prezentacija

1. ГЕОГРАФСКИ
ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ
СРБИЈЕ
Површина:
88.502 км2
становника:
7.186.862 (без података
за АП Косово и Метохију)
Главни град: Београд
Службени језик: српски
Државно уређење:
парламентарна република
Валута:
динар

2. Средишња паралела северне Земљине хемисфере (45°
северне географске ширине) пролази у близини следећих
војвођанских насеља: Сремске Митровице, Руме и Старе
Пазове.

3. • Србија је континентална европска земља.
• Географски положај се најчешће дефинише као:
математичко-географски, физичко-географски саобраћајно-
географски и политичко-географски положај.
• Математичко-географски положај дефинисан је
географским координатама, тј. географском ширином и
географском дужином.

4. Табела: Географске координате крајњих тачака Републике Србије
Најсевернија 4б°11‘N 10 км од Суботице
Најјужнија 41°53' N Гора, Рестелица, на Шар планини
Најисточнија 23°00‘E врх Сребрна глава на Старој планини
Најзападнија 18°49‘E Бачки брег код Сомбора

5. Физичко –географски положај. панонска(средњеевропска),
подунавска, балканска и планинска.
Коридор 10 који пролази кроз Србију повезује Средњу и Јужну Европу.

6. Саобраћајно-географски положај Србије је повољан. Налази се на прелазу Средње и
Југоисточне Европе, као и у близини североисточне Африке и југозападне Азије.
Природни предуслови за развој копненог саобраћаја јесу отвореност Панонске низије и
долине већих река које пресе- цају планинске системе.
Посебан значај за копнени саобраћај имају Моравско-вардарска и Моравско- нишавска
долина, као део Коридора 10, који повезује Средњу и Јужну Европу. Кроз северни део
територије Србије пролази Коридор 7. Овај важан пловни пут представља део речно-
каналског система Дунав-Мајна-Рајна, којим је Црно море повезано са Северним
морем и Атлантским океаном.

7. Политичко-географски положај Србије је сложен. Кроз историју, наша земља је често била подручје где
су се укрштали интереси великих сила. Од свих држава Балканског полуострва, Србија има највећи број
суседа. Неке државе у окружењу су чланице Европске уније, док друге теже пријему у ту организацију.

8. 1. Граница према Албанији највећим делом утврђена је 1913. године
Лондонским споразумом.
2. Границе према Мађарској, Румунији и Бугарској утврђене су 1919.
године на Мировној конференцији у Паризу.
3. Распадом СФРЈ (1991-1992), некадашње републичке границе према
Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији постале су државне.
4. Граница између Србије и Црне Горе постала је међународна 2006.
године.

9. • Природне границе наше земље су дуж река, језера и планина. Дрина чини
значајан део границе Србије са Босном и Херцеговином, док Дунав
представља део границе према Хрватској и Румунији. Врхови Старе
планине и Шар-планине раздвајају Србију од Бугарске и Македоније, а
Проклетије раздвајају Србију од Црне Горе и Албаније.
• Границе наше земље нису етничке, јер раздвајају припаднике истог
народа. Срби, Мађари, Албанци, Бошњаци, Хрвати, Румуни, Бугари и други
народи живе и у Србији и у суседним државама.

10. Гранични прелази представљају места контролисаног промета људи и робе између две државе.
Гранични прелази у Србији са највећим прометом јесу: Хоргош према Мађарској,
Батровци према Хрватској и
Градина према Бугарској

12. Величина Србије мењала се кроз историју, као и простор
који је обухватала.
У средњем веку постојало је више српских земаља (Рашка,
Дукља, Травунија, Захумље и Паганија).
Велики жупан Рашке Стефан Немања створио је моћну
српску државу, коју су територијално проширили његови
наследници (Немањићи). Врхунац територијалног ширења
Србија је достигла средином XIV века, за време владавине
цара Душана. Тада је обухватала пространу територију од
Дунава до Коринтског канала и имала излаз на три мора
(Јадранско, Јонско и Егејско).
После пропасти средњовековне Србије, територија наше
земље потпала је под власт Турака и Мађара.

13. Србија 1815-1833.
Присаједињено 1833.
Присаједињено 1878.
Присаједињено 1912.
Присаједињено 1919.
Присаједињено 1918.

14. Срби су обновили државу почетком XIX века, након Првог и
Другог српског устанка. Та држа- ва стекла је међународно
признање на Берлинском конгресу 1878. године.
Територија Србије коначно је ослобођена од турске власти у
Првом балканском рату 1912. године.
После Првог светског рата (1918) формирана је Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у
Краљевину Југославију (1929).
Краљевина Југославија престала је да постоји у Другом
светском рату (1941-1945), а на њеним темељима створена
је Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), која
је 1963. променила име у Социјалистичка Федеративна
Република Југославија (СФРЈ).

15. Она је престала да постоји 1991. и 1992. године, када су
њене четири републике (Словенија, Хрватска, Босна и
Херцеговина и Македонија) прогласиле независност. Србија
и Црна Гора су 1992. године формирале Савезну Републику
Југославију (СРЈ), која је 2003. године променила име у
Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ). Одвајањем
Црне Горе 2006. године, Србија је постала самостална
држава.
Површина територије Србије износи 88.502 км2. По
величини заузима 19. место у Европи (рачунајући само
европски део територије појединих држава).