Authors: Aleksandar Balać, Miodrag Stojanović Edition: Zavod za udžbenike, Beograd, 2009 It contains approximately 50.000 words, a list of geographic names, brief Greek grammar and abbreviations.

1. АЛЕКСАНДАРБАЛАЋ
МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ
-
, ,
�
ћ •
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

3. ГРЧКО-СРПСКИ
РЕЧНИК
ЕЛЛНNО-LЕРВIКО
ЛЕ3IКО

4. •
ПРЕДГОВОР
у српској лексикографији, која тек однедавно 6ележи видније искораке, није се мно­
го радило на речницима балканских језика.Ово се посебно односи на речнике српског
и грчког језика, у оба смера: српско-грчки и грчка-српски. То је и разумљиво ако се зна
да лексикографски посао подразумева систематски тимски рад филолога ТОКОМ дужег
периода. ОНО ШТО је до данас урађено сводило се на усамљене покушаје појединаца, уг­
лавном нефилолога.Досадашњим састављачима речника тешкоћу је представљало и дуго
нерешено грчка језичко питање.Вишеслојна лексика, која се дуго сводила на диглосију:
кашаревуса и guмошuкu, среће се у СВИМ досадашњим, па и оним свео6ухватнијим грчко­
српским и српско-грчким речницима. Да поменемо само речнике већег лексикографског
домета: Н. Папастергиу, Речник СРЙСКО-iРЧКU, 1935; А. Воуют(� Е).Л�VО-(Јtрf3",6 Лt�",6. 0еа­
аалоvi){� 1995; М. 3агајац, Речник iРЧКО-СРЙСКИ!сРЙСКО-iРЧКu, Београд 1995.
Диглосија је природна појава у развоју грчког језика и културе. Наиме, под утицајем
историјских околности у Грчкој су постојала два језичка типа, међусобно различита у
свим обележјима која чине структуру сваког језика: лексика, фонетика, морфологија и
синтакса. Један од њих је сада већ потиснута архаИЗ0вана кашаревуса, којом више нико
и не говори, бар не у свакодневној усменој комуникацији. Она је до 1976. године била
службени и писани језик у многим областима, првенствено у научној литератури, службе­
ним актима, Грчкој православној цркви. Други језички тип је данас јединствени народни
језик guмошuкu, којим говоре сви Грци, на коме се одржава настава у школама, ствара
савремена грчка књижеВНQСТ, објављују листови и часописи.
Интензивније уобличавање савременог грчког језика отпочело је у ХУ веку, иако је
и раније било писаца који су стварали на народном језику, као византијски поета Теодор
Продром.
у протоку векова грчки језик је трпео многе промене: мењао му се фонетски си­
стем, поједностављивала ортографија, упрошћавала граматичка структура. Новогрчки се
знатно разликује од старогрчког језика: по изговору, лексици. упрошћеној деклинацији
и конјугацији. У морфологији се поједностављује промена именица - остају само четири
падежа. с тенденцијом да се изгуби и геНИТИБ (посебно у плуралу), као и да се поисто­
вете неки други падежни облици. Глаголи имају само две основе: презентску и аористну.
Футур, перфект и плусквамперфект граде се описно, инфинитив не постоји. партицип
презента постао је непроменљив, сила6ички аугмент се губи ако је ненаглашен. Изгубили
су се и многи предлози, а они преостали употребљавају се углавном с акузативом.
Увођењем МОНОТ�НИЧКОI' система акцентовања у мају 1982. године, новогрчки језик
- guмошuкu - уводи се у употребу на свим нивоима образоваља...Овај чин не треба да
нас изненађује" - рекао је тада проф. Емил Криарас. председник државне језичке комисије
која је о том одлучивала и аутор вишетомног речника средњогрчког језика - Ле{tк6 пIс; џе­
ааи.tJVlю1с; oru�w8ovc; ураџџатејас;, 1100-1669. ..Увођење монотоничког система акцентовања

5. VI
долази да отклони један обичај у писању грчког језика који влада вековима... Наше наде и
овде су усмерене ка образовању и омладини. Управо ту треба да нађе простор за ширење
НОВИ систем акцентовања и да с протоком времена постане наша заједничка потреба . . ."
- речи су професора Криараса.
Преовнадавању народног језика, осим увођења једноакценатског система. помогле
су и промене у изговору И значењу појединих речи које су настајале ТОКОМ векова. Лекси­
ка НОВОГРЧКОI' језика, природно, потиче претежно из старогрчког; многе речи су остале
непромењене, а друге, бројније, фонетски и морфолошки су се прилагођавале. У више-
.
струким додирима са западноевропским и другим суседним народима новогрчки Језик се
обогатио МНОГИМ страним речима из области материјалне и духовне културе. Захваљујући
још и бројним изведеницама и сложеницама, језик Хомерових потомака стекао је изузет­
ну изражајност, какву срећемо већ код писаца крајем XIX века, посебно у делима великана
новогрчке књижевности Костиса Паламаса.
*
* *
"Habent sua fata libelli", � Књиге имају своју судбину, како их читалац схвати (pro
captu lectoris), говорио је. крајем П века римски филолог Теренцијан Мауро у великој пе­
сми О словима, СЛОlовU;"1а u размерuма Хорацијевим. � Тако је и с нашим речником. који
је имао посебну судбину. Наиме, настао је из хобија једног заљубљеника у грчку културу,
господина А. Балаћа, као резултат његовог вишегодишњеl' истрајног прикупљања лек­
сичке грађе. Иако правник по образовању, он је понудио довољно обимну језичку грађу,
драгоцену за темељно уобличавање једног свео6ухватнијег грчко-српског речника, првог
таквог лексикографског дела већег обима у српској култури. Срећна је околност што је за
свој лексички труд потражио мишљење и сарадњу филолога. Већ ПОСJlе прве и делимичне
редакције поднесеног рукописа г. Балаћ је прихватио сугестије и сарадњу потписника ових
редова, која је прерасла у коауторство. Ово утолико пре што је, уз неопходно допуњавање
новим изразима и синонимима, не само у грчком него и у српском тексту, било нужна
уклонити и много архаичних, старогрчких и катаревтичких појмова. А све с циљем да
овај речник. у коначној редакцији, буде састављен на темељу говорног грчког језика �
guмошuкuа � и оних речи и израза који се највише употребљавају у савременој грчкој
култури и дневној комуникацији. У речнику је дата савремена лексика књижевне, умет­
ничке и друштвено-политичке литературе, као и живе разговорне речи. У доброј мери
је представљена и фразеологија, текстуални примери, идиоматски изрази, неологизми,
сталне групе речи. изреке. пословице. ФразеО1l0ШКИ примери су давани, yrлавном, ради
илустровања изведених нијанси речи и израза који немају еквиваленте у српском језику.
Речник садржи још и важнија лична и митолошка имена, топониме и географске појмове,
незаобилазне скраћенице и Преiлеg Iрч.ке iрамашuке. Као такав. овај речник претендује да
буде користан приручник, како онима који уче грчки и српски језик, тако и предавачу и
студенту, преводиоцу и научнику. српском и грчком читаоцу. службенику...
у састављању овога речника ауторима су као полазна основа послужила два реч­
ника: 1) А. Љ"руолалаМиоu То Меу"ло Ле�",6 T�<; veoeH�v"'1<; уМ>аощ IIOVOTOVlX6. Е'
"",50(J�, МаЛЛl('tр�<;-Паl6еlа, 1988. 2) Хориков, и. П., Малев, М. Г., НО80греческо-русскuй
словарь. Под редакцией П. Пердикиса и Т. Пападопулоса, Москва, Издательство "Русский
язык" 1980. � Консултовани су још и неки новији речници, као и шира лексикографска
литература, коју касније наводимо.
Овај речник има око 50.000 речи и обухвата све нивое комуникације у друштвеном,
културном и свакодневном животу.

6. vп
Овом приликом изражавамо захвалност издавачу који је имао разумевања за наш
труд; цењеним рецензентима на бројним и драгоценим сугестијама; лекторима и корек­
торима, без чијег труда наш лексикографски првенац не би био тако уобличен.
Свесни да није могуће премостити све лексикографске препреке, аутори и издавач
биће захвални свима који до6ронамерним примедбама и сугестијама буду допринели по-
60љшању следећег издања.
у Београду, септембар 2002. Muogpaf Сшојановuћ
ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ
Quem dii oderunt lexicographum fecerunt.
у односу на прво издање, читалац добија речник проширене структуре и новог ТИ­
пографског изгледа, дело које има амбицију да се уврсти међу велике речнике других
европских народа, како по обиму тако и по методологији израде. Није лако у томе на­
правити видан искорак с обзиром да је реч о вишеслојној језичкој грађи заснованој на
хомерској традицији и византијском културном и књижевном наслеђу. Отуда и мишљење
да је грчки "најконзервативнији језик света" (Ј. Сеферис), у коме је свеколико лексичко
богатство изражено у терминолошким и семантичким, фразеолошким и стилистичким,
типолошким и етимолошким посебностима и одликама. Све су то итекако подстицајне
компоненте које стоје у основном приступу изради речника-појмовника који "прераста
књигу О језику" како би се она могла читати приближно као и свака друга књига, као
"прва књига једнога народа", по речима грчког просветитеља Адамантиоса Кораиса.
Уверени смо да читалац добија како допуњено и проширено тако и по глосолошким
. .
принципима утемељено издање савременог грчко-српског речника, по узору на наЈНОВИЈе
свеобухватно издање грчко-грчког речника Г. Бабињотиса (г. МтrЩ1ЛLVLWТТl ЛЕ�Lх6 T'l� YEa�
ЕЛЛ'lVLИ�� УЛW(Јаа�, Ae�ya 2002). Речник је намењен корисницима свих узраста, разли­
читог образовања и језичке културе, од ученика и студената до научника, преводилаца
и текстописаца. У њему се препознаје лексикографски приручник-водич у разрешавању
језичких недоумица у семантици и ортографији. Семантика је проширена од основних до
изведених значења речи, са више синонима и хомонима. Уз све иновације, како у грчком
тако и у српском тексту речника, уместо архаичних израза унесена су нова, савремена зна­
чења и технички термини (нпр. }{lV'lT6, то - мобилни телефон, uлолоуtaт��, о - рачунар,
компјутер, cpop'lL6<; uлолоуат�� - laptop, ю-тоаЕлiоа, '1 - website, бtаоiитuо, -то - интернет).
Раније спорадично дата имена места овога пута су системски пренесена и увршћена у
додатак ГеОlрафскu називи (ТоЙонимu).
Припрема новог издања претпоставља да су неки ранији пропусти сведени на разу­
мљиву меру. Драгоцен и акрибичан допринос томе дале су наше предане и педантне са­
раднице, дипломирани филолози савременог грчког језика и књижевности - Љиљана Ко­
рица и Дина Дотлић, којима се и овом приликом свесрдно захваљујемо.
Завод за уџбенике и аутор ових редова осећају посебно задовољство и потребу да
се додатно захвале читалаштву и корисницима речника на добронамерним сугестијама,
остајући и даље "на мрежи" за нове облике сарадње.
у Београду, април 2009.
Muogpaf Сшојановuћ

7. •
ЛЕКСИКОГРАФСКИ ИЗВОРИ
- А. ГЕUJруолалаМхоu То Меуало Лфх6 Try, VЕОЕллryVIXlј, уЛliю(Тщ "OVOTOVlX6. В' EXOO(J�,
МаЛЛL6.р�,-ПшОЕiа, 1988.
- Хориков, И. П., Малев, М. Г., Новогреческо-русскuй словар•. Под редакцией П. Перди­
киса и Т. Пападопулоса. Москва, Издательство "Русский язык" 1980.
- "'-���TP6.XOU д. NEON орЭоураrplИ6v ЕрџryveuТlИ6v лф><6v 6лry<; Try<; eHryvI><tJ<; УЛW(Ј(Тry<;. ВЛL­
TO�� TOU МЕУ6.Лоu 9T6�ou ЛЕ�LХОU... ВХОО(ЈН; Г' ExauyxpOVL(J�EV�. АЭ�vш 1970.
- Мла�ЛLVLWТ� Г. Ле{lИ6 Try<; vtщ ЕллryVlИtJ<; уЛ<iJаащ. МЕ Lх6ЛLa ую T� ашат� xp�a� тш,
ЛЕ�ЕUJV. АЭ�vа 1998.
- т.у6лоuЛщ - Фuтр6.)(�<;, Еллryvщ6 ле{lИ6, БЕхат� EXOO(J�. АЭ�vа 1995.
- Aleksandra Markovic, Srpsko-gri'ki rеi'nikЛеР{30-еллryVlх6 Лфх6. Mentor: Miodrag StojanoviC.
ВхМащ МLХ6.Л� LLБЕр�, Atina 2001.
- Речник срuскохрвашскоiа књuжевноfјезика, Матица српска, НОВИ Сад.
- М. С. Лалевић, Синоними u сравне речи срйскохрвашскоiајезика, Београд, 1972.

8. ак. акузатив
алб. албански
анаш. анатомија
аор. аорист
араЙ. арапски
арх. архаичан
архиш. архитектура
асшр. астрономија
безл. безлично
библ. библијски
бuол. биологија
баш. ботаника
буguз. будизам
вен. венецијански
вешер. ветерина
. .
вОЈН. ВОЈНИЧКИ
вок, вокатив
врем. временски
1. година
(ен. гениТИВ
feof. географија
- .
lеол. геОЛОГИЈа
-
.
lеом. геомеТрИЈа
tиМН. гимнастика
т. глагол
[рам. граматика
[рч. грчки
geM. деминутив
е. ера
елек. електронски
ен/л. енглески
еуфем. еуфемизам
Ж, женски род
зак. законски
зам. заменица
зоап. зоологија
изр. израз
им. именица
ими. императив
имйф. имперфект
иран. иронично
СКРАЋЕНИЦЕ
исш. историја
ишал. италијански
uшg. и тако даље
јаЙ. јапански
. .
јевн. Једнина
. . .
Јевр. ЈевреЈСКИ
ЮЬ. књижевни
ками. компаратив
Л.лице
лаОfР. лаографија
лаш. латински
ЛUЧ.лична
7IОТ. логика
М. мушки род
мађ. мађарски
маш. математички
мев. медицински
мешеор. метеорологија
мешф. метафора
мех. механика
мuнерал. минералоги}а
МUШQЛ. митологија
МН. множина
муз. музички
Н. нови
науш. наутички
нем. немачки
"eogp. неодређен
нейром. непроменљив
НОМ. номинатив
НЙр. на пример
обuч. обично
OgH. оДносни
Йас. пасивни
Йарш. партицип
Йерс. персијски
Йолuш. политички
Йорш. португалски
Йосл. пословични
йрав. правни
upeg. предлог
йрез. презент
йрен. пренесено
upug. придев
ЙрUЛ. прилог
йрис. присвојни
йсuхол. ПСИХОЛQШКИ
р. род
рел. религијски
рим. римски
рум. румунски
рус. руски
само/л. самогласник
св. свеза
семиш. семитски
син. синтакса
сл. СЛИ�ЈНО
слов. словенски
сUорш. спортски
ср. средњи род
срй. српски
сут. сугласник
суuерл. суперлатив
суйр. супротно
Шехн. технички
ШЗ8. тако звани
шј. ТО Јест
Шриl.тригонометрија
шур. турски
УЗВ. узвик
фарм. фармација
фиi. фигуративан
физ. физика
фил. филозофија
фош. фотографски
фр. фраза
франц. француски
хебр. хебрејски
хем. хеМИЈа
цркв. црквени
чеш. чешки
шиан. шпански

11. a.�a"CO'ivw'Тo<;, -'1. -о невакцинисан
it�а<рщ, -1], -о необојен
а.()а.<р-rшто<;, -'1, -о некрштен
a��a" о -') a�a" о
it�уалтщ, -1], -о 1. несазрео, непреврео;
2. негрануо; 3. наиван,безазлен,невин,
неискусан: Ејха> (x�yaATO то "OiJOTO. Има­
пи су слатко (непреврело) вино (ширу).
- О ЈјАIO'; 1та> a",6џ� (x�yaATO';. Сунце
још није грануло. - A�yaATO ",аа",.; 1јта>
то па/Ш, е!!",ола nара(Јфа�хе. Безазпено
као што је било, дете лако пристаде.
a�yaTi(", -') a�yaTaiv"" а�уitтюа -') a�ya­
-ruva 1. увећати, умножити; 2. иарас­
ти; 3. обогатити; 4. разгранати (се): Tl1v
nаТРIИr, ТСЕрюvаiа Т'1У аЈЗуаТlaЕ. Своју
очевину је увећала. - АfЗуапааv 01
80VЛЕ1€<; тои. Његови су се ПОСllOВИ ПQ­
већали (разгранали).
а.()уаТШf.ш, ТО 1. повећање, нарастање;
2. богаћење
a�y6, то -') avy6, то јаје; - [3рсют6 кувано
јаје; � хло6{3ю покварена јаје; мућак;
, , . .
-С( ЏСПIa ЈаЈа на око
а�уо�ол"" (а), -ЏЛ1](Ја носити (много
јаја)
а�УОЭФ'1], 1] котарица (посуда) за јаја
a�YOK6�"" a�y6Koo/a, -х6Л1]на, -xo��Eyo,
зачинити јело мешаВИНQМ од јаја и ли­
муна
а.()уокоvЛоVра., 11 ускршњи колач према-
• •
зан ЈаЈима
о�уолtJlОVО. то заtIИН од јаја и лимуна
a�yo�aya, 1] 1. полог (јаје); 2. велико јаје,
• •
ЈаЈурина
a�YOTapaxo. то икра,икриште
а�уоvЛit<;, о, МН. -аО8,, ж. -ло", 1] МН. -0"0',
• •
препродавац ЈаЈа
а()уоuлато�, -1]. -о јајолик,јајаст, јајастог
облика
а�УОVЛltра, q -') а�УОЭФ(1], 1]
a�y",y"" a�y",aa, -",�tvщ бити пун јаја:
T�" avO/(� та I/Iapla a[3y"'vovv. у пропеће
су рибе пуне јаја (икре).
а�6tлла,1] -') �6tлла, q
a�6qp"i(", буда!lИТИ, бити пуд, будапаст
као Абдерићани
0�61}РtТЮJl6,. о будаластост, лудост, абде­
ризам
а�t�аю�. -1}, -о несигуран, неизвестан
а�е()ШОТ'1та, '1 несигурност, неизвесност
2
а�.�аi",тщ, -1], -о несигуран, непостојан;
неизвестан, неодређен
а�t�i]л",тщ, -1], -о 1. неоскврнут, непони­
жен;2. чист, неукаљан
а.�еЛ6Vlа.ОtOl;, -1], -о 1. који се не може про­
вући кроз ИГJlене уши; 2. груба тканина
неподесна за шивење
а()еЛТl1рtа, '1 -7 aVO'1ota, '1 глупост, глупа­
ВОСТ,ограниченост
а�Елтiwто" -'1, -о непоправљив
a�EpviKWTO�. -1}, -о 1. неочишћен, неиз­
гланцан; 2. непремазан, неполиран, не­
лакиран
а()ЕРТО(ј, -1}, -о, UРUЛ. -а неспутан, отворен,
нелицемеран; неспречен
ap'100uvtaxo<;, -q, -о абисински, еТИQПСКИ
O()iOOTO�, -11. -о, йрuл. -о неприморан, не­
принуђен, неприсиљен
аРi.уЛюто" -I]Ј -о необезбеђен, нечуван,
незаштићен
a.Pi6wTO" -1], о непритегнут, незашра­
фљен
aj3i(o, то (uшал.) обавештење, авиза
aplOVEV[O'fI, Т( (бuол.) настајање живих
организама из неживе матерИЈе
a�"a"iv"'<J1], 1] (Meg.) авитаминоза
apiwoJ), Т( беживотност, мртвило
a.PiWTO'i, -'1, -о неподношљив, тегобан
it�ла�о<;,-1], -о -') itј3ла<рто<;, -1], -о нерањив,
неповредив; неприкосновен
аРЛаатарwто�, -1}, -о непроклијан, ыепро­
пупљен. без ластара
аРЛаотtlJl'1ТО<;, -Т() -о негрђен. непсован.
невређан
аРлааТ'1аiа) '1 неПJlОДНQСТ растиња, јало­
вина, без вегетације
аРЛQcrт'1ТОС;, -Т(, -о неПРОНИКЉИВј јалов,
стерилан
аРлаотол6уТ(то�) -'1, -о незасечен, неоре­
зан (нйр. виноград)
it�ла<ртщ, -1], -о -') itј3ла�щ, -1], -о
аРЛtJlоvа,) о 1. дубоко приобално море,
бездан;2. прождрљивост, халапљивост,
халавост: Ео", � Вала(Ј(Ја �Ta> itnaTry,
(Ји)(Јт6.; а[3Af.џоvа<;. Овде је море било
врло дубоко, прави бездан. - Ота> 1јтау
хаЛЕаЏЕVО� аЕ Tparri{t, ЕТРШУf ю tmvf TOV
а{3Лiџоvа. Када је позван за сто јео је и
пио прождрљиво (неумерено).
аРЛi
ЛТТ(!lа, то превид, омашка, грешка
ај3Лt<рарщ, -1], -о без трепавица

12. I
аРЛЕ1jIiа, q 1. немар, небрига, нехат, неп.­
жња; 2. губитак вида, слепоћа: E� а{3АЕ-
•
1/ItaC; из непажње
аР)щто<;, -q, -о нерањив
а�л6У'1tо�, -'1, -о невенчан у цркви, небла­
гослаБљен
а�6УХIlТОС;, -1], -о стрпљив, трпељив
apOI]3qTO<;, -q, -о1. лишен помоћи, непомо­
гнут, неПQмаган; 2. беспомоћан
а�ОЛf(Јtа)'11. безвољност, нерасположење,
потиштеност; 2. неудо6ност, недостатак
комфора
а�6ЛЕТОС;, -1'), -о тежак, неприлагодљив;
каприциозан
а�6ЛЕVТОС;, -'1, -о несређен, ззмршен
а�оЛ(600)(6л'1ТОС;) -1], -о непроникнут, не­
спознат
а�олох61t'lТОС;, -11. -о недрљачен
а.�оЛос;) -1'), -о неудобан, некомотан, нена­
менски, неприлагодљив, некомфоран
аР6аКI)ТОС;, -1), -о 1. терен неподесан за ис­
пашу; 2. ненапасен
а�ота.vю-rос;. -Ј]. -о неоплевљен, неочиш­
ћен од драче
apoiHXTOC;, -'], -о -7 apouHJ-rос;, -'1, -о не-
•
ЧУЈан, тих; подмукао.
а�оuла (ирил.) ненамерно, нехотице, не­
радо
а�оuЛLа. 1 неодлучност. безвољност, окле­
ваље, непромишљеност
аРоuлtахто�, -1, -о непотопив, непото­
пљен
а�оuло�, -'1, -о неодлучан, безвољан; не­
смотрен; без иницијативе
аРоuЛuпо�, -'1, -о 1. незапушен, незаче­
пљеНј 2. незапечаћен: То ураџџа пои
"1РЕ 1тау а{30ОАшто. Писмо које је при­
мио било је незапечаћено.
a"oupXWTO�, -1, -о 1. незамућен; неупла­
кан; 2. неукаљан: Уотс:ра аnо та Еруа nои
tYlvav, о TOтroc; ryTav ај30Vркштос;. Пос­
ле обављених радова терен није био
блатњав. - LТЕиотаv 8ЛIЏЏЕVОС;, алла џе
raTla аf30Vри.UJта. Стајао је тужан, али
без суза у очима.
а�ОUРЛtаО'то<;, -'1, -о ненанизан (нйр. смок­
ве, листови дувана u сл.)
apOUpTO'I<JTOt;;, -1, -о неочеткан, неишче­
ткан
a�OUTI1XTO�, -Т). -о непотопљен, незароњен;
(фи/.) неукраден
аРоuтi>рU>тщ, -q, -о који је без путера
3
appapEUTo<;, -q, -о ненаграђен, без на­
граде
аРрit6шатщ, -q, -о 1. предвечерњи, пре
смркавања, "за дана"; 2. сјајан, неуга­
сив; (фиl.) незабораван: Kara'l'EpafIE Ј<Ш
'l'rСЮЩIE (ЈТО xwpl6 a{3paOla<JTol. Успели
смо да стигнемо у село пре него што
се смркло. - Н џсра EКEiv� IjтаУЕ "ipa
a{3p(XO/a(JT�. Онај дан био је незабора-
ван.
a�pCOHI>TO<;, -'1, -о гоља, веома сиромашан
аРРЩЩА'cl, q -'> "оро�qл.а, ч шљива (ста­
бло), шљивик
appa�qAo, то -'> "op6�qAO, то шљива
(плод); мирабела, (крупна) белошљива
a.ppa<JTO�, -'1, -о некуван, непроврео, не­
прокуван: То УЕр6 Ijтау а{3ра(ЈТО. Вода
је била непрокувана. - О џоиотос; t:ivat
aJ<61'� а{3ра(ЈТО<;. Шира још није пре­
врела.
арра.хvшcrТоt;;, -'1, -о који није промукао,
непромукнут
app.�"i, q суша, период без (икаквих) па­
давина
а(>РЕХТО':;:, -'1, -о -7 a.�PE)(TO�, -11, -о неуква­
шен, непоквашен, несмочен, сув, сушан,
непокисао
аррюто�, -1, -о неИСПСQван, неизгрђен, не­
руган
a"p06LatTO�, -Т), -о разнежен, размажен,
распуштен
а�рб,..н<ЈТО':;:, -'1, -о неупрљан, неукварен;
свеж
app6t;;, -Гј, -6, йрuл. -а нежан, племенит,
пристојан, УГJIађен
аРр6Т'1та, '1 1. племенитост, пристојност,
углађеност; 2. нежност, разнеженост
appo<ppoavvq, q учтивост, углађеност, при-
•
СТОЈНОСТ, деликатност
a(>poXta., 11 -7 a(>paxia, Т) суша, недостатак
кише
a.Ppoxo�, -'1, -о сушан, бескишан
a�pUJVLa., 11 биљка пузавицз. повијуша
аl'i>�аатщ, -ч' -о -'> аРiJ�ахтщ, -ч' -о 1. не-
подојен; 2. она која још није дојила
аpi>(U>тщ, -q, -о -'> аРu(щ, -q, -о без груди,
без дојки: HTav аИОЏ1Ј иорiТа/ ај3и(иЈТО.
Била је још девојче без груди (дојки).
a�v3LOTOt;;, -'1, -о непотопљен; непото­
пљив
аРU30�tтрqтщ, -q, -о неизмерене дубине
арu3щ, -q, -о врло дубок, "без дна"

13. аРuаааiщ
a�uoaai.oc;> -<<i.аЈ -«1.0 дубински, који живи
у великим дубинама
а�U(ЈааЛtQ(:;) -ta, -ЕО 1. дубок. поноран; 2.
недокучив, бесконачан; 3. адски, сатан­
СКИ, зао, мрачан: Хсюџа аfЗuuuаЛЕО ТОUС;
X"'PlIE. Делила их је дубока провалија.
- Нтау аvВри"'щ аfЗиооаио<;. Био је зао
човек.
сфuааос;, тl бездан, понор, провалија, ам­
бис: Аит6 1СОU avolyorav џлроата тоис; OEV
1)таи f3араЭро, 1)таи аfЗиаоо<;. Ово што се
пред њима отварало није била прова­
лија, био је бездан.
aya�WTOI:;, -'1. -о неопшивен, необру6љен,
непрошивен
а)'«За, та 1. богатство, благо; 2. задовољ­
СТВО, уживање: ЕХЕј та кала тои хш т'
ауаЭа тои. Има своје богатство и своја
задовољства.
aya3tap'lC;, -аЈ -(ИС простодушан, 6езззлен,
наиван, приглуп
ауа36, то имање, добро, добит; богатство:
Н иУЕја f.iVal то 1fОЛVТlџ6п:ро ауа86.
Здравље је највеће богатство (добро).
ауа90щ)уiа, '1 -7 ауа90лоt{а, '1 до6рочин­
ство, добро дело, благотворност
ауа90ЕРУСН;, о-7 ауа90ЛО16�, о добротвор,
до6рочинитељ
aya90L, ot 1. часни, поштени; корисни; 2.
аристократе
ауа90шотiа, '1 простодушност, наивност,
лаковерност
ауа96ЛIОТО" -11, -о простодушан, лакове­
ран, наиван
ауа96" -ч' -6 искрен, наиван, честит, до­
бар, племенит: HTav аvЭрumщ ТОи ВЕои,
ауаЭо<; xl атrОV�рЕUТЩ. Био је божји чо­
век, добар и племенит.
aya90ouvl], '1 доброта без граница, про­
стодушност
ауа-96Т'1та, '1 -7 иаЛооvv'1, '1 доброта, чо­
векољубље
ауа30UЛ��, о наивко, будалица, добрица
aya90<ptpvUJ -7 XOUTO<ptpvW бити приглуп,
глупирати се
ауаЛаитrа, '1 недостатак млека (КОД поро-
диље)
ауаЛахпото" -'1. -о неокречен
ауаЛ�аvtOLО" -'1. -о негалванизован
ауаЛrjVf:VТО�, -'1, -о неспокојан, уз6уђен,
узнемирен; буран
4 ауа,,,!
ауаЛ, -> ауаЛш (Йрuл.) полако, малопома­
ло, "миц по миц": АуаА! ауаА! ујУЕТа! ry
ауоvрiба џЕАI. Мало-помало и кисела
грожђе постане мед.
ауаЛL(а)v6" -�, -6 тих, миран, полаган,
спор
ауаЛЛ,а�", -> аvауаЛЛ,а�"" ауаЛЛLaаа 1.
обрадовати (се); разведрити (се); 2. ли­
ковати
ауаЛлоџat ПОНОСИТИ се, ДИЧИТИ се, радо­
вати се
а.уаЛџа, то статуа, кип, скулптура: Eva аnо
та шраlОТЕра ауаЛџата Eival о Epflr,<; тои
Пра�lТi:Aq OTqv OAvl'rria. Једна од најлеп­
ших статуа је Праксителов Хермес у
Олимпији.
ауаЛџатtLO, то статуета
ауаЛџатЕvLO�. -ш, -10 стасит, који има лепо
тело, "као статуа«
ауаЛ!lато1tоtiа� 11 вајарство, кипарство
ауаЛџаТОП0l6" о -7 улimТIl" о вајар,
скулптор
ауалоvх'1ТО" -'1. -о недојен (дете), неза­
дојен (идејама)
АуаџЕџуоуа,. о 1. Агамемнон, м. име;
2. заповедник ахејске војске под Тројом,
муж Клитемнестре, брат Менелајев
"ya�ET��, о (бuол.) ћелија живог органи­
зма која се сама оплођује
ayajlia. '1 беженство, неженство, целибат
ауаџоуtVЕО''1. '1 агамогенеза, вештачко за­
чеће
• •
ауа!!о" -'1, -о �,аVVПQVТРО,, -11) -о не-
ожењен, неудата
ayavaxTw -7 ayavaXTw, -ахтГ]аа, -aXТLaЏE­
уос; (на)љутити се, огорчити се, разбе­
снети се
ауаvа.хт'1<Т11, '1 бес, љутња, срџ6а; огорчење
. ,
ауаvахтшџа, то -7 ауаvахпо, то премор,
клонулост, исцрпеност
a.yavo, то клас (жита, ражи, јечма... )
ауау6" -q, -6 1. који није густо ткан, ре­
дак; 2. нежан, кротак,питом
aya.vTQ, fI 1. држач; 2. капут, алка, беочуг;
З.док
ауаута.роо, ауаутара -7 ауаvтарюа зграби­
ти, закачити; држати чврсто
aya.YT�OOTO" -'1, -о незакачен
ауауюто" -1), -о 1. некалајисан; 2. прост,
неваспитзн,6езобраззн, вулгаран
ayanl], '1 1. љубав, наклоност; 2. 60лећи­
вост; помирење: Бiх, I'Еуалq aya71q ото

14. fllира тои ytO. Био је врло болећив пре­
ма СВОМ малом сину. - ПаVТрЕVОVV Т'1У
Ciyanry тои ю EivCiI пали 8Лlf'џtvо,. Удају
љегову љубав. па је врло тужан. - Еm­
ТЕЛОV<; ехауау ауаЛ1Ј. На крају се пQми­
рише.
«)I«ЛТlI.10I:;, о помирење; љубав. приврже­
ност
о о
ауаПIlОlаРIlС;, -а, -IXO -? «уапюр'lС;) -ц,
-(ХО љубавник, женскар(ош), донжуан:
Hrav yvwaTO<; aya7trjCJtO:p'1<;', YI' аит6 еХЕ[­
v'1 ОЕУ тои 'Оџ)(Д; a11flaaia. Био је познат
као женскар, зато му она није придава­
ла важност.
ауаЛ'lТfр6с;, -i], -о умиљат, пун љубави
ауаЛ'l'пхtCt, 'l -7 аџор6(а, 'l
ауаЛ'lт6с;) -t'], -о драг, мио, љубак; вољен
ауалi(UJ, ауалюа помирити (се), измири-
ти (се) - ЕАа, щ ayanioOVI'E. Хајде да се
помиримо!
ауало�6"[аvо) то љубавни напитак
ауалw, (а), ауiш�аа, -�8�,щ - ��ЕVЩ во­
лети; љуБИТИј бити СКЛОН, привржен:
Аушнх тсолv та 7laIOHX Т'1<;. Много воли
своју децу. - Tryv ауа"" oav ТРЕЛО,. Воли
је као луд. - Н ryTta ауаnаЕ/ та иура I'Epry.
Врба воли (тражи) влажна места. - ТЈ
ауаmХТЕ; Шта волите? Шта желите?
ауару<il"(ЈТО<;, -ч, -о -> ауаруitлqтщ, -q, -о
који није голицав (шкакљив)
о _ о
ауар�ло�, -'1, -о, uрuл. -а � аах'1ЏОС;;, -'1, -о
ружан, неукусан, простачки
о
ayapvLpLO''tOC;;, -'1, -о непостављен, непот-
пун, некомплетан, негарниран
«уас;;, о, ми. -а8ес.; ага: ЕТРШУЕ xl ЕmУЕ аау
ауас;. Јео је и пио као ага.
ayaO''toc;;, -ч' -о нарочит, особит, изврстан,
ДОСТОЈан дивљења
, о
аууаРЕШ, � -> аууарыа, q кулук, кулу-
чење
аууарLИОС;;, -1, -6 кулучарски, СЈlабо испла­
тив
, . .
аууаа1'рООТ'1' '1 она КОЈа НИЈе затруднела,
небременита
itууыла, аор. јп. аууtллw
aYYELO, 1'0 1. суд, посуда; 2. ћуп, лонац;
3. крвни суд: Та аУУЕја Try, архat6тryтщ
Ејхау nОlхiла ax�џaTa. Старинске по­
суде имале су разне оБЈ1ике. - Еаnаm:
, " . "
иалоLO аУУЕIO, ЕтЕ о YlaTpo<;, xl ал (Хито
11 !ХЦlOррауја. Пренуо је неки крвни суд,
рече лекар, и отуда толико крварење.
5
aYYEtO, 1'0 ноћни суд, нокшир, "гуска":
Нтау nоли арршатщ ха! TOV тrqyalvav то
aYYEIO. Био је врло болестан па су му до­
носили "гуску", - Аит6, EIVaI Ј<ах6 аУУЕ/6.
Он је лош човек.
о о
ayyelOypaq>Ia, q -> aYYElOypaq>Ixq, q анги-
ографија, вештина, уметност сликања
на вазама (ћуповима и сл.)
аУУЕшлоуiа, '1 1. проучавање старинских
посуда; 2. проучавање крвних судова
аУУЕш7tаЭЕlа, УЈ обољење крвних судова
аУУЕюлЛааТIКЧ, '1 лончарство, грнчарство,
ангиопластика
аУУЕt67tлu�а, то сплачине, помије
аУУЕшррауtQ, 'l оштећење, прскање КРВ­
них судова
аУУЕl.wџа, 1'0 кожна бонес'!' са појавом пега
и малих израсли:на
аУУЕЛt� '1 обавештење, оглас
аУУЕЛНХ(W, аУУЕлtacrа 1. ослабити, оне­
моћати, осушити се; 2. уплашити се,
престрашити се
аууtЛшо�а) то онемоћалост, клонулост
аУУЕЛi(w, аууtЛШQ 1. подарити милост,
дати милостињу; 2. бити леп као анђео
аУУЕЛLх.атос;;, -'1, -о леп као анђео, анђео­
ски, прелеп
аУУЕЛLХО, то епилепсија, месечарење, на­
прасна смрт
аУУЕЛlи6с;;, -11, -о � аУУЕЛi.uLOС;;, -ш, -ю
анђеоски
аУУЕАЮС:РОРОС;;, о -7 �aVTaTo<p6poc;;, о гла­
сник, весник, mасоноша
аууН.ю,...а, 1'0 � ЕЛЕ'lџоаUVf), '1 милости­
ња
аУУЕЛЛW, itуупЛа, аууtЛЭ�)щ аууЕЛ�tvо<;
огласити, објавити, обзнанити, аНQНСИ­
рати
аУУЕЛџа, то � tiS'10'1, гј � џqvvџu, то вест,
обавештење, оглас; порука
аУУЕЛоРаРЕ�а, 1'0 изненаДна (напрасна)
смрт
аУУЕло(wураq>Ютщ, -1], -о врло леп, као да
су га анђели "сликали"
аууелоЭwрw, (Е), -$wp'loa -> 1j1UXOflaxw из­
дисати, борити се са душом
аУУЕЛОХОРЏОС;;, -1], -о онај који личи на
анђела и има стас анђела
аУУЕЛОХРОVО'!lа, то предсмртна борба, са­
мртни ропац, агонија

15. аУУЕЛОf1ахw, (Е), -�aX�(ja � аУУЕЛОИРОUW
издиса.ти, бити у агонији, борити се C�
смрћу ,
аУУЕЛОnРООUlПОС;, -11, -о "анђеоског" лица,
врло леп
а:УУЕЛОС;, О, ж. -юаQ, I] � -iva, 11 1. анђео;
2. гласник, весник
UУУЕЛО(ЈИLа�w уплашити, престравити
аУУf:лоо'ТолtO'f1ЕVОС;, -'1, -о -7 аУУЕАоотолt­
атос;, -ч, -о 1. украшен, окићен као
анђео; 2.којег красе анђеоске особине
UУУЕлоu6" то анђелак, анђелчић
аУУЕЛО,,UХОС;, -Т}, -о племенит, милосрдан,
анђеоске душе
аУУЕАТТЈРЮ, то мали оглас за венчање,
крштење, смрт (читуља)
аУУI(а)У!Ја, ТО -7 -О'!1а, то 1. задевање, за­
диркиnање, пецкање; 2.додир, контакт
ayyta�w, аууш�а> -ахтrрю, -aalltvo� смета­
ти, узнемиравати, досађивати, вређати,
поДсмехивати се
uуу,(u)хта (ЙРUЛ.) додирнуто, такнуто
ауу'(u)хтщ, -q, -о 1. недодирнут, нетак­
нут; 2. који се лако разљути, осетљив:
А<рчи, то <раучто ТОи ауу,(а)хто. Оставио
Је СВОЈе Јело нетакнуто.
(u)yyi{w, aVYI�a, (a)yyiXT�)(a, (a)YYly�t­
YO� 1. додирнути, дотакнути, Дотаћи; 2.
узнемирити, растужити, дирнути; 3. ув­
редити;4. узбудити, дарнути
(u)yyi('f10, то � .ла,!)!, � 1. додир, додири­
вање, Дотицај, контакт; 2. сметање, оме­
таље, досађивање
ауух'tи6с;, -�, -о заједљив, злобан, пако­
стан
ауулиаvх6с;, -11, -6 англикански, који се
односи на англиканску цркву
аУУЛtиаvОџбс;, о англиканизам, догма,
учење англиканске цркве
ауулtхаv6" -1, -6 англиканац, протестант
•
КОЈИ следи учеље англиканске цркве
аУУЛtХО,. -ч' -о -7 еУУЛЦIИО" -1'], -о енгпе­
ски
аУУЛLOџ6" о аНГJlизам (специфичност, осо­
беност енглеског језика), енгпештина
аУУЛЮt"i (йрuл.) енглески, на енглеском је­
зику
аУУЛОJlаЭ�" -ti�, -ЕС;, ieH. -ОtН:;, ак. -�, МН.
-tL�, -� познавалац (зналац) енглеског
Језика
аууЛа,.шvф:;, -i)<;, -е<;, ieH. -0-6<:;, ак. -�, МН.
• •
-(t<;, -'1 англоман
6 аУЕлаiо<;
ауулоџаviа, '1 англоманија
аУУЛО(Ја�ОVLХОС;, -'1, -6 англосаксонски
ауулоq>tрvw понашати се као Енглез, по-
дражавати енглески начин живота, на­
вике, држање
ауулоqнлiа, q ангпофилетво
ауулоq)!лщ, -q, -о англофил
ауулоq>о�iа, q англофобија
аууЛ6q>о�щ, -q, -о англофобичан, који не
верује Енглезима
ayy6va, q � ayyov�, q унука
аууоvщ, о � ayyov6<;, о унук
,
aYYOVI, то YHY'le
ayyoup', то краставац; (фиf.) тешкоћа, пре­
прека: АиТђ 11 ООVЛЕ:II:1: еivш ayyovpl. Овај
•
посао Је напоран.
ayyovpHi, '1 краставац (стабљика), врежа
аууоuрiла, '1 мирис краставца
ayyoup6vepo, то сок краставца (козмети-
чко средство)
•
аууоuроvтоџата, 1'] салата од краставца и
•
парадаЈза
аУУОUРОq>а(у)щ, о црв који напада корен
краставца
. ,
ayyouaa,I'] -7 ауиоuоа.I']
uyypi�w, itуурша, -Ш�ЕVО<; дражити, на­
дражити; -оџа! бити надражен, налази­
ти се у стању оргазма
ауурю�а, то 1. узбуђење, дражење; 2. оме­
тање, сметање
ayypi.<p�J то 1. удица, кука, чакља; 2. стрма
и оштра стена крај обале
ayyp'q>i�"" ауурiq>юа � uyyp'q>wvw, uyypi­
cpwaa 1. закачити, обесити о куку; 2. ух­
ватити се, закачити се
ayvpt<pwto<:;, -ч' -о избочен, оштар, шиљаст
(НUр. стена)
ауБартос;, -1'], -о неогуљен, неодран
(а)УЕлМа, q крава
ауt:ЛаБар'l<:;,о, Ј/С. -юuа,'1-7 ауt:ла60Ј30ак6<;,
о говедар; кравар
(а)УЕлu6,v6<;, -�, -о � аУЕлu6iаю<;, -а, -о
крављи, -о уала кравље млеко
аУЕЛа60коџtа. 'l -7 аУЕла60-сро<рiа, '1 кра-
.
варства, гаЈење крава
аУЕлu60и6�щ, О � аУЕлаМрq<;, о
ауела60атааю, то штала, стаја
(U)УЕла60ТОf1аро, то кравља кожа
аУЕлu60тр6q>щ, о узгајивач крава
аУfЛаiо<;, -а, -о 1. онај који живи у ЧОfЮ-
ру, У крду, У стаду; 2.простачки, непри­
СТОЈан, вулгаран

16. аУЕлаатщ
ауtЛаато�. -'1, -о 1. ненасмејан, натмурен,
смркнут; 2. озбиљан; поштен
ауtiч, '1 -7 иопа6t, ТО стадо, крдо, чопор
аУЕiОLOлоi'1ТО�, -'1, -о ненасмејан, оз­
биљан, уозбиљен
aYEflLOTOt;;, -1], -о 1. ненапуњен до краја. не­
допуњен; 2. празан
аУЕVЕаЛ6у'1ТОС;-, -ч' -о незнаТНQГ порекла,
"скоројевић": Каvtvщ &" Џ7fорЕi "а ""
тоис EH�VEC aYEvEaA6Y�TOVC. Нико за
Грке не може да каже да имају 6езначај­
не претке.
aytvEtQ, '1 неучтивост, грубост, нетактич­
НОСТ, неотесаност
ayevEIO<:;, -по 1. голо6рад, ћосав; 2. мало­
летан
aYEvТj<;, -q<:;, -
Е<:;, fеи. - OU<;, ак. -�, МН. -Ејс;, -�
прост, неучтив, неотесан, нељубазан,
груб, нетактичан
ayi:vv'1TOC;, -'1, -о нерођен: T1JV пrох� лоv
АЕс, ЕУ'" 'iџоиv ayivv�TOC. У доба о којем
ми ГОDОРИШ, ја још нисам био рођен.
aYEVVOC;, -'1. -о још нерођен
aytvwTO�, -11, -о -? ayivWTo<;. -'1. -о
а(уЈ.р''''', то -'> аУЕр', то ветрић
а(у)tрщ, о -'> аtрщ, о
•
аУЕраош, '1 нестарење, свежина, крепкост
,
ауераото<;, -'1, -о млаДОJlИК, свеж, чио, кре-
пак, увек млад: Моло ТfOи 'ХЕ ТfEpaaEI та
oy8ovTa fPEVE. ауЕраатос;. Иакоје прешао
осамдесету, остао Је крепак.
, ,
ayt:pt, то -? afpt, то
а(у).р"", то привиђење, приказа, дух,
авет
a(Y)EptVO<;, -'1, -о ваздушаст, прозиран,
провидан
•
аУЕРТО<;, -11, -о прав, усправан, несагнут,
непогнут
аУЕр",ха (йрuл.) гордо, поносно, охоло,
надмено
ауерыхо<;, -'1, -о 1. горд, поносан, охол,
надмен; 2. врпо цењен, храбар
,
aYEUOTo<;, -'1, -о неукусан, отужан
. ,
aYfVTo<;, -11, -о -? ауtU�'П[Q'ТО�, -11, -о гла-
дан
aYfqtupWTO<;, -11, -о непремошћен, непре­
мостив: То nотаЏI E:ftEVe axoftlJ ayeqn
l
­
рсиТО. Река је још остала непремошћена.
- Тоис; xwpl(e 7faVTa хааџа ауеСјЈ1Јршто.
Увек их је делила непремостива прова-
•
ЛИЈа.
7
ауtwураq>I1ТШ:;) -'1, -о 1. географски неопи­
сан; 2. који слабо зна географију
aYEOO�ETP'1TO<;) -'1, -о који слабо зна геоме­
ТрИЈУ
ауrwручтщ, -Ч, -о необрађен (земљиwте),
некултивисан
о.учџа, то одред (морнаричке пеwадије):
пџ�п,,6 -
почасни одред
Аучuiлащ, о Агесилај (444-361 п. Хр.),
краљ старе Спарте; м. име
aYHi�t, ТО вечерња или јутарња Блага, сла­
на, иње
aYl(i�w, ауюоа, -аатrрш, -aa!l€vo� 1. 6ла­
ГОСJIОВИТИ; посветити, ПОКРС'fити, осве­
штати; 2. посветити се, постати свет
ayi.a<r!lct, то 1. освештана водица, посве­
ћење; 2. извор свете воде
,
аушщштарt, то црквена посуда за по-
свећену воду, (шЈкропионица
a.yta.O!l6c;:;) о 1. чин посвећивања воде; 2.
освећена вода; 3. шкропљење светом
водицом
,
аушcrт'1РЮ, то свето место, олтарски про-
стор
a.YLa.crTIX6c;:;, -т, -о посвећујући, надахњу­
јући
аушотоuра, 'l -7 -�pa, '1 стручак босиљка
•
КОЈИМ свештеник шкропи вернике
аУllIЛИОС;:;, -'1) -о 1. имаље посвећено цр­
кви, метох; 2. пуст, необрађен: XPOVIC(
, , " ,
тшра та Xav аср1ЈО'ЕI аУЮ:Тlха та Xl.Vpaq>ta
тощ. Годинама су оставили своја поља
запуштена и необрађена.
•
аУШТрЕUТОС;:;, -'1, -о неизлечен, неизлечив;
непоправљив, неутешан
ayi.vwTOC;:;, -'1, -о -7 aytvwTO<;, -'1. -о 1. не­
завршен; 2. недозрео
аУtO�аotЛНIТL)(ОС;:;, -'1) -о који се односи
на празник светот Василија, нового­
дишњи
Аую�tl!Ја, то олтар и простор око олтара
аую�6та.vо, ТО врста биљке, апсинт
аушуcSUт'1�. о -7 tер60VЛОС;:;, О крадљивац,
пљачкаш светих предмета
аУlOуршрiа, Ч иконопис, хагиографија
,
ауюураq)О<;, о сликар икона, иконописац,
зограф, хагиограф
Ayt06'1!l'lTPlciT'1�' о назив за месец окто­
бар
аую6'1I·ЩТРLаТLИО, ТО хризантема
аую8чџчтр,о.ТI)(Щ, -Ч, -о-'> ш8чџчтр,о.ПИа<;,
-ч, -о

17. ,
аУЮХЕрt
а.уюхi:р" 'То црквена свећа, воштаница
а.УН>ХЛI1!lQ, ТО врста биљке, "козја крв"
ауюл6ую, то каталог светаца (списак)
,
аУЮЏQ'ТЮТОС;, -'1, -о ненахрањен
, ,
а.УIOVОРf.1ТЧС;, о 7 ауюрr:LТ'1<';' о монах, ка-
луђер са Свете Горе, агиорит
аУ16(UЛQ, то зимзелен, шимшир
ауюлоtЈ]О'1, 'l проглашавање неког светим
(светитељем) ОД стране Цркве
а:УЮ7!OIW, (Е), -ттој'10а прогпзсити свецем
аУЮЛОVЛ1, то врста птице која се храни
скакавцима
, ,
ауюрнпхос;, -1'}, -о � аУЮVОрЕ1Т(ИО<';, -'1, -о
светогорски
aY16pTaOTOC;, -1'), -о -7 aVEOpTQOTOC;, -'1, -о
а.уюс;, -{аЈ -о 1. свет, свети; 2. побожан,
, ,
смеран, племенит: ау/а ayuuv светица
над светицама
ауюоiБЕРО, ТО гвоздено било (врста ГОН­
га у виду троугла) које се понекад упо­
тре6љавзло уместо црквеног звона
ауюоvv'1, '1 светост (као титула црквених
великодостојника), титула патријарха
,
ауютаqнт'1<;, О, Ж. -1000., -q монах, мона-
хиња, калуђер, калуђерица (Св. гроба у
Јерусалиму)
,
ауютаq>tТIИО<;, -'1, -о манастирски, мона-
шки
, ,
аУЮТllта, '1 -7 ауюаvv'1, 11
, .
ауюu7tа�, о лешинар, орлушина, краГУЈ
аУl6Iј1VХЩ, -'1, -о добродушан
,
аУН.(lVUIlЮ, ТО давање имена по свецу
, .
ауtWVЩ.1О" -11, -о КОЈИ се назива светим
(храм, манастир, предео u сл.)
ауturпх6<;, -�, -о свет, посвећен; аУLWТLИс.1,
та светиње, све што је потребно за 60-
гослужење
ауиаСарw, аухаСарюа 1. покренути, aНl"a­
жовати.; 2. обавезати; 3. резервисати, за­
узети место
ауиа9с.1ю, то трнић, бадљица
аука9i:vю" - 10., -ю трнов (направљен од
трња): LTO Хрют6 ср6РЕаау ауха8ЕУIO аТе­
QHXVI. За Христа донеше трнов венац.
аука9ЕРО" -�, -о -7 а.уиа9w'ТОс:;:, -ч, -о трно-
вит; (фul.) напоран, мучан, тежак
аухаЭI, то ТрН, бодља; Сфui.) сметња, мука,
досада
ayxa9tc.1, 11 трнов грм
ayxa9ta.{w, ауиi:tЭtааа, -аа�tЕVо<; убости се
на трн, напунити се трњем
8
,
a.YXOUOQ.
аух.с.19шото<;, -'1, -о који нема трља, који је
без трња; (фиf.) безболан
ayx.a9HOva<;, О трњак
аука90и6ПО(ј, О -7 аука90ХОЩ, то -7 аука-
90л6УО(ј, о трнокоп
ауха96" о ОЧНИ угао, крајичак ока
аух.а9оот6(ј, -�, -6 бодљикав
ayxaiVtaOTo<;, -11, -о непосвећен, не6лаго­
словљеН, неосвећен
аухаЛа. -7 av ИQL -7 ЏОЛОVОТt иако, мада,
премда: Аухала: ха, ТО "[рiџ[vа, Ьџщ
(ЈтеVОХWР�Эl1ха 1Тои Т' ахоиО'(Х. Иако сам
очекивао, забринуо сам се када сам то
чуо.
аухалнi, 11 1. загрљај; 2. руковет, нарамак;
загрљено: Е(Ј(:рј{Е ТОУ {E'VIUttEVO aT1JV
аухалuх TYfC,. Стиснула је у свој загрљај
оног што одлази у туђину. -
ЕсрЕр[ џ,а.
аухаЛlct (йла каl та 'pl{t (ЈП1 СРШТUХ. До­
нела је један нарамак дрва и бацила га
на ватру. -
Кратоиае то nа/ој аукалuх'
Држала је дете загрљено Су наручју).
аухаЛtCt((I, ауюiл.Laаа, -6.aтrp<.a, -ao�E­
VOC; гртlИТИ, загрлити, пригрлити: Tl1V
аую:Л,а,,[ ха, TryV rpiJ..ryu[, Загрлио ју је
и пољубио.
аух.аЛШО/-1а, то грљење
аухаЛ(Qот6�, -11, -6, Йрuл. -а. загрљен
аух{ба, '1 -7 ауиicSt, ТО 1. трн, 60дља; ивеРi
2. тешкоћа, сметња, досада
,
ауюvара) 11 артичока
,
аухютрt, ТО удица
ауИЮ'Трtа., 11 бацање удице, l1ецање, улов
а.уинrrро, ТО удица, кука, чакља
a.yxtOTpott6ti<;, -чс:;:, -Е(ј, јен. -ОtН:;, ак. -�> МИ.
, ,
-(IC;, -'1 удичаст, кукаст, чакљаст
аухютрwvu>, -[атршаа, -wЭrр{Q, -wfltvo<;
упецати, закачити
ayxLoTpWO''1, 11 1. хватање удицом, закз­
чињање; 2. бпокирање, стеlUњавање
. , ,
аУХЮТРООТО(ј, -11, -о удичаст, кукаст,
чакљаст
ауилtоuра" о-7 аулi:оuрш;, о
(а)уилi'Тоа, 11 (слов.) пастирски штап (по­
вијен на горњем делу)
,
аухоџаХl1џа, то тешко дисаље, дахтање,
задиханост; предсмртни ропац
аухOfЮХ'", Са, Е), -џax�aa 7 IjIvхоџах," те­
шко дисати, дахтати; борити се с ду­
шом, роптати; издисати
аукоiюа, 11 (uшал.) -7 бiЮПVOlа) 11 тешко
дисање, дахтање, бректање

18. •
ay><paq>a
ау><р'ща, Ч женски украс (прстен, брош)
аУ><р<f1Ш,О" -ч' -о не060рен, непорушен
аук;'лч, Ч зглоб (руке, ноге); МН. аук;'Л."
01 угласта заграда ([ ])
(а)УК;'ЛI, ,о трн, 60дља, жаока
аухvлю, то КQпча, закачка за ланчић;
беочуг
аУК;'Л"'f1а, то � аУКVЛ"'f1а,"1, Ч у60Д, про-
6адање, оштар телесни или душевни
бол
аукuЛ<i>vw -7 аУКЕЛООVW, аухuлwаа, -WЭllха,
-w!l€VО� 1. у60СТИ, пробости; 2. пецкати,
зздиркивати; 3. сметати, узнемиравати
аую)ЛwоТl, '1 ишчашење зглоба; анкилозэ,
артрозз зглобова
aYXUAWT(J(;, -ч, -о трновит, БО.ЦЈЬикав; ку­
каст; -6с; атаирос; кукасти крст
• •
ayxuvapa, '1 -7 ауюvара, т1
a.YKupa, 'l 1. сидро, котва; 2. ослонац;
3. нада
аукuрю, то мало сидро (нйр. за усидравање
непокретних мина у МИНСКQМ пољу)
аУ><VРОЏЛЧf'а, то � ау><vро�6ЛЧ(Јll, Ч
сидрење, усидравање, укотвљавање
ау><vроРол[а, Ч � apayf'a, ,о
ау><vроР6лlO, ,о � ара�оР6ЛI, то сидри­
ште
ау><vроРол"" (.), -Џл�оа, -�f1tvщ сидри­
ти, усидрити, УКОТВИТИ
aY){Up06ET'1�, о сидрени ланац, сидрено
уже
aYKupoEL6i)�, -1С;Ј -ес;. feH. -оис;, ак. -�, МН.
-ЕtС;, -� -7 aYHupWTOC;, -�. -6 који има об­
лик сидра, сидраст, кукаст
ayxu>vapt, то -7 O'T1ptYf1a. то 1. угаони ка­
мен; стуб, ослонац; 2. подршка, зашти­
та
• •
ayxwvaC;, о -7 aYHwvaC;, о лакат, окука,
скретање (реке, друма u сл.)
ayxU>v1. '1 -7 YU>VHX, '1 1. угао, испупчење;
2. окрајак (хлеба)
aYHwv6XEPO, то део руке од прстијудо лак­
та, стара дужинска мера: лакат: HTCXV Ш€;
{уа ayxwv6xepo џахри. Било је дугачко
Један лакат.
ауЛп<ртос;, -'1, -о необлизан
ауЛi:оuрас;, о -7 ау:иЛi:оuрас;, о Мllечика
(врста отровне биљке): Na {Зу"}"щ ТОУ
аулtоvра! "Наједи се мле�IИке" (умукни,
ућути)!
ауЛvхаvтос;, -'1, -о 1. несрећан, незадо­
вољан; 2. тужан, горак, чемеран
9
аулuхос;, -1'), -о недовољно сладак, слабо за­
слађен
аулwО"О"ос;. -11, -о без језика
аулwО"О"о<рауwтос;, -1], -о неоговаран, "иео­
пањкаван", неоптуживан
•
ayvavTE�a. ТО посматрање, осматрање
ayvavTEp6c;, -ТЈ, -6 погодан за осматрање,
осматрачки, уздигнут
ayvavTEuw, аУVQvп:чrа суочити се; посмат­
рати, осматрати
ayvavТl(a) (Йрuл.) � аЛЕvаvТl (на)против,
преко пута, сучелице
. , . .
ayvavT(QO"TOC;, -11. -о КОЈИ се налази преко
пута, сучељен, који је "vis-a-vis" (очи у
очи)
• •
ауvаvтю, ТО -7 аVТLНРШЏ«, то суочење, су-
�IeљaBaњej место подесно за осматрање,
узвишица, осматрачница
аУVЕЗОС;, -'1, -о -7 aYVEO"TOC;, -'1, -о неупре­
ден, неуплетен, расплетен
• •
a)'VEta, '1 -7 ayvta. '1 девичаНСТБО; чистота,
невиност, неrюрочност
a)'vi.�w, аУVЮQ, -iапрю, -Ю�ЕVО<; жртвова­
ти. принети на жртву; испаштати, очис­
тити се од греха
ауvtО"џ6с;, о -? хаЗаро'1. '1 -7 E�aYYlaџoc:;, о
очишћење (од греха); испаштање, ка­
тарза
а)'уош, '1 -7 аџа3ЕШ. '1 1. незнање, непозна­
вање, неупућеност, необученост; 2. не­
оправдано одсуствовање војника: Ехю
aYVOla аn6 1f!vхоЛоуiа. Неупућен сам
у психологију. - КryРVХТryщ (Је ауvощ.
Проглашен је бегунцем.
аУVООUЏЕVОС;, о који је нестао; бегунац
(војни)
ауУ6с;, -1, -6 -? хаЭар6с;, -1. -о чист, частан;
недужан, невин; природан: Пр6Хf.lтаt унх
иорiтm ayv6. Реч је о невиној девојци. -
Мо" 'ОШ(Је ."0' ауу6. Дао ми је чисто
уље.
,
a)'voTIlTa, '1 морална чистота, невиност,
поштење
аууо"" (.), ayy6�aa, -�8�xa, -ОUЏЕVЩ не
знати, нс познавати, бити нсупућен
• •
ayvwfJovac;, о -? ахарtO"тос;. о неззхвалник,
неблагодарник
ауvu>џоvw, (Е), -�6VТјcrQ бити незахванан
ayvwIlo" -'1Ј -о 1. неискусан, сметен, бе­
зазлен; 2. онај који нема своје ми­
шљење

19. •
ayvwf1oUUV1]
• •
ayvwJl0(J)V'l, 11 � а.харютCl, Ч незахвал-
НОСТ, не6лаL'одарност
• •
ауvwрш, 11 -7 ауvwршta, 11 незнаље, непоз-
навање
•
ауvwрюt'ш;, ·1], -о непознат. неистражен,
неупознат, непрепознатЈЬИВ
• •
ayvu>ata, Ч -7 ayvwota, '1 недостатак знања,
неукаст
• •
ауvwаТLКШ�ОЈ:;, о -7 аУVWGLархш, '1 агно-
стицизам
•
ayvU)aТLXLOT'l�, о агностичар, аГНQСТИI<
aYVWOT01tO['lTO(j) -Т], -о необјављен
a.YVW<JTOC;, -11, -о 1. непознат; 2. неиспитаНј
3. неозначен
AYVWOTOC; }:тратнiПllС;, о Незнани војник,
Незнани јунак
• •
ayoyyvata, 11 -7 ауоууuаш, 11 стрпљење,
поднашљивост, толераНЦИЈа
.
-ауоууuо'Тш;, -'1. -о, uрuл. -а стрпљив, трпе-
љив, толерантан, 6еспоговоран
•
ayol1tEuTO(j, -'1. -о незадивљен, неочаран,
нешармиран
•
aY0l!aptQOTOC;, -1'], -о ненатоварен, неуто-
варен
•
ayovaTtaTo�, -'1, -о непоклекнут, несало-
мљив, непокорен, несавитљив
ayovaTo<;, -'1. -о 1. без зrлоба, неЗГЈЈобан;
2. без чворова
ayovia. '1 -+ аУОVЧ·Ј.ОТ'lта, '1 (Meg.) неПlIОД-
•
ност, Јаловост, стерилност
аУОVЧ.l.07tоiТ)то�, -1]. -о неоплођен
• •
ayovo�. -'1. -о неплодан, Јалов, стерилан;
•
узалудан: -E� 1JЏEpe� неплодни дани
ауора, '1 1. куповина, набавка за новац; 2.
тржница, пијаца, базар; 3. берзанска по­
нуда и потражња: ravpry - црна берза;
- Е1џ'ра ех"' "а xav", орюџtve<; ауорЕ<;.
Данас треба да обавим одређену купо­
вину. - Лаw aT1JV ауора yta 1pwvla. Идем
на тржницу ради набавке.
ауора(щ аубраоа, -ааттрса, -аО!lЕVО� купо­
вати; поткупити; прозрети; Ma� 7rоvла
хаЈ Џа( ауорМ,еЈ. Продаје нас и купује
(паметнији је од нас, способнији).
ayopaio�J -aia, -ato 1. тржишни, пијач­
НИ; 2. простачки: АиТ11 eivat 1] ayopaia
ТОи Тlџ�. То је његова тржишна цена. -
M'TaXeIpi(eтat 'Х'Рраащ ayopaiE<;. Упо­
требљава простачке изразе.
• •
ауораvоЏLа, '1 тржишна ПОЛИЦИЈа, инспек-
•
ци)а
•
ауораvоџо�, О тржишни инспектор
10 ayoupo�Epl�w
ауораЛWЛ1]ulа, 1] -7 ауораЛWЛ1]U"', 1] ку­
повина и продаја, купопродаја: Оl
ауораТСWЛ'1(Јlес:, aXlvryrwv yivoVTat 11avra
џ, аvџf30ЛаIOУр{'If!О. Куповина или про­
даја непокретности обављају се увек уз
купопродаЈНИ yrOBOp.
ау6раоџа. то -7 'IWVLO, то куповина, на­
бавка
• •
ауора(ЈТ'l�, О, Ј/С. -аОтрtа, 11 купац
ayopaOTtK6�, -Тј, -о куповни: -r, оиуаЏ1] КУ­
повна моћ; - То хрr,џа &у ЕХЕ' 7Таута T1JV
iOla ауораfJ'П'юЈОVvаЏ1]. Новац нема yneK
исту куловну моћ.
ayopa(JT6�, -ч. -6 купљен
ayopaq>o�ia, '1 агорафобија, страх од мно­
штва људи и отвореног простора
•
ayoptuoll. '1 говорење, излагање, иступање
пред слушаоцима
ayopfVW, ay6peuoQ, -Е:UТГРЩ, -fflЕVО<; гово­
рити пред МНQШТВОМ, јавно говорити
ayop'1Tr'J�J о, Ж. -t]трш, '1 говорник
•
ayopt, то дечак, дечко
• •
ayopLva, '1 деВОЈка дечачког понашања,
мушкарача
•
ayopIO'TtKO�, -11. -о дечачки
аУОРО:И:ОРIТО'О, ТО -+ ayopi.VQ. '1
ayopo<ptpvw понашати се као дечак; AVTry
1Ј ХОТСЕла аУОрОсрЕрУЕI 7rОЛV. Ова девојка
се дечачки понаша.
ayo�, то богохуљење, светогрђе, скрнавље­
ње вере, бласфемија
ayoV�ta(JTo�. -'1, -о -7 ayou�o" -'1, -о без
рупа, раван, без удубљења (пут, земља)
(а)УОUЛIaVО" о врста рибе; СОМ
ayouvWTO�, -'1. -о неодевен крзном, без
крзна
ауоuрtЛаю) то 7 ауоvр6л.або. 1'0
ауоuрiба, '1 несазрело, кисела грожђе, ,.ја­
гурида"
ауоvрi.Ла, '1 -+ OTv<paSa, '1 укус кисеJlОГ
воћа, киселаст, опорост
аУОUрf1а<rrЩ, -1], -о 7 ауоuрщ, -1], -о не(до)
зрео; кисео, ОПор
• •
ayovpOYEVV'1TO�,-11, -07ayovpoytVV'1JJ.EVO"
-'1. -о рођен пре времена, ,.недонешен«:
То пајој, ау xl ayovpoYf.Vv1]flE.VO, Е('1аЕ.
Дете, иако рођено пре времена (недоно­
шче), остало је живо.
ayoupo�Epl�w, -эtрюа, -iат�иа. -ЮJ.ltvо<;
КОСИТИ, жети пре времена; ayoupo­
ЗЕР"'f1ЕVО<;, -1]. -о "локошен пре време­
на" (за оног који је умро рано)

20. ayoupo"o�UJ
ayoupo"o�UJ, ayoup6xojla, -x6тc�xa, -хо­
f.1f.1EVO<; брати, Qткидати несззрело воће
ауоvр6лаSо,1'О 1. уље ОД недозрелих мас­
лина; 2. уље после првог цеђења
аУОUРО�UЛV�fШ, ТО превремено, рано бу­
ђење
ауоuро�uлvw, (а), -�iЈ1Тv�аа, -��tvщ про­
будити се врло рано, пробудити некога
пре времена
,
ayoupo<;, -'1, -о несазрео, незрео, зелен,
опор
ayoupo�, о 1. младић храбар и неустра­
ШИВ; јуначина; 2. балавац
,
ауоuроuт<пко�) -'1, -о киселкаст, накисео
ayoupoq>tpvw бити киселкаст, КИСИТИ
, , , . .
Q)lОVРU)ЛШ;, -'1, -о КОЈИ ЈОШ киси, несазрео
ауоvотtла, '1 --7 ауоuатtЛt, то врста смокве
•
или крушке КОЈа сазрева у августу
ayoucrTo�, -'1, -о 1. неукусан; 2. неприли­
чан
aypa��aTO" -�, -о � аvал�а��то" -�, -о
неШКQпован, неписмен
,
aypaJl�.I.aToOUVJ), fJ неписменост, незнање,
неукост
,
аУРЩIJlО" -'1, -о неисписан; неисцртан:
.1u'ЮЕ fЮV џШ иолла аураЏЏl1. Дај ми пист
неисписане харТИЈе.
аураЏЛЕЛ'1, '1 дивља лоза, вињага
aypava, '1 бразда; јарак, поточић
,
аураvалаuо'1, '1 угарење, повремено оста-
вљање њиве без сејања ради "одмора
земље«
ауратО"оuvюто�, -'1, -о неогребан
аура�щ, -�, -о � аура�тщ, -�, -о 1. не(на)
писан, неисписан; 2. неочекиван, изне­
надан
aYPEU0'1, '1 1. ловљење; 2. скупљање, са­
купљање: пr,УЕ ата xwpta уш аУРЕиађ
ljl11CfJwv. Отишао је да по селима сакупља
гласове.
,
аУРЕUО'1ЏШ;, -'1, -о лако уловљив, ухватљив,
лако заводљив
йУРЕЏОО, aypEuaa, -ЕU.этрш, -ЕUf1ЕVОС; 1. ло­
вити; 2. сакупљати; 3. пецати
, .
ауршууоuрш, '1 -7 1tlxpayyoupla, '1 дивљи
краставац (стабљика)
aYPlayyoupo, то дивљи краставац (плод)
аУРlаухаЭо, ТО све врсте дивљих и трно­
витих биљки (драча, коров, боца u сл.)
aYPHii)a, '1 1. дивљаwтво, суровост; 2. вр­
ста биљке: пиревина
11 аурюуарl'l"'ЛО
аУРLаv)рUJЛЩ, о човек суров, грубијан, не­
културан, неучтив
аурш1tLОLа, Ч � ауршхлаОLа, Ч дивља круш­
ка
а:УРIЕлнi, 11 -7 аурtЛlа, '1 дивља маслина
йурI.ЕJlЙ, ТО застрашивање, грубо пона­
шање
, , , ,
aypLEuw, «УРLЕЧ'«, -ЕUтtр�д, -Ц1ЕVОС; попла-
шити, застрашити, разбеснети (се): Н
8аАalюа aYPlEt!El. Море бесни. - МОА',
т аиоvаЕ, ayp[Elj!E. Чим је то чуо, разбе­
снео се.
ауроtчша., '1 1. немар, аљкавост; 2. равно-
•
душност, индопенци)а
aypix'1TO�, -'1, -о 1. невероватан; 2. непо­
коран, непослуwан; З. неразуман, нело­
гичан: Аито тroи џои ЛЕС; Eival аурiиryто.
Невероватно је ово што говориш. -
ПОНЕС ,!!Орес �тav av8p"'''oc аур{>щтО<;.
Био је човек који се много пута показао
неразумним. - A"o�ry ю ry "op� Щс �Tav
аурiЮlтr/. И њена кћи је такође била не­
послушна.
йУРlхюта -7 аурщчта (ирил.) по ч.увењу:
АУРlюата TOV ixw. Знам га по чувењу.
аУрtЛtа., '1 -7 аурнzЛtа, '1
aypi,.l.1, то 1. дивља животиња, звер; 2.
недруштвен и груб човек: ITa 8аа1Ј
vлархоvv аурјџш. У шуми има дивљих
животиња. - Аит6 то Л(хl8i Eival ашато
аурiџt. Ово дете је прави Дивљак.
аУР1fJ.оЛОУОI:;, О -7 aypl!l0XUVl1Y0I:;, о ловац
дивљачи
аУРLf10ЛОУW, (Е), -A6y�aa ловити дивље
животиље
,
аУРIVI.WПХО�, -'1, -о агринионски, поре-
клом из Агриниона
аурю- -7 a.YPH)-, (испред самоfл. aypL-)
префикс у значењу: дивљи, горак, зао;
(ирил.) дивље, горко, строго
аурю"ла.О'таро, то јестиво дивље поврће
а.урюрЛtлw, aypLO€{oa гледати строго,
мрко, претећи, дивље
а.урю�6рl, то северац, хладан северни ве­
тар
аурю"отаvо, то дивља самоникла (горка)
биљка (најчешће лековита)
аурю"р6fJ.'l, 1) дивља житарица
aypLo()pou"a, '1 дивља слачица, горчица
аУРI6уаЛо�, о дивљи ћуран
аУРLOуарl�ало, то дивљи каранфил

21. аур'clу(пО<;
aypL6yaTo" о дивља мачка, подивљала
мачка
aypI0YLSa, 11 дивља коза
• •
аурюуоuроuvо. 'То -7 ауРюхOtрО(ј, о дивља
свиња; вепар
аУРlоБЕVТРО, то дивље, самоникле дрво
аур,clЭ",рщ, -ч' -о 40век дивљег, грубог
изгледа
,
аУРЮИЩРI, "ТО лоше време, ружно време,
невреме
аурюка:rОО{Q, то 1. дивље јаре; 2. несташ­
НО и живаХНQ дете
аУРЮХЕраОНl, l] врста дивље трешње (ста­
бло)
аур,cI"лч�а, то � аурюат<'"рuло, то
аVРlOищта�Ц» -хоiта�а гледати строго, по-
преко гледати
аУРЮАОUАоuбо, то ДИВЉИ цвет
аур,о�алло, то оштра, груба коса
аурю�аvчтcI, то бујад. бурјан, дивље ра-
стиње
аурю�аv,", (Е), -�av�aa бујати, џигљати
(трава, растиње)
аурю�tЛtO'аа, Ј) Дивља пч:ела
ayplO!lEplv6�, -q, -6 -7 �ОUV{(Ј"ЮС;) -ш, -10
планински. брђански
аурlO".н.лw, (а), -!l[Лllаа говорити строго,
претећи, грубо
aypI0!JOUTPO, то човек грубог изгледа, гру­
бијан, намћор
аУРЮЏОUТООVVОl:;, -11, -о груб, намћораст,
свиреп
аУРtО�vЛо. ТО дрво лошег кваllитета, непо­
десно за обраду
аурю�"Лок6п�....а) ТО батинање, шибање
•
аурюпшна, '1 дивља патка
аУРЮПЕр[аТЕРО. ТО ДИВЉИ голуб
аУРlОПЕТНVОI:;, о дивљи петао, тетреб, пу-
павац
, . .
аурюлtvw, аурtOша, -1ПwttЕVОС; пити не-
умерено: Аит6с; 8еу лlVЕI, аУРlOтсјУЕј. Он
не пије, он лоче.
•
аУРЮПОVТIКО, то пољски МИШ
аурюп6тщ.ЮI:;, о река брзог тока, дивља
река, река са брзацима
аурюn:оvл�, то дивља птица
аурюрабtхо, то 7 ЛlирораSо(О) то MaCJla­
чак
аУРЮРОSlа, 11 дивља ружа
Cc.YPIOI:;. -1«, -ш 1. дивљи, неприпитомљен;
2. неЦИВИJIизоваН, примитиван
аУРlOоtЛtvо, то ДИВЉИ целер
12
,
аУРОLИU)
аУРlооиоvnа) '1 груба метла, брезовача,
метла ОД сирка
аур�оО'Хvло) то опасан пас, бесан пас
аУРlOотсt<рuло) то -7 аУРI.6КЛ'1џа) то дивље
грожђе, виноград
•
ayp100џкta) '1 дивља смоква
ayp100VV11, '1 7 аУРН)Т'1та, '1 дивљаштво,
суровост, нечовечност, окрутност
aypIOTOnOI.;, о нео6рађен И эапуштен пре-
део, пустош
аУРlОтрtavта<рVЛЛ«l, Ј] цвет шипка
аурштшиоu6Нt) 11 ДИВЉИ пистаћ
аурЮq>ЕрVW, aYP'Oq>Epa, -q>ЕРЭ�ха понаша-
ти се грубо, дивљати
аур�6<р3аЛ""01:;) -'1, -о урокљив, дивљег пог­
леда
аурю<роuvтоvюСс., Ј] ДИВЉИ лешник
аУРIO<рра.оuЛа, '1 дивља јагода, шумска ја­
года
аурю<рwvа�U), -'Pwva�a викати
, .
аУРЮ'l'wvара, Ч крик, вапаЈ
аУРlOХЕЛ[ООVО, то дивља ластавица, пећин­
ска ластавица
aypI6X'1va, тf дивља rycl<a
. ,
аУРЮХЩРОl:;, о � аурюуоvроuvо, то дивља
свиња, вепар
аурнЈхорто. то � ауршх6ртаро) ТО коров,
бурјан
aypIOf!VXol:;, -11. -о прек, суров; сиров
аурi'l'Ч' Ч грабуље
ayp''"vw, аур[ооаа, -",Э�"а, -w�tvOL; разљу-
тити, раз6еснети, разгневити
aypIWnOI:;) -Ч, -о намрштен, натмурен, мрк
аУРО�ШЛОУLа, 11 агроБИОЈIOI'ија
aypooialTOl:;, -'1, -о земљораднички,
пољоприnредни, сељачки
aypo�'1Ilia) '1 пољска штета, потра
aYPOLxi.a, '1 1 . пољска кућа, пољско доб­
ро, фарма; 2. простаклук, неучтивост,
гру60СТ: КаЭетl тcov Ехауе � ЕлеУЕ еЈХЕ
Тђ асррауЈ8а Т'1с; aypolxiac;. Све што је
•
учинио или рекао имало Је печат про-
стаклука. -
То алЕТl лоv Eixav GT1JV E�OX�
OEV 1)Tav t7favAry, аНа aypolJ<ia. Кућа
коју је имао у пољу није била вила, већ
пољопривредна зграда.
aypo[xo�, -а, -о 1. сеоски, сељачки; 2.
прост, неотесан, неучтив; 3. необразо­
ван
ауро,,,,", (а) 1 . разуме(ва)ти, схватати;
2. 4УТИ, слушати (саговорника), саслу­
шати

22. аурокаЛЛltруаа
аурокаЛЛltРУЕШ, 'l обрада земље, култи­
вација пољопривредног земљишта
аурокаТOIиiа. '1 сеоска кућа, настамба
ауроиil1ПО. то пољско имање, сточарска
фарма, огледно добро
аур6кттн.ш, то пољопривредна имање, по­
сед, маЈУР, салаw
, , ,
аУрО!Јерtvш:;, -'1, -о пољопривредни, зеМЉQ-
раднички
, .
ауроvоџю, '1 аГРОНОМИЈа
, , ,
aypov0!lt){O�, -'1, -о агрономски
aypOVO!lO<;, о агроном
«1'р6<;, о имање, њива (где се гаје углавном
житарице)
аУРОТЈ]<;, О, Ј1С. -юаQ, '1 сељак (сељанка);
земљорадник
aypOTLQ, '1 сељаштво, земљорадници, сеља­
чка класа
, , ,
ауропиос;, -'1, -о сеоски, пољопривредни,
ПОЉСКИ, аграрни
аУРОТОЛQтtрш;, о покровитељ, заштитник
сељака
а:vроqН)Ааиш;, о � .sраl'<lтчс;, о пољски чу­
вар
аvро<рuлаиti, '1 пољска стража
, ,
аУРUЛVIТtч<:;, О, ж. -'lтра, 11 учесник У ЦРК-
веном ноћном бдељу
аурuлviа, 1} ноћно богослужење, бденије
аурuлvо�, -11, -о 1. будан, опрезан; 2. не­
испаван
аурuлvw, (а), aypu7Iv'lua, - ЮflЕVОС; 1. бдети,
бити будан; 2. надзирати, стражарити
аурuютоt:Lоtl, та -3> aypU>OTw611, та једного­
дишње биљке (из породице житарица)
ауuаЛюто�, -11, -о неуглачан, неизгланчан,
неполиран
,
аУЩ.Lvаото�, -1}, -о неприпремљен, неиз-
вежбан, нетрениран
aYUVaL)(O�, о нежења, без жене
ayupEUTO�, -'1, -о неповратан, непожељан,
нетражен: AYVPEVTO� va Eival О уштр6<;!
Да се лекар више не врати!
ayuptO'ta, Ј1 1. невраћање, неповрат; 2.
постојаност, непопустљивост (у ми­
шљењу)
аУUрЮТLа, '1 неповрат, смрт
ауuрютш;:, -11, -о 1. неповратан, неотуђив;
2. упоран, тврдоглав
ayupтt:ia, 11 превара, обмана, лупеl.IJТВО,
обешењаштво
,
ayvpT'1�, о варалица, преварант, опсенар
13
ауuрttи6�, -ч, -6 преварантски, лупешки,
обмањивачки
ауuртюаа, т} преваранткиња, опсенарка
ayuj!U>ToC;, -1}, -о негипсован
а),хivош, 11 оштроумност, досетљивост,
сналажљивост
аухюп:iа, 1} брачна сродство, тазбинско
сродство
ayx6vl}, '1 -3> :и.рt:!lаЛа, '1 вешала; уже за ве­
шање
аухо<;, то (Meg.) страх, стрепња, зебња
«YU> -3> a)'O!laL 1. водити, доводити; 2. од­
гајати; 3. родити, створити
ayu>yq, '1 1. начин, метод, средство; 2. ва­
спитање, одгој, обука
aYW()')L, то 1. предмет превоза; 2. прево­
зни трошкови, накнада за превоз
аУUJ)'Lаџ.о, ауwуюаQ изнајмити превозна
средство
aYU>YHiT'1�, о превозник
а),u>ун:tпиос;, -1}, -о превознички, транс-
,
портни; ауw)'шпиа, та накнада, трош-
кови (превоза)
,
aYWYL!J.oTJ1Ta, 11 проводност, проводљи-
вост, преносивост
ауЦЈУОС;, о ОДВОДНИК, ДовоДник, цев, про­
ВОДНИК
aywvac;, о 1. борба, битка; 2. такмичење;
3. напор, мука, труд: Ап6ХТ1Јаr 6, тl ЕХЕI
иаира ап6 џrуаЛоv� aycVVE�, Оно шта
поседује, стекао је уз велики труд. - О
ауli>vщ I)rav alflarryp6<;. Битка је била
крвава. - О! ОЛvџmаиоi aycVvE� yivovTal
юi8Е ТЕааЕра xp6vla. Олимпијске игре
одржавају се сваке четврте године.
Ауwvш;:, о (епаvао"(ао'l TOV 1821) Устанак
(1821)
ayu>vi.a, 11 агонија; стрепља, зебња, неспо­
којство: МЕ џеуаА1Ј aywvia ЛЕрiЏЕVЕ Т1Ј1.1
1ЈЏЕра aиT�. Са великом стрепњом чекао
. .
Је оваЈ дан.
,
аУWVШотоt;;, -11, -о неправилних углова,
лоше изграђен (направљен)
ayu>vi�o�at) -iапрш такмичити се, бори­
ти се: 2:rry (нра(РО(30),ја аУUJvi(пryиаv Миа
а8Л1ЈтЕ�. У бацању кугле такмичило се
десет атлетичара. - Aywvi(ETat va f3уаЛЕЈ
то 1jIwfli тои. Бори се да заради свој
хлеб. - 01 аvтiпалоt (Јтрато! аушviапрсаv
ахл'!ра. Противничке војске бориле су
се сурово.

23. aywVLaIJa
aywVlO'IJa.. ТО атлетска дисциплина, так­
мичење: Lrllпра 8а yivovv та аушviаџата
8р6џои. Данас ће се одржати такмичења
у трчању.
аУWVLотtlрю. то борилиште (арена, ринг
uшg.)
• •
аУUJVLaТI1РЮ<;, -Ia, -ю такмичарски, КОЈИ
служи за такмичење
ауwvютq<;. о борилац, такмичар; атлети­
чар
аУUJVЮТLх6<;, -i]. -6 борилачки, такмичар­
ски, атлетичарски
•
aYWVLa-трщ. 11 такмичарка, атлетичарка
aywv(w, (а), (само Йрез. и имЙф. у активу)
бојати се, стрепети, плашити се; труди­
ти се, настојати: AywVICt УЈа va fJa8EI та
аТСОТЕлtаџата тшу E�ETaa[(џy. Боји се да
сазна резултате испита.
aywvLwOI1C;, -1]С;, -Е<;, јен. -оџ<;, ак. -'1, МН.
-€I<;, -'1 мучан, тежак, очајнички, дра­
матичан: О ytaTpo, иатtf3аАЕ aywv,w­
&н:; nроала8ЕIЕС; у/а Ту/ aWT1Jpla тои аа8Е­
y�. Лекар је чинио очајничке напоре да
спасе болесника.
aYUJvocSLx1]C;, о спортски судија
ауwvоЭiТI1С;, о организатор спортских су­
срета, покровитељ такмичења, давалац
купа (победничког пехара): АуwvоЭt­
Т1ЈС; тои хvntлоv атоис; C{JETIVOVC; qЮIТ1]­
ТlXOиC; aYWVE< �Tay то ПаVЕТClатryџLO ЭЕU­
UtXлоviХ1Ј<' Покровитељ ОВОГОДИШlbИХ
студентских игара био је Солунски уни­
BepзиTeT.
«ywv03ETW, (<<), -ЭtТ'10а организовати
спортско такмичење
аоаухоо-тос;, -1], -о --7 а6аукаатос;, -'1, -о не­
уједен, неугрижен: То Џ�AO �Tav аоа­
YXUJTO. Јабука је била неугрижена.
а6ЙI1!!оаUV1], 1] незнање, неукост, неискус­
тво
«601с;) -1<;:. -ЕС;, 'ен. -OUC;, ак. -�, МН. �Ejc;. -�
неук, неискусан
а6щ�6vютос;, -1], -о логичан, свестан, не­
поремећен
a6axpvaia, 11 1. равнодушност, неосетљи­
вост, отупелост; 2. неуплаканост
a6axpvToc;, -11, -о без суза, неуплакан:
LTExoTav аоахриТ1Ј џлроuта (ЈТО <pep€TpO
ТОи лtXlОIOV Т11<. Стајала је неуплакана
краЈ одра свог детета.
a6a!1QVTac;, о-7 6taџаV-Тt, ТО
14 аОааха.ЛfЏТО<;
аОЩ1Uvт(vq, q � Uf1"ATO, то емајл; зубна
глеђ
а6Щ.нivТLVОС;, -'1, -о 1. дијамантски; тврд
као дијамант. крут, чврст; 2. непоко­
ле6ив, постојан: -01 уаџо, "дијамантска
свадба" (шездесетогодишњица брака)
аБаf1аvт06tтq�, о мајстор за обраду дија­
маната, брусач дијаманата
аБЩ.1аvт60ЕТОС;, -'1, -о украшен дијаманти­
ма
а6а!1ЙVТОЕ16qс;, -чс;, -Е:с;, [ен. -oi)(�, ак. -ч, МН.
, , . .
-ен;:, *'1 КОЈИ има изглед ,цИЈаманта, спи-
•
чан ДИЈаманту
a6a!1aVT08i]pac;, о истраживач драгог ка-
•
мења, копач ДИЈаманата
аба!!аv-ток6ЛЛ'1-ТОС;, -1]. -о --7 а6а!1QVТОЛО­
јХ1АТОС;, -'1, -о украшен дијамантима
а6ЩШVТОЛWАЕ(0, то продавница драгог ка-
.
мења, Јувелирница
а6аЏQVТОЛWАI1С;, ојувелир, трговац драгим
камењем
а6щшvтоат6Лютос;) -fl, -о украшен, оки­
ћен дијамантима
a6allQVToupy6c;, о обрађивач дијаманата,
брусач дијаманата
аба!1Qvтоq>6рос;, о налазиште дијаманата
a6aIJaVTUJpVXE(0, то рудник дијаманата
абаjlаvтU)рuхо�, о рудар, копач дијамана-
та
a6aџ«�, о 1. дијамант; брилијант; 2. бес­
прекорност, карактерност
а6а!1аотос;, -11, -о 1. дивљи, непокорен,
неприпитомљен, неукроћен; 2. чврст,
постојан: ЕЕ орюџtVЕ, ПЕр/Охt, Try, rry,
vmipxovv а"оџry аlJ6:џаата аАоуа. у не­
ким пределима Земље још има неук­
роћених (дивљих) коња. - Tov 8Iю{рivt:1
аоаџаатry 8tAryary. Краси 1"а чврст кара­
ктер.
а6аџ.tаi.ос;, -aia, -alo неодевен, наг, ro: МЕ
аоаџtaiа 7rЕрtf30Ч (OryA. уvџvО,). "У Ада­
мавом костиму."
а6аVf:Ш-ТО�, -1], -о неодужен, невраћен
а6алаv'1ТОС;, -'1, -о непотрошен, неистро­
шен
a6anavoc;, -1], -о бесплатан, без трошкова
(расхода)
а.6артос;, -'1, -о нетучен, небатинан, неизу­
даран
а6аuxаЛЕV-ТО�) -'1, -о необразован, непро­
свећен, неук

24. nоncrџол6уtlТОС;, -'1, -о неопорезован, осло­
бођен царине
абitХТVАЩ, -ч' -о беспрстан, без прстију:
То Ла/М EiXE YEvvry8Ei ЏЕ аоахтuло то Eva
Xipl. Дете се РОДИJlО без прстију на јед-
•
НО) руци.
а6па, 11 дозвола, одобрење: - 8taf10V11C, 60-
•
равишна дозвола; - ерусхmас; радна до-
звола
аоаа, '1 могућност, погодна прилика, про­
стор: дЕУ ЕхоиЏЕ aOt:ut ото апiл ущ va аас,
храП]GОЩЛ: va ХОlfl1J8Еiп;, Немамо места
да вас задржимо у кући на спавању.
аопа�w, а8ешаа, -аапр·ю, -aa�tvoc; 1.
испразнити; ОПУСТОШИТИ; 2. ДОКQлича­
рити; 3. бити у прилици, имати слобод­
Hoг времена: A8Etaaav то сmlл уш уа то
аалрiааvv. ИспраЗНИ/lИ су кућу да би
је окречили. - Хп:с; то [3ра8и ci:DEtaaaV
01 op6Ilol. Синоћ су опустели друмови.
- LlEV аОЕнх(ш va 'р8ш va ОЕ ОШ. Немам
времена да дођем да те ВИДИМ.
аОаауос;, -1], -о 1. празан, испражњен; 2.
расположив, слободан: LТEUOTav ЕИЕ! fl-Е
а&шvа та xfpla. Стајао је тамо празних
руку. - LlEV ЕХШ сЬра аОЕШV1] УШ тrEp[naTO.
Немам слободног времена за шетњу.
а8tшu,"ш, 'То пражњење, испражњавање
а.8ЕLЛiа., '1 неустрашивост, смелост, храб­
рост
аБЕlАШ<ЈТЩ, -ч' -о -7 "q>о�щ, -ч' -о неу­
страШИЕ, смео, храбар, јуначан
а8tю�, -а, -о -7 а8tшvо�, -Т}, -о
а8поuхо�, о, ж. -ouxa, '1 који има дозволу,
. .
КОЈИ Је на одсуству
а8tiлv'1ТШ;, -'1. -о -7 а6t[ЛVО�, -'1, -о који
није вечерао, који је остао без вечере
a8HXTO�, -'1, -о -7 aYVW(JTo�, -ТЈ, -о непо­
знат, безначајан
абt){аро�, -ТЈ, �o који нема ни динара ("ни
пребијене паре"), "шворц"
абt:иа(ЈТО�, -ТЈ, -о неподмитљив; непри­
страсан, правичан, објективан
абt:иаТЕЈТО�, -ТЈ, -о -7 абfкiпюто�, -ТЈ, -о
који не плаћа "десетак" (порез)
а6tлtа<ЈТО�, -1], -о неподмитљив, непри­
страсан, правичан
а6fлтюура<рТЈТО�, -ТЈ, -о незабележен, не­
регистрован
аБЕАq>""', то <Еем.) братић
а6ЕЛ<рCtто, то братство које управља фи­
лантропским удружењем
15 аlЩIЩ
a&Aq>t, Ч сестра
аБЕАq>"'О" -t, -о -7 a&pq>"'O" -t, -о брат­
ски
аБЕАq>03Е<Јlа, Ч -7 аБЕАq>отrОllа, 1] -7
аБЕАq>отrоlЧ<ЈЧ, Ч
аБЕАq>ОЈ<тоvlа, Ч братоубиство
абtл<ро){т6vо�, -1], -о братоубилачки
аБЕлq>охтоvщ, о братоубица
а&Аq>отrоl1]<ЈЧ, Ч -7 аБЕАq>отrОllа, Ч побра-
тимство, братимљење
а6ел<ро�, -Т}, -о братски; близак, присан
a&Aq>O" о -7 аБЕрq>О" о брат
a6fA<pOO'UVТJ, ТЈ -7 a6fp<poO'UVТJ, ТЈ братство,
братска повезаност, присно пријатељ­
ство
а6ЕАq>отчта, Ч 1. братство; 2. удружење,
друштво: Н уаЛЛLPОl EтravaaTaaf] ОlаЮl­
риааЕ ЕАЕVЭЕр[а, laoTf]Ta, аОЕЛсрОТYfта.
Француска револуција прокламовала
је слободу, једнакост и братство. - LT1JV
тrOA1J тоис; vтrr,PXE (ЈшџаТЕ[О ЏЕ ТО ovofla
ФIАотrТCVХ1Ј а&ЛсрОТ1]та. У њиховом гра­
ду постојало је удружеље са називом
"Братство за помагање сиромашних".
а6ЕАq>ЩШ, то -7 аblАq>",<ЈЧ, Ч 1 . братим­
ЈЬење; 2. помирење, измирење
а6ЕЛq><i>v", -7 a&pq>wv"" аbl)"рuюа, -WЭ1]ха,
-w�tvщ (з)братимити се; (из)мирити се:
То лс:рtCfтатtИо aVTo (Јп'хЭlјЈit: acpopf1t] va
а&АсрWЭоVv. Овај догађај је био прилика
(повод) да се измире.
a6ffJaTt(a)OTO�, -ТЈ, -о неупакован, незаве­
зан, неповезан
a.6tva�, о (мев.) жлезда са унутрашњим лу­
чењем
a.sfv6poT0!J'1TO�, �ТJ., -о непосечен, не­
огољен (шумски предео)
a6r.vi.THi)a, ТЈ (мев·) аденитис, запаљење
лимфних жлезда
a6Evo'oyi.a, '1 наука о жлездама и боле­
стима жлезда
а6tvо7tа9ЕШ, '1 -7 a6ivU>0I], ТЈ обољење
жлезда, запаљење
а6ЕVО<Ј"Л�р"''''I, � (Meg.) отврдњавање (су­
шеље) жлезда
a6Evoq>apvyylTI6a, Ч (Meg.) запаљење крај-
ника и ждрела
a6fVTpo�, -'1, -о непошумљен, orољен
а6tvwџ.а, то (мев.) отицање жлезда
а6i�ю�, -щ, -10, uрuл. �a неумешан, неве-
ШТ, неспретан