa novinarske strane, naravno), ministar Radulović je pokušao da objasni sve svoje stavove vezane za neophodnost izmena pomenutih zakona, a novinari da dobiju odgovore na sva pitanja o koja ministarstvo privrede i Vlada mogu da se sapletu u narednom periodu. Pored pojašnjenja pojedinih izmena zakona, pre svega zakona o privatizaciji i stečaju, o sredstvima u budžetu, o SIEPA-i, o budućim subvencijama i izdvajanjima Vlade, o bankama i bankarskim kamatama na kredite privredi, i o fondovima i investitorima, koji su po rečima ministra Radulovića zainteresovani za ulaganja, pa u takve firme kao što su Prva petoletka, Galenika..., i insistiranja ministra Radulovića da sve izmene moraju da se okončaju do kraja ove 2013. godine, jer u suprotnom reforme je nemoguće sprovesti, dotakli Sve može da se dovede u pitanje ako bude republičkih izbora na proleće U vreme izlaska ovog broja imena uhapšenih verovatno će biti poznata, i cenim da će slika poslovne Srbije tada biti drugačija, jer kako je najava bila vrlo bombastična, imena nekih velikih srpskih tajkuna će se sigurno povlačiti po medijima, a neke velike firme to više neće biti. Drugi utisak meseca je neformalan razgovor ministra privrede Saše Radulovića sa glavnim i urednicima ekonomskih rubrika srpskih medija. Iako je bio radni dan, uveče, sastanku je prisustvovalo preko 20 novinara. Na 'meniju' su bile izmene zakona o privatizaciji, stečaju, radu, izgradnji i planiranju. U razgovoru, koji je ponekad poprimao i notu žustrog smo se i pitanja mogućih, novih izbora, koji mogu sve da dovede u pitanje. Naime, na pitanje šta se dešava ukoliko se raspišu novi izbori, ministar Radulović je rekao da to znači novu vladu, a sa novom vladom su sasvim izvesni i novi programi, pa i zakoni. Tako da ono što u ovom momentu izgleda kao nešto izvesno i sigurno, već u aprilu možda uopšte neće biti tako. Do tada ostaje da se nadamo da 'biće ono što biti ne može', kako je napisao Njegoš, i da će do privrednog oporavka Srbije ipak doći. Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs BIZLIFE uvodnik 5
BIZNIS PANORAMA ’OVOLIKO STE U DUGOVIMA?’ - Dominique Strauss-Kahn, savetnik Vlade Srbije razgovarao je s Sašom Radulovićem, ministrom privrede i predstavnicima privrede o rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju i izmenama propisa koje su važni za privredni oporavak. ’ZDRAVO, BALLMERU, KUĆO STARA’ – Steve Ballmer, izvršni direktor Microsofta i Ivica Dačić, premijer Srbije prilikom Ballmerove posete Srbiji. ’PA DOBRO, KOME JA PRIČAM?!’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, Ljubomir Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Lazar Krstić, ministar finansija. 6 BIZLIFE biznis panorama ’JOŠ JEDAN GOLUB, PRELETAČ?!’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i Vuk Jeremić na svečanosti povodom otvaranja Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, čiji je osnivač Vuk Jeremić.
’U BEOGRADU GRADONAČELNIK DEMOKRATA?! NE BRE, U NEW YORKU’ - Demokrata Bill de Blasio pobedio je ubedljivo na izborima za gradonačelnika New Yorku republikanskog protivkandidata Joe Lhotu, osvojivši više od dve trećine glasova. De Blasio je time postao prvi gradonačelnik iz redova Demokratske partije u poslednje 24 godine. ’U NAOČARE ME GLEDAJ!’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i šeik Mohamed bin Zajed, princ prestolonaslednik razgovarali su o unapređenju ekonomskih odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Predsedničkoj palati u Abu Dabiju. ’KAD OBAMA DRŽI BANKU’ - Barack Obama, predsednik SAD sastao se američkim privrednicima u Beloj kući u Vašingtonu kako bi razgovorali o imigracionim reformama. U ’Ruzveltovoj sobi’ pored Obame našli su se direktori kompanija kao što su Lockheed Martin, Deloitte, Motorola i McDonald's. BIZLIFE biznis panorama 7
tema broja ČETIRI ZAKONA SAŠE RADULOVIĆA Stabilan privredni astal Saša Radulović, ministar privrede tekst: Daniela Ilić 8 BIZLIFE tema broja „To je paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne samo na tri, na primer. Veoma je važno da skupština predloge ovih zakona usvoji do kraja godine, od toga zavisi uspeh svega“, kaže za BIZLife ministar Radulović
I pod svojim okriljem ima još 153 ako sve njegove ekonomske preduzeća u restrukturiranju koja mere još nisu dobile ’zeleno upošljavaju 51.023 radnika i još svetlo’ u srpskoj Vladi, ministar 419 preduzeća koja nisu uspela da privrede, Saša Radulović ne pronađu nove vlasnike ili su ugoodustaje. Iščekujući da smanjenje vori o privatizaciji raskinuti, nameta na rad za koje se i u njima radi ukupno zdušno zalaže postane Čak 35.536 radnika. stvarnost u Srbiji, Radu2.171 Kod stečajeva je lović inicira menjanje preduzeće situacija sledeća: čak zakona o privatizacijii je trenutno 2.171 preduzeće je o stečaju, koje je Vlada u stečajnom trenutno u stečajnom već usvojila, a narodni postupku postupku. Iako stečaj u poslanici bi to trebalo da Srbiji u proseku (zvanično) učine do kraja godine. Uz ova traje jednui po godinu, među ovim dva propisa, Radulović insistira i firmama ima pojedinih kod kojih na promeni zakona o radu i zakona se postupak stečaja ne okončava o planiranju i izgradnji. I u svemu duže od decenije. se zalaže za – transparentnost. „Četiri zakona: o privatizaciji, o Agencija za privatizaciju pod svojim okriljem ima još stečaju, planiranju i izgradnji i zakon o radu čine jedinstven paket. 153 preduzeća u restrukturiranju koja upošljavaju On je veoma bitan za ceo poslovni 51.023 radnika i još 419 preduzeća koja nisu uspela da ambijent u Srbiji i sprovođenje pronađu nove vlasnike ili su ugovori o privatizaciji postupka restrukturiranja. To je raskinuti, i u njima radi ukupno 35.536 radnika paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne Po novom zakonu o stečaju, „Stečaj u Srbiji je potpuna samo na tri, na primer. Veoma je inače, državu će zastupati u svim suprotnost onome što takav važno da skupština predloge ovih slučajevima jedno lice: Agencija za postupak treba da bude. Stečaj u zakona usvoji do kraja godine, od privatizaciju, što do sada nije bio svakoj zemlji znači novi početak toga zavisi uspeh svega“, kaže za slučaj. Kako bi se izbegle malveri postavljanje firme na noge, BIZLife ministar Radulović. zacije povezanih lica, koja umeju a samo kod nas predstavlja kroz razne sudske postupke stečaj ubijanje preduzeća. Hoćemo da A na kakvim nogama da rastežu mesecima i godinama, stvorimo uslove za efikasan i brz trenutno stoji novim zakonom se takvi poverioci stečaj, koji će omogućiti zaštitu ‘srpski sto’? svrstavaju u naplatni red u koji interesa i preduzeća i poverilaca. Kroz privatizaciju je u protekloj spadaju i vlasnici kapitala – dakle, A ne da se stečaj oteže u nedodeceniji prodato 2.365 preduzeća u poslednji, koji se namiruju tek gled“, kaže za BIZLife Aleksandar za 2,59 milijardi evra. Procenat kada se svi prethodno namire iz Stevanović, savetnik ministra uspešnosti privatizacije na tendestečajne mase. privrede, objašnjavajući važnost rima, na primer, bio je svega 37 Izuzetno važna novina u zakonu ova četiri zakona. odsto. Agencija za privatizaciju DVA RADULOVIĆEVA ZAKONA IZ DRUGIH MINISTARSTAVA Zakon o radu i planiranju i izgradnji Iako ne spadaju u njegov resor, ministar privrede zdušno se zalaže za promenu Zakona o radu. Ključna stvar ovde je isplata otpremnine samo za staž proveden kod poslednjeg poslodavca (uključujući i povezana lica), a ne, kao sada, za celokupan radni vek, što su mnogi zloupotrebljavali, naročito u državnim firmama naplaćujući se više puta na ime istih godina provedenih na radu. Takođe, trebalo bi da budu pojednostavljene mnoge procedure kako bi se olakšalo zapošljavanje. „Srbija ima jedan nerazuman zakon o radu, koji ne valja ni poslodavcima, ni zaposlenima. Kada se on promeni, olakšaće se i novo zapošljavanje, što će, posledično, podstaći i razvijanje poslovanja“, navodi Aleksandar Stevanović. Kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji očekuje se pojednostavljenje procedura za dobijanje građevinske dozvole, kaoi rešavanje statusa prava korišćenja zemljišta. „Po pitanju izgradnje na nivou smo najgorih afričkih država. Šta god da uradimo, biće bolje“, kratko je prokomentarisao Stevanović. → više informacija na www.bizlife.rs BIZLIFE tema broja 9
o stečaju tiče se samih zaposlenih u takvim firmama. Njima će biti povezan ceo staž, na nivou minimalca. Iako se, po novom rešenju, momentom ulaska u stečaj raskidaju svi ugovori o radu i kolektivni ugovori koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, radnici bi ipak trebalo da budu bolje zaštićeni. Kada je reč o isplati zarada, po trenutnom zakonu, radnicima iz stečajne mase sleduju minimalci za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i plaćeni doprinosi za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. godine. Privatizovanim će se smatrati preduzeća koja do tog roka zaključe ugovor o prodaji kapitala ili imovine, odnosno ukoliko je usvojen unapred pripremljeni program restrukturiranja. ukazujući da je „mnogo više Ukoliko privatizacija kapitala spornih privatizacija od 24 čije se nije okončana do 31. decembra preispitivanje zahteva“. 2014. Agencija za privatiAleksandar Stevanović zaciju podnosi predlog kaže da privatizacija Zaposlenima u firmama u stečaju za pokretanje stečaju Srbiji predstavlja će biti povezan nog, odnosno likvidapotpunu suprotnost ceo staž, cionog postupka. onome što bi trebalo na nivou Kupac kapitala i da bude. minimalca imovine kroz privatizaci„Ako već nije sproju može da bude i domaće i vedena kako treba, hajde strano pravno ili fizičko lice. Međuda je bar završimo kako treba. tim, novost je da, kada se kao kupac Firme nam trunu, vlasnici koji javlja strano pravno lice, Agencija su ih kupili kroz privatizaciju su za privatizaciju sprovodi postupak zainteresovani samo za poslovanje upoznavanja krajnjeg vlasnika svojih off-shore preduzeća preko kupca, što propisuje Ministarstvo. kojih su profit iznosili iz Srbije“, Ova procedura treba da spreči da se pojašnjava Stevanović. pojave kupci koji će ovdašnje preNovim zakonom o privatizaciji, duzeće da kupe ‘prljavim’ novcem predviđeno je da taj proces bude ili onim stečenim kroz korupciju. završen do 31. decembra 2014. Privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje Zakon o stečaju Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja. 10 BIZLIFE tema broja Ovo se značajno menja, jer, po novom zakonskom rešenju, radnici bi trebalo da imaju potpuno povezan staž i isplaćene sve zaostale plate u visini najmanje minimalca. Osim ovih izmena, novim zakonom se predviđa osnivanje Komore stečajnih upravnika, kao novo neprofitno strukovno udruženje stečajnih upravnika, po ugledu na Advokatsku komoru. Time automatski prestaje da postoji i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Jer, predviđa se da Komora sačinjava kodeks profesionalne etike, izdaje i obnavlja licence za rad stečajnim upravnicima, donosi rešenje o oduzimanju licence, vodi imenik stečajnih upravnika i obavlja druge poslove predviđene zakonom. Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja. Zakon o privatizaciji drugi je važan zakon u nadležnosti Ministarstva privrede. Dok pojedini ukazuju da ove ključne izmene dolaze kasno, kada je već ‘sve što je dobro prodato’, u Ministarstvu privrede ne misle tako Povezana lica Mogućnost namernog ’teranja’ firme u stečaj, što je bio čest slučaj kroz protekle privatizacije, novim zakonom se svodi na minimum. Pojedinci su u privatizaciji kupovali zdrave firme, zaduživali ih kod drugih preduzeća u svom vlasništvu, a onda podnosili, kao poverilac, zahtev za pokretanje stečajnog postupka i namirivali se kroz prodaju preostale imovine. Sada se takvi poverioci, jer je reč o povezanim licima, svrstavaju tek u četvrti isplatni red, pa do novca mogu da dođu tek kada se namire svi ostali.
„Privatizacija u Srbiji predstavlja potpunu suprotnost onome što bi trebalo da bude.” Aleksandar Stevanović savetnik ministra privrede Novi zakon, takođe, zabranjuje da kupac kapitala potiče iz zemalja u ‘off-shore zonama’, bez obzira da li je reč o firmi ili pojedincu. Takođe, kupci ne mogu da budu strane firme kojima upravljaju građani Srbije, što bi trebalo da se odnosi na investicione fondove. Po novom zakonu, privatizacija se obavlja prodajom kapitala, a u izuzetnim slučajevima, prodajom imovine. „Ukoliko nije moguće izvršiti prodaju kapitala i imovine, prethodno se sprovodi postupak restrukturiranja, po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije UPPR, u skladu sa u Ministarstvu privrede misle da je „mnogo više spornih privatizacija od 24 čije se preispitivanje zahteva“ zakonom koji uređuje stečaj“, navodi se u predlogu novog zakona. Privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje. Zakon dozvoljava mogućnost kombinacije ovih metoda u jednom preduzeću. Za sve kupce važi pravilo da Agenciji za privatizaciju obavezno dostave svoje završne račune za poslednje tri godine, uz podatke o bonitetu, koji obuhvataju tržišno učešće, organizaciju strukturu, delatnosti, upravu... „Zakon o privatizaciji će onemogućiti da se ponove situacije koje su dovele do netransparentne vlasničke strukture preduzeća“, objašnjava Aleksandar Stevanović. ● Ključne stvari Kod zakona o privatizaciji i o stečaju, dve stvari su, prema rečima Saše Radulovića, ključne. Jedna je potpuna transparentnost, a druga je odgovornost kako državnih organa tako i svih koji sprovode privatizaciju, kao i stečajnih upravnika. „Kad kažem potpuna transparetnost to i mislim: svi izveštaji,popisi poverilaca, sve ono što je bilo u senci nedostatka informacija više neće biti“, kaže ministar privrede. BIZLIFE xxx 11
ISTRAŽIVANJE Ima li oporavka na tržištu automobila? Dramatična situacija u automobilskoj industriji U Srbiji je u periodu januarseptembar ove godine prodato nepunih 17.000 vozila, a poređenja radi, u rekordnoj 2008. prodato je gotovo 44.000 automobila tekst: Milovan Miličković K ada je Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila, početkom godine rekao da je situacija na tržištu automobila u Srbiji dramatična i da se graniči sa katastrofom, mnogi su pomislili da su takve izjave preuranjene. Ipak, tek se Međutim, kakva je trenutna situacija i kakve nam tendencije dolaze iz EU izgleda da ćemo za nekoliko godina svi, umesto automobila, voziti bicikle. (U poslednjih nekoliko godina prodaja bicikala nadmašila je prodaju novih automobila u čak 23 zemlje EU – prim.aut). Ovog meseca mediji su puni napisa o tome kako je, kada je prodaja automobila u Srbiji u pitanju, za prvih devet meseci 2013. godine zabeležen pad od deset odsto u odnosu na isti period očekivalo ’razmahivanje’ kompaprošle godine. nije Fiat automobili Srbija Izgleda U Srbiji je, prema tim (FAS), Sajam automobila da ćemo za podacima, u periodu i najavljeno dobijanje nekoliko godina svi, januar-septembar datuma za početak umesto ove godine prodato pregovora sa Evropautomobila, nepunih 17.000 vozila, skom unijom, od kojeg voziti bicikle a poređenja radi, u bi nam, valjda, svima rekordnoj 2008. prodato je naprasno postalo bolje. gotovo 44.000 automobila. U 2013. najbolja prodaja Fiata i Škode Prema podacima portala Vrele gume ovo je pet za sada najprodavanijih automobila u 2013. godini: FAS - 2688 prodatih vozila Škoda - 2652 prodatih vozila Hyundai - 1335 prodatih vozila VW - 1194 prodatih vozila Ford - 875 prodatih vozila 12 BIZLIFE istraživanje Septembar najgori u poslednjih deset godina A najgori je bio upravo poslednji mesec po statistici, septembar, kada je prodato manje od 1.700 vozila što je najlošiji rezultat u poslednjih deset godina. Situacija bi verovatno bila još lošija da nema FAS-a. Prema nekim podacima svaki deseti auto-
proizvođača luksuznih automobila mobil prodat na našem tržištu je su pesimističnije od onih koje je upravo ’Fiat 500L’. Upravo modeli dao u septembru na autosalonu u Fiata i Škode su najprodavaniji u Frankfurtu. Štadler je tada rekao ovoj godini. Međutim, ima marki da bi moglo da potraje godinu do koje za mesec dana nisu uspele dve do ubrzanja oporavka autoda prodaju nijedan automobil. mobilskog tržišta u Evropi. Prodaja popularnih automoDa je stanje loše potvrbila sada je sa trocifrene Automobilsko đuju i reči šefa kompaprešla na dvocifrenu, tržište nije Fiat-Chrysler za što se nije desilo u pou zapadnoj Evropi Evropu Alfredo Altaslednjih deset godina. neće izaći iz krize pre kraja decenije ville. On kaže da iako Iako uvoznici i dalje Rupert Stadler se prodaja automobila u traže načine da se pronekim evropskim zemljadaja automobila pospeši, ma blago popravlja, poslednji sve se završava samo na pokumeseci ove godine biće izuzetno šajima. Činjenica je da zbog malog teški za italijansko tržište, a da će broja stanovnika i nesrazmerno ta kompanija tek do 2015. ili 2016. male kupovne moći srpsko tržište oporaviti prodaju. na svim planovima ima dosta proPo mišljenju analitičara očekuje blema. U Evropi tek pokoja država se da će prodaja automobila u je za sada izašla iz recesije, a čak i Evropi da se uveća za oko tri one koje nemaju takvih problema, odsto u toku 2014. usled povećane bar što se tiče tržišta automobila, potražnje od strane kupaca. Kako suočavaju se sa padom prodaje. navode analitičari pri kompaniji Goldman Sachs, auto industrija u Oporavak tek krajem Evropi je još uvek u jako lošoj podecenije ziciji, ali da bi 2014. mogla da bude Prema rečima direktora Audija godina početka oporavka. Ruperta Stadlera, automobilsko trStanje je takvo da je čak i najžište u zapadnoj Evropi neće izaći jača kancelarka u Evropskoj uniji iz krize pre kraja ove decenije. morala da reaguje. Nemačka Izjave predstavnika nemačkog Situacija bi verovatno bila još lošija da nema FAS-a. Prema nekim podacima svaki deseti automobil prodat na našem tržištu je upravo ’Fiat 500l’ ROLF-JURGEN SEYERLE, generalni direktor, Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora Bez velikih promena u 2014. N a automobilskom tržištu zabeležen je značajan pad prodaje od 2008, za 55 odsto. Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim aspektima prodaje. Međutim, premijum segment ima trend koji je konstantan i koji je na stabilnom nivou, ističe Rolf-Jurgen Seyerle, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora ocenjujući poslovnu 2013. - Zahvaljujući našim kompaktnim vozilima A-Klasi i B-Klasi koji su doneli novi mladalački duh našem portfoliju, mogu Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim aspektima prodaje da kažem da smo zadovoljni prodajnim rezultatima. Posebno bih želeo da istaknem novog člana naše porodice kompaktnih automobila, novi CLA, koji je prevazišao sva naša očekivanja. U najekskluzivnijem segmentu nova S-Klasa je postavila nove standarde i pomerila granice tehnologije na mnogim nivoima. Kakva su vaša očekivanja za 2014? U 2014, ne očekujem velike promene na tržištu, posebno zbog činjenice da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen kontinuirani pad prodaje. Prema našim procenama premijum segment trebalo bi da ostane na istom nivou kao i u 2013. godini. Očekujemo povoljan trend za našu kompaniju sa modernim i atraktivnim modelima u svim segmentima. Sledeće godine predstavićemo nove modele koji su okosnica naše prodaje, pre svega nova C-Klasa, čija će promocija biti početkom naredne godine. Naša porodica terenskih vozila dobiće petog člana, potpuno novi model GLA, koji nastavlja konceptualni Mercedes-Benz trend. BIZLIFE istraživanje 13
STANKO RADIĆ, generalni direktor, Grand Motors Male šanse za oporavak O vu 2013. ocenjujem najblaže rečeno – teškom, jer svi uvoznici iz meseca u mesec beleže pad prodaje: u deset meseci ove godine on iznosi bezmalo 16 odsto u odnosu na isti domaće proizvodnje, koji je ponuđen uz izdašnu državnu podršku čime nam je nametnuta neravnopravna tržišna utakmica. U trci za kupcima većini uvoznika i prodavaca glavni adut je niža cena, što ugrožava isplativost ovog posla. Grand Motors je ipak odoleo mnogim od tih iskušenja, zahvaljujući, pre svega, povećanoj brizi o dosadašnjim, a posebno novim kupcima. Srećna je okolnost i da u portfelju imamo više renomiranih automobilskih marki, pa možemo da ponudimo vrlo široku lepezu vozila - već od 8.990, sve do 110-120.000 evra. Jedini smo u branši koji u ovo teško finansijsko vreme proširuje delatnost: sredinom novembra počinjemo s uvozom, prodajom i servisiranjem čuvenog Jaguara. Dolaskom Jaguara, Grand Motors postaje lider u automobilskim poslovima u Srbiji – po broju brendova čija vozila uvozi, distribuira, prodaje i servisira: pre dvanaest godina posredstvom naše S nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude uspešnija od ove godine period 2012, kaže za BIZLife Stanko Radić, generalni direktor Grand Motorsa. - To je odraz slabe platežne sposobnosti, ali i prevelikog uvoza polovnih automobila. Uz to, većina renomiranih marki je u ovoj godini dobila i jakog konkurenta iz kompanije u Srbiju se vratio Ford, potom su se 2007. godine vratili Volvo i Land Rover, od leta 2011. kupcima se nude vozila Infiniti, dok je Grand M iz Novog Sada jedan od uvoznika, prodavaca i servisera automobila Mazda. Kakva su vaša očekivanja za 2014? S nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude uspešnija od ove godine. Ako se nastave sadašnji trendovi, 2014. bi, nažalost, mogla da bude prelomna za mnoge male uvoznike i dilere, koji sve teže preživljavaju. Grand Motors računa na još jednu tešku godinu, pa zato pripremamo nove pogodnosti za buduće kupce, čime nastojimo da makar sačuvamo sadašnji tržišni udeo u klasi malih i srednjih automobila, dok u premijum klasi očekujemo značajan rast, jer ponudu proširujemo novim brendom i novim modelima. 14 BIZLIFE istraživanje kancelarka Angela Merkel je upravo na Sajmu u Frankfurtu upozorila Evropsku uniju na to da proizvođačima automobila ne postavlja preteške ciljeve vezane za ispuštanje ugljen-dioksida, rekavši da bi to moglo ugroziti inovacije i privredni rast. Ona je u junu blokirala dogovor koji bi pred evropsku automobilsku industriju postavio ambiciozan cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida do 2020. FAS i Mercedes Ono što hrabri, bar kada je Srbija u pitanju, su investicije u auto industriju. Automobilska industrija u Srbiji, zapošljava petnaest hiljada radnika i godišnje zaradi gotovo dve milijarde evra. Ono što hrabri, bar kada je Srbija u pitanju, su investicije u auto industriju. Automobilska industrija u Srbiji, zapošljava petnaest hiljada radnika i godišnje zaradi gotovo dve milijarde evra Veliki deo pokriva izvoz i to upravo FAS-a koji je, kako je nedavno saopšteno, za deset meseci ove godine izvezla automobile za ukupno milijardu i 282 miliona evra, što je čini najvećim izvoznikom u Srbiji. Prema najavama direktora Antonia Cesare Ferrare plan je da samo 30.000 vozila u narednom periodu FAS izveze u SAD. Ohrabruju i sve češći razgovori rukovodstava Mercedesa i Ikarbusa, da ovaj nemački gigant preuzme proizvodnju autobusa prema najnovijoj tehnologiji. Najavljuje se dugoročna strateška saradnja, a predlog je da Mercedes izrađuje šasiju, a Ikarbus karoseriju vozila. Cilj Vlade Srbije je da dovede što više manjih investitora koji bi proizvodili delove za poznate proizvođače, a već postoji interes određenih kompanija pretežno iz Kine i Japana. Pitanje je samo da li će ove investicije, osim na privredu, imati uticaja i na automobilsko tržište.●
BIZNIS KOMENTAR Korak u dobrom pravcu Srbija se danas nalazi na raskrsnici ili prekretnici, kako u društvenom tako i u ekonomskom smislu Piše: Toplica Spasojević, predsednik ITM Group I re'; učenje i usavršavanje treba, takođe, da bude nacionalni prioritet. zvori na kojima je naše društvo funkcionisalo su iscrpljeni. MeDa bi se otvorile investicije neophodan je još jedan veliki potez, đunarodne donacije, privatizacija i prodaja imovine, zaduživaa to je resetovanje bankarskog i finansijskog sistema. Situacija nje su bile metode za održavanje statusa quo, a ne za izgradnju u kojoj su kamatne stope u proseku 12,5 odsto (sa deviznom moderne države. klauzulom), a ročnost jedva godinu dana, je neodrživa kako za Danas je vreme za otrežnjenje i za postavljanje ciljeva. Prvo privredu tako, na duži rok, i za banke. dolazi na red geostrateško pozicioniranje (EU, Rusija, Kina, Zbog toga je neophodno da Narodna banka sa Ministarstvom arapski svet), definisanje granica (Kosovo, autonomija Vojvodine privrede i finansija organizuje dogovor sa privredom o i regiona), a odmah zatim i ekonomija. Posle teških pilula Svima novim uslovima poslovanja. Dobitnici će biti svi, a biće oko briselskih pregovora za pristupanje EU i rešavanja je laknulo dovoljno da se naprave manji ustupci na svakoj strani. statusa Kosova, došla je na red i ekonomija. kada su počele Možda je potrebno ponovo napraviti Bečki dogovor Ekonomija je možda i najgorčija pilula koju treba da se donose sa bankama i novi aranžman sa MMF-om. Oni bi progutati, a rezultati se neće videti odmah. Kao što odluke, doneli neophodno poverenje i sigurnost za sve učesmo i priželjkivali, Vlada je počela da donosi mere, ali sada nema zaustavljanja snike. Možda, kao krajnja mera i davanje privredi grejs koje predstavljaju raskid sa prošlošću i pogledom kroz perioda od jedne do dve godine, da se dobije u vremenu ružičaste naočare. Takođe, mere su i podrazumevale do okončanja krize. Na ovaj način bi se mere kompletirale i sa inventarizaciju problema (preduzeća u restruktuiranju, viškovi dodatkom opštih mera za popravljanje privrednog ambijenta, zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima i slično). Oštre Srbija bi mogla da bude potpuno drugačija zemlja. budžetske restrikcije i uvođenje reda u javne finansije predstavEkonomski ministri treba da na potpuno novi, kreativni i ljaju korak u dobrom pravcu. neortodoksni način rešavaju probleme. Neophodan je i potpuni Analiza rada javnih preduzeća, njihova korporatizacija, uvođekonsenzus svih učesnika. nje javnosti kao i najava profesionalnog menadžmenta sigurno će dobiti podršku stručne javnosti. Najava izmene zakona o izgradnji i zakona o radu, definitivno će dati kredibilitet reformama. Pokretanje svih potencijala i Ohrabrujuće su zvučali nastupi zvaničnika na 'Kvantnom skoku', završetak reformi (penzionog 'Start Up-u', investicionim konferencijama u Londonu i Moskvi. sistema, školstva, zdravstva) su Predstavljena je jedna odlučnija i organizovanija Srbija. Primetno uslov za dostizanje je stavljen akcenat na ekonomiju i investicije iz inostranstva. Moje mišljenje je da je početak dobar, ali da nam je još ostalo održivog sistema puno posla. Treba hitno pokrenuti investicioni ciklus i proces reSmatram da je svima laknulo kada su počele da se donose industrijalizacije. Nosioci treba da budu domaći preduzetnici, njih odluke, ali sada nema zaustavljanja. Pokretanje svih potencijala preko 200.000. Oni mogu da pokrenu Srbiju i zapošljavanje. Ne i završetak reformi (penzionog sistema, školstva, zdravstva) su zaboravimo da je nazaposlenost danas najveći problem u našoj uslov za dostizanje održivog sistema. zemlji, oko 24 odsto stanovništva i preko 40 kod mladih. Odliv Srbija ima potencijale, kako prirodne (poljoprivreda, enermozgova je i dalje ogroman. getika, rudarstvo) tako i humane (kvalifikovana radna snaga, Jedini način da se ovi trendovi zaustave je promocija preduzetnišinovativni inženjeri i iskusni preduzetnici). Srbija ima potencijal tva i investiranja. Strani i domaći investitori treba da imaju jednak da bude najveća regionalna sila i u ekonomiji, ali da bi to postala tretman kod podrške i zaštite. Preduzetništvo i inovacije treba da treba da pobedi sebe i svoje kočnice. ● budu nacionalni zadatak, a ne rentijerstvo i negovanje 'kafić kultu- BIZLIFE biznis komentar 15
EKONOMSKA POLITIKA Bela knjiga Saveta stranih investitora (FIC) Neophodno predvidivo poslovno okruženje „Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi Vlada trebalo da se pozabavi“, Frederic Coin, predsednik FIC-a tekst: Ana Stojanović S avet stranih investitora (FIC) izdao je jedanaestu po redu Belu knjigu sa preporukama stranih investitora za poboljšanje investicione klime Srbije. FIC čini 130 kompanija sa 17,5 odsto direktnog učešća u BDP Srbije u 2012. godini, koje su na ovom tržištu uložile preko 20 milijardi evra i zapo- šljavaju više od 95.000 ljudi, sa zadatkom da formuliše zajedničke stavove članica i daje konkretne predloge za unapređenje poslovne klime u Srbiji. „Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi Vlada trebalo da se pozabavi. Država treba da se usresredi na očuvanje makroekonomske stabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja. U tom smislu, potrebno je ubrzati proces usvajanja novog zakona o radu, kako bi se poboljšali uslovi za zapošljavanje, kao i novog zakona o planiranju i izgradnji, čime bi se olakšalo izdavanje građevinskih dozvola. Nastavak borbe protiv korupcije i jačanje vladavine prava doprineli bi boljem poslovnom okruženju što pogoduje novim investicijama. Potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem korišćenju oskudnih javnih resursa. To bi ne samo poboljšalo konkurentnost, već bi i znatno doprinelo očeki- Investiciona i poslovna klima - pregled realizacije preporuka Preporuke Prvobitno date u BK Ubzati sprovođenje tranzicionih reformi sa dvostrukim ciljem stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta i približavanja Srbije Evropskoj Uniji 2008. √ Smanjenje i pojednostavljenje birokratskih procedura i na nacionalnom 2011. √ Stvaranje ambijenta konkurencije u okviru dobro regulisanog tržišta,pružajući jednaka prava svim učesnicima, i dobrom anti-monopolskom politikom 2008. Pojačati borbu protiv korupcije pošto se ona doživljava kao jedna od najneprijatnijih stvari u poslovanju u Srbiji 2011. √ Voditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će biti podsticajna za privredu i koja će privući investitore 2011. √ 16 BIZLIFE ekonomska politika Značajan napredak Određeni napredak Bez napretka √
Država treba da se usresredi na očuvanje makroekonomskestabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja vanim naporima Vlade da smanji javni deficit, kako putem korenitih strukturnih reformi na strani potrošnje, tako i postojanim radom na poboljšanju naplate prihoda i suzbijanju sive ekonomije“, kaže u predgovoru za ovogodišnju Belu knjigu Frederic Coin, predsednik Saveta stranih investitora (FIC). Saobraćaj Ovaj sektor je obeležilo nepostojanje dovoljnih finansijskih sredstava za bržu izgradnju i održavanje postojećih puteva, za modernizaciju železnice i rečnog saobraćaja. Vlada je donela Generalni plan razvoja saobraćaja u Srbiji kojim se do 2027. godine predviđaju investicije od preko dve milijarde evra u puteve, železnicu, rečni i vazdušni saobraćaj. Prošlogodišnja Bela knjiga je u ovom sektoru ponudila šest preporuka. U tri slučaja registrovan je delimičan napredak, a u tri ga nije bilo uopšte. Ovogodišnja Bela knjiga je ponudila osam novih preporuka. Energija Pažnju u ovoj oblasti, prema autorima Bele knjige, u narednom periodu treba usmeriti u pravcu dovršavanja zakonskih okvira usvajanjem neophodnih podzakonskih akata. Savet je u prošlom izdanju Bele knjige ponudio osam preporuka, po jednom predlogudošlo je do značajnih promena, izvestan napredak je zabeležen kod dva, dok promene nema u slučajupet predloga. Ponuđeno je osam novih preporuka. Stubovi razvoja Autori Bele knjige su promene u oblastima: saobraćaj, energija, telekomunikacije i informacione tehnologije, nekretnine i izgradnja, i tržište rada i ljudski kapital, koje su označene kao ’stubovi razvoja’ ocenili i dalje manje od onog što je potrebno, čak manje i od onog što je moguće. Saša Radulović (levo), ministar privrede, Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region BAT South-East Europe i premijer Ivica Dačić BIZLIFE xxx 17
Telekomunikacije i informaciona tehnologija Usvajanje dvogodišnjeg akcionog plana za primenu Strategije razvoja elektronskih komunikacija do 2020. ocenjeno je kao pozitivno, ali je s druge strane došlo do velikog kašnjenja u primeni prenosivosti brojeva u fiksnoj telefoniji. Sektor informacionih tehnologija je, po oceni autora Bele knjige, IT izdvajamo - Vlada bi trebalo da stranoj valuti, kao i RATEL-ovo se uzdrži od uvođenja bilo kakvih vrlo odgovorno nadgledanje primera cenzurisanja interneta i da mene i poštovanja zakona. Prošlo ostane pri otvorenom internetu, izdanje Bele knjige sadržalo je 19 koji najviše pogoduje inovacijama, preporuka, osam za telekomunidruštvenom razvoju i komercijalkacije i jedanaest za informacione nim interesima. Vlada bi trebalo da tehnologije. Među osam koje su se zadrži otvoren i redovan kontakt odnosile na telekomunikacije, u sa e-zajednicom i inicijativom koja dve je uočen značajan napredak, u dve izvestan napredak, dok u četiri dolazi iz ovog sektora. nije registrovan nikakav napredak. Nekretnine i izgradnja U sektoru informacionih tehnoloPrimena donetih važnih zakona gija, u tri preporuke je zabeležen u ovoj oblasti je veoma spora značajan napredak, u pet izvestan i neujednačena kao što je, na napredak, a u tri nije zabeležen primer, slučaj sa Zakonom nikakav napredak. Ova Bela Borba protiv o restituciji. Pored toga, knjiga nudi 20 novih korupcije i obzirom na relativno preporuka, po deset za jačanje vladavine kratak rok od usvajasvaki sektor. Izdvajaprava doprineli bi nja ovih zakona, nije mo - RATEL bi trebalo boljem bilo dovoljno vremena da izgradi reputaciju poslovnom okruženju da se oceni efekat. U nezavisnog i kompetenprošloj Beloj knjizi ponuđetnog zakonodavnog organa, ne su četiri preporuke. Kod jedne pojednostavi procese podizanjem je zabeležen izvestan napredak, stepena efikasnosti i pružanjem dok kod tri napretka nije bilo. FIC podrške operaterima da pružaju je ponudi novih 13 preporuka. usluge od kojih će koristi imati i Potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem korišćenjuoskudnih javnih resursa u toku prošle godine doživeo nekoliko pozitivnih pomaka. Dalji razvoj programa E-uprave, i na nacionalnom i na lokalnom nivou, zatim početak donošenja amandmana na Zakon o plaćanjima u oni potrošači, uz potpunu transparentnost i nediskriminatorne aktivnosti, te uspostavljanje jednakih standarda za sve aktere na srpskom tržištu telekomunikacija u oblasti telekomunikacija. U oblasti Investiciona i poslovna klima I pored preporuka FIC-a vezanih za oblast investicione i poslovne klime u Srbiji, koje su bile iznete u ranijim Belim knjigama, i ove godine se ponavljaju, iz jednostavnog razloga jer tokom ovih godina nije bilo primetno ozbiljnijih i kvalitetnijih pomaka na bolje. - Ubrzati ritam tranzicione reforme sa dvostrukim ciljem unapređenja poslovnih uslova i približavanja Srbije EvropskojUniji; - Smanjiti i pojednostaviti administrativne procedure i na nacionalnom i na lokalnom nivou; - Stvoriti uslove za tržišnu konkurentnost na dobro regulisanom tržištu tako što će svi konkurenti uživati jednaka prava, uz odgovarajuće regulisanje monopola; - Sprovoditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će podsticati preduzetništvo i privlačiti dodatne investicije; - Podsticati izvoz kao ključan element ekonomskog rasta i razvoja. 18 BIZLIFE ekonomska politika Tržište rada i ljudski kapital Dva zakonska akta iz ove oblasti koja su stupila na snagu nakon prošle Bele knjige jesu amandmani na postojeći zakon koji reguliše tretman trudnica na radu i na porodiljskom odsustvu, kao i amandmani na Zakon o suzbijanju zlostavljanja na poslu. Međutim, kako ističu autori Bele knjige, još postoje brojni problemi nedoslednosti u zakonskom regulisanju tržišta rada. Ovo pitanje je još značajnije ako se ima u vidu vrlo visoka stopa nezaposlenosti i činjenica da bi dobro regulisano tržište rada moglo da doprinese smanjenju nezaposlenosti. Ovaj segment je u prošlogodišnjoj Beloj knjizi imao najviše predloga i preporuka, čak 26. Nažalost, samo je u jednoj preporuci zabeležen izvestan napredak dok u 25 slučajeva napretka nije bilo.I u ovoj Beloj knjizi, ovaj stub razvoja prednjači u broju preporuka. Ima ih 33, od čega se 29 odnosi na tržište rada, a četiri na ljudski kapital.●
s p e c i j a l n o i Z d a n j e Kamatna politika banaka u uslovima krize
B IZL IFE Okrugli sto, Kamatna politika banaka u uslovima krize Novac u Srbiji najskuplji Kamate 'guraju' visoke kamatne marže u bankama, loši plasmani i nenaplativi krediti, cena izvora novca, visoka referentna kamatna stopa i devizna rezervacija, kamate na oročene depozite… 20 Piše: Mirjana Zec Foto: Nenad Đorđević N iže kamate na dinarske ili devizne kredite ne mogu se očekivati u bankama dok Vlada i Narodna banka Srbije ne obezbede ambijent u kome će privreda imati bar nekakv rast, obavezne rezerve i referentna kamatna stopa NBS budu niže, inflacija niža u ciljanim okvi- Aleksandar Stevanović savetnik ministra, Ministarstvo privrede „Više nema para za problematične i firme za koje se zna da novac neće vratiti. U Fondu za razvoj NPL su dostigli 80 odsto od kojih 40 odsto neće nikada biti vraćeno. Odlučeno je da 36 milijardi dinara bude opredeljeno za podršku privredi, ali na sasvim drugačiji način.“ rima, dinarizacija zastupljena u znatno većoj meri, broj nenaplaćenih kredita (NPL) počne da se smanjuje, a ukupan makroekonomski ambijent znatno stabilniji – jedinstvena je ocena učesnika okruglog stola, u organizaciji medijske kuće BIZLife, čija je tema bila ‘Kamatna politika banaka u uslovima krize’. Objašnjavajući zašto su kamate u Srbiji veće nego u EU ili bilo gde u regionu, Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, naveo je dva uzroka: visok nivo evroizacije (ogroman broj kreditnih transakcija odvija se u evrima), a drugi razlog je visok nivo neizvesnosti (riziko faktor) i makroekonomske nestabilnosti. Istovremeno, merama koje povlači NBS važno je da se spreče visoke oscilacije vrednosti kursa dinara prema evru, a inflaciju zadrže u okvirima koji su 4+ ili – 1,5 odsto na godišnjem nivou. To znači da NBS zadržava viso- Analiza je pokazala da se učešće profita banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012. Aleksandra Vukosavljević Dejan Janjatović EBRD Srbija član Izvršnog odbora ProCredit banke „Nema mnogo zainteresovanih za kupoprodaju nenaplativih kredita. Primećeno je da banke sve češće gledaju da što pre preko kolaterala naplate svoj novac, a mnogo je manje onih koje su spremne da traže neki drugi, teži i duži način kako bi pomagle preduzeću i naplatile svoj zajam.“ „Prilikom formiranja kamatne stope banka vodi računa o ceni izvora sredstava, regulativi NBS koja se odnosi na obaveznu rezervu i adekvatnost kapitala, a treći faktor su operativni troškovi i premija rizika koje banka zaračunava da bi se obezbedila od rizika koji postoje u radu sa klijentima.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize
ku referentnu kamatnu stopu, ali i visoko obavezno rezervisanje (do 29 odsto) kada banka odobrava kredit u devizama. „Dok je stepen evroizacije visok imaćemo visoku kamatnu stopu u dinarskim kreditima, a dokle god je visoka kamata u dinarima, percepcija rizika zemlje je loša, a to, opet, povratno utiče na cenu finansiranja u evrima. Sve skupa, dok ne postignemo makroekonomsku stabilizaciju ne možemo imati ni stabilne, odnosno, niže kamatne stope“, naglasio je Vušurović evra prema dinaru očekuje da bude najviše oko 118 dinara na kraju 2014. A koliko je visina kamata postala ’vruć krompir’ u bankarskim rukama, pokazuju sveži podaci koji, svi odreda, ukazuju na značajan pad kreditnih aktivnosti u ovoj godini. Kao jedan od glavnih uzroka visokih kamata pominju se loši nenaplativi krediti, koji su 31. oktobra iznosili 31,5 odsto za pravna lica, a u pojedinim bankama idu čak i do 80 odsto. U prvoj opsežnoj Ivan Mitrović direktor finansija Galeb grupa „Preko gotovo fiksnog deviznog kursa ugrožava se zdravi deo privrede, odnosno izvoznici, a to utiče na devizne rezerve. NBS ne vodi dovoljno računa o cikličnim kretanjima u privredi.“ Tatjana Pavlović Banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe koja može da finansira projekte sa ovom cenom kredita i dodao da država i NBS ne utiču direktno na visinu kamata, već je njihova obaveza da svojim delovanjem stvore dobar makroekonomski ambijent. Jedan od uzroka visokih kamata svakako su kamate koje banke isplaćuju štedišama na položene depozite. Ove godine NBS opet apeluje da banke vode računa o visini kamata, pa se ponuđene kamate na štednju uglavnom kreću između 3,5 i četiri odsto, što je i dalje znatno više nego na oročene uloge u bankama u EU. „Najbolji doprinos NBS po pitanju kamata“, ističe Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS, je obaranje i održavanje inflacije na niskom nivou uz očuvanje finansijske stabilnosti. Inflacija je sada u granicama cilja. Otuda i očekivanja da se smanji riziko premija zemlje, a potom i kamatne stope. Tim pre što se i za narednu godinu predviđa da rast inflacije bude 4+ ili -1,5 odsto, dok se za kretanje kursa analizi o visini kamata na kredite u Srbiji, koju su uradili dr Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta i dr Dušan Vasiljević, stručnjak Svetske banke, a koja je predočena učesnicima BIZLife okruglog stola, ukazuje da NPL i cena izvora sredstava nisu glavni uzroci visokih kamata, nego visoka kamatna marža. Uz to, kako tvrdi dr Živković, ide i niska efikasnost banaka merena operativnim troškovima. „Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poena, za razliku od cena kredita koje se razlikuju tri do četiri cela procentna poena. Najveća stavka u okviru kamatnih marži je niska efikasnost banaka u Srbiji merena operativnim troškovima u odnosu na kamatni prihod. U periodu od 2006. do 2012. došlo je do promene u strukturi kamatnih marži. Povika na bankare i ocena da zarađuju visoke profite nije sasvim tačna“, upozorava dr Živković. Analiza je pokazala da se učešće profita Kamatna politika banaka u uslovima krize izvršni direktor za finansije kompanije Lasta „Nema biznisa koji može da izdrži ove kamate i donese profit. Banke su svoje gubitke prevalile na privredu i građane. Privredi je teško i zbog velikih dugova koje država ima prema kompanijama. Primena Zakona o rokovima plaćanja, za sada, ne ide loše. Ali, šta sa ranijim dugovima koje država ima prema privredi. Reč je o velikom novcu koji niko više i ne pominje, a kompanije su zbog toga u dugovima.“ dr Boško Živković profesor Ekonomskog fakulteta „Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poena, za razliku od cena kredita koje se razlikuju tri do četiri cela procentna poena.” 21
banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012. Ali od 2008. godine aktivira se novi generator nevolja koji cenu kredita u Srbiji čini visokom. To su loši plasmani, odnosno nevraćeni krediti. Oni su na početku perioda doprinosili ukupnoj kamatnoj marži sa 0,9 odsto, a u 2012. su uticali sa 1,7 procentnih poena. Analitičari ocenjuju da je taj proces vrlo opasan jer će uticaj NPL potrajati. Rešavanje problema loših plasmana uslovljeno je oporavkom ekonomije i realnog sektora, što se u Srbiji odvija vrlo sporo. Ocene kako visoke obavezne rezerve, koje se kreću i do 29 odsto, prave visok trošak u kamatama, analiza nije potvrdila. U 2006. rezervacije su uticale sa 1,6 procentnih poena, a 2012. sa 1,1 odsto u kamatnoj marži. Za dr Đorđa Đukića ključni problem je što banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe, koja može da finansira projekte sa ovom cenom kredita. Velike kompanije, naglašava dr Đukić, snađu se za novac preko granice i u posebnim aranžmanima, a mali i srednji upućeni su na domaće banke. Đukić kaže da se država nije borila sa finansijskom nedisciplinom, a istovremeno je stvarala privid kako je stanje visokih kamatnih stopa održivo na duge staze i da je ovo tržište dobro za sticanje ekstra profita. 22 Jedan od glavnih uzroka visokih kamata su loši nenaplativi krediti in t er vj u Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije Narodne banke Srbije Ključni instrument NBS Svako smanjenje referentne kamatne stope je poboljšanje Piše: I. Mihajlović U narednom periodu Narodna banka Srbije (NBS) očekuje održavanje inflacije u projektovanim okvirima u srednjem roku što otvara prostor za dalji pad referentne kamatne stope, a samim tim i kamatnih stopa banaka, ističe Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS, u intervjuu za BIZLife. Referentna kamatna stopa, koja je nedavno smanjena na deset odsto, predstavlja ključni instrument. Deluje putem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs. Referentna kamatna stopa deluje putem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs „Kod nas je visoka rizična premija izazvana rejtingom zemlje. Bankarska industrija Srbije pati od ročnosti koja je bazirana na kratkoročnim izvorima najviše do jedne godine, a to je skup izvor novca. Mislim da cena izvora novca utiče na kamatu, a to pokazuju podaci kod kamata na devizne kredite, iako postoji tendencija blagog pada“, ističe dr Đukić. Dr Đukić je izrazio sumnju da će opstati sadašnji broj banaka na duži rok jer EU zona beleži trom ekonomski rast koji ne može da povuče ekonomski rast u Srbiji. „Ako iduće godine bude dva odsto rasta to će biti fantastično“, napominje dr Đukić, pitajući zašto visina obavezne rezerve kod nas, kao rigidni instrument, ostaje tako visoka. On ističe kako na ovaj način nižu cenu plaćaju loši, a vrlo visoku cenu jako dobri igrači u bankarskoj industriji. Zato se u drugim zemljama primenjuju druge mere kada je o obaveznoj rezervi reč. • „Želimo da razvijamo transmisiju kamatnih stopa, da imamo niže kamatne stope na depozite privredi, i na kredite privredi i stanovništvu i da, na kraju krajeva, upravljamo tim tokovima.“ Kada će konačno doći do pada kamatnih stopa banaka, Zoroja smatra da je teško predvideti. „Svako smanjenje referentne kamatne stope automatski je poboljšanje za one čiji su krediti vezani za nju ili za stope koje od nje zavise, a to su dinarski krediti u privredi. Veći deo je onih deviznih i devizno indeksiranih, ali radimo i u tom pravcu.“ • Ograničavanje kamatnih stopa „Dosadašnje opredeljenje nije bilo u pravcu ograničavanja kamatnih stopa, ali razmatramo sva moguća rešenja i pratimo efekte takvih mera. Trenutno smo i dalje pobornici da slobodna konkurencija pre svega utiče na kamatne stope. U našem mehanizmu monetarne politike ključni instrument koji bi trebalo da upravlja kamatnim stopama je referentna stopa, a ne neka ograničenja.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize
inter vju Nikša Vušurović, državni sekretar, Ministarstvo finansija Konzervativnim pristupom do cilja Dosadašnje, ali i buduće mere Ministarstva finansija usmerene su ka stvaranju stabilnog makroekonomskog ambijenta Piše: Mirjana Zec Foto: Nenad Đorđević B udžetom za iduću godinu, kao i u merama koje ga prate, previđen je vrlo skroman rast od svega jedan odsto, iako više pokazatelja govori da će to biti znatno više. Ovakve procene nisu pesimistične, već jako oprezne, kaže za BIZLife Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija. „Opredelili smo se za konzervativne mere kako bi bili sigurni da će se ostva- da smo bili previše obazrivi i ukupan rast BDP bude veći od planiranog, prvo ćemo se mi u Ministarstvu finansija obradovati“, objašnjava Vušurović i ističe da će veći rast biti znak da privreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena. • Da li su uzeti u obzir svi efekti povećanja PDV, jer iz nekih privrednih grupacija stižu upozorenja kako to nije dobro odmereno? - Itekako smo vodili računa o uticaju povećanja PDV i znamo da će svako Veći rast BDP biće znak da privreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena riti sve što smo planirali. Istovremeno, ovi najvažniji podaci u budžetu šalju poruku da svi treba da budu jako oprezni, štedljivi i obazrivi kod trošenja svakog dinara. Ukoliko se pokaže na koga se odnosi veći PDV uputiti zamerke kreatorima budžeta i ekonomske politike za iduću godinu. Ne mogu da govorim o pojedinim rešenjima, a svako ko predlaženeko smanjenje morao bi Znak za niže kamate da predloži kroz koje povećanje tu razliku treba nadoknaditi. • Da li treba da očekujemo još neke mere koje će podržati predloženi budžet? - Dosadašnje mere, kao i druge koje ćemo predložiti, upravo su usmerene ka tom cilju – stabilnom makroekonomskom ambijentu. Deo mera predložiće Ministarstvo privrede i još neka ministarstva. Cilj je da se ostvari dugoročna stabilnost kako bi se povećala kreditna aktivnost sa prihvatljivim kamatama na kratak i dugi rok, a to će itekako biti važno za privredu. • Da li ste sigurni da će budžet ispuniti sve preuzete obaveze kada je o plaćanjima reč? - Naravno. Biće i nekih malih povećanja kada je o platama i penzijama reč. Budžet za iduću godinu ima i razvojnu stranu, a s obzirom na konzervativan pristup prihodnoj i rashodnoj strani, ja sam optimista. Kontrole naplate će biti daleko strožije nego do sada. • Od 2001. kamatna stopa nije bila niža od dvocifrene kada je o dinarskim kreditima reč, a tek poslednjih par godina kamate na devizne kredite su jednocifrene.Sa takvim kamatama preduzeća ne mogu dobro da posluju, vraćaju pozajmice i ostvaruju dobit, pa uz krizu koja već pet godina prati privredu Srbije, ne iznenađuje mnogo veliki broj nevraćenih kredita, kaže Vušurović. „Dinarizacija je nešto o čemu NBS i Ministarstvo finansija teže i verujemo da će iduće godine početi pad kamata na ove zajmove. Inflacija ne bi trebalo da pređe pet odsto u 2014. godini, a već je sada u marginama ciljane inflacije od 4,00 plus ili minus 1,5 odsto, što će biti dobar znak za niže kamate. Referentna kamatna stopa opet je smanjena za 0,5 odsto i sada je deset procenata na godišnjem nivou. Dobro je što se stalno smanjuje, a NBS će odlučiti koje su mere u monetarnoj oblasti još potrebne.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize 23
inter vju Aleksandar Stevanović, savetnik ministra, Ministarstvo privrede Nema kratkog puta Ministarstvo privrede rešilo je da realnom sektoru pomogne na drugačiji način Piše: Gorica Bilal D 24 ržava ubuduće neće pomagati privatne kompanije direktno subvencijama, već će to raditi davanjem garancija za kredite kod poslovnih banaka. „U budžetu za narednu godinu za podršku privredi namenjeno je 36 milijardi dinara, ali će ta sredstva biti korišćena na potpuno drugačiji način nego do sada“, ističe Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede u intervjuu za BIZLife. • Kakav će efekat na privredu imati nove mere Vlade? - Mere Ministarstva finanansija nisu usmerene direktno na privredu,već na rešavanje problema fiskalnog deficita. To su u suštini mere koje su namenjenje upristojavanju javnih finansija. Tek kada se operacionalizuju mere kao što su restrukturiranje i donošenje novih zakona, imaćemo određene efekte i na privredu u smislu blagih stimulansa za rast. Naredne godine ne možemo oče- kivati neku blistavu stopu rasta, očekujemo eventualno jedan odsto uspeha. • Na koji način će Ministarstvo podstaći razvoj privrede i nove investicije? - Prvi i osnovni instrument na kome ćemo insistirati, a koji zasad nije dobio većinsku podršku u Vladi, jeste smanjenje nameta na rad. Pored toga, donosimo novi zakon o radu koji će dati efekte, ali ne u kratkom, već u sred- nja garancija koje će pokrivati 25 do 75 odsto rizika. Za Garantni fond biće izdvojeno 12 milijardi dinara, a za pomoć malim i srednjim preduzećima predviđeno je četiri milijarde dinara kroz neku vrstu investicionog fonda, koji bi finansirao start up i inovativna preduzeća, i gde bi država imala manjinsko učešće. Ta dva fonda trebalo bi da podstaknu jeftinije kreditiranje, ali bez direktne državne lokacije sredstava. Naredne godine ne možemo očekivati neku blistavu stopu rasta očekujemo eventualno jedan odsto uspeha njem roku. Donosimo i novi zakon o stečaju i privatizaciji koji treba da reše jedan problem koji je maligno tkivo u Srbiji, i koji bi opet trebalo da daje rezultate na neki srednji rok. Jedino što možemo da uradimo na kratak rok,i ono što je najbitnije, je osnivanje Garantnog fonda.To znači da ćemo finansirati i pomagati preduzeća preko poslovnih banaka putem izdava- Loša praksa Ministarstvo privrede nedavno je pokrenulo postupak naplate bankarskih garancija u vrednosti od 1,4 miliona evra na ime povraćaja u budžet Srbije, od investitora sa kojima su nedavno raskinuti ugovori jer nisu ispoštovali obaveze preduzete investicionim programom i potpisanim ugovorima. Stevanović ističe da je Ministarstvo izuzetno nezadovoljno načinom praćenja obaveza iz ugovora koje je potpisala Agencija za strana ulaganja u promciju izvoza (SIEPA). „Nakon analiza utvrdili smo da taj vid pomoći niko ne kontroliše ili je kontrola blago rečeno očajna.Dosadašnji način finasiranja kroz Fond za razvoj i subvencije za nova radna mesta, koje je odobravala SIEPA, nije dobra praksa“, zaključuje sagovornik BIZLife-a. Kamatna politika banaka u uslovima krize • Kada možemo da očekujemo ekonomski oporavak Srbije? - To zavisi od toga kako će prvi set mera proći.Poenta je da birači u Srbiji vide da reforme funkcionišu, a onda će biti mnogo lakše da se predlože nove reforme. Više od pet godina se glava zabijala u pesak, problemi su zatrpavani, sada treba neko vreme da se to leči na zdravim osnovama. Nema kratkog puta. •
Ko rp o rati vni i nt e r vj u Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke Transparentno i odgovorno Rezultat pažljivih finansijskih analiza, svođenje kreditnog rizika na minimum, kao i konstantna komunikacija sa klijentima predstavljaju bitne pokazatelje stabilnosti poslovanja banke P romocija štednje kao načina za ulaganje u budućnost i njeno korišćenje za ulaganje u razvoj privrede i poljoprivrede, uz prethodnu pažljivu analizu kreditne sposobnosti svakog klijenta, princip je na kome se zasniva svakodnevno poslovanje ProCredit banke. „Kao rezultat toga, banka ima transparentno poslovanje sa niskim nivoom rizika, što štednju klijenata čini potpuno sigurnom“, objašnjava Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke, u intervjuu za BIZLife. • Kako način poslovanja banke može da utiče na štednju građana u toj banci? - Novac koji građani polože u banku, dalje se plasira u vidu kredita. Ukoliko su ti plasmani nezdravi, sigurno da postoji određena doza rizika za štediše, naročito ukoliko visina njihovih depozita prelazi osiguranu sumu. U skladu sa transparentnim poslovanjem naše banke, nedavno smo otvorili sajt www.mojepare.rs na kom je jasno prikazano u koje svrhe ProCredit banka koristi novac koji klijenti ostavljaju na štednju. Za samo nekoliko dana sajt je imao preko 100.000 poseta, što govori da su građani veoma zainteresovani kako banka raspolaže sa njihovom štednjom i da sve više vode računa da štede u banci koja ima sigurno i stabilno poslovanje. • ProCredit banka ima mali procenat kredita u kašnjenju u odnosu na celoku- pni bankarski sektor. Kako ste postigli ovakve rezultate? - Prateći nemački, klasičan model odgovornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i partnerski odnos, da dobro procenimo kreditnu sposobnost, pružimo kvalitetan savet i ne dozvolimo da se klijenti prezaduže. Redovnost svih klijenata banke u otplati kredita je izuzetno visoka i višestruko bolja od proseka na domaćem bankarskom tržištu. Stopa problematičnih kredita u ProCredit banci iznosi svega 3.99 odsto za razliku od celokupnog bankarskog sektora gde zumevam ne samo potrebu prilagođavanja novoj regulativi (Baselu III), već i potrebu prilagođavanja dramatičnoj promeni u navikama klijenata, pogotovo generacija koje dolaze. Klijenti već sada očekuju brzo i jednostavno rešavanja njihovih zahteva, manje papirologije, više informacija, pravi savet i sve su manje spremni da tolerišu loša iskustva koja imaju u radu sa bankama. Banke koje žele da i dalje budu uspešne moraće značajno da menjaju svoje tradicionalne modele počev od onih koji se odnose na upravljanje rizicima pa do modela koji se odnosi na rad sa klijen- Prateći nemački, klasičan model odgovornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i partnerski odnos je ova stopa iznad 20 odsto. Pored toga svaki dan se trudimo da unapredimo našu uslugu i da brzo, jednostavno i kvalitetno rešavamo zahteve naših klijenata. Na ovim principima poslovanja stekli smo ogromno poverenje velikog broja malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika i građana. • Kako vidite dalji razvoj bankarstva u Srbiji, da li očekujete promene u poslovanju banaka? - U bankarstvu nastupa veoma zanimljivo vreme koje sa sobom nosi brojne izazove. Ovde pod izazovima podraKamatna politika banaka u uslovima krize tima. Klijent će morati da bude u centru pažnje i više će mu se nuditi usluge koje su prilagođene njegovim specifičnim potrebama. Na tržištu će se pojaviti ne-bankarske institucije koje će pružati neke od usluga koje su do sada tradicionalno pružale poslovne banke. Tehnologije koje se brzo razvijaju i koje su sada dostupnije nego ikad samo će ubrzati ovaj proces, tako da se ovde ne govori o nekoj dalekoj budućnosti. Na kraju ovog procesa imaćemo bankarstvo koje se značajno razlikuje od ovog sada, koje će po mom mišljenju biti mnogo bolje i mnogo više usmereno na klijente. • 25
www.BIZLife.rs
Conferences Events događaji // konferencije // ekonomija // vesti... S28 S32 S37 S41 // Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine // Mali i otporni // Novi dan kao najveći izazov // Vladari sveta 'Cvrkut' na berzi Bizlife Conference Fmcg sektor do 2020. Bizlife najava Osiguranje u privredi Moj poslovni stav James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG U fokusu stranih medija Forbes, The Guardian CNN Money BIZLIFE conferencesevents 27
BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS FMCG SEKTOR DO 2020. Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine Poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto tekst: Dušan Nikolić 28 K ompanije, mahom multinacionalne, koje prodaju robu široke potrošnje u većini zemalja našeg regiona imaju silazni trend poslovanja! U prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih. Samo petina firmi ima rast prodaje BIZLIFE conferencesevents između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu. Kada pričamo o retailu u Srbiji, moramo da sagledamo nekoliko aspekata. Prvi je odnos tradicionalne i moderne trgovine na jednom tržištu da bi mogli da procenimo potencijal tržišta, njegovu snagu. Srbija, u
tom pogledu, u odnosu na okolne zemlje, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, ima sličnu situaciju, gde je udeo tradicionalne trgovine veći, za razliku od ostalih zemlja EU. To znači da u narednih nekoliko godina, do 2020. glavni trend u maloprodaji regiona biće ukrupnjavanje prodajnih lanaca. Ukrupnjavanje trgovine predstavlja standardizaciju usluge nekoliko prodajnih lanaca. Ali, ono što je najvažnije, ukrupnjavanje donosi i značajno sniženje troškova nabavke, distribucije i prodaje robe, što će u kombinaciji sa osetnim padom kupovne moći stanovništva biti vrlo aktuelno u narednom periodu, ukazuju stručnjaci. Po pitanju brendova, trenutno na tržištu Srbije rade tri velika, i nekoliko manjih prodajnih lanaca. Na prvoj poziciji je belgijski Delhaize u okviru koga posluju Maxi i Tempo, slovenački Mercator i Roda, koji do kraja godine treba da budu pripojeni hrvatskom Agrokoru, koji u Srbiji već poseduje trgovine Idea. Slede francuski Interex, grčki Super Vero, nemački Metro, a od domaćih Univerexport, DIS i drugi manji prodajni lanci. U regiou jugoistočne Evrope uveliko već posluju Samo petina firmi, u prva dva kvartala, ima rast prodaje između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu od strukture formata, trgovine koje imaju više malih i trgovinski lanci Carrefour, Lidl, Bila, Tesco, ali i formata imaće veće bruto marže, i obrnuto. Schwarz, Aldi, Rewe, Auchan, Ikea… Za potrošače u Srbiji peta krizna godina protiče u Kada je reč o maržama trgovaca, prošle godine znaku velike besparice i velikog odricanja! Dramatičsamo su neke male privatne trgovačke firme u Srbiji no opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica. završile godinu pozitivno, svi ostali su bili sa Do 2020. Pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da gubitkom zbog kursnih razlika. Ako bi se trend štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju sada govorilo o profitu u trgovini bez kuru maloprodaji u prehrambenim trgovinama. Pazari se najsnih ralika, on je od početka krize 2008. regiona biće osnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, između 0,8 i 1,5 odsto. ukrupnjavanje kafa. Ostale namirnice sada se smatraju A trgovina je intenzivna privredna, prodajnih luksuzom. Život u Srbije danas je, prema stauslužna grana koja zapošljava 20 odsto lanaca tističarima, skuplji 30 odsto nego pre pet godina. radne snage u Srbiji, a ima taj profit. Ako se Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso govori o bruto maržama od kojih se pokrivaju svi kupuje povremeno, da je 28 odsto znatno smanjilo troškovi, onda su one u Srbiji opet niže nego u okrukupljene količine, da je 15 odsto njih počelo da kupuje ženju i kreću se od 16 do 18 odsto, opet u zavisnosti Rast privatnih robnih marki U uslovima smanjene kupovne moći i cenovne osetljivosti kupaca, prednost dobijaju privatne robne marke, koje se mogu kupiti po nižim cenama, a njihov kvalitet je takav da idu i u premium segment, koji je nekada bio rezervisan za poznate brendove. Udeo privatnih robnih marki u Srbiji trenutno je skroman i iznosi oko sedam odsto, dok u nekim razvijenim evropskim zemljama iznosi i više od 50 odsto. Na tržištu jača i udeo diskontnih lanaca, odnosno jeftinijih prodavnica, koji raste iz godine u godinu i u Nemačkoj recimo iznosi preko 55 posto. Trendovi u regionu Jugoistočna Evropa je i dalje jedno od najsporijih tržišta što se tiče privrednog rasta, kao i rasta prodaje i profita. Poslednja ispitivanja pokazuju zabrinjavajuće trendove u gotovo svim zemljama u jugoistočnoj Evropi. Rezultati su znatno slabiji nego u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljske, Turske, Slovačke, Mađarske… Multinacionalne kompanije koje prodaju hranu i piće su u nešto boljem položaju. Ipak, i ovde je veliki broj onih kompanija, koje ne ostvaruje nikakav rast, čak beleže i velike gubitke. Primer Belgijskog Delhaize, multinacionalnog lanca, koji je u trećem kvartalu ove godine zabeležio gubitak od čak 191 milion evra. BIZLIFE conferencesevents 29
Infografika U prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih O ideji predsednika UO MK Grupe Miodraga Kostića o regionalnom ukrupnjavanju agro - biznisa mediji su plasirali ukupno 101 izveštaj Najveći broj objava plasiran je u maju ove godine, kada su mediji plasirali 61 izveštaj. Sledeći 'talas' bio je u junu (24 objava), da bi usledila pauza u letnjim mesecima, a ista tema se ponovo pokrenula u septembru na panelu 'Regionalni Benelux' održanom na 6. Weekend Media Festivalu u Rovinju (11 objava). 61 24 11 Prometi u minusu Kako su mediji preneli, ideju Miodraga Kostića o udruživanju Atlantic grupe, MK grupe, Agrokora, Nektara i Podravke, čime bi se dobila snažna kompanija, podržala je i hrvatska strana. Atlantic grupa MK grupa Nektar Agrokor Podravka 30 BIZLIFE conferencesevents 7 objava 40 10 objava Najveći publicitet ostvaren je u web izdanjima medija (54 odsto), dok su štampani učestvovali sa 40 procenata od ukupnog broja. Pojedinačno se ovom temom najčešće bavio portal b92.net (deset objava), dok je novinska agencija plasirala sedam. Dnevni listovi Blic i Informer prednjače u izveštavanju kada je reč o štampanim izdanjima novina. 54 isključivo na akcijskim sniženjima. Statistika prikazuje da je na mesečnom nivou opala prodaja hrane za 6,2 odsto. - To je posebno upozoravajuće, jer je hrana kod nas skuplja od mnogih zemalja u svetu - kažu ekonomisti. – Poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto. ● Velike i vredne kupovine hrane danas su prava retkost. U dnosu na 2008. promet u maloprodaji, realno je pao za 30,2 odsto i jedan je od osnovnih pokazatelja smanjene kupovne moći stanovništva. 'Vakuum' u novčanicima, u kombinaciji sa paprenim cenama uticao je na to da je meso u našim tanjirima češće začin, nego glavno jelo. Sa prosečnim zaradama koje u Srbiji, u dve trećine slučajeva iznose oko 30.000 dinara, ne može se ni očekivati neki promet. - Zbog skoka cena osnovnih namirnica, kupujemo drastično manje količine hrane nego ranije, potrošači prate akcijska sniženja u megamarketima - tvrdi Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Osnovne potrebe se ne zadovoljavaju. Štednja na hrani, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije vrlo je veliki problem.
Novi pogled na poslovni život. Čitajte prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi. Najaktuelnije ekonomske i poslovne teme ... Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs detalji: pretplaćujem se na: Ime i prezime: ....................................................................................................... 6 meseci / 5 brojeva = 10€ Adresa: ................................................................................................................... 12 meseci / 10 brojeva = 18€ Telefon: ................................................................................................................... E-mail: .................................................................................................................... Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail natasa.popovic@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu. 31 Uplata na ALPHA BANKA: 180-1511210035527-47 BIZLIFE xxx
BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS OSIGURANJE U PRIVREDI Mali i otporni Sektor osiguranja učestvuje sa svega 4,7 odsto u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora Srbije F gurnijeg učesnika na finansijskom tržištu tokom celog inansijski sektor Srbije nije ostao imun na udare kriznog perioda. Iako na njega ’otpada’ svega 12,2 odsto velike ekonomske krize koja je u prethodnom ukupnih prihoda celog finansijskog sektora. periodu potresala svet. Inflatorni pritisci, U poređenju sa zemljama u regionu, domaće dodatni pad dinara u odnosu na evro i U strukturi tržište osiguranja i dalje je nedovoljno prezadužena i sve manje likvidna domaća prepremije, razvijeno, sa premijom ispod 70 evra poduzeća uticala su i na poslovanje finansijskog učešće sektora u Srbiji. Za razliku od banaka, koje neživotnih osiguranja glavi stanovnika, iako raspolaže značajnim kapacitetima. To, pak, u perspektivi znači nose 83 odsto ukupnih prihoda celog sektoiznosilo je 82,2 odsto, a životnih da postoji i značajan prostor za njegov dalji ra i gde su u proteklom periodu zabeleženi 17,8 odsto razvoj, o čemu se priča već godinama. veliki pojedinačni gubitnici koji su pretili da Sektor osiguranja je tokom kriznog perioda znatno uruše bankarski sistem, sektor osiguranja poslovao pozitivno, što pokazuju i analize Agencije za ostao je otporan i uspeo čak da stekne poziciju najsiprivredne registre sačinjene na osnovu završnih računa svih 28 osiguravajućih društava. Ipak, ostvareni rezultati poslovanja još uvek nisu dostigli pretkrizni nivo. Društva za osiguranje su tokom 2012. zabeležila dobitak Srpska privreda je u kolapsu. Privrednici su koji je više nego udvostručen u odnosu na godinu pre, a prezaduženi i dalje se zadužuju. Na svaki dinar praćen je skromnim rastom prihoda od premija osigurapozajmljenog kapitala koriste svega 60 para nja i blagim povećanjem bilansne aktive i kapitala. sopstvenog. Po podacima iz završnih računa Osiguravajuće kuće, za razliku od banaka i svih ostapreduzeća bankama duguju 3.000 milijardi dinara. U blokadi je svakog meseca, u proseku, lih učesnika na finansijskom tržištu, beleže i godišnji oko 60.000 firmi. Za neplaćene poreze i rast broja zaposlenih za 168 radnika. Društva za osidoprinose preduzeća i preduzetnici državi duguju guranje tokom protekle godine prihodovala su 73,6 mili601 milijardu dinara… Zvanični podaci koliko jardi dinara, dok su ostvareni ukupni rashodi u iznosu korisnika polisa osiguranja spada u pravna lica od 72 milijardi dinara, a oni su veći za 11 odsto u odnosu su – nepoznanica. tekst: Daniela Ilić Stanje privrede 32 BIZLIFE conferencesevents
kraju juna iznosila je 93,7 odsto, dok je krajem 2012. bila na 2011. godinu. Poslovni prihodi rasli su po godišnjoj 100,2 procenta. stopi od 8,8 odsto, a njihov najveći deo odnosi se na Kada je reč o regulatornom okviru za razvoj sektora prihode od premija osiguranja i saosiguranja, koji imaju osiguranja u Srbiji i dalje se čeka novi zakon o nešto umereniji rast i iznose 53 milijarde dinara. osiguranju, čija je izrada ’zapela’ još u formi Poslednji završni računi osiguravajućih kuća Osiguranja nacrta. Ono čemu se osiguravači nadaju je pokazuju da su povećani i poslovni rashodi imovine beleže konačan jasan stav u vezi sa kompozitnim za 14 odsto tokom godinu dana. Dve trećine najveće osiguravajućim društvima. Stalno odlaganje ovih rashoda odlazi na naknadu štete i ugoučešće u ukupnoj razdvajanja društava na ona koja se bave živorenih iznosa, u vrednosti od 25,5 milijardi premiji sa 28,2 votnim od onih koja se bave neživotnim osiodsto dinara. Analize pokazuju i da su društva, kako guranjima (što se desilo i krajem prošle godine) bi zadržala postojeći obim poslovanja, povećala stavlja u neravnopravan položaj osiguravače koji su troškove sprovođenja osiguranja za 6,9 odsto na uveliko razdvojili ova dva segmenta poslovanja u dva nivou sektora. različita privredna društva, uprkos dodatnim troškoviI dok banke u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora učestvuju čak 89 odsto, osiguranje beleži svega 4,7 odsto udela. Posle prekida tendencije rasta pozitivnih rezultata i značajnog smanjenja dobitka u 2011, društva za osiguranje su u 2012. iskazala pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1,2 milijarde dinara, što je rast za 116 odsto. Neto dobit ostvarilo je 18 osiguravača, dok je neto gubitak smanjen za 15,7 odsto na nivou sektora. Tokom 2012. nastavljen je i trend rasta bilansnog potencijala osiguravajućih društava. Poslednji dostupni podaci, za prvu polovinu 2013, pokazuju da je ukupna premija 34 milijarde dinara, što je porast od 4,9 odsto u odnosu na isti period lane. U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 82,2 odsto, a životnih 17,8 odsto. Analiza Narodne banke Srbije pokazuje da je struktura premije osiguranja blago promenjena, s obzirom na to da osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostala w. Zatim sledi osiguranje od autoodSektor osiguranja je tokom kriznog govornosti sa 27,9 odsto, koje je do sada uvek imalo primat u učešću u ukupnoj premiji. Sledeživotna osigu- perioda poslovao pozitivno, što pokazuju i analize Agencije za ranja sa 17,8 odsto učešća i kasko osiguranje motornih vozila sa 10,1 odsto udela u ukupnoj premiji osiguranja. privredne registre sačinjene na Analiza međutim, takođe pokazuje i nepotpunu pokriosnovu završnih računa svih 28 venost tehničkih rezervi kod društava koja se pretežno osiguravajućih društava bave neživotnim osiguranjima. Prema podacima koje su svom regulatoru, NBS, dostavili sami osiguravači, pokrima koje zbog toga imaju. Aktuelna su i pitanja poreskih venost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive na olakšica, pogotovo u oblasti životnog osiguranja, što bi ovaj proizvod učinilo atraktivnijim. Takođe, očekivalo se i da do kraja ove godine zaživi projekat obaveznog osiguranja od prirodnih katastrofa. Osiguravači ključ rasta neživotnih osiguranja vide upravo u širenju liste UDEO sektora osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru: obaveznih osiguranja, koja su uveliko poznata razvi28,5% broj zaposlenih u jenim evropskim ekonomijama. U Srbiji bi to moglo sektoru osiguranja da bude obavezno osiguranje u oblasti poljoprivrede, u odnosu na ceo zaštite od prirodnih katastrofa, požara u stambenim finansijski sektor 12,2% udeo u ukupnim zgradama… Takođe, aktuelno je i pitanje’trke’ osiguraprihodima vajućih društava u autoosiguranju koje donosi gotovo 4,7% udeo u ukupnoj bilansnoj trećinu ukupne premije. Ovo nadmetanje često ume da aktivi se vodi kroz uvećane provizije koje osiguravači daju 5,8% udeo u ukupnom kapitalu tehničkim pregledima... ● finansijskog sektora Brojke BIZLIFE conferencesevents 33
bizlife portal vesti srbija Unapređenje poslovanja Uniqa preuzela Basler Osiguravajuća grupacija Uniqa potpisala je ugovor o preuzimanju srpskih i hrvatskih osiguravajućih kompanija švajcarske Baloise grupe, koja na ovim prostorima posluje pod imenom Basler. Akvizicija je trenutno predmet odobrenja nadležnih regulatornih organa i antimonopolskih komisija u obe zemlje, a očekuje se da će biti u potpunosti završena u prvom kvartalu 2014. godine. Visina transakcije za obe kompanije iznosi 75 miliona evra. Izvor: BIZLife Energetski efikasna poljoprivreda Nemačko društvo za investicije i razvoj (DEG), odobrilo je dugoročni zajam kompaniji MK Group, u vrednosti od 50 miliona evra. Ko-finansijeri su Holandska razvojna banka (FMO) i Austrijska razvojna banka (OeEB), sa po 15 miliona evra. Ugovor su potpisali Miodrag Kostić, predsednik MK Group, a u ime Nemačkog društva za investicije i razvoj direktorka Agrobiznisa, šumarstva i prehrambene industrije, Franziska Hollmann. Dodatna sredstva služiće za finasiranje i razvoj novih investicija, koje će biti orijentisane ka smanjenju troškova proizvodnje, povećanju energetske efikasnosti i očuvanju životne sredine. Izvor: BIZLife Bambi u narednoj godini planira investicije u novu liniju u Požarevcu i nove proizvode u vrednosti od deset miliona evra, najavio je Daniel M. Boehi, izvršni direktor kompanije. Realizacija se očekuje naredne godine, a cilj kompanije je da dostigne godišnji prihod od 100 miliona evra. U prvih devet meseci ove godine Bambi je ostvario rast prodaje i prihoda za 12 odsto. Izvor: RTC/Tanjug Atlas grupa u Univerzal banci Jat otišao u istoriju Nova nacionalna aviokompanija Air Serbia je umesto Jat Airwaysa upisana u Agenciji za privredne registre (APR), i uplaćen je osnivački kapital od 16,86 milijardi dinara. APR je registrovao i novi statut nacionalnog avioprevoznika, a kao zakonski zastupnik akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj upisan je generalni direktor Air Serbia Dane Kondić. Osnivač Air Serbia je Republika Srbija. Takođe, navedeni su članovi odbora direktora, a to su, pored Kondića, Davor Mišeljić, Dimitri Kristofer Kurtelis, Dobrivoje Glavonić, Gmitar Dugalić, Miroslav Stanojević, Dragan Ðoković, Slobodan Živković, Stevica Spajić i Mihailo Jovanović.Izvor: RTC/Tanjug Atlas mont fond je trgovanjem na Beogradskoj berzi postao vlasnik 4,99 odsto akcija Univerzal banke Beograd. U pitanju su akcije koje su bile u vlasništvu Delta investment kompanije. Namera Atlas grupe je da stekne 30 odsto vlasništva u Univerzal banci i da samostalno ili u saradnji sa stranim partnerom, izvrši dokapitalizaciju banke, unapredi poslovanje kroz uvođenje savremenih bankarskih usluga putem interneta i mobilnog interneta i na taj način stvori uslove za veće prisustvo na konkurentnom bankarskom tržistu Srbije. Izvor: RTC/Tanjug 34 BIZLIFE portal / vesti srbija Nove pozicije 1 // Nikola Mirkov v.d. direktor RTS Upravni odbor Radio-televizije Srbije odlučio je, uz konsultacije sa kolegijumom kuće, da za vršioca 2 // Milan Janković u rukovodstvu Svetske federacije privrednih komora Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, izabran je za člana dužnosti generalnog direktora RTS-a izabere direktora TV Beograd Nikolu Mirkova, jednog od najbližih saradnika preminulog direktora javnog servisa Aleksandra Tijanića. Mirkov je karijeru u RTS započeo 1978. i to kao novinar Radio Beograda. Godine Generalnog saveta Svetske federacije privrednih komora (World Chambers Federation - WCF). Na lokalnim izborima za najviše organe i tela WCF osvojio je najveći broj glasova i u buduće će predstavljati komorski sistem Srbije u 2006. imenovan je na funkciju direktora Televizije Beograd. Generalnom savetu.
Novi vlasnik Direct media SBB u rukama novog vlasnika Bugarski biznismen Krasimir Guergov, novi vlasnik Direct media, izjavio je da su završeni svi detalji u vezi sa kupovinom te kompanije, čiji je prethodni vlasnik bio Dragan Ðilas, i da postaje vlasnik većinskog paketa akcija ove firme. Guergov je naveo da je kupio 95 odsto akcija kompanije, a da ostatak akcija ostaje u rukama menadžmenta. U toku je prenos vlasništva prema zakonskoj proceduri, a sve informacije o tome biće dostupne u Agenciji za privredne registre, nakon okončanja ovog postupka. Izvor: RTC/Tanjug Kompanija Kohlberg Kravis Roberts potpisala je konačan sporazum o preuzimanju SBB-Telemach grupe od kompanije Mid Europa Partners. Na čelu SBB - Srpske kablovske mreže ostaće tim predvođen osnivačem kompanije Draganom Šolakom koji će zadržati značajnan udeo u SBB-Telemach grupi. Izvor: Beta Vlada Srbije usvojila je tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije, Grada Smedereva i PKC Wiring Systems Oy iz Finske. Vicepremijer Aleksandar Vučić potpisao je Memorandum sa finskom PKC grupom, za proizvodnju kablova u autoindustriji. Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva, najavljujući u septembru finsku investiciju, rekla je da će pregovori biti završeni do kraja ove godine, i da su Finci izabrali Smederevo zbog najpovoljnijih uslova i geostrateškog položaja, kao i blizine dva koridora. Izvor: RTC/Tanjug Propala investicija Finski investitori stižu u Smederevo Ulaganje od 100 miliona dolara Rafinerija nafte Novi Sad uskoro će biti obnovljena, a umesto naftnih derivata u njoj će se proizvoditi maziva. Kako je izjavio generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko, u toku su pripreme za modernizaciju postrojenja, a investicija je vredna više od 100 miliona dolara. Zahvaljujući tom ulaganju, rafinerijski pogoni biće sačuvani, a na tržište će biti plasirani kvalitetni proizvodi – bazna ulja širokog spektra. Rafinerije s takvim proizvodnim programom maziva retkost su u svetu. Nakon modernizacije i planirane izgradnje, novosadska rafinerija biće jedinstvena u ovom delu Evrope. Izvor: Dnevnik Italijanska komapanija Dytech odustala je od investicije u Nišu, u Radnoj zoni Donje Međurovo. Postupak za povraćaj zemljišta i poluizgrađenog objekta je započet, nakon čega će grad moći da ponudi objekat nekom drugom zainteresovanom investitoru. Ugovor o izgradnji fabrike predstavnici Dytecha potpisali su sa tadašnjim ministrom privrede i regionalnog razvoja, Mlađanom Dinkićem, oktobra 2010. godine, i tada je saopšteno da će njihovo ulaganje iznositi više od 12 miliona evra. Dytech je u niškoj fabrici trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije. Izvor: RTC/Tanjug 3// Marijana Vasilesku novi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Nakon dobijanja dozvole Narodne banke 4 // Željko Sertić u Bordu direktora Evrokomore Željko Sertić, predsednik 5 // Gabor Bekefi generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe Gabor Bekefi je novi generalni direktor Srbije, Marijana Vasilesku je novi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija. Biće zadužena za poslovanje sa stanovništvom. U svojoj bankarskoj karijeri radila je u ABN AMRO banci i Royal Bank of Scotland Privredne komore Srbije, izabran je za člana Borda direktora Evrokomore (Eurochambres) na 114. redovnom zasedanju generalne skupštine te Carlsberg Srbija Grupe, koja posluje u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na ovoj pozicija zamenio je Ralfa Zigerlinga. Bekefi je od ranije povezan sa poslovanjem kompanije u Srbiji, prvenstveno kao generalni direktor Carlsberga za jugoistočnu na rukovodećim pozicijama u sektorima za poslovanje sa stanovništvom na poslovima razvoja proizvoda i marketinga. U Sberbanku Srbije došla je iz Home Credit banke. asocijacije. Kao član borda iz redova zemalja van EU, Sertić će ovu dužnost preuzeti 1. januara 2014, sa mandatom od godinu dana. Evropu od 2010. godine, ali i kao v.d. generalnog direktora Carlsberg Srbija Grupe od 2010. do 2011. godine. Bekefi će ujedno ostati na poziciji generalnog direktora Carlsberg Bugarska. BIZLIFE portal / vesti srbija 35
bizlife portal vesti srbija Francuzi zakupljuju Beko Imlek kupio subotičku Mlekaru U cilju konsoldiacije kompanije, boljeg pozicioniranja na tržištu i smanjenja troškova poslovanja, Imlek je kupio većinski paket akcija subotičke Mlekare na Beogradskoj berzi. Mlekara Subotica ostaće zasebno pravno lice, tako da do fizičkog spajanja neće noći, zadržaće sve svoje brendove i razvijati nove. Izvor: RTC/Tanjug Francuska firma Motifs, iz Pariza, potpisala je ugovor o zakupu bivše fabrike Beko u Svilajncu na tri godine. Početkom novembra započeto je sa pripremama za pokretanje proizvodnje u toj fabrici, a proizvodi su namenjeni izvozu na tržište Francuske. Na objektu bivšeg Beka pri kraju su radovi na rekonstrukciji i fabrika će, prema rečima Predraga Milanovića, predsednika opštine Svilajnac, biti spremna za proizvodnju za oko mesec dana. Izvor: Beta Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife 1 // Jeffrey Sachs o razgovoru sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem o ekonomskoj situaciji u Srbiji „Uživao sam u razgovoru sa Vučićem. Nadam se da je i on.“ 2 // Petar Božović o tome šta je Srbiji jedini spas „Po meni, nama je jedini spas nešto što bih mogao da nazovem duhovnom obnovom. Time sam se zanosio pre desetak godina, sve dok nekim poznanicima, među kojima je bio i čovek koji je dosta toga iskusio u životu, nisam ispričao šta bih radio. Tada mi je on, oduševljen čitavom pričom, rekao: To ti je velika stvar, samo vidi prvo s policijom.“ 3 // Šta bi se desilo Mlađanu Dinkiću da je on predložio iste ekonomske mere „Da sam ja ove mere predložio, obesili bi me na Terazijama.“ 4 // Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata „Gubitak posla u Nemačkoj nije toliko strašan, izgubite posao u jednoj kompaniji i u jednoj firmi, ali vrlo brzo nalazite u drugoj. Kod nas gubitak posla znači završetak radne karijere.“ 5 // Štrajkači u FAP-u o uslovu Aleksandra Vučića da će doći u Priboj ako oni prekinu blokadu pruge „Štrajkački odbor doneo je odluku da će prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića sačekati na pruzi gde je juče započeo štrajk.“ 36 BIZLIFE portal / vesti srbija Poštanska štedionica preuzela PBB Poštanska štedionica preuzela je deo imovine i obaveza Privredne banke Beograd (PBB), oko 15.000 korisnika usluga i oko 21 milijardu dinara osiguranih i neosiguranih depozita. Preuzimanje ne podrazumeva zaposlene i ekspoziture, a nenaplativi krediti i ostala dugovanja idu u Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), nakon zaključka Vlade, doneo je odluku o oduzimanju dozvole za rad PBB. Izvor: Beta Snažan učinak Kompanija Henkel Srbija značajno je povećala prihod i profit uprkos sve izazovnijem okruženju na tržištu, izjavio je Kasper Rorsted, izvršni direktor Henkela. Prihod od prodaje u trećem kvaratlu 2013. iznosio je 15,5 odsto, u odnosu na 13,6 odsto u istom periodu prošle godine, a neto prihod je porastao sa 402 miliona evra na 469 miliona evra. Ostvarena je solidna organska prodaja u svim poslovnim sektorima i regionima, dok su rastuća tržišta još jednom pokazala posebno dinamičan razvoj. Izvor:BIZLife Hrvati preuzeli BG Pharm Preuzimanjem proizvodnih pogona, intelektualnog vlasništva i opreme srpske kompanije u stečaju BG Pharm, riječka farmaceutska kompanija JGL nastavila je sa ciklusom razvoja i širenja poslovanja, kao i sa ulaganjem u nove proizvodne pogone. Vrednost te investicije, uz planirana ulaganja i tehnološko opremanje, procenjena je na dva miliona evra. Izvor: RTC/Tanjug
Moj poslovni stav Novi dan kao najveći izazov U toku karijere James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG-u, posebno je ponosan na članove svog tima, a suštinu poslovnog odnosa vidi u poverenju. U kratkom intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG ● Koja je najvažnija reč u biznisu? - Kad se sve sabere, mislim da je poverenje. ● Koja vrsta tima vam najviše odgovara? - Mislim da su timovi posvećeni poslu na način na koji je to moj tim u KPMG-u baš ono što tražim. ● Koliko ste se tokom karijere promenili? - Kad se sve uzme u obzir, nadam se da nisam mnogo. Smatram da se ljudi retko značajno menjaju. Međutim, mislim da svakako treba da učimo iz iskustva, kako svog tako i ljudi koji nas okružuju. U Srbiji sam duže od deset godina, a i dalje svakog dana naučim nešto novo. Ponekad poželim da neke stvari nisam naučio, ali šta je tu je. Po mom mišljenju, kada čovek prestane da uči, to znači da je došlo vreme da završi karijeru. ● Koja su vaša tri životna i poslovna principa? - Volim da mislim za sebe da sam pragmatičan. Oscar Wilde je jednom rekao sledeće: „Više volim ljude nego principe, a još više ljude bez principa“. - Siguran sam da ih ima mnogo. ● Na šta ste posebno ponosni u toku svoje karijere? - Uvek mi je drago kada moje kolege prelaze da rade na veće i izazovnije poslove, bilo unutar KPMG-a ili u široj poslovnoj zajednici. Tada vidim da smo birali pametno. A takvih je primera mnogo. Dakle, na članove svog tima. - Već sam citirao Churchilla, a sada bih se poslužio rečima još jednog velikana XX veka, Mike Tysona, koji je rekao da „svako ima plan dok ga ne tresnu po licu“. Mislim da je to velika istina, što nas opet vraća Churchillu. ● Koliko vremena dnevno provodite u poslu? - Verovatno previše. Tehnologija danas znači da ste skoro uvek dostupni. ● Koji vam je najveći poslovni ● Koji je vaš najveći izazov? neuspeh? Kada čovek - Novi dan. Svaki novi dan donosi - Mislim da je Winston Churchiprestane da uči, sa sobom nove izazove. ll jednom rekao nešto u smislu: to znači da je došlo „Uspeh nikada nije konačan, vreme da ● Poznato je da ste uspešan neuspeh nikad fatalan, ali je završi čovek. U čemu je vaša tajna? potrebna hrabrost da se saberu.“ karijeru - Ne bih se usudio da u ovom trenutČini mi se da čovek, kako postaje ku merim ili potvrdim da sam uspešan! stariji, shvata koliko je istine u tome. ● Šta čini dobrog lidera? - Dobar lider je onaj koji je spreman da preuzme odgovornost i koji je u stanju da promeni svoje mišljenje. ● Koje su to osobine Vašeg idealnog poslovnog partnera? - U današnje vreme polazna tačka su dobri finansijski rezultati i likvidnost. Šalu na stranu, kao što sam već pomenuo, mislim da je suština u poverenju. Uvek može da dođe do neslaganja, ali ako je poslovni odnos zasnovan na poverenju, ta neslaganja obično mogu uspešno da se prevaziđu. ● Koje su vaše mane kao lidera? ● Taktika koja vas nikad nije izneverila? ● Kad biste mogli da promenite jednu stvar u poslovnom ambijentu Srbije, šta bi to bilo? - Mislim da je ponekad potrebno više pozitivnosti. Iz naše perspektive je očigledno da postoje srpske kompanije sa velikim potencijalom, ali često slušamo samo o problemima. Naravno, ovo važi i za druge zemlje. ● Da li uživate u nošenju poslovnog odela i kravate? - Navikao sam se tokom svih ovih godina.● BIZLIFE moj poslovni stav 37
bizlife portal vesti region Start u regionu BUGARSKA - Realizacija projekta bugarskog dela Južni tok počela je svečanom ceremonijom zavarivanja prvog spoja buduće kompresorske stanice u blizini sela Rasovo, na severo-zapadu Bugarske. U Sofiji, u zgradi vlade, ceremoniju su u direktnom prenosu pratili bugarski premijer Plamen Oresharski, ministar ekonomije i energetike Bugarske Dragomir Stoynev, ministar energetike Rusije Aleksandar Novak i direktor Gazproma Alexey Miller. Izvor: RTC/Tanjug Savetnik u prodaji SLOVENIJA - Slovenački fond za restituciju potpisao je ugovor sa Citigroup Global Markets Ltd. o savetovanju pri prodaji Telekoma Slovenije. Za posao savetnika konkurisalo je 12 društava, među kojima i Deutsche bank, JP Morgan, Goldman Sachs i Lazard. Provizija za savetnika mogla bi da iznosi oko jedan odsto kupovne cene, odnosno između sedam i deset miliona evra. Izvor: SEEbiz Država računa da bi za udeo od 75 odsto u Telekomu, mogla dobiti oko 750 miliona evra. Shell ulaže u BiH BiH - Naftni gigant Shell dostavio je pismo namere da uđe u pregovore s vlastima Federacije BiH oko dodele koncesije za istraživanja zaliha ugljovodonika na području Dinarida. Ukoliko se potvrde nalazi istraživanja, radovi na crpljenju nafte trebalo bi da počnu krajem 2014. godine. Samo za istraživanje na nekoliko lokacija na potezu Dinarida potrebno je izdvojiti najmanje 700 miliona dolara, što je više od polovine budžeIzvor: RTC/Tanjug ta FBiH. Napredak u reformama KOSOVO - U poslednje dve godine Kosovo je napredovalo za 40 mesta u stvaranju uslova za biznis i ove godine je među deset najboljih reformatora, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke (SB). Prema merama koje su preduzete na olakšavanju biznisa, Kosovo je zauzelo 86. mesto na listi, a iza su ostale sve zemlje regiona. Prema izveštaju SB, Kosovo je zabeležilo napredak u povećanju skoro svih indikatora. Od zemalja u regionu Hrvatska je na 89. mestu, Albanija na 90, Srbija na 93, a BiH na 131. mestu. zvor: Beta I RS - Ugovor o sanaciji distributivne mreže i proširenju postojećeg sistema za daljinsko očitavanje brojila i upravljanje potrošnjom (AMM sistem), vredan deset miliona evra, potpisali su Seka Kuzmanović, direktor preduzeća Elektrokrajina Banjaluka i Sam Zadeh, direktor Toshiba iz Đenove. Projekat bi trebalo da počne ove godine i realizuje se u naredne tri. Druga faza projekta trebalo bi da košta 60 miliona evra, a konačni projekat ukupno oko 300 miliona evra. Izvor: Capital.ba Višemilionski ugovor Zainteresovani za Radensku SLOVENIJA - Prema neslužbenim informacijama, Coca Cola Hellenic Bottling Company (CCHBC), Nestle i Nectar potencijalno su zainteresovani za kupovinu slovenačkog proizvođača mineralne vode i sokova Radenska. Pivovarna Laško, vlasnik Radenske, očekuje prodaju ove kompanije u prvom delu iduće godine. Neobavezujuće ponude očekuju se u novembru, a obavezujuće trebalo bi da budu primljene tokom januara. Izvor: Seebiz Potraga za partnerom BiH - Vlada Federacije BiH traži kupca za udeo u aviokompaniji BH Airlines. Delegacija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pre nekoliko meseci razgovarala je s predstavnicima vlade u Sarajevu i pokazala interes za preuzimanje ovog državnog preduzeća, ali još nije poslala zvaničan dopis za strateško partnerstvo. Vlada Federacije BiH je vlasnik 99,5 odsto kapitala u nacionalnoj aviokompaniji, dok pola procenta vlasništva ima kompanija Energoinvest. Prošle godine je prekinuto četvorogodišnje partnerstvo BH i Turkish Airlinesa zbog velikih, višegodišnjih gubitaka bosanske kompanije. Izvor: Beta 38 BIZLIFE portal / vesti region
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin
BIZLife magazin

Empfohlen

Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015FEFA Faculty
 

Empfohlen

Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Biz life preview - br. 3
Biz life preview - br. 3Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Biz life 09-10; april 2014.
Biz life 09-10; april 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.BIZLife magazin, decembar 2013.
BIZLife magazin, decembar 2013.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05BIZLife magazin 05
BIZLife magazin 05Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015
Prof. dr Ana Trbović, Biz life, dec-jan 2014/2015FEFA Faculty
 
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.FEFA Faculty
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.Ivana Mihajlović
 
Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012nebojisa
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.FEFA Faculty
 
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Mila Dimitrijević
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine AlexanderInterview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine AlexanderConstantine Alexander
 
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRuPROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRuKrešimir Macan
 
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012Fundación Ramón Areces
 
Advisor kiyosaki
Advisor kiyosakiAdvisor kiyosaki
Advisor kiyosakisonamonavie
 
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...Jacqueline Sánchez Carrero
 
Next steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation documentNext steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation documentdh-consultation
 
Patrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 eaPatrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 eaJunior Almenar
 
Nfs, Nis, DHCP
Nfs, Nis, DHCPNfs, Nis, DHCP
Nfs, Nis, DHCPMiguel Angel Nieto
 
La ranita saltarina
La ranita saltarinaLa ranita saltarina
La ranita saltarinaNataliaplastica
 
Chapter 01
Chapter 01Chapter 01
Chapter 01Navi Khushi
 
Infor logistica
Infor logisticaInfor logistica
Infor logisticaAlejandra Velandia
 
Before and After MOOCs
Before and After MOOCsBefore and After MOOCs
Before and After MOOCsLondon Knowledge Lab
 

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...FEFA Faculty
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.FEFA Faculty
 
Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012nebojisa
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.Ivana Mihajlović
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.FEFA Faculty
 
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Mila Dimitrijević
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.FEFA Faculty
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.FEFA Faculty
 
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine AlexanderInterview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine AlexanderConstantine Alexander
 
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRuPROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRuKrešimir Macan
 

Was ist angesagt? (12)

Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
Prof. dr Milan Nedeljković, rukovodilac doktorskih studija FEFA , Dan uživo, ...
 
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
BIZLife magazin 12-13, jun-jul 2014.
 
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
Prof. dr Nebojša Savić, Biznis magazin, maj 2016.
 
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
 
Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012Investirajte u srbiji 2012
Investirajte u srbiji 2012
 
BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.BIZLife magazin, februar 2014.
BIZLife magazin, februar 2014.
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
 
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
Saznajte više o tome ko se takmičio za nagradu EY Preduzetnik godine - Biznis...
 
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Blic, 05.08.2012.
 
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
Prof. dr Nebojša Savić, TV N1, 3. 6. 2018.
 
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine AlexanderInterview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
Interview - Balcan Economic Forum - Constantine Alexander
 
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRuPROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
PROPR broj 13 podlistak Dnevnog lista o PRu
 

Andere mochten auch

Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012Fundación Ramón Areces
 
Advisor kiyosaki
Advisor kiyosakiAdvisor kiyosaki
Advisor kiyosakisonamonavie
 
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...Jacqueline Sánchez Carrero
 
Next steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation documentNext steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation documentdh-consultation
 
Patrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 eaPatrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 eaJunior Almenar
 
Bienvenido a jalisco pasaporte ingles
Bienvenido a jalisco pasaporte inglesBienvenido a jalisco pasaporte ingles
Bienvenido a jalisco pasaporte inglesBienvenidoaJalisco
 
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEO
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEOSEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEO
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEOBint
 
Juegos populares
Juegos popularesJuegos populares
Juegos popularessukkoandres
 
Tamborada 2012 codesur jumilla
Tamborada 2012 codesur jumillaTamborada 2012 codesur jumilla
Tamborada 2012 codesur jumillaCODESURJUMILLA
 
Fixed mobile convergence (fmc)
Fixed mobile convergence (fmc)Fixed mobile convergence (fmc)
Fixed mobile convergence (fmc)IEEE VESIT
 
Animales diapositivas ept
Animales diapositivas eptAnimales diapositivas ept
Animales diapositivas eptKarengirion
 

Andere mochten auch (20)

Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
Monografías Nature. Enfermedades autoinmunes: Febrero 2012
 
Advisor kiyosaki
Advisor kiyosakiAdvisor kiyosaki
Advisor kiyosaki
 
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
El audiovisual como medio educativo en la competencia intercultural. Presenta...
 
Next steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation documentNext steps for nursery milk consultation document
Next steps for nursery milk consultation document
 
Patrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 eaPatrocinios cumlac 2015 ea
Patrocinios cumlac 2015 ea
 
Nfs, Nis, DHCP
Nfs, Nis, DHCPNfs, Nis, DHCP
Nfs, Nis, DHCP
 
La ranita saltarina
La ranita saltarinaLa ranita saltarina
La ranita saltarina
 
Chapter 01
Chapter 01Chapter 01
Chapter 01
 
Infor logistica
Infor logisticaInfor logistica
Infor logistica
 
Before and After MOOCs
Before and After MOOCsBefore and After MOOCs
Before and After MOOCs
 
Bienvenido a jalisco pasaporte ingles
Bienvenido a jalisco pasaporte inglesBienvenido a jalisco pasaporte ingles
Bienvenido a jalisco pasaporte ingles
 
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEO
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEOSEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEO
SEOGuardian - Cestas de Navidad- Informe SEO
 
Juegos populares
Juegos popularesJuegos populares
Juegos populares
 
El punto negro
El punto negroEl punto negro
El punto negro
 
Tamborada 2012 codesur jumilla
Tamborada 2012 codesur jumillaTamborada 2012 codesur jumilla
Tamborada 2012 codesur jumilla
 
Ws 9 ppt_steiner_d
Ws 9 ppt_steiner_dWs 9 ppt_steiner_d
Ws 9 ppt_steiner_d
 
Voz activa
Voz activaVoz activa
Voz activa
 
Fixed mobile convergence (fmc)
Fixed mobile convergence (fmc)Fixed mobile convergence (fmc)
Fixed mobile convergence (fmc)
 
Animales diapositivas ept
Animales diapositivas eptAnimales diapositivas ept
Animales diapositivas ept
 
Nach der historischen Baisse: Goldminen-Sektor vor Trendwende
Nach der historischen Baisse: Goldminen-Sektor vor TrendwendeNach der historischen Baisse: Goldminen-Sektor vor Trendwende
Nach der historischen Baisse: Goldminen-Sektor vor Trendwende
 

Ähnlich wie BIZLife magazin

Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.NALED Serbia
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015Ninamedia
 
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.FEFA Faculty
 
Национални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуНационални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуDanijela Ružičić
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
 
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanja
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanjaEvropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanja
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanjaMirko Miličević
 

Ähnlich wie BIZLife magazin (16)

BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.BIZLife magazin jun 2013.
BIZLife magazin jun 2013.
 
Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM 02
CM 02CM 02
CM 02
 
CM-02
CM-02CM-02
CM-02
 
CM02
CM02CM02
CM02
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
 
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015
Top 20 biznismena u štampi, i kvartal 2015
 
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
Prof. dr Nebojša Savić, B92, 8. 7. 2014.
 
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbović, B92, 13. 6. 2014.
 
Национални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуНационални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају цену
 
Sindikalni puls 092
Sindikalni puls 092Sindikalni puls 092
Sindikalni puls 092
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
 
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanja
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanjaEvropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanja
Evropska unija i Srbija-od tranzicije do pridruzivanja
 

BIZLife magazin

  • 1. intervju Vladimir Vujasinović, vaterpolo trener // Želeo sam nešto više Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! Business magazine broj 6 // novembar 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSD specijalno izdanje Kamatna politika banaka u uslovima krize BIZLife okrugli sto Intervju Nikša Vušurović državni sekretar, Ministarstvo finansija Konzervativnim pristupom do cilja Biznis komentar Aleksandar Stevanović savetnik ministra, Ministarstvo privrede Nema kratkog puta ČETIRI ZAKONA SAŠE RADULOVIĆA Stabilan privredni astal Istraživanje Dramatična situacija u automobilskoj industriji BIZLife Conferences&Events // fmcg sektor do 2020. Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine BIZLIFE xxx 1
  • 3. REGIONALNA BIZLife KONFERENCIJA „FMCG SEKTOR DO 2020.” Hyatt Regency // Milentija Popovića 5, Beograd // 3. decembar, 2013. u 10h Medijska kuća BIZLife organizuje regionalnu konferenciju sa temom „FMCG SEKTOR DO 2020.” u hotelu Hyatt Regency Beograd, u utorak, 03. decembra, 2013. godine. Skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa iz regona, državnih institucija i organizacija, predstavnike FMCG sektora: proizvođače, distributere i trgovce, kao i predstavnike medija. Prvi panel Drugi panel „FMCG sektor danas” „Regionalno povezivanje trgovaca, proizvođača i distributera” Teme: • trani i domaći trgovački lanci u regionu S • Položaj domaćih proizvođača i njihovo udruživanje u regionu • Monopol i konkuretnost • Cenovna politika i standard potrošača Teme: • Mogući oblici regionalnog udruživanja: BENELUX, Jugosfera, AMANP... • Prednosti i mane regionalnog udruživanja • Udruživanje kao način opstanka na evropskoj i svetskoj sceni • Šta za običnog potrošača znači regionalno udruživanje? • Investiranje u nova tržišta, da ili ne? INSTITUCIONALNI PARTNER: Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Republika Srbija BIZLIFE xxx 3
  • 4. Sadržaj 8 Stabilan privredni astal Četiri zakona Saše Radulovića 12 Dramatična situacija u automobilskoj industriji Ima li oporavka na tržištu automobila? 13 ez velikih B promena u 2014. ROLF-JURGEN seyerle, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora 14 ale šanse za M oporavak STANKO RADIĆ, generalni direktor, Grand Motors 15 orak u dobrom K pravcu Strana 12 16 Neophodno predvidivo poslovno okruženje Ima li oporavka na tržištu automobila? Dramatična situacija u automobilskoj industriji Bela knjiga Saveta stranih investitora (fic) 19 amatna K politika banaka u uslovima krize BIZLife ConferencesEvents 28 Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine fmcg sektor do 2020. 32 ali i otporni M Osiguranje u privredi 37 ovi dan kao N najveći izazov Toplica Spasojević, predsednik ITM Group James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG-u 52 Moćni ’dijamant’ 42 Produktivnost na nivou Gedžeti 44 Aerodromi u korak sa promenama? Strana 16 46 a posao ne D postane pakao Poslovni saveti 48 Milijarderi i njihove poznate devojke 54 premni smo za S transformaciju Tanjuga Poslovni uspeh Impresum IMPRESUM DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović Business Magazine 58 Želeo sam nešto više Milovan Miličković 4 BIZLIFE sadržaj 67 esma od P skijanja VLADIMIR VUJASINOVIĆ, vaterpolo trener Skijanje u tri doline, Francuska 70 dravlje na Z visokoj nozi 61 lepe note I i aždaha Wellness Hrana za dušu 72 oda koja budi M 63 Zalogaji koji pucaju od zdravlja IRENA GRAHOVAC 74 d sebe tražim O najviše Hrana i piće 64 Dobitna kombinacija win-win broj 06 // novembar Boris Ilić, finansijski i HR direktor, Grand Motors ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324 FOTO DISTRIBUCIJA I PRETPLATA Mirjana Pašćan Marko Rupena, Nenad Đorđević, foto servis Beta www.pepperboost.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Gorica Bilal jelena.devic@bizlife.rs Jovana Đurašković MARKETING mirjana.pascan@bizlife.rs gorica.bilal@bizlife.rs jovana.djuraskovic@bizlife.rs Ivana Čeković ivana.cekovic@bizlife.rs SARADNICI milovan.milickovic@bizlife.rs IVANA KONSTANTINOVIĆ, novinar i voditelj B92 UREDNIK LIFESTYLE ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK 66 Ne, ne i ne negativnim ljudima Jubileji Business lifestyle 50 Beneficijama do zaposlenih PREDRAG MILINČIĆ, National field sales manager, Coca-Cola Hellenic Poslovna komunikacija U fokusu stranih medija Pwc o promenama u evropskoj avio industriji Bela knjiga Saveta stranih investitora Neophodno predvidivo poslovno okruženje 41 ladari sveta V 'Cvrkut' na berzi Daniela Ilić, Ana Stojanović, Mirjana Zec, Iris Božić, Irena Lazarević, Dušan Nikolić Jelena Dević Pepper Boost ŠTAMPA Grafiprof Braće Krsmenovića 23, Beograd DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZVRŠNI MENADŽER PRODAJE Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs IZDAVAČ Digital Life KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD +381 11 303 52 74 + 381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja.
  • 5. uvodnik Biće ono što biti ne može?! Moram da izdvojim dva utiska meseca P rvi utisak je gostovanje prvog potpresednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u Utisku nedelje. Kao prvo, niko se ne seća da je Utisak nedelje ikad pomeren za utorak (a kamoli zbog nekog sportskog događaja, konkretno mečeva Novaka Đokovića), pa već samim tim je pobudio interesovanje. A drugi deo priče je najava novih hapšenja prvog potpredsednika Vlade Srbije. I pored insistiranja Olje Bećković, Aleksandar Vučić nije izašao sa imenima, osim da će sve biti poznato za dva dana. (sa novinarske strane, naravno), ministar Radulović je pokušao da objasni sve svoje stavove vezane za neophodnost izmena pomenutih zakona, a novinari da dobiju odgovore na sva pitanja o koja ministarstvo privrede i Vlada mogu da se sapletu u narednom periodu. Pored pojašnjenja pojedinih izmena zakona, pre svega zakona o privatizaciji i stečaju, o sredstvima u budžetu, o SIEPA-i, o budućim subvencijama i izdvajanjima Vlade, o bankama i bankarskim kamatama na kredite privredi, i o fondovima i investitorima, koji su po rečima ministra Radulovića zainteresovani za ulaganja, pa u takve firme kao što su Prva petoletka, Galenika..., i insistiranja ministra Radulovića da sve izmene moraju da se okončaju do kraja ove 2013. godine, jer u suprotnom reforme je nemoguće sprovesti, dotakli Sve može da se dovede u pitanje ako bude republičkih izbora na proleće U vreme izlaska ovog broja imena uhapšenih verovatno će biti poznata, i cenim da će slika poslovne Srbije tada biti drugačija, jer kako je najava bila vrlo bombastična, imena nekih velikih srpskih tajkuna će se sigurno povlačiti po medijima, a neke velike firme to više neće biti. Drugi utisak meseca je neformalan razgovor ministra privrede Saše Radulovića sa glavnim i urednicima ekonomskih rubrika srpskih medija. Iako je bio radni dan, uveče, sastanku je prisustvovalo preko 20 novinara. Na 'meniju' su bile izmene zakona o privatizaciji, stečaju, radu, izgradnji i planiranju. U razgovoru, koji je ponekad poprimao i notu žustrog smo se i pitanja mogućih, novih izbora, koji mogu sve da dovede u pitanje. Naime, na pitanje šta se dešava ukoliko se raspišu novi izbori, ministar Radulović je rekao da to znači novu vladu, a sa novom vladom su sasvim izvesni i novi programi, pa i zakoni. Tako da ono što u ovom momentu izgleda kao nešto izvesno i sigurno, već u aprilu možda uopšte neće biti tako. Do tada ostaje da se nadamo da 'biće ono što biti ne može', kako je napisao Njegoš, i da će do privrednog oporavka Srbije ipak doći. Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs BIZLIFE uvodnik 5
  • 6. BIZNIS PANORAMA ’OVOLIKO STE U DUGOVIMA?’ - Dominique Strauss-Kahn, savetnik Vlade Srbije razgovarao je s Sašom Radulovićem, ministrom privrede i predstavnicima privrede o rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju i izmenama propisa koje su važni za privredni oporavak. ’ZDRAVO, BALLMERU, KUĆO STARA’ – Steve Ballmer, izvršni direktor Microsofta i Ivica Dačić, premijer Srbije prilikom Ballmerove posete Srbiji. ’PA DOBRO, KOME JA PRIČAM?!’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade, Ljubomir Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Lazar Krstić, ministar finansija. 6 BIZLIFE biznis panorama ’JOŠ JEDAN GOLUB, PRELETAČ?!’ - Tomislav Nikolić, predsednik Srbije i Vuk Jeremić na svečanosti povodom otvaranja Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, čiji je osnivač Vuk Jeremić.
  • 7. ’U BEOGRADU GRADONAČELNIK DEMOKRATA?! NE BRE, U NEW YORKU’ - Demokrata Bill de Blasio pobedio je ubedljivo na izborima za gradonačelnika New Yorku republikanskog protivkandidata Joe Lhotu, osvojivši više od dve trećine glasova. De Blasio je time postao prvi gradonačelnik iz redova Demokratske partije u poslednje 24 godine. ’U NAOČARE ME GLEDAJ!’ - Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i šeik Mohamed bin Zajed, princ prestolonaslednik razgovarali su o unapređenju ekonomskih odnosa Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Predsedničkoj palati u Abu Dabiju. ’KAD OBAMA DRŽI BANKU’ - Barack Obama, predsednik SAD sastao se američkim privrednicima u Beloj kući u Vašingtonu kako bi razgovorali o imigracionim reformama. U ’Ruzveltovoj sobi’ pored Obame našli su se direktori kompanija kao što su Lockheed Martin, Deloitte, Motorola i McDonald's. BIZLIFE biznis panorama 7
  • 8. tema broja ČETIRI ZAKONA SAŠE RADULOVIĆA Stabilan privredni astal Saša Radulović, ministar privrede tekst: Daniela Ilić 8 BIZLIFE tema broja „To je paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne samo na tri, na primer. Veoma je važno da skupština predloge ovih zakona usvoji do kraja godine, od toga zavisi uspeh svega“, kaže za BIZLife ministar Radulović
  • 9. I pod svojim okriljem ima još 153 ako sve njegove ekonomske preduzeća u restrukturiranju koja mere još nisu dobile ’zeleno upošljavaju 51.023 radnika i još svetlo’ u srpskoj Vladi, ministar 419 preduzeća koja nisu uspela da privrede, Saša Radulović ne pronađu nove vlasnike ili su ugoodustaje. Iščekujući da smanjenje vori o privatizaciji raskinuti, nameta na rad za koje se i u njima radi ukupno zdušno zalaže postane Čak 35.536 radnika. stvarnost u Srbiji, Radu2.171 Kod stečajeva je lović inicira menjanje preduzeće situacija sledeća: čak zakona o privatizacijii je trenutno 2.171 preduzeće je o stečaju, koje je Vlada u stečajnom trenutno u stečajnom već usvojila, a narodni postupku postupku. Iako stečaj u poslanici bi to trebalo da Srbiji u proseku (zvanično) učine do kraja godine. Uz ova traje jednui po godinu, među ovim dva propisa, Radulović insistira i firmama ima pojedinih kod kojih na promeni zakona o radu i zakona se postupak stečaja ne okončava o planiranju i izgradnji. I u svemu duže od decenije. se zalaže za – transparentnost. „Četiri zakona: o privatizaciji, o Agencija za privatizaciju pod svojim okriljem ima još stečaju, planiranju i izgradnji i zakon o radu čine jedinstven paket. 153 preduzeća u restrukturiranju koja upošljavaju On je veoma bitan za ceo poslovni 51.023 radnika i još 419 preduzeća koja nisu uspela da ambijent u Srbiji i sprovođenje pronađu nove vlasnike ili su ugovori o privatizaciji postupka restrukturiranja. To je raskinuti, i u njima radi ukupno 35.536 radnika paket zakona koji nam treba kako bi ‘sto stajao na četiri noge’ a ne Po novom zakonu o stečaju, „Stečaj u Srbiji je potpuna samo na tri, na primer. Veoma je inače, državu će zastupati u svim suprotnost onome što takav važno da skupština predloge ovih slučajevima jedno lice: Agencija za postupak treba da bude. Stečaj u zakona usvoji do kraja godine, od privatizaciju, što do sada nije bio svakoj zemlji znači novi početak toga zavisi uspeh svega“, kaže za slučaj. Kako bi se izbegle malveri postavljanje firme na noge, BIZLife ministar Radulović. zacije povezanih lica, koja umeju a samo kod nas predstavlja kroz razne sudske postupke stečaj ubijanje preduzeća. Hoćemo da A na kakvim nogama da rastežu mesecima i godinama, stvorimo uslove za efikasan i brz trenutno stoji novim zakonom se takvi poverioci stečaj, koji će omogućiti zaštitu ‘srpski sto’? svrstavaju u naplatni red u koji interesa i preduzeća i poverilaca. Kroz privatizaciju je u protekloj spadaju i vlasnici kapitala – dakle, A ne da se stečaj oteže u nedodeceniji prodato 2.365 preduzeća u poslednji, koji se namiruju tek gled“, kaže za BIZLife Aleksandar za 2,59 milijardi evra. Procenat kada se svi prethodno namire iz Stevanović, savetnik ministra uspešnosti privatizacije na tendestečajne mase. privrede, objašnjavajući važnost rima, na primer, bio je svega 37 Izuzetno važna novina u zakonu ova četiri zakona. odsto. Agencija za privatizaciju DVA RADULOVIĆEVA ZAKONA IZ DRUGIH MINISTARSTAVA Zakon o radu i planiranju i izgradnji Iako ne spadaju u njegov resor, ministar privrede zdušno se zalaže za promenu Zakona o radu. Ključna stvar ovde je isplata otpremnine samo za staž proveden kod poslednjeg poslodavca (uključujući i povezana lica), a ne, kao sada, za celokupan radni vek, što su mnogi zloupotrebljavali, naročito u državnim firmama naplaćujući se više puta na ime istih godina provedenih na radu. Takođe, trebalo bi da budu pojednostavljene mnoge procedure kako bi se olakšalo zapošljavanje. „Srbija ima jedan nerazuman zakon o radu, koji ne valja ni poslodavcima, ni zaposlenima. Kada se on promeni, olakšaće se i novo zapošljavanje, što će, posledično, podstaći i razvijanje poslovanja“, navodi Aleksandar Stevanović. Kada je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji očekuje se pojednostavljenje procedura za dobijanje građevinske dozvole, kaoi rešavanje statusa prava korišćenja zemljišta. „Po pitanju izgradnje na nivou smo najgorih afričkih država. Šta god da uradimo, biće bolje“, kratko je prokomentarisao Stevanović. → više informacija na www.bizlife.rs BIZLIFE tema broja 9
  • 10. o stečaju tiče se samih zaposlenih u takvim firmama. Njima će biti povezan ceo staž, na nivou minimalca. Iako se, po novom rešenju, momentom ulaska u stečaj raskidaju svi ugovori o radu i kolektivni ugovori koje je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, radnici bi ipak trebalo da budu bolje zaštićeni. Kada je reč o isplati zarada, po trenutnom zakonu, radnicima iz stečajne mase sleduju minimalci za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, kao i plaćeni doprinosi za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. godine. Privatizovanim će se smatrati preduzeća koja do tog roka zaključe ugovor o prodaji kapitala ili imovine, odnosno ukoliko je usvojen unapred pripremljeni program restrukturiranja. ukazujući da je „mnogo više Ukoliko privatizacija kapitala spornih privatizacija od 24 čije se nije okončana do 31. decembra preispitivanje zahteva“. 2014. Agencija za privatiAleksandar Stevanović zaciju podnosi predlog kaže da privatizacija Zaposlenima u firmama u stečaju za pokretanje stečaju Srbiji predstavlja će biti povezan nog, odnosno likvidapotpunu suprotnost ceo staž, cionog postupka. onome što bi trebalo na nivou Kupac kapitala i da bude. minimalca imovine kroz privatizaci„Ako već nije sproju može da bude i domaće i vedena kako treba, hajde strano pravno ili fizičko lice. Međuda je bar završimo kako treba. tim, novost je da, kada se kao kupac Firme nam trunu, vlasnici koji javlja strano pravno lice, Agencija su ih kupili kroz privatizaciju su za privatizaciju sprovodi postupak zainteresovani samo za poslovanje upoznavanja krajnjeg vlasnika svojih off-shore preduzeća preko kupca, što propisuje Ministarstvo. kojih su profit iznosili iz Srbije“, Ova procedura treba da spreči da se pojašnjava Stevanović. pojave kupci koji će ovdašnje preNovim zakonom o privatizaciji, duzeće da kupe ‘prljavim’ novcem predviđeno je da taj proces bude ili onim stečenim kroz korupciju. završen do 31. decembra 2014. Privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje Zakon o stečaju Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja. 10 BIZLIFE tema broja Ovo se značajno menja, jer, po novom zakonskom rešenju, radnici bi trebalo da imaju potpuno povezan staž i isplaćene sve zaostale plate u visini najmanje minimalca. Osim ovih izmena, novim zakonom se predviđa osnivanje Komore stečajnih upravnika, kao novo neprofitno strukovno udruženje stečajnih upravnika, po ugledu na Advokatsku komoru. Time automatski prestaje da postoji i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Jer, predviđa se da Komora sačinjava kodeks profesionalne etike, izdaje i obnavlja licence za rad stečajnim upravnicima, donosi rešenje o oduzimanju licence, vodi imenik stečajnih upravnika i obavlja druge poslove predviđene zakonom. Zakon o stečaju, prema rečima resornog ministra, uvodi potpunu transparetnost tog postupka, povećava odgovornost stečajnog upravnika, a uvodi se i obaveza analize uzroka koji su firmu dovele do stečaja. Zakon o privatizaciji drugi je važan zakon u nadležnosti Ministarstva privrede. Dok pojedini ukazuju da ove ključne izmene dolaze kasno, kada je već ‘sve što je dobro prodato’, u Ministarstvu privrede ne misle tako Povezana lica Mogućnost namernog ’teranja’ firme u stečaj, što je bio čest slučaj kroz protekle privatizacije, novim zakonom se svodi na minimum. Pojedinci su u privatizaciji kupovali zdrave firme, zaduživali ih kod drugih preduzeća u svom vlasništvu, a onda podnosili, kao poverilac, zahtev za pokretanje stečajnog postupka i namirivali se kroz prodaju preostale imovine. Sada se takvi poverioci, jer je reč o povezanim licima, svrstavaju tek u četvrti isplatni red, pa do novca mogu da dođu tek kada se namire svi ostali.
  • 11. „Privatizacija u Srbiji predstavlja potpunu suprotnost onome što bi trebalo da bude.” Aleksandar Stevanović savetnik ministra privrede Novi zakon, takođe, zabranjuje da kupac kapitala potiče iz zemalja u ‘off-shore zonama’, bez obzira da li je reč o firmi ili pojedincu. Takođe, kupci ne mogu da budu strane firme kojima upravljaju građani Srbije, što bi trebalo da se odnosi na investicione fondove. Po novom zakonu, privatizacija se obavlja prodajom kapitala, a u izuzetnim slučajevima, prodajom imovine. „Ukoliko nije moguće izvršiti prodaju kapitala i imovine, prethodno se sprovodi postupak restrukturiranja, po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije UPPR, u skladu sa u Ministarstvu privrede misle da je „mnogo više spornih privatizacija od 24 čije se preispitivanje zahteva“ zakonom koji uređuje stečaj“, navodi se u predlogu novog zakona. Privatizacija će, ubuduće, moći da se sprovodi kroz dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje, kupovinu kapitala i zajedničko upravljanje. Zakon dozvoljava mogućnost kombinacije ovih metoda u jednom preduzeću. Za sve kupce važi pravilo da Agenciji za privatizaciju obavezno dostave svoje završne račune za poslednje tri godine, uz podatke o bonitetu, koji obuhvataju tržišno učešće, organizaciju strukturu, delatnosti, upravu... „Zakon o privatizaciji će onemogućiti da se ponove situacije koje su dovele do netransparentne vlasničke strukture preduzeća“, objašnjava Aleksandar Stevanović. ● Ključne stvari Kod zakona o privatizaciji i o stečaju, dve stvari su, prema rečima Saše Radulovića, ključne. Jedna je potpuna transparentnost, a druga je odgovornost kako državnih organa tako i svih koji sprovode privatizaciju, kao i stečajnih upravnika. „Kad kažem potpuna transparetnost to i mislim: svi izveštaji,popisi poverilaca, sve ono što je bilo u senci nedostatka informacija više neće biti“, kaže ministar privrede. BIZLIFE xxx 11
  • 12. ISTRAŽIVANJE Ima li oporavka na tržištu automobila? Dramatična situacija u automobilskoj industriji U Srbiji je u periodu januarseptembar ove godine prodato nepunih 17.000 vozila, a poređenja radi, u rekordnoj 2008. prodato je gotovo 44.000 automobila tekst: Milovan Miličković K ada je Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila, početkom godine rekao da je situacija na tržištu automobila u Srbiji dramatična i da se graniči sa katastrofom, mnogi su pomislili da su takve izjave preuranjene. Ipak, tek se Međutim, kakva je trenutna situacija i kakve nam tendencije dolaze iz EU izgleda da ćemo za nekoliko godina svi, umesto automobila, voziti bicikle. (U poslednjih nekoliko godina prodaja bicikala nadmašila je prodaju novih automobila u čak 23 zemlje EU – prim.aut). Ovog meseca mediji su puni napisa o tome kako je, kada je prodaja automobila u Srbiji u pitanju, za prvih devet meseci 2013. godine zabeležen pad od deset odsto u odnosu na isti period očekivalo ’razmahivanje’ kompaprošle godine. nije Fiat automobili Srbija Izgleda U Srbiji je, prema tim (FAS), Sajam automobila da ćemo za podacima, u periodu i najavljeno dobijanje nekoliko godina svi, januar-septembar datuma za početak umesto ove godine prodato pregovora sa Evropautomobila, nepunih 17.000 vozila, skom unijom, od kojeg voziti bicikle a poređenja radi, u bi nam, valjda, svima rekordnoj 2008. prodato je naprasno postalo bolje. gotovo 44.000 automobila. U 2013. najbolja prodaja Fiata i Škode Prema podacima portala Vrele gume ovo je pet za sada najprodavanijih automobila u 2013. godini: FAS - 2688 prodatih vozila Škoda - 2652 prodatih vozila Hyundai - 1335 prodatih vozila VW - 1194 prodatih vozila Ford - 875 prodatih vozila 12 BIZLIFE istraživanje Septembar najgori u poslednjih deset godina A najgori je bio upravo poslednji mesec po statistici, septembar, kada je prodato manje od 1.700 vozila što je najlošiji rezultat u poslednjih deset godina. Situacija bi verovatno bila još lošija da nema FAS-a. Prema nekim podacima svaki deseti auto-
  • 13. proizvođača luksuznih automobila mobil prodat na našem tržištu je su pesimističnije od onih koje je upravo ’Fiat 500L’. Upravo modeli dao u septembru na autosalonu u Fiata i Škode su najprodavaniji u Frankfurtu. Štadler je tada rekao ovoj godini. Međutim, ima marki da bi moglo da potraje godinu do koje za mesec dana nisu uspele dve do ubrzanja oporavka autoda prodaju nijedan automobil. mobilskog tržišta u Evropi. Prodaja popularnih automoDa je stanje loše potvrbila sada je sa trocifrene Automobilsko đuju i reči šefa kompaprešla na dvocifrenu, tržište nije Fiat-Chrysler za što se nije desilo u pou zapadnoj Evropi Evropu Alfredo Altaslednjih deset godina. neće izaći iz krize pre kraja decenije ville. On kaže da iako Iako uvoznici i dalje Rupert Stadler se prodaja automobila u traže načine da se pronekim evropskim zemljadaja automobila pospeši, ma blago popravlja, poslednji sve se završava samo na pokumeseci ove godine biće izuzetno šajima. Činjenica je da zbog malog teški za italijansko tržište, a da će broja stanovnika i nesrazmerno ta kompanija tek do 2015. ili 2016. male kupovne moći srpsko tržište oporaviti prodaju. na svim planovima ima dosta proPo mišljenju analitičara očekuje blema. U Evropi tek pokoja država se da će prodaja automobila u je za sada izašla iz recesije, a čak i Evropi da se uveća za oko tri one koje nemaju takvih problema, odsto u toku 2014. usled povećane bar što se tiče tržišta automobila, potražnje od strane kupaca. Kako suočavaju se sa padom prodaje. navode analitičari pri kompaniji Goldman Sachs, auto industrija u Oporavak tek krajem Evropi je još uvek u jako lošoj podecenije ziciji, ali da bi 2014. mogla da bude Prema rečima direktora Audija godina početka oporavka. Ruperta Stadlera, automobilsko trStanje je takvo da je čak i najžište u zapadnoj Evropi neće izaći jača kancelarka u Evropskoj uniji iz krize pre kraja ove decenije. morala da reaguje. Nemačka Izjave predstavnika nemačkog Situacija bi verovatno bila još lošija da nema FAS-a. Prema nekim podacima svaki deseti automobil prodat na našem tržištu je upravo ’Fiat 500l’ ROLF-JURGEN SEYERLE, generalni direktor, Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora Bez velikih promena u 2014. N a automobilskom tržištu zabeležen je značajan pad prodaje od 2008, za 55 odsto. Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim aspektima prodaje. Međutim, premijum segment ima trend koji je konstantan i koji je na stabilnom nivou, ističe Rolf-Jurgen Seyerle, generalni direktor Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora ocenjujući poslovnu 2013. - Zahvaljujući našim kompaktnim vozilima A-Klasi i B-Klasi koji su doneli novi mladalački duh našem portfoliju, mogu Kriza je pogodila automobilsku industriju, a to se ogleda u svim aspektima prodaje da kažem da smo zadovoljni prodajnim rezultatima. Posebno bih želeo da istaknem novog člana naše porodice kompaktnih automobila, novi CLA, koji je prevazišao sva naša očekivanja. U najekskluzivnijem segmentu nova S-Klasa je postavila nove standarde i pomerila granice tehnologije na mnogim nivoima. Kakva su vaša očekivanja za 2014? U 2014, ne očekujem velike promene na tržištu, posebno zbog činjenice da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen kontinuirani pad prodaje. Prema našim procenama premijum segment trebalo bi da ostane na istom nivou kao i u 2013. godini. Očekujemo povoljan trend za našu kompaniju sa modernim i atraktivnim modelima u svim segmentima. Sledeće godine predstavićemo nove modele koji su okosnica naše prodaje, pre svega nova C-Klasa, čija će promocija biti početkom naredne godine. Naša porodica terenskih vozila dobiće petog člana, potpuno novi model GLA, koji nastavlja konceptualni Mercedes-Benz trend. BIZLIFE istraživanje 13
  • 14. STANKO RADIĆ, generalni direktor, Grand Motors Male šanse za oporavak O vu 2013. ocenjujem najblaže rečeno – teškom, jer svi uvoznici iz meseca u mesec beleže pad prodaje: u deset meseci ove godine on iznosi bezmalo 16 odsto u odnosu na isti domaće proizvodnje, koji je ponuđen uz izdašnu državnu podršku čime nam je nametnuta neravnopravna tržišna utakmica. U trci za kupcima većini uvoznika i prodavaca glavni adut je niža cena, što ugrožava isplativost ovog posla. Grand Motors je ipak odoleo mnogim od tih iskušenja, zahvaljujući, pre svega, povećanoj brizi o dosadašnjim, a posebno novim kupcima. Srećna je okolnost i da u portfelju imamo više renomiranih automobilskih marki, pa možemo da ponudimo vrlo široku lepezu vozila - već od 8.990, sve do 110-120.000 evra. Jedini smo u branši koji u ovo teško finansijsko vreme proširuje delatnost: sredinom novembra počinjemo s uvozom, prodajom i servisiranjem čuvenog Jaguara. Dolaskom Jaguara, Grand Motors postaje lider u automobilskim poslovima u Srbiji – po broju brendova čija vozila uvozi, distribuira, prodaje i servisira: pre dvanaest godina posredstvom naše S nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude uspešnija od ove godine period 2012, kaže za BIZLife Stanko Radić, generalni direktor Grand Motorsa. - To je odraz slabe platežne sposobnosti, ali i prevelikog uvoza polovnih automobila. Uz to, većina renomiranih marki je u ovoj godini dobila i jakog konkurenta iz kompanije u Srbiju se vratio Ford, potom su se 2007. godine vratili Volvo i Land Rover, od leta 2011. kupcima se nude vozila Infiniti, dok je Grand M iz Novog Sada jedan od uvoznika, prodavaca i servisera automobila Mazda. Kakva su vaša očekivanja za 2014? S nestrpljenjem očekujemo oporavak, ali je malo realnih šansi da naredna bude uspešnija od ove godine. Ako se nastave sadašnji trendovi, 2014. bi, nažalost, mogla da bude prelomna za mnoge male uvoznike i dilere, koji sve teže preživljavaju. Grand Motors računa na još jednu tešku godinu, pa zato pripremamo nove pogodnosti za buduće kupce, čime nastojimo da makar sačuvamo sadašnji tržišni udeo u klasi malih i srednjih automobila, dok u premijum klasi očekujemo značajan rast, jer ponudu proširujemo novim brendom i novim modelima. 14 BIZLIFE istraživanje kancelarka Angela Merkel je upravo na Sajmu u Frankfurtu upozorila Evropsku uniju na to da proizvođačima automobila ne postavlja preteške ciljeve vezane za ispuštanje ugljen-dioksida, rekavši da bi to moglo ugroziti inovacije i privredni rast. Ona je u junu blokirala dogovor koji bi pred evropsku automobilsku industriju postavio ambiciozan cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida do 2020. FAS i Mercedes Ono što hrabri, bar kada je Srbija u pitanju, su investicije u auto industriju. Automobilska industrija u Srbiji, zapošljava petnaest hiljada radnika i godišnje zaradi gotovo dve milijarde evra. Ono što hrabri, bar kada je Srbija u pitanju, su investicije u auto industriju. Automobilska industrija u Srbiji, zapošljava petnaest hiljada radnika i godišnje zaradi gotovo dve milijarde evra Veliki deo pokriva izvoz i to upravo FAS-a koji je, kako je nedavno saopšteno, za deset meseci ove godine izvezla automobile za ukupno milijardu i 282 miliona evra, što je čini najvećim izvoznikom u Srbiji. Prema najavama direktora Antonia Cesare Ferrare plan je da samo 30.000 vozila u narednom periodu FAS izveze u SAD. Ohrabruju i sve češći razgovori rukovodstava Mercedesa i Ikarbusa, da ovaj nemački gigant preuzme proizvodnju autobusa prema najnovijoj tehnologiji. Najavljuje se dugoročna strateška saradnja, a predlog je da Mercedes izrađuje šasiju, a Ikarbus karoseriju vozila. Cilj Vlade Srbije je da dovede što više manjih investitora koji bi proizvodili delove za poznate proizvođače, a već postoji interes određenih kompanija pretežno iz Kine i Japana. Pitanje je samo da li će ove investicije, osim na privredu, imati uticaja i na automobilsko tržište.●
  • 15. BIZNIS KOMENTAR Korak u dobrom pravcu Srbija se danas nalazi na raskrsnici ili prekretnici, kako u društvenom tako i u ekonomskom smislu Piše: Toplica Spasojević, predsednik ITM Group I re'; učenje i usavršavanje treba, takođe, da bude nacionalni prioritet. zvori na kojima je naše društvo funkcionisalo su iscrpljeni. MeDa bi se otvorile investicije neophodan je još jedan veliki potez, đunarodne donacije, privatizacija i prodaja imovine, zaduživaa to je resetovanje bankarskog i finansijskog sistema. Situacija nje su bile metode za održavanje statusa quo, a ne za izgradnju u kojoj su kamatne stope u proseku 12,5 odsto (sa deviznom moderne države. klauzulom), a ročnost jedva godinu dana, je neodrživa kako za Danas je vreme za otrežnjenje i za postavljanje ciljeva. Prvo privredu tako, na duži rok, i za banke. dolazi na red geostrateško pozicioniranje (EU, Rusija, Kina, Zbog toga je neophodno da Narodna banka sa Ministarstvom arapski svet), definisanje granica (Kosovo, autonomija Vojvodine privrede i finansija organizuje dogovor sa privredom o i regiona), a odmah zatim i ekonomija. Posle teških pilula Svima novim uslovima poslovanja. Dobitnici će biti svi, a biće oko briselskih pregovora za pristupanje EU i rešavanja je laknulo dovoljno da se naprave manji ustupci na svakoj strani. statusa Kosova, došla je na red i ekonomija. kada su počele Možda je potrebno ponovo napraviti Bečki dogovor Ekonomija je možda i najgorčija pilula koju treba da se donose sa bankama i novi aranžman sa MMF-om. Oni bi progutati, a rezultati se neće videti odmah. Kao što odluke, doneli neophodno poverenje i sigurnost za sve učesmo i priželjkivali, Vlada je počela da donosi mere, ali sada nema zaustavljanja snike. Možda, kao krajnja mera i davanje privredi grejs koje predstavljaju raskid sa prošlošću i pogledom kroz perioda od jedne do dve godine, da se dobije u vremenu ružičaste naočare. Takođe, mere su i podrazumevale do okončanja krize. Na ovaj način bi se mere kompletirale i sa inventarizaciju problema (preduzeća u restruktuiranju, viškovi dodatkom opštih mera za popravljanje privrednog ambijenta, zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima i slično). Oštre Srbija bi mogla da bude potpuno drugačija zemlja. budžetske restrikcije i uvođenje reda u javne finansije predstavEkonomski ministri treba da na potpuno novi, kreativni i ljaju korak u dobrom pravcu. neortodoksni način rešavaju probleme. Neophodan je i potpuni Analiza rada javnih preduzeća, njihova korporatizacija, uvođekonsenzus svih učesnika. nje javnosti kao i najava profesionalnog menadžmenta sigurno će dobiti podršku stručne javnosti. Najava izmene zakona o izgradnji i zakona o radu, definitivno će dati kredibilitet reformama. Pokretanje svih potencijala i Ohrabrujuće su zvučali nastupi zvaničnika na 'Kvantnom skoku', završetak reformi (penzionog 'Start Up-u', investicionim konferencijama u Londonu i Moskvi. sistema, školstva, zdravstva) su Predstavljena je jedna odlučnija i organizovanija Srbija. Primetno uslov za dostizanje je stavljen akcenat na ekonomiju i investicije iz inostranstva. Moje mišljenje je da je početak dobar, ali da nam je još ostalo održivog sistema puno posla. Treba hitno pokrenuti investicioni ciklus i proces reSmatram da je svima laknulo kada su počele da se donose industrijalizacije. Nosioci treba da budu domaći preduzetnici, njih odluke, ali sada nema zaustavljanja. Pokretanje svih potencijala preko 200.000. Oni mogu da pokrenu Srbiju i zapošljavanje. Ne i završetak reformi (penzionog sistema, školstva, zdravstva) su zaboravimo da je nazaposlenost danas najveći problem u našoj uslov za dostizanje održivog sistema. zemlji, oko 24 odsto stanovništva i preko 40 kod mladih. Odliv Srbija ima potencijale, kako prirodne (poljoprivreda, enermozgova je i dalje ogroman. getika, rudarstvo) tako i humane (kvalifikovana radna snaga, Jedini način da se ovi trendovi zaustave je promocija preduzetnišinovativni inženjeri i iskusni preduzetnici). Srbija ima potencijal tva i investiranja. Strani i domaći investitori treba da imaju jednak da bude najveća regionalna sila i u ekonomiji, ali da bi to postala tretman kod podrške i zaštite. Preduzetništvo i inovacije treba da treba da pobedi sebe i svoje kočnice. ● budu nacionalni zadatak, a ne rentijerstvo i negovanje 'kafić kultu- BIZLIFE biznis komentar 15
  • 16. EKONOMSKA POLITIKA Bela knjiga Saveta stranih investitora (FIC) Neophodno predvidivo poslovno okruženje „Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi Vlada trebalo da se pozabavi“, Frederic Coin, predsednik FIC-a tekst: Ana Stojanović S avet stranih investitora (FIC) izdao je jedanaestu po redu Belu knjigu sa preporukama stranih investitora za poboljšanje investicione klime Srbije. FIC čini 130 kompanija sa 17,5 odsto direktnog učešća u BDP Srbije u 2012. godini, koje su na ovom tržištu uložile preko 20 milijardi evra i zapo- šljavaju više od 95.000 ljudi, sa zadatkom da formuliše zajedničke stavove članica i daje konkretne predloge za unapređenje poslovne klime u Srbiji. „Redefinisanje uloge države na tržištu svakako jeste jedan od osnovnih prioriteta kojim bi Vlada trebalo da se pozabavi. Država treba da se usresredi na očuvanje makroekonomske stabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja. U tom smislu, potrebno je ubrzati proces usvajanja novog zakona o radu, kako bi se poboljšali uslovi za zapošljavanje, kao i novog zakona o planiranju i izgradnji, čime bi se olakšalo izdavanje građevinskih dozvola. Nastavak borbe protiv korupcije i jačanje vladavine prava doprineli bi boljem poslovnom okruženju što pogoduje novim investicijama. Potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem korišćenju oskudnih javnih resursa. To bi ne samo poboljšalo konkurentnost, već bi i znatno doprinelo očeki- Investiciona i poslovna klima - pregled realizacije preporuka Preporuke Prvobitno date u BK Ubzati sprovođenje tranzicionih reformi sa dvostrukim ciljem stvaranja povoljnijeg privrednog ambijenta i približavanja Srbije Evropskoj Uniji 2008. √ Smanjenje i pojednostavljenje birokratskih procedura i na nacionalnom 2011. √ Stvaranje ambijenta konkurencije u okviru dobro regulisanog tržišta,pružajući jednaka prava svim učesnicima, i dobrom anti-monopolskom politikom 2008. Pojačati borbu protiv korupcije pošto se ona doživljava kao jedna od najneprijatnijih stvari u poslovanju u Srbiji 2011. √ Voditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će biti podsticajna za privredu i koja će privući investitore 2011. √ 16 BIZLIFE ekonomska politika Značajan napredak Određeni napredak Bez napretka √
  • 17. Država treba da se usresredi na očuvanje makroekonomskestabilnosti i na uspostavljanje stabilnog, predvidivog i konkurentnog okruženja vanim naporima Vlade da smanji javni deficit, kako putem korenitih strukturnih reformi na strani potrošnje, tako i postojanim radom na poboljšanju naplate prihoda i suzbijanju sive ekonomije“, kaže u predgovoru za ovogodišnju Belu knjigu Frederic Coin, predsednik Saveta stranih investitora (FIC). Saobraćaj Ovaj sektor je obeležilo nepostojanje dovoljnih finansijskih sredstava za bržu izgradnju i održavanje postojećih puteva, za modernizaciju železnice i rečnog saobraćaja. Vlada je donela Generalni plan razvoja saobraćaja u Srbiji kojim se do 2027. godine predviđaju investicije od preko dve milijarde evra u puteve, železnicu, rečni i vazdušni saobraćaj. Prošlogodišnja Bela knjiga je u ovom sektoru ponudila šest preporuka. U tri slučaja registrovan je delimičan napredak, a u tri ga nije bilo uopšte. Ovogodišnja Bela knjiga je ponudila osam novih preporuka. Energija Pažnju u ovoj oblasti, prema autorima Bele knjige, u narednom periodu treba usmeriti u pravcu dovršavanja zakonskih okvira usvajanjem neophodnih podzakonskih akata. Savet je u prošlom izdanju Bele knjige ponudio osam preporuka, po jednom predlogudošlo je do značajnih promena, izvestan napredak je zabeležen kod dva, dok promene nema u slučajupet predloga. Ponuđeno je osam novih preporuka. Stubovi razvoja Autori Bele knjige su promene u oblastima: saobraćaj, energija, telekomunikacije i informacione tehnologije, nekretnine i izgradnja, i tržište rada i ljudski kapital, koje su označene kao ’stubovi razvoja’ ocenili i dalje manje od onog što je potrebno, čak manje i od onog što je moguće. Saša Radulović (levo), ministar privrede, Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region BAT South-East Europe i premijer Ivica Dačić BIZLIFE xxx 17
  • 18. Telekomunikacije i informaciona tehnologija Usvajanje dvogodišnjeg akcionog plana za primenu Strategije razvoja elektronskih komunikacija do 2020. ocenjeno je kao pozitivno, ali je s druge strane došlo do velikog kašnjenja u primeni prenosivosti brojeva u fiksnoj telefoniji. Sektor informacionih tehnologija je, po oceni autora Bele knjige, IT izdvajamo - Vlada bi trebalo da stranoj valuti, kao i RATEL-ovo se uzdrži od uvođenja bilo kakvih vrlo odgovorno nadgledanje primera cenzurisanja interneta i da mene i poštovanja zakona. Prošlo ostane pri otvorenom internetu, izdanje Bele knjige sadržalo je 19 koji najviše pogoduje inovacijama, preporuka, osam za telekomunidruštvenom razvoju i komercijalkacije i jedanaest za informacione nim interesima. Vlada bi trebalo da tehnologije. Među osam koje su se zadrži otvoren i redovan kontakt odnosile na telekomunikacije, u sa e-zajednicom i inicijativom koja dve je uočen značajan napredak, u dve izvestan napredak, dok u četiri dolazi iz ovog sektora. nije registrovan nikakav napredak. Nekretnine i izgradnja U sektoru informacionih tehnoloPrimena donetih važnih zakona gija, u tri preporuke je zabeležen u ovoj oblasti je veoma spora značajan napredak, u pet izvestan i neujednačena kao što je, na napredak, a u tri nije zabeležen primer, slučaj sa Zakonom nikakav napredak. Ova Bela Borba protiv o restituciji. Pored toga, knjiga nudi 20 novih korupcije i obzirom na relativno preporuka, po deset za jačanje vladavine kratak rok od usvajasvaki sektor. Izdvajaprava doprineli bi nja ovih zakona, nije mo - RATEL bi trebalo boljem bilo dovoljno vremena da izgradi reputaciju poslovnom okruženju da se oceni efekat. U nezavisnog i kompetenprošloj Beloj knjizi ponuđetnog zakonodavnog organa, ne su četiri preporuke. Kod jedne pojednostavi procese podizanjem je zabeležen izvestan napredak, stepena efikasnosti i pružanjem dok kod tri napretka nije bilo. FIC podrške operaterima da pružaju je ponudi novih 13 preporuka. usluge od kojih će koristi imati i Potrebni su takođe odlučni zahvati i u restruktuiranju javnih preduzeća i efikasnijem korišćenjuoskudnih javnih resursa u toku prošle godine doživeo nekoliko pozitivnih pomaka. Dalji razvoj programa E-uprave, i na nacionalnom i na lokalnom nivou, zatim početak donošenja amandmana na Zakon o plaćanjima u oni potrošači, uz potpunu transparentnost i nediskriminatorne aktivnosti, te uspostavljanje jednakih standarda za sve aktere na srpskom tržištu telekomunikacija u oblasti telekomunikacija. U oblasti Investiciona i poslovna klima I pored preporuka FIC-a vezanih za oblast investicione i poslovne klime u Srbiji, koje su bile iznete u ranijim Belim knjigama, i ove godine se ponavljaju, iz jednostavnog razloga jer tokom ovih godina nije bilo primetno ozbiljnijih i kvalitetnijih pomaka na bolje. - Ubrzati ritam tranzicione reforme sa dvostrukim ciljem unapređenja poslovnih uslova i približavanja Srbije EvropskojUniji; - Smanjiti i pojednostaviti administrativne procedure i na nacionalnom i na lokalnom nivou; - Stvoriti uslove za tržišnu konkurentnost na dobro regulisanom tržištu tako što će svi konkurenti uživati jednaka prava, uz odgovarajuće regulisanje monopola; - Sprovoditi dobro izbalansiranu ekonomsku politiku koja će podsticati preduzetništvo i privlačiti dodatne investicije; - Podsticati izvoz kao ključan element ekonomskog rasta i razvoja. 18 BIZLIFE ekonomska politika Tržište rada i ljudski kapital Dva zakonska akta iz ove oblasti koja su stupila na snagu nakon prošle Bele knjige jesu amandmani na postojeći zakon koji reguliše tretman trudnica na radu i na porodiljskom odsustvu, kao i amandmani na Zakon o suzbijanju zlostavljanja na poslu. Međutim, kako ističu autori Bele knjige, još postoje brojni problemi nedoslednosti u zakonskom regulisanju tržišta rada. Ovo pitanje je još značajnije ako se ima u vidu vrlo visoka stopa nezaposlenosti i činjenica da bi dobro regulisano tržište rada moglo da doprinese smanjenju nezaposlenosti. Ovaj segment je u prošlogodišnjoj Beloj knjizi imao najviše predloga i preporuka, čak 26. Nažalost, samo je u jednoj preporuci zabeležen izvestan napredak dok u 25 slučajeva napretka nije bilo.I u ovoj Beloj knjizi, ovaj stub razvoja prednjači u broju preporuka. Ima ih 33, od čega se 29 odnosi na tržište rada, a četiri na ljudski kapital.●
  • 19. s p e c i j a l n o i Z d a n j e Kamatna politika banaka u uslovima krize
  • 20. B IZL IFE Okrugli sto, Kamatna politika banaka u uslovima krize Novac u Srbiji najskuplji Kamate 'guraju' visoke kamatne marže u bankama, loši plasmani i nenaplativi krediti, cena izvora novca, visoka referentna kamatna stopa i devizna rezervacija, kamate na oročene depozite… 20 Piše: Mirjana Zec Foto: Nenad Đorđević N iže kamate na dinarske ili devizne kredite ne mogu se očekivati u bankama dok Vlada i Narodna banka Srbije ne obezbede ambijent u kome će privreda imati bar nekakv rast, obavezne rezerve i referentna kamatna stopa NBS budu niže, inflacija niža u ciljanim okvi- Aleksandar Stevanović savetnik ministra, Ministarstvo privrede „Više nema para za problematične i firme za koje se zna da novac neće vratiti. U Fondu za razvoj NPL su dostigli 80 odsto od kojih 40 odsto neće nikada biti vraćeno. Odlučeno je da 36 milijardi dinara bude opredeljeno za podršku privredi, ali na sasvim drugačiji način.“ rima, dinarizacija zastupljena u znatno većoj meri, broj nenaplaćenih kredita (NPL) počne da se smanjuje, a ukupan makroekonomski ambijent znatno stabilniji – jedinstvena je ocena učesnika okruglog stola, u organizaciji medijske kuće BIZLife, čija je tema bila ‘Kamatna politika banaka u uslovima krize’. Objašnjavajući zašto su kamate u Srbiji veće nego u EU ili bilo gde u regionu, Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, naveo je dva uzroka: visok nivo evroizacije (ogroman broj kreditnih transakcija odvija se u evrima), a drugi razlog je visok nivo neizvesnosti (riziko faktor) i makroekonomske nestabilnosti. Istovremeno, merama koje povlači NBS važno je da se spreče visoke oscilacije vrednosti kursa dinara prema evru, a inflaciju zadrže u okvirima koji su 4+ ili – 1,5 odsto na godišnjem nivou. To znači da NBS zadržava viso- Analiza je pokazala da se učešće profita banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012. Aleksandra Vukosavljević Dejan Janjatović EBRD Srbija član Izvršnog odbora ProCredit banke „Nema mnogo zainteresovanih za kupoprodaju nenaplativih kredita. Primećeno je da banke sve češće gledaju da što pre preko kolaterala naplate svoj novac, a mnogo je manje onih koje su spremne da traže neki drugi, teži i duži način kako bi pomagle preduzeću i naplatile svoj zajam.“ „Prilikom formiranja kamatne stope banka vodi računa o ceni izvora sredstava, regulativi NBS koja se odnosi na obaveznu rezervu i adekvatnost kapitala, a treći faktor su operativni troškovi i premija rizika koje banka zaračunava da bi se obezbedila od rizika koji postoje u radu sa klijentima.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize
  • 21. ku referentnu kamatnu stopu, ali i visoko obavezno rezervisanje (do 29 odsto) kada banka odobrava kredit u devizama. „Dok je stepen evroizacije visok imaćemo visoku kamatnu stopu u dinarskim kreditima, a dokle god je visoka kamata u dinarima, percepcija rizika zemlje je loša, a to, opet, povratno utiče na cenu finansiranja u evrima. Sve skupa, dok ne postignemo makroekonomsku stabilizaciju ne možemo imati ni stabilne, odnosno, niže kamatne stope“, naglasio je Vušurović evra prema dinaru očekuje da bude najviše oko 118 dinara na kraju 2014. A koliko je visina kamata postala ’vruć krompir’ u bankarskim rukama, pokazuju sveži podaci koji, svi odreda, ukazuju na značajan pad kreditnih aktivnosti u ovoj godini. Kao jedan od glavnih uzroka visokih kamata pominju se loši nenaplativi krediti, koji su 31. oktobra iznosili 31,5 odsto za pravna lica, a u pojedinim bankama idu čak i do 80 odsto. U prvoj opsežnoj Ivan Mitrović direktor finansija Galeb grupa „Preko gotovo fiksnog deviznog kursa ugrožava se zdravi deo privrede, odnosno izvoznici, a to utiče na devizne rezerve. NBS ne vodi dovoljno računa o cikličnim kretanjima u privredi.“ Tatjana Pavlović Banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe koja može da finansira projekte sa ovom cenom kredita i dodao da država i NBS ne utiču direktno na visinu kamata, već je njihova obaveza da svojim delovanjem stvore dobar makroekonomski ambijent. Jedan od uzroka visokih kamata svakako su kamate koje banke isplaćuju štedišama na položene depozite. Ove godine NBS opet apeluje da banke vode računa o visini kamata, pa se ponuđene kamate na štednju uglavnom kreću između 3,5 i četiri odsto, što je i dalje znatno više nego na oročene uloge u bankama u EU. „Najbolji doprinos NBS po pitanju kamata“, ističe Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS, je obaranje i održavanje inflacije na niskom nivou uz očuvanje finansijske stabilnosti. Inflacija je sada u granicama cilja. Otuda i očekivanja da se smanji riziko premija zemlje, a potom i kamatne stope. Tim pre što se i za narednu godinu predviđa da rast inflacije bude 4+ ili -1,5 odsto, dok se za kretanje kursa analizi o visini kamata na kredite u Srbiji, koju su uradili dr Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta i dr Dušan Vasiljević, stručnjak Svetske banke, a koja je predočena učesnicima BIZLife okruglog stola, ukazuje da NPL i cena izvora sredstava nisu glavni uzroci visokih kamata, nego visoka kamatna marža. Uz to, kako tvrdi dr Živković, ide i niska efikasnost banaka merena operativnim troškovima. „Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poena, za razliku od cena kredita koje se razlikuju tri do četiri cela procentna poena. Najveća stavka u okviru kamatnih marži je niska efikasnost banaka u Srbiji merena operativnim troškovima u odnosu na kamatni prihod. U periodu od 2006. do 2012. došlo je do promene u strukturi kamatnih marži. Povika na bankare i ocena da zarađuju visoke profite nije sasvim tačna“, upozorava dr Živković. Analiza je pokazala da se učešće profita Kamatna politika banaka u uslovima krize izvršni direktor za finansije kompanije Lasta „Nema biznisa koji može da izdrži ove kamate i donese profit. Banke su svoje gubitke prevalile na privredu i građane. Privredi je teško i zbog velikih dugova koje država ima prema kompanijama. Primena Zakona o rokovima plaćanja, za sada, ne ide loše. Ali, šta sa ranijim dugovima koje država ima prema privredi. Reč je o velikom novcu koji niko više i ne pominje, a kompanije su zbog toga u dugovima.“ dr Boško Živković profesor Ekonomskog fakulteta „Utvrdili smo da razlika u ceni izvora sredstava iznosi svega 0,3 procenta poena, za razliku od cena kredita koje se razlikuju tri do četiri cela procentna poena.” 21
  • 22. banaka u strukturi kamatne marže smanjilo sa 16 u 2006. na 11 odsto u 2012. Ali od 2008. godine aktivira se novi generator nevolja koji cenu kredita u Srbiji čini visokom. To su loši plasmani, odnosno nevraćeni krediti. Oni su na početku perioda doprinosili ukupnoj kamatnoj marži sa 0,9 odsto, a u 2012. su uticali sa 1,7 procentnih poena. Analitičari ocenjuju da je taj proces vrlo opasan jer će uticaj NPL potrajati. Rešavanje problema loših plasmana uslovljeno je oporavkom ekonomije i realnog sektora, što se u Srbiji odvija vrlo sporo. Ocene kako visoke obavezne rezerve, koje se kreću i do 29 odsto, prave visok trošak u kamatama, analiza nije potvrdila. U 2006. rezervacije su uticale sa 1,6 procentnih poena, a 2012. sa 1,1 odsto u kamatnoj marži. Za dr Đorđa Đukića ključni problem je što banke nemaju zdravu klijentelu ispred sebe, koja može da finansira projekte sa ovom cenom kredita. Velike kompanije, naglašava dr Đukić, snađu se za novac preko granice i u posebnim aranžmanima, a mali i srednji upućeni su na domaće banke. Đukić kaže da se država nije borila sa finansijskom nedisciplinom, a istovremeno je stvarala privid kako je stanje visokih kamatnih stopa održivo na duge staze i da je ovo tržište dobro za sticanje ekstra profita. 22 Jedan od glavnih uzroka visokih kamata su loši nenaplativi krediti in t er vj u Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije Narodne banke Srbije Ključni instrument NBS Svako smanjenje referentne kamatne stope je poboljšanje Piše: I. Mihajlović U narednom periodu Narodna banka Srbije (NBS) očekuje održavanje inflacije u projektovanim okvirima u srednjem roku što otvara prostor za dalji pad referentne kamatne stope, a samim tim i kamatnih stopa banaka, ističe Branislav Zoroja, generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS, u intervjuu za BIZLife. Referentna kamatna stopa, koja je nedavno smanjena na deset odsto, predstavlja ključni instrument. Deluje putem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs. Referentna kamatna stopa deluje putem transmisije kamatnih stopa, ali utiče i na devizni kurs „Kod nas je visoka rizična premija izazvana rejtingom zemlje. Bankarska industrija Srbije pati od ročnosti koja je bazirana na kratkoročnim izvorima najviše do jedne godine, a to je skup izvor novca. Mislim da cena izvora novca utiče na kamatu, a to pokazuju podaci kod kamata na devizne kredite, iako postoji tendencija blagog pada“, ističe dr Đukić. Dr Đukić je izrazio sumnju da će opstati sadašnji broj banaka na duži rok jer EU zona beleži trom ekonomski rast koji ne može da povuče ekonomski rast u Srbiji. „Ako iduće godine bude dva odsto rasta to će biti fantastično“, napominje dr Đukić, pitajući zašto visina obavezne rezerve kod nas, kao rigidni instrument, ostaje tako visoka. On ističe kako na ovaj način nižu cenu plaćaju loši, a vrlo visoku cenu jako dobri igrači u bankarskoj industriji. Zato se u drugim zemljama primenjuju druge mere kada je o obaveznoj rezervi reč. • „Želimo da razvijamo transmisiju kamatnih stopa, da imamo niže kamatne stope na depozite privredi, i na kredite privredi i stanovništvu i da, na kraju krajeva, upravljamo tim tokovima.“ Kada će konačno doći do pada kamatnih stopa banaka, Zoroja smatra da je teško predvideti. „Svako smanjenje referentne kamatne stope automatski je poboljšanje za one čiji su krediti vezani za nju ili za stope koje od nje zavise, a to su dinarski krediti u privredi. Veći deo je onih deviznih i devizno indeksiranih, ali radimo i u tom pravcu.“ • Ograničavanje kamatnih stopa „Dosadašnje opredeljenje nije bilo u pravcu ograničavanja kamatnih stopa, ali razmatramo sva moguća rešenja i pratimo efekte takvih mera. Trenutno smo i dalje pobornici da slobodna konkurencija pre svega utiče na kamatne stope. U našem mehanizmu monetarne politike ključni instrument koji bi trebalo da upravlja kamatnim stopama je referentna stopa, a ne neka ograničenja.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize
  • 23. inter vju Nikša Vušurović, državni sekretar, Ministarstvo finansija Konzervativnim pristupom do cilja Dosadašnje, ali i buduće mere Ministarstva finansija usmerene su ka stvaranju stabilnog makroekonomskog ambijenta Piše: Mirjana Zec Foto: Nenad Đorđević B udžetom za iduću godinu, kao i u merama koje ga prate, previđen je vrlo skroman rast od svega jedan odsto, iako više pokazatelja govori da će to biti znatno više. Ovakve procene nisu pesimistične, već jako oprezne, kaže za BIZLife Nikša Vušurović, državni sekretar u Ministarstvu finansija. „Opredelili smo se za konzervativne mere kako bi bili sigurni da će se ostva- da smo bili previše obazrivi i ukupan rast BDP bude veći od planiranog, prvo ćemo se mi u Ministarstvu finansija obradovati“, objašnjava Vušurović i ističe da će veći rast biti znak da privreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena. • Da li su uzeti u obzir svi efekti povećanja PDV, jer iz nekih privrednih grupacija stižu upozorenja kako to nije dobro odmereno? - Itekako smo vodili računa o uticaju povećanja PDV i znamo da će svako Veći rast BDP biće znak da privreda polako izlazi iz krize i da dolaze bolja i stabilnija vremena riti sve što smo planirali. Istovremeno, ovi najvažniji podaci u budžetu šalju poruku da svi treba da budu jako oprezni, štedljivi i obazrivi kod trošenja svakog dinara. Ukoliko se pokaže na koga se odnosi veći PDV uputiti zamerke kreatorima budžeta i ekonomske politike za iduću godinu. Ne mogu da govorim o pojedinim rešenjima, a svako ko predlaženeko smanjenje morao bi Znak za niže kamate da predloži kroz koje povećanje tu razliku treba nadoknaditi. • Da li treba da očekujemo još neke mere koje će podržati predloženi budžet? - Dosadašnje mere, kao i druge koje ćemo predložiti, upravo su usmerene ka tom cilju – stabilnom makroekonomskom ambijentu. Deo mera predložiće Ministarstvo privrede i još neka ministarstva. Cilj je da se ostvari dugoročna stabilnost kako bi se povećala kreditna aktivnost sa prihvatljivim kamatama na kratak i dugi rok, a to će itekako biti važno za privredu. • Da li ste sigurni da će budžet ispuniti sve preuzete obaveze kada je o plaćanjima reč? - Naravno. Biće i nekih malih povećanja kada je o platama i penzijama reč. Budžet za iduću godinu ima i razvojnu stranu, a s obzirom na konzervativan pristup prihodnoj i rashodnoj strani, ja sam optimista. Kontrole naplate će biti daleko strožije nego do sada. • Od 2001. kamatna stopa nije bila niža od dvocifrene kada je o dinarskim kreditima reč, a tek poslednjih par godina kamate na devizne kredite su jednocifrene.Sa takvim kamatama preduzeća ne mogu dobro da posluju, vraćaju pozajmice i ostvaruju dobit, pa uz krizu koja već pet godina prati privredu Srbije, ne iznenađuje mnogo veliki broj nevraćenih kredita, kaže Vušurović. „Dinarizacija je nešto o čemu NBS i Ministarstvo finansija teže i verujemo da će iduće godine početi pad kamata na ove zajmove. Inflacija ne bi trebalo da pređe pet odsto u 2014. godini, a već je sada u marginama ciljane inflacije od 4,00 plus ili minus 1,5 odsto, što će biti dobar znak za niže kamate. Referentna kamatna stopa opet je smanjena za 0,5 odsto i sada je deset procenata na godišnjem nivou. Dobro je što se stalno smanjuje, a NBS će odlučiti koje su mere u monetarnoj oblasti još potrebne.“ Kamatna politika banaka u uslovima krize 23
  • 24. inter vju Aleksandar Stevanović, savetnik ministra, Ministarstvo privrede Nema kratkog puta Ministarstvo privrede rešilo je da realnom sektoru pomogne na drugačiji način Piše: Gorica Bilal D 24 ržava ubuduće neće pomagati privatne kompanije direktno subvencijama, već će to raditi davanjem garancija za kredite kod poslovnih banaka. „U budžetu za narednu godinu za podršku privredi namenjeno je 36 milijardi dinara, ali će ta sredstva biti korišćena na potpuno drugačiji način nego do sada“, ističe Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede u intervjuu za BIZLife. • Kakav će efekat na privredu imati nove mere Vlade? - Mere Ministarstva finanansija nisu usmerene direktno na privredu,već na rešavanje problema fiskalnog deficita. To su u suštini mere koje su namenjenje upristojavanju javnih finansija. Tek kada se operacionalizuju mere kao što su restrukturiranje i donošenje novih zakona, imaćemo određene efekte i na privredu u smislu blagih stimulansa za rast. Naredne godine ne možemo oče- kivati neku blistavu stopu rasta, očekujemo eventualno jedan odsto uspeha. • Na koji način će Ministarstvo podstaći razvoj privrede i nove investicije? - Prvi i osnovni instrument na kome ćemo insistirati, a koji zasad nije dobio većinsku podršku u Vladi, jeste smanjenje nameta na rad. Pored toga, donosimo novi zakon o radu koji će dati efekte, ali ne u kratkom, već u sred- nja garancija koje će pokrivati 25 do 75 odsto rizika. Za Garantni fond biće izdvojeno 12 milijardi dinara, a za pomoć malim i srednjim preduzećima predviđeno je četiri milijarde dinara kroz neku vrstu investicionog fonda, koji bi finansirao start up i inovativna preduzeća, i gde bi država imala manjinsko učešće. Ta dva fonda trebalo bi da podstaknu jeftinije kreditiranje, ali bez direktne državne lokacije sredstava. Naredne godine ne možemo očekivati neku blistavu stopu rasta očekujemo eventualno jedan odsto uspeha njem roku. Donosimo i novi zakon o stečaju i privatizaciji koji treba da reše jedan problem koji je maligno tkivo u Srbiji, i koji bi opet trebalo da daje rezultate na neki srednji rok. Jedino što možemo da uradimo na kratak rok,i ono što je najbitnije, je osnivanje Garantnog fonda.To znači da ćemo finansirati i pomagati preduzeća preko poslovnih banaka putem izdava- Loša praksa Ministarstvo privrede nedavno je pokrenulo postupak naplate bankarskih garancija u vrednosti od 1,4 miliona evra na ime povraćaja u budžet Srbije, od investitora sa kojima su nedavno raskinuti ugovori jer nisu ispoštovali obaveze preduzete investicionim programom i potpisanim ugovorima. Stevanović ističe da je Ministarstvo izuzetno nezadovoljno načinom praćenja obaveza iz ugovora koje je potpisala Agencija za strana ulaganja u promciju izvoza (SIEPA). „Nakon analiza utvrdili smo da taj vid pomoći niko ne kontroliše ili je kontrola blago rečeno očajna.Dosadašnji način finasiranja kroz Fond za razvoj i subvencije za nova radna mesta, koje je odobravala SIEPA, nije dobra praksa“, zaključuje sagovornik BIZLife-a. Kamatna politika banaka u uslovima krize • Kada možemo da očekujemo ekonomski oporavak Srbije? - To zavisi od toga kako će prvi set mera proći.Poenta je da birači u Srbiji vide da reforme funkcionišu, a onda će biti mnogo lakše da se predlože nove reforme. Više od pet godina se glava zabijala u pesak, problemi su zatrpavani, sada treba neko vreme da se to leči na zdravim osnovama. Nema kratkog puta. •
  • 25. Ko rp o rati vni i nt e r vj u Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke Transparentno i odgovorno Rezultat pažljivih finansijskih analiza, svođenje kreditnog rizika na minimum, kao i konstantna komunikacija sa klijentima predstavljaju bitne pokazatelje stabilnosti poslovanja banke P romocija štednje kao načina za ulaganje u budućnost i njeno korišćenje za ulaganje u razvoj privrede i poljoprivrede, uz prethodnu pažljivu analizu kreditne sposobnosti svakog klijenta, princip je na kome se zasniva svakodnevno poslovanje ProCredit banke. „Kao rezultat toga, banka ima transparentno poslovanje sa niskim nivoom rizika, što štednju klijenata čini potpuno sigurnom“, objašnjava Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke, u intervjuu za BIZLife. • Kako način poslovanja banke može da utiče na štednju građana u toj banci? - Novac koji građani polože u banku, dalje se plasira u vidu kredita. Ukoliko su ti plasmani nezdravi, sigurno da postoji određena doza rizika za štediše, naročito ukoliko visina njihovih depozita prelazi osiguranu sumu. U skladu sa transparentnim poslovanjem naše banke, nedavno smo otvorili sajt www.mojepare.rs na kom je jasno prikazano u koje svrhe ProCredit banka koristi novac koji klijenti ostavljaju na štednju. Za samo nekoliko dana sajt je imao preko 100.000 poseta, što govori da su građani veoma zainteresovani kako banka raspolaže sa njihovom štednjom i da sve više vode računa da štede u banci koja ima sigurno i stabilno poslovanje. • ProCredit banka ima mali procenat kredita u kašnjenju u odnosu na celoku- pni bankarski sektor. Kako ste postigli ovakve rezultate? - Prateći nemački, klasičan model odgovornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i partnerski odnos, da dobro procenimo kreditnu sposobnost, pružimo kvalitetan savet i ne dozvolimo da se klijenti prezaduže. Redovnost svih klijenata banke u otplati kredita je izuzetno visoka i višestruko bolja od proseka na domaćem bankarskom tržištu. Stopa problematičnih kredita u ProCredit banci iznosi svega 3.99 odsto za razliku od celokupnog bankarskog sektora gde zumevam ne samo potrebu prilagođavanja novoj regulativi (Baselu III), već i potrebu prilagođavanja dramatičnoj promeni u navikama klijenata, pogotovo generacija koje dolaze. Klijenti već sada očekuju brzo i jednostavno rešavanja njihovih zahteva, manje papirologije, više informacija, pravi savet i sve su manje spremni da tolerišu loša iskustva koja imaju u radu sa bankama. Banke koje žele da i dalje budu uspešne moraće značajno da menjaju svoje tradicionalne modele počev od onih koji se odnose na upravljanje rizicima pa do modela koji se odnosi na rad sa klijen- Prateći nemački, klasičan model odgovornog bankarstva, cilj nam je da sa klijentima razvijamo dugoročan i partnerski odnos je ova stopa iznad 20 odsto. Pored toga svaki dan se trudimo da unapredimo našu uslugu i da brzo, jednostavno i kvalitetno rešavamo zahteve naših klijenata. Na ovim principima poslovanja stekli smo ogromno poverenje velikog broja malih i srednjih preduzeća, poljoprivrednika i građana. • Kako vidite dalji razvoj bankarstva u Srbiji, da li očekujete promene u poslovanju banaka? - U bankarstvu nastupa veoma zanimljivo vreme koje sa sobom nosi brojne izazove. Ovde pod izazovima podraKamatna politika banaka u uslovima krize tima. Klijent će morati da bude u centru pažnje i više će mu se nuditi usluge koje su prilagođene njegovim specifičnim potrebama. Na tržištu će se pojaviti ne-bankarske institucije koje će pružati neke od usluga koje su do sada tradicionalno pružale poslovne banke. Tehnologije koje se brzo razvijaju i koje su sada dostupnije nego ikad samo će ubrzati ovaj proces, tako da se ovde ne govori o nekoj dalekoj budućnosti. Na kraju ovog procesa imaćemo bankarstvo koje se značajno razlikuje od ovog sada, koje će po mom mišljenju biti mnogo bolje i mnogo više usmereno na klijente. • 25
  • 27. Conferences Events događaji // konferencije // ekonomija // vesti... S28 S32 S37 S41 // Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine // Mali i otporni // Novi dan kao najveći izazov // Vladari sveta 'Cvrkut' na berzi Bizlife Conference Fmcg sektor do 2020. Bizlife najava Osiguranje u privredi Moj poslovni stav James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG U fokusu stranih medija Forbes, The Guardian CNN Money BIZLIFE conferencesevents 27
  • 28. BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS FMCG SEKTOR DO 2020. Predstoje nova ukrupnjavanja trgovine Poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto tekst: Dušan Nikolić 28 K ompanije, mahom multinacionalne, koje prodaju robu široke potrošnje u većini zemalja našeg regiona imaju silazni trend poslovanja! U prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih. Samo petina firmi ima rast prodaje BIZLIFE conferencesevents između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu. Kada pričamo o retailu u Srbiji, moramo da sagledamo nekoliko aspekata. Prvi je odnos tradicionalne i moderne trgovine na jednom tržištu da bi mogli da procenimo potencijal tržišta, njegovu snagu. Srbija, u
  • 29. tom pogledu, u odnosu na okolne zemlje, Crnu Goru, BiH, Makedoniju, ima sličnu situaciju, gde je udeo tradicionalne trgovine veći, za razliku od ostalih zemlja EU. To znači da u narednih nekoliko godina, do 2020. glavni trend u maloprodaji regiona biće ukrupnjavanje prodajnih lanaca. Ukrupnjavanje trgovine predstavlja standardizaciju usluge nekoliko prodajnih lanaca. Ali, ono što je najvažnije, ukrupnjavanje donosi i značajno sniženje troškova nabavke, distribucije i prodaje robe, što će u kombinaciji sa osetnim padom kupovne moći stanovništva biti vrlo aktuelno u narednom periodu, ukazuju stručnjaci. Po pitanju brendova, trenutno na tržištu Srbije rade tri velika, i nekoliko manjih prodajnih lanaca. Na prvoj poziciji je belgijski Delhaize u okviru koga posluju Maxi i Tempo, slovenački Mercator i Roda, koji do kraja godine treba da budu pripojeni hrvatskom Agrokoru, koji u Srbiji već poseduje trgovine Idea. Slede francuski Interex, grčki Super Vero, nemački Metro, a od domaćih Univerexport, DIS i drugi manji prodajni lanci. U regiou jugoistočne Evrope uveliko već posluju Samo petina firmi, u prva dva kvartala, ima rast prodaje između dva i tri odsto, dok ostatak kompanija posluje nepromenjeno u odnosu na proteklu godinu od strukture formata, trgovine koje imaju više malih i trgovinski lanci Carrefour, Lidl, Bila, Tesco, ali i formata imaće veće bruto marže, i obrnuto. Schwarz, Aldi, Rewe, Auchan, Ikea… Za potrošače u Srbiji peta krizna godina protiče u Kada je reč o maržama trgovaca, prošle godine znaku velike besparice i velikog odricanja! Dramatičsamo su neke male privatne trgovačke firme u Srbiji no opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica. završile godinu pozitivno, svi ostali su bili sa Do 2020. Pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da gubitkom zbog kursnih razlika. Ako bi se trend štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju sada govorilo o profitu u trgovini bez kuru maloprodaji u prehrambenim trgovinama. Pazari se najsnih ralika, on je od početka krize 2008. regiona biće osnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, između 0,8 i 1,5 odsto. ukrupnjavanje kafa. Ostale namirnice sada se smatraju A trgovina je intenzivna privredna, prodajnih luksuzom. Život u Srbije danas je, prema stauslužna grana koja zapošljava 20 odsto lanaca tističarima, skuplji 30 odsto nego pre pet godina. radne snage u Srbiji, a ima taj profit. Ako se Istraživanja pokazuju da četvrtina potrošača meso govori o bruto maržama od kojih se pokrivaju svi kupuje povremeno, da je 28 odsto znatno smanjilo troškovi, onda su one u Srbiji opet niže nego u okrukupljene količine, da je 15 odsto njih počelo da kupuje ženju i kreću se od 16 do 18 odsto, opet u zavisnosti Rast privatnih robnih marki U uslovima smanjene kupovne moći i cenovne osetljivosti kupaca, prednost dobijaju privatne robne marke, koje se mogu kupiti po nižim cenama, a njihov kvalitet je takav da idu i u premium segment, koji je nekada bio rezervisan za poznate brendove. Udeo privatnih robnih marki u Srbiji trenutno je skroman i iznosi oko sedam odsto, dok u nekim razvijenim evropskim zemljama iznosi i više od 50 odsto. Na tržištu jača i udeo diskontnih lanaca, odnosno jeftinijih prodavnica, koji raste iz godine u godinu i u Nemačkoj recimo iznosi preko 55 posto. Trendovi u regionu Jugoistočna Evropa je i dalje jedno od najsporijih tržišta što se tiče privrednog rasta, kao i rasta prodaje i profita. Poslednja ispitivanja pokazuju zabrinjavajuće trendove u gotovo svim zemljama u jugoistočnoj Evropi. Rezultati su znatno slabiji nego u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Poljske, Turske, Slovačke, Mađarske… Multinacionalne kompanije koje prodaju hranu i piće su u nešto boljem položaju. Ipak, i ovde je veliki broj onih kompanija, koje ne ostvaruje nikakav rast, čak beleže i velike gubitke. Primer Belgijskog Delhaize, multinacionalnog lanca, koji je u trećem kvartalu ove godine zabeležio gubitak od čak 191 milion evra. BIZLIFE conferencesevents 29
  • 30. Infografika U prva dva kvartala ove godine ukupna prodaja pada između jedan i osam odsto za skoro dve trećine njih O ideji predsednika UO MK Grupe Miodraga Kostića o regionalnom ukrupnjavanju agro - biznisa mediji su plasirali ukupno 101 izveštaj Najveći broj objava plasiran je u maju ove godine, kada su mediji plasirali 61 izveštaj. Sledeći 'talas' bio je u junu (24 objava), da bi usledila pauza u letnjim mesecima, a ista tema se ponovo pokrenula u septembru na panelu 'Regionalni Benelux' održanom na 6. Weekend Media Festivalu u Rovinju (11 objava). 61 24 11 Prometi u minusu Kako su mediji preneli, ideju Miodraga Kostića o udruživanju Atlantic grupe, MK grupe, Agrokora, Nektara i Podravke, čime bi se dobila snažna kompanija, podržala je i hrvatska strana. Atlantic grupa MK grupa Nektar Agrokor Podravka 30 BIZLIFE conferencesevents 7 objava 40 10 objava Najveći publicitet ostvaren je u web izdanjima medija (54 odsto), dok su štampani učestvovali sa 40 procenata od ukupnog broja. Pojedinačno se ovom temom najčešće bavio portal b92.net (deset objava), dok je novinska agencija plasirala sedam. Dnevni listovi Blic i Informer prednjače u izveštavanju kada je reč o štampanim izdanjima novina. 54 isključivo na akcijskim sniženjima. Statistika prikazuje da je na mesečnom nivou opala prodaja hrane za 6,2 odsto. - To je posebno upozoravajuće, jer je hrana kod nas skuplja od mnogih zemalja u svetu - kažu ekonomisti. – Poslednji podaci govore da prosečna plata iznosi oko 44.000 dinara, da rast potrošačkih cena na međugodišnjem nivou iznosi 4,9 odsto, da je promet u trgovini na malo realno opao za deset odsto, a stopa nezaposlenosti je 24 odsto. ● Velike i vredne kupovine hrane danas su prava retkost. U dnosu na 2008. promet u maloprodaji, realno je pao za 30,2 odsto i jedan je od osnovnih pokazatelja smanjene kupovne moći stanovništva. 'Vakuum' u novčanicima, u kombinaciji sa paprenim cenama uticao je na to da je meso u našim tanjirima češće začin, nego glavno jelo. Sa prosečnim zaradama koje u Srbiji, u dve trećine slučajeva iznose oko 30.000 dinara, ne može se ni očekivati neki promet. - Zbog skoka cena osnovnih namirnica, kupujemo drastično manje količine hrane nego ranije, potrošači prate akcijska sniženja u megamarketima - tvrdi Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Osnovne potrebe se ne zadovoljavaju. Štednja na hrani, na onome što je važno za život i za zdravlje nacije vrlo je veliki problem.
  • 31. Novi pogled na poslovni život. Čitajte prvi intervjui, komentari, istraživanja i stavovi. Najaktuelnije ekonomske i poslovne teme ... Pretplata na poslovni mesečnik BIZLife // Info: +381 (11) 303.52.74 // www.bizlife.rs detalji: pretplaćujem se na: Ime i prezime: ....................................................................................................... 6 meseci / 5 brojeva = 10€ Adresa: ................................................................................................................... 12 meseci / 10 brojeva = 18€ Telefon: ................................................................................................................... E-mail: .................................................................................................................... Po srednjem kursu NBS-a u dinarskoj protivvrednosti na datum uplate Jednostavno popunite priloženi obrazac i zajedno sa uplatnicom (u formi skeniranog dokumenta) prosledite nama na fax +381 (11) 303.52.75 ili na mail natasa.popovic@bizlife.rs ili poštom na Digital Life, Kosovska 30/2, 11000 Beograd, kako bi Vas uključili u distributivnu listu. 31 Uplata na ALPHA BANKA: 180-1511210035527-47 BIZLIFE xxx
  • 32. BIZLIFE CONFERENCEsEVENTS OSIGURANJE U PRIVREDI Mali i otporni Sektor osiguranja učestvuje sa svega 4,7 odsto u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora Srbije F gurnijeg učesnika na finansijskom tržištu tokom celog inansijski sektor Srbije nije ostao imun na udare kriznog perioda. Iako na njega ’otpada’ svega 12,2 odsto velike ekonomske krize koja je u prethodnom ukupnih prihoda celog finansijskog sektora. periodu potresala svet. Inflatorni pritisci, U poređenju sa zemljama u regionu, domaće dodatni pad dinara u odnosu na evro i U strukturi tržište osiguranja i dalje je nedovoljno prezadužena i sve manje likvidna domaća prepremije, razvijeno, sa premijom ispod 70 evra poduzeća uticala su i na poslovanje finansijskog učešće sektora u Srbiji. Za razliku od banaka, koje neživotnih osiguranja glavi stanovnika, iako raspolaže značajnim kapacitetima. To, pak, u perspektivi znači nose 83 odsto ukupnih prihoda celog sektoiznosilo je 82,2 odsto, a životnih da postoji i značajan prostor za njegov dalji ra i gde su u proteklom periodu zabeleženi 17,8 odsto razvoj, o čemu se priča već godinama. veliki pojedinačni gubitnici koji su pretili da Sektor osiguranja je tokom kriznog perioda znatno uruše bankarski sistem, sektor osiguranja poslovao pozitivno, što pokazuju i analize Agencije za ostao je otporan i uspeo čak da stekne poziciju najsiprivredne registre sačinjene na osnovu završnih računa svih 28 osiguravajućih društava. Ipak, ostvareni rezultati poslovanja još uvek nisu dostigli pretkrizni nivo. Društva za osiguranje su tokom 2012. zabeležila dobitak Srpska privreda je u kolapsu. Privrednici su koji je više nego udvostručen u odnosu na godinu pre, a prezaduženi i dalje se zadužuju. Na svaki dinar praćen je skromnim rastom prihoda od premija osigurapozajmljenog kapitala koriste svega 60 para nja i blagim povećanjem bilansne aktive i kapitala. sopstvenog. Po podacima iz završnih računa Osiguravajuće kuće, za razliku od banaka i svih ostapreduzeća bankama duguju 3.000 milijardi dinara. U blokadi je svakog meseca, u proseku, lih učesnika na finansijskom tržištu, beleže i godišnji oko 60.000 firmi. Za neplaćene poreze i rast broja zaposlenih za 168 radnika. Društva za osidoprinose preduzeća i preduzetnici državi duguju guranje tokom protekle godine prihodovala su 73,6 mili601 milijardu dinara… Zvanični podaci koliko jardi dinara, dok su ostvareni ukupni rashodi u iznosu korisnika polisa osiguranja spada u pravna lica od 72 milijardi dinara, a oni su veći za 11 odsto u odnosu su – nepoznanica. tekst: Daniela Ilić Stanje privrede 32 BIZLIFE conferencesevents
  • 33. kraju juna iznosila je 93,7 odsto, dok je krajem 2012. bila na 2011. godinu. Poslovni prihodi rasli su po godišnjoj 100,2 procenta. stopi od 8,8 odsto, a njihov najveći deo odnosi se na Kada je reč o regulatornom okviru za razvoj sektora prihode od premija osiguranja i saosiguranja, koji imaju osiguranja u Srbiji i dalje se čeka novi zakon o nešto umereniji rast i iznose 53 milijarde dinara. osiguranju, čija je izrada ’zapela’ još u formi Poslednji završni računi osiguravajućih kuća Osiguranja nacrta. Ono čemu se osiguravači nadaju je pokazuju da su povećani i poslovni rashodi imovine beleže konačan jasan stav u vezi sa kompozitnim za 14 odsto tokom godinu dana. Dve trećine najveće osiguravajućim društvima. Stalno odlaganje ovih rashoda odlazi na naknadu štete i ugoučešće u ukupnoj razdvajanja društava na ona koja se bave živorenih iznosa, u vrednosti od 25,5 milijardi premiji sa 28,2 votnim od onih koja se bave neživotnim osiodsto dinara. Analize pokazuju i da su društva, kako guranjima (što se desilo i krajem prošle godine) bi zadržala postojeći obim poslovanja, povećala stavlja u neravnopravan položaj osiguravače koji su troškove sprovođenja osiguranja za 6,9 odsto na uveliko razdvojili ova dva segmenta poslovanja u dva nivou sektora. različita privredna društva, uprkos dodatnim troškoviI dok banke u ukupnoj bilansnoj aktivi finansijskog sektora učestvuju čak 89 odsto, osiguranje beleži svega 4,7 odsto udela. Posle prekida tendencije rasta pozitivnih rezultata i značajnog smanjenja dobitka u 2011, društva za osiguranje su u 2012. iskazala pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1,2 milijarde dinara, što je rast za 116 odsto. Neto dobit ostvarilo je 18 osiguravača, dok je neto gubitak smanjen za 15,7 odsto na nivou sektora. Tokom 2012. nastavljen je i trend rasta bilansnog potencijala osiguravajućih društava. Poslednji dostupni podaci, za prvu polovinu 2013, pokazuju da je ukupna premija 34 milijarde dinara, što je porast od 4,9 odsto u odnosu na isti period lane. U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 82,2 odsto, a životnih 17,8 odsto. Analiza Narodne banke Srbije pokazuje da je struktura premije osiguranja blago promenjena, s obzirom na to da osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti i ostala w. Zatim sledi osiguranje od autoodSektor osiguranja je tokom kriznog govornosti sa 27,9 odsto, koje je do sada uvek imalo primat u učešću u ukupnoj premiji. Sledeživotna osigu- perioda poslovao pozitivno, što pokazuju i analize Agencije za ranja sa 17,8 odsto učešća i kasko osiguranje motornih vozila sa 10,1 odsto udela u ukupnoj premiji osiguranja. privredne registre sačinjene na Analiza međutim, takođe pokazuje i nepotpunu pokriosnovu završnih računa svih 28 venost tehničkih rezervi kod društava koja se pretežno osiguravajućih društava bave neživotnim osiguranjima. Prema podacima koje su svom regulatoru, NBS, dostavili sami osiguravači, pokrima koje zbog toga imaju. Aktuelna su i pitanja poreskih venost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive na olakšica, pogotovo u oblasti životnog osiguranja, što bi ovaj proizvod učinilo atraktivnijim. Takođe, očekivalo se i da do kraja ove godine zaživi projekat obaveznog osiguranja od prirodnih katastrofa. Osiguravači ključ rasta neživotnih osiguranja vide upravo u širenju liste UDEO sektora osiguranja u ukupnom finansijskom sektoru: obaveznih osiguranja, koja su uveliko poznata razvi28,5% broj zaposlenih u jenim evropskim ekonomijama. U Srbiji bi to moglo sektoru osiguranja da bude obavezno osiguranje u oblasti poljoprivrede, u odnosu na ceo zaštite od prirodnih katastrofa, požara u stambenim finansijski sektor 12,2% udeo u ukupnim zgradama… Takođe, aktuelno je i pitanje’trke’ osiguraprihodima vajućih društava u autoosiguranju koje donosi gotovo 4,7% udeo u ukupnoj bilansnoj trećinu ukupne premije. Ovo nadmetanje često ume da aktivi se vodi kroz uvećane provizije koje osiguravači daju 5,8% udeo u ukupnom kapitalu tehničkim pregledima... ● finansijskog sektora Brojke BIZLIFE conferencesevents 33
  • 34. bizlife portal vesti srbija Unapređenje poslovanja Uniqa preuzela Basler Osiguravajuća grupacija Uniqa potpisala je ugovor o preuzimanju srpskih i hrvatskih osiguravajućih kompanija švajcarske Baloise grupe, koja na ovim prostorima posluje pod imenom Basler. Akvizicija je trenutno predmet odobrenja nadležnih regulatornih organa i antimonopolskih komisija u obe zemlje, a očekuje se da će biti u potpunosti završena u prvom kvartalu 2014. godine. Visina transakcije za obe kompanije iznosi 75 miliona evra. Izvor: BIZLife Energetski efikasna poljoprivreda Nemačko društvo za investicije i razvoj (DEG), odobrilo je dugoročni zajam kompaniji MK Group, u vrednosti od 50 miliona evra. Ko-finansijeri su Holandska razvojna banka (FMO) i Austrijska razvojna banka (OeEB), sa po 15 miliona evra. Ugovor su potpisali Miodrag Kostić, predsednik MK Group, a u ime Nemačkog društva za investicije i razvoj direktorka Agrobiznisa, šumarstva i prehrambene industrije, Franziska Hollmann. Dodatna sredstva služiće za finasiranje i razvoj novih investicija, koje će biti orijentisane ka smanjenju troškova proizvodnje, povećanju energetske efikasnosti i očuvanju životne sredine. Izvor: BIZLife Bambi u narednoj godini planira investicije u novu liniju u Požarevcu i nove proizvode u vrednosti od deset miliona evra, najavio je Daniel M. Boehi, izvršni direktor kompanije. Realizacija se očekuje naredne godine, a cilj kompanije je da dostigne godišnji prihod od 100 miliona evra. U prvih devet meseci ove godine Bambi je ostvario rast prodaje i prihoda za 12 odsto. Izvor: RTC/Tanjug Atlas grupa u Univerzal banci Jat otišao u istoriju Nova nacionalna aviokompanija Air Serbia je umesto Jat Airwaysa upisana u Agenciji za privredne registre (APR), i uplaćen je osnivački kapital od 16,86 milijardi dinara. APR je registrovao i novi statut nacionalnog avioprevoznika, a kao zakonski zastupnik akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj upisan je generalni direktor Air Serbia Dane Kondić. Osnivač Air Serbia je Republika Srbija. Takođe, navedeni su članovi odbora direktora, a to su, pored Kondića, Davor Mišeljić, Dimitri Kristofer Kurtelis, Dobrivoje Glavonić, Gmitar Dugalić, Miroslav Stanojević, Dragan Ðoković, Slobodan Živković, Stevica Spajić i Mihailo Jovanović.Izvor: RTC/Tanjug Atlas mont fond je trgovanjem na Beogradskoj berzi postao vlasnik 4,99 odsto akcija Univerzal banke Beograd. U pitanju su akcije koje su bile u vlasništvu Delta investment kompanije. Namera Atlas grupe je da stekne 30 odsto vlasništva u Univerzal banci i da samostalno ili u saradnji sa stranim partnerom, izvrši dokapitalizaciju banke, unapredi poslovanje kroz uvođenje savremenih bankarskih usluga putem interneta i mobilnog interneta i na taj način stvori uslove za veće prisustvo na konkurentnom bankarskom tržistu Srbije. Izvor: RTC/Tanjug 34 BIZLIFE portal / vesti srbija Nove pozicije 1 // Nikola Mirkov v.d. direktor RTS Upravni odbor Radio-televizije Srbije odlučio je, uz konsultacije sa kolegijumom kuće, da za vršioca 2 // Milan Janković u rukovodstvu Svetske federacije privrednih komora Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, izabran je za člana dužnosti generalnog direktora RTS-a izabere direktora TV Beograd Nikolu Mirkova, jednog od najbližih saradnika preminulog direktora javnog servisa Aleksandra Tijanića. Mirkov je karijeru u RTS započeo 1978. i to kao novinar Radio Beograda. Godine Generalnog saveta Svetske federacije privrednih komora (World Chambers Federation - WCF). Na lokalnim izborima za najviše organe i tela WCF osvojio je najveći broj glasova i u buduće će predstavljati komorski sistem Srbije u 2006. imenovan je na funkciju direktora Televizije Beograd. Generalnom savetu.
  • 35. Novi vlasnik Direct media SBB u rukama novog vlasnika Bugarski biznismen Krasimir Guergov, novi vlasnik Direct media, izjavio je da su završeni svi detalji u vezi sa kupovinom te kompanije, čiji je prethodni vlasnik bio Dragan Ðilas, i da postaje vlasnik većinskog paketa akcija ove firme. Guergov je naveo da je kupio 95 odsto akcija kompanije, a da ostatak akcija ostaje u rukama menadžmenta. U toku je prenos vlasništva prema zakonskoj proceduri, a sve informacije o tome biće dostupne u Agenciji za privredne registre, nakon okončanja ovog postupka. Izvor: RTC/Tanjug Kompanija Kohlberg Kravis Roberts potpisala je konačan sporazum o preuzimanju SBB-Telemach grupe od kompanije Mid Europa Partners. Na čelu SBB - Srpske kablovske mreže ostaće tim predvođen osnivačem kompanije Draganom Šolakom koji će zadržati značajnan udeo u SBB-Telemach grupi. Izvor: Beta Vlada Srbije usvojila je tekst Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije, Grada Smedereva i PKC Wiring Systems Oy iz Finske. Vicepremijer Aleksandar Vučić potpisao je Memorandum sa finskom PKC grupom, za proizvodnju kablova u autoindustriji. Jasna Avramović, gradonačelnica Smedereva, najavljujući u septembru finsku investiciju, rekla je da će pregovori biti završeni do kraja ove godine, i da su Finci izabrali Smederevo zbog najpovoljnijih uslova i geostrateškog položaja, kao i blizine dva koridora. Izvor: RTC/Tanjug Propala investicija Finski investitori stižu u Smederevo Ulaganje od 100 miliona dolara Rafinerija nafte Novi Sad uskoro će biti obnovljena, a umesto naftnih derivata u njoj će se proizvoditi maziva. Kako je izjavio generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko, u toku su pripreme za modernizaciju postrojenja, a investicija je vredna više od 100 miliona dolara. Zahvaljujući tom ulaganju, rafinerijski pogoni biće sačuvani, a na tržište će biti plasirani kvalitetni proizvodi – bazna ulja širokog spektra. Rafinerije s takvim proizvodnim programom maziva retkost su u svetu. Nakon modernizacije i planirane izgradnje, novosadska rafinerija biće jedinstvena u ovom delu Evrope. Izvor: Dnevnik Italijanska komapanija Dytech odustala je od investicije u Nišu, u Radnoj zoni Donje Međurovo. Postupak za povraćaj zemljišta i poluizgrađenog objekta je započet, nakon čega će grad moći da ponudi objekat nekom drugom zainteresovanom investitoru. Ugovor o izgradnji fabrike predstavnici Dytecha potpisali su sa tadašnjim ministrom privrede i regionalnog razvoja, Mlađanom Dinkićem, oktobra 2010. godine, i tada je saopšteno da će njihovo ulaganje iznositi više od 12 miliona evra. Dytech je u niškoj fabrici trebalo da proizvodi elemente za protok ulja i maziva za potrebe automobilske industrije. Izvor: RTC/Tanjug 3// Marijana Vasilesku novi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Nakon dobijanja dozvole Narodne banke 4 // Željko Sertić u Bordu direktora Evrokomore Željko Sertić, predsednik 5 // Gabor Bekefi generalni direktor Carlsberg Srbija Grupe Gabor Bekefi je novi generalni direktor Srbije, Marijana Vasilesku je novi član Izvršnog odbora Sberbanke Srbija. Biće zadužena za poslovanje sa stanovništvom. U svojoj bankarskoj karijeri radila je u ABN AMRO banci i Royal Bank of Scotland Privredne komore Srbije, izabran je za člana Borda direktora Evrokomore (Eurochambres) na 114. redovnom zasedanju generalne skupštine te Carlsberg Srbija Grupe, koja posluje u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Na ovoj pozicija zamenio je Ralfa Zigerlinga. Bekefi je od ranije povezan sa poslovanjem kompanije u Srbiji, prvenstveno kao generalni direktor Carlsberga za jugoistočnu na rukovodećim pozicijama u sektorima za poslovanje sa stanovništvom na poslovima razvoja proizvoda i marketinga. U Sberbanku Srbije došla je iz Home Credit banke. asocijacije. Kao član borda iz redova zemalja van EU, Sertić će ovu dužnost preuzeti 1. januara 2014, sa mandatom od godinu dana. Evropu od 2010. godine, ali i kao v.d. generalnog direktora Carlsberg Srbija Grupe od 2010. do 2011. godine. Bekefi će ujedno ostati na poziciji generalnog direktora Carlsberg Bugarska. BIZLIFE portal / vesti srbija 35
  • 36. bizlife portal vesti srbija Francuzi zakupljuju Beko Imlek kupio subotičku Mlekaru U cilju konsoldiacije kompanije, boljeg pozicioniranja na tržištu i smanjenja troškova poslovanja, Imlek je kupio većinski paket akcija subotičke Mlekare na Beogradskoj berzi. Mlekara Subotica ostaće zasebno pravno lice, tako da do fizičkog spajanja neće noći, zadržaće sve svoje brendove i razvijati nove. Izvor: RTC/Tanjug Francuska firma Motifs, iz Pariza, potpisala je ugovor o zakupu bivše fabrike Beko u Svilajncu na tri godine. Početkom novembra započeto je sa pripremama za pokretanje proizvodnje u toj fabrici, a proizvodi su namenjeni izvozu na tržište Francuske. Na objektu bivšeg Beka pri kraju su radovi na rekonstrukciji i fabrika će, prema rečima Predraga Milanovića, predsednika opštine Svilajnac, biti spremna za proizvodnju za oko mesec dana. Izvor: Beta Najčitanije izjave dana sa portala BIZLife 1 // Jeffrey Sachs o razgovoru sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem o ekonomskoj situaciji u Srbiji „Uživao sam u razgovoru sa Vučićem. Nadam se da je i on.“ 2 // Petar Božović o tome šta je Srbiji jedini spas „Po meni, nama je jedini spas nešto što bih mogao da nazovem duhovnom obnovom. Time sam se zanosio pre desetak godina, sve dok nekim poznanicima, među kojima je bio i čovek koji je dosta toga iskusio u životu, nisam ispričao šta bih radio. Tada mi je on, oduševljen čitavom pričom, rekao: To ti je velika stvar, samo vidi prvo s policijom.“ 3 // Šta bi se desilo Mlađanu Dinkiću da je on predložio iste ekonomske mere „Da sam ja ove mere predložio, obesili bi me na Terazijama.“ 4 // Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata „Gubitak posla u Nemačkoj nije toliko strašan, izgubite posao u jednoj kompaniji i u jednoj firmi, ali vrlo brzo nalazite u drugoj. Kod nas gubitak posla znači završetak radne karijere.“ 5 // Štrajkači u FAP-u o uslovu Aleksandra Vučića da će doći u Priboj ako oni prekinu blokadu pruge „Štrajkački odbor doneo je odluku da će prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića sačekati na pruzi gde je juče započeo štrajk.“ 36 BIZLIFE portal / vesti srbija Poštanska štedionica preuzela PBB Poštanska štedionica preuzela je deo imovine i obaveza Privredne banke Beograd (PBB), oko 15.000 korisnika usluga i oko 21 milijardu dinara osiguranih i neosiguranih depozita. Preuzimanje ne podrazumeva zaposlene i ekspoziture, a nenaplativi krediti i ostala dugovanja idu u Agenciju za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), nakon zaključka Vlade, doneo je odluku o oduzimanju dozvole za rad PBB. Izvor: Beta Snažan učinak Kompanija Henkel Srbija značajno je povećala prihod i profit uprkos sve izazovnijem okruženju na tržištu, izjavio je Kasper Rorsted, izvršni direktor Henkela. Prihod od prodaje u trećem kvaratlu 2013. iznosio je 15,5 odsto, u odnosu na 13,6 odsto u istom periodu prošle godine, a neto prihod je porastao sa 402 miliona evra na 469 miliona evra. Ostvarena je solidna organska prodaja u svim poslovnim sektorima i regionima, dok su rastuća tržišta još jednom pokazala posebno dinamičan razvoj. Izvor:BIZLife Hrvati preuzeli BG Pharm Preuzimanjem proizvodnih pogona, intelektualnog vlasništva i opreme srpske kompanije u stečaju BG Pharm, riječka farmaceutska kompanija JGL nastavila je sa ciklusom razvoja i širenja poslovanja, kao i sa ulaganjem u nove proizvodne pogone. Vrednost te investicije, uz planirana ulaganja i tehnološko opremanje, procenjena je na dva miliona evra. Izvor: RTC/Tanjug
  • 37. Moj poslovni stav Novi dan kao najveći izazov U toku karijere James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju u KPMG-u, posebno je ponosan na članove svog tima, a suštinu poslovnog odnosa vidi u poverenju. U kratkom intervjuu za BIZLife otkriva i ostale stavke svog poslovnog stava James Thornley, Senior Partner i rukovodilac Odeljenja za reviziju KPMG ● Koja je najvažnija reč u biznisu? - Kad se sve sabere, mislim da je poverenje. ● Koja vrsta tima vam najviše odgovara? - Mislim da su timovi posvećeni poslu na način na koji je to moj tim u KPMG-u baš ono što tražim. ● Koliko ste se tokom karijere promenili? - Kad se sve uzme u obzir, nadam se da nisam mnogo. Smatram da se ljudi retko značajno menjaju. Međutim, mislim da svakako treba da učimo iz iskustva, kako svog tako i ljudi koji nas okružuju. U Srbiji sam duže od deset godina, a i dalje svakog dana naučim nešto novo. Ponekad poželim da neke stvari nisam naučio, ali šta je tu je. Po mom mišljenju, kada čovek prestane da uči, to znači da je došlo vreme da završi karijeru. ● Koja su vaša tri životna i poslovna principa? - Volim da mislim za sebe da sam pragmatičan. Oscar Wilde je jednom rekao sledeće: „Više volim ljude nego principe, a još više ljude bez principa“. - Siguran sam da ih ima mnogo. ● Na šta ste posebno ponosni u toku svoje karijere? - Uvek mi je drago kada moje kolege prelaze da rade na veće i izazovnije poslove, bilo unutar KPMG-a ili u široj poslovnoj zajednici. Tada vidim da smo birali pametno. A takvih je primera mnogo. Dakle, na članove svog tima. - Već sam citirao Churchilla, a sada bih se poslužio rečima još jednog velikana XX veka, Mike Tysona, koji je rekao da „svako ima plan dok ga ne tresnu po licu“. Mislim da je to velika istina, što nas opet vraća Churchillu. ● Koliko vremena dnevno provodite u poslu? - Verovatno previše. Tehnologija danas znači da ste skoro uvek dostupni. ● Koji vam je najveći poslovni ● Koji je vaš najveći izazov? neuspeh? Kada čovek - Novi dan. Svaki novi dan donosi - Mislim da je Winston Churchiprestane da uči, sa sobom nove izazove. ll jednom rekao nešto u smislu: to znači da je došlo „Uspeh nikada nije konačan, vreme da ● Poznato je da ste uspešan neuspeh nikad fatalan, ali je završi čovek. U čemu je vaša tajna? potrebna hrabrost da se saberu.“ karijeru - Ne bih se usudio da u ovom trenutČini mi se da čovek, kako postaje ku merim ili potvrdim da sam uspešan! stariji, shvata koliko je istine u tome. ● Šta čini dobrog lidera? - Dobar lider je onaj koji je spreman da preuzme odgovornost i koji je u stanju da promeni svoje mišljenje. ● Koje su to osobine Vašeg idealnog poslovnog partnera? - U današnje vreme polazna tačka su dobri finansijski rezultati i likvidnost. Šalu na stranu, kao što sam već pomenuo, mislim da je suština u poverenju. Uvek može da dođe do neslaganja, ali ako je poslovni odnos zasnovan na poverenju, ta neslaganja obično mogu uspešno da se prevaziđu. ● Koje su vaše mane kao lidera? ● Taktika koja vas nikad nije izneverila? ● Kad biste mogli da promenite jednu stvar u poslovnom ambijentu Srbije, šta bi to bilo? - Mislim da je ponekad potrebno više pozitivnosti. Iz naše perspektive je očigledno da postoje srpske kompanije sa velikim potencijalom, ali često slušamo samo o problemima. Naravno, ovo važi i za druge zemlje. ● Da li uživate u nošenju poslovnog odela i kravate? - Navikao sam se tokom svih ovih godina.● BIZLIFE moj poslovni stav 37
  • 38. bizlife portal vesti region Start u regionu BUGARSKA - Realizacija projekta bugarskog dela Južni tok počela je svečanom ceremonijom zavarivanja prvog spoja buduće kompresorske stanice u blizini sela Rasovo, na severo-zapadu Bugarske. U Sofiji, u zgradi vlade, ceremoniju su u direktnom prenosu pratili bugarski premijer Plamen Oresharski, ministar ekonomije i energetike Bugarske Dragomir Stoynev, ministar energetike Rusije Aleksandar Novak i direktor Gazproma Alexey Miller. Izvor: RTC/Tanjug Savetnik u prodaji SLOVENIJA - Slovenački fond za restituciju potpisao je ugovor sa Citigroup Global Markets Ltd. o savetovanju pri prodaji Telekoma Slovenije. Za posao savetnika konkurisalo je 12 društava, među kojima i Deutsche bank, JP Morgan, Goldman Sachs i Lazard. Provizija za savetnika mogla bi da iznosi oko jedan odsto kupovne cene, odnosno između sedam i deset miliona evra. Izvor: SEEbiz Država računa da bi za udeo od 75 odsto u Telekomu, mogla dobiti oko 750 miliona evra. Shell ulaže u BiH BiH - Naftni gigant Shell dostavio je pismo namere da uđe u pregovore s vlastima Federacije BiH oko dodele koncesije za istraživanja zaliha ugljovodonika na području Dinarida. Ukoliko se potvrde nalazi istraživanja, radovi na crpljenju nafte trebalo bi da počnu krajem 2014. godine. Samo za istraživanje na nekoliko lokacija na potezu Dinarida potrebno je izdvojiti najmanje 700 miliona dolara, što je više od polovine budžeIzvor: RTC/Tanjug ta FBiH. Napredak u reformama KOSOVO - U poslednje dve godine Kosovo je napredovalo za 40 mesta u stvaranju uslova za biznis i ove godine je među deset najboljih reformatora, ocenjeno je u izveštaju Svetske banke (SB). Prema merama koje su preduzete na olakšavanju biznisa, Kosovo je zauzelo 86. mesto na listi, a iza su ostale sve zemlje regiona. Prema izveštaju SB, Kosovo je zabeležilo napredak u povećanju skoro svih indikatora. Od zemalja u regionu Hrvatska je na 89. mestu, Albanija na 90, Srbija na 93, a BiH na 131. mestu. zvor: Beta I RS - Ugovor o sanaciji distributivne mreže i proširenju postojećeg sistema za daljinsko očitavanje brojila i upravljanje potrošnjom (AMM sistem), vredan deset miliona evra, potpisali su Seka Kuzmanović, direktor preduzeća Elektrokrajina Banjaluka i Sam Zadeh, direktor Toshiba iz Đenove. Projekat bi trebalo da počne ove godine i realizuje se u naredne tri. Druga faza projekta trebalo bi da košta 60 miliona evra, a konačni projekat ukupno oko 300 miliona evra. Izvor: Capital.ba Višemilionski ugovor Zainteresovani za Radensku SLOVENIJA - Prema neslužbenim informacijama, Coca Cola Hellenic Bottling Company (CCHBC), Nestle i Nectar potencijalno su zainteresovani za kupovinu slovenačkog proizvođača mineralne vode i sokova Radenska. Pivovarna Laško, vlasnik Radenske, očekuje prodaju ove kompanije u prvom delu iduće godine. Neobavezujuće ponude očekuju se u novembru, a obavezujuće trebalo bi da budu primljene tokom januara. Izvor: Seebiz Potraga za partnerom BiH - Vlada Federacije BiH traži kupca za udeo u aviokompaniji BH Airlines. Delegacija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pre nekoliko meseci razgovarala je s predstavnicima vlade u Sarajevu i pokazala interes za preuzimanje ovog državnog preduzeća, ali još nije poslala zvaničan dopis za strateško partnerstvo. Vlada Federacije BiH je vlasnik 99,5 odsto kapitala u nacionalnoj aviokompaniji, dok pola procenta vlasništva ima kompanija Energoinvest. Prošle godine je prekinuto četvorogodišnje partnerstvo BH i Turkish Airlinesa zbog velikih, višegodišnjih gubitaka bosanske kompanije. Izvor: Beta 38 BIZLIFE portal / vesti region