2. Национални парк је област земље, често у
власништву државе у којој се налази, већим
делом заштићен од људског утицаја.
У Европи je први такав парк основан у
Шведској. Према подацима из 90-их година
прошлог века, на свету има 1500 националних
паркова или резервата одговарајућег нивоа
заштите.
3. Национални парк може да заузима
површину различите величине: од неколико
милиона хектара у Америци и Канади па до
неколико хиљада хектара у Европи. У
Србији је минимална површина од 3.000ha.
У Каракасу је 1992. године одржан Светски
конгрес о националним парковима када је
усвојена препорука да свака држава
заштити најмање 10% своје територије. У
Србији је заштићено око 3%.
7. Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини,недалеко од
Новог Сада.
На Фрушкој гори су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе
око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних
врста.
Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог
дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.
На планини постоји и више археолошких налазишта као и стари
фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18.
века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама,
библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у
Сремској Каменици.
8.
9. Национални парк Ђердап се налази у североисточном делу
Републике Србије, на самој граници са Румунијом.
Основни природни феномен овог подручја је грандиозна
Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.
Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима,
сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор
издвајају као јединствен европски резерват флоре и фауне.
На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста.
На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, сова
ушара, црна рода као и мноштво других врста.
Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства
човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-
историјски споменици, као што су насеље Лепенски вир,
археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци
Трајановог моста, Трајанове табле...
10.
11. Национални парк Тара обухвата површину од 22.000 ha
на највишем делу планине Таре и налази се на територији
општине Бајина Башта и Ужице, у западном делу
Републике Србије.
На подлози од кречњака реке као што су Бели Рзав, Рача,
Дервента, направиле су дубоке клисуре и кањоне.
Најинтересантнији представник националног парка Тара
је Панчићева оморика коју је пронашао и описао Јосиф
Панчић. На Тари су присутни јела, смрча, бор, али и
листопади као што су јасика, јавор, бреза, буква. На Тари
је такође регистровано 53 врста сисара и 153 врста
птица. Под посебном заштитом су медвед, дивокоза и
срна.
Тару је захватио велики пожар августа 2012. године,
ватрена стихија је трајала деветнаест дана. Изгорело је
170 хектара шуме.
12.
13. Национални парк Копаоник се налази у
средишњем делу Републике Србије. Због
својих природних вредности, 1981. године
Копаоник је проглашен за национални парк.
Национални парк Копаоник обухвата
површину од 11.810ha и по броју ретких
врста представља један од најзначајнијих
центара флоре Србије.
14.
15. Национални парк Шар-планина се налази на
деловима општина Штрпце, Призрен, Сува
Река и Качаник на Косову и Метохији.
Одликује га богатство флоре и фауне.
Шар-планина је позната по бројним врстама
птица.