P1* CMAS/SOPAS program Tema 7. DEKOMPRESIONE POVREDE

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P1*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T 7. DEKOMPRESIONE POVREDE
Uzroci, znaci i simptomi, prevencija i sanacija
•Henrijev zakon (ponavljanje)
•Tipovi povrede
•Sanacija
•Upotreba dekompresionih tablica

4. DEKOMPRESIONA POVREDA
Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan pojavom
mehurića u tkivima i cirkulaciji, kod osobe koja je bila izložena redukciji
ambijentalnog pritiska. To je poremećaj koji može preći u bolest ukoliko
se ne preduzmu adekvatne mere i postoje dokazi da neotkriveni,
zanemareni ili netretirani znaci i simptomi DCP mogu dovesti do
permanentnog organskog i funkcionalnog oštećenja.

6. Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota
proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što
znači da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasa koliko može da se zadrži na
tom atmosferskom pritisku. Za odrasle osobe to iznosi oko jedan litar. Kako
pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.
Saturisanje organizma se vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema.

7. Henrijev zakon
Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.

8. Descent
Increased pressure
increases dissolved
gas
Ascent
Dissolved gas comes
out of solution and
is exhaled

9. 1.58 ATA1.58 ATA
1.58 ATA1.58 ATA.79 ATA.79 ATA
.79 ATA.79 ATA NIVO MORANIVO MORA
PA = 1.0 APA = 1.0 Atmtm
PN2 = 0.79 APN2 = 0.79 Atmtm
10 metara10 metara
PA = 2.0 ATAPA = 2.0 ATA
PN2 = 1.58 ATAPN2 = 1.58 ATA
SATURASATURACIJACIJA
PT = PN2PT = PN2
Na povrNa površini ješini je
telo zasićenotelo zasićeno
sa N2sa N2
N2N2
PT = PN2PT = PN2
SATURSATURISANOISANO
N2N2
PT < PAPT < PA
N2N2
PT < PN2PT < PN2
N2 teži da seN2 teži da se
izjednačiizjednači
PT < PAPT < PA
PT < PAPT < PA
PT > PN2
N2 teži da se
izjednači
N2N2
PT > PAPT > PA
PT = PaPT = Parrcijalni pritisak N2 u telucijalni pritisak N2 u telu
PAPA – Pritisak okoline– Pritisak okoline

10. Rastvoreni azot u organizmu ne predstavlja problem sve dok se ronilac nalazi pod
vodom, odnosno povećanim pritiskom okoline. Problemi mogu nastati kada se
pritisak smanjuje, tj. kada se krene ka površini. Kada ronilac izranja, pritisak u
organizmu opada i dolazi u stanje kada je pritisak rastvorenog azota u organizmu
veći nego pritisak azota u alveolarnom vazduhu. Tkivo je tada u stanju
supersaturacije, što znači da ima više rastvorenog gasa nego što može da zadrži
na tom pritisku, i teži da ga se oslobodi.

11. Growth of bubbles in tissue - porast veličine mehurića sa smanjenjem pritiska
Coalescence of bubbles – grupisanje mehurića
1 ATA 0.75 ATA 0.5 ATA 0.25 ATA
Boyle’s Law

12. Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti na:
Tip I laki ,Tip II teški i Tip III kombinovani - arterijska gasna embolija i
DCB sa neurološkim manifestacijama, rezistentna na terapiju,
predlaže DESKRIPTIVNA KLASIFIKACIJA koja podrazumeva
detaljan opis kliničke slike i evoluciju simptoma u funkciji vremena
Dijagnostički elementi su:
•kliničke manifestacije ; vreme javljanja simptoma (za vreme
ronjenja, neposredno posle izrona, nekoliko minuta ili sati posle
izrona) ; evolucija simptoma ; navodi se profil ronjenja, odnosno da li
jeronjenje zahtevalo dekompresione zastanke
•znaci barotraume pluća

13. Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12
sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima simptomi se mogu javiti ranije.
Kasnija pojava simptoma je retka ali moguća, posebno ako se posle ronjenja
putuje avionom, ili drugim sredstvom na veću nadmorsku visinu
Osnovni simptomi-znaci dekompresione bolesti su:
Umor ili slabost.
Svrab i peckanje kože.
Bol u rukama, nogama zglobovima ili mišićima.
Sumaglica.
Obamrlost, trnci, oduzetost.
Otežano disanje.
Kožni osip.
Oduzetost.
Nestabilnost pri stajanju i hodu.
Intenzivni kašalj.
Kolaps, nesvest.

14. TIP I – LAKŠI OBLIK ( Ranija podela )
Obuhvataju (A) kožni oblik i (B) koštano-mišićno-zglobni oblik
dekompresione bolesti.
Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi su
praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

15. Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi
su praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

16. TIP II – TEŽI OBLIK
Tip II čine:
• Nervni (cerebralni) oblik koji ima svoje podoblike:
-moždani: zavisno od mesta nastanka mehurića u mozgu može doći do različitih
ispada moždanih funkcija (poremećaj vida, sluha, govora, promena ponašanja,
glavobolja, nesvestica, koma);
- spinalni: mehurići pogađaju leđnu moždinu i izaziva djelomične (pareze) ili
potpune (paralize) oduzetosti donjih ekstremiteta kao i poremećaje u funkciji
mokraće i stolice;
-vestibularni: mehurići poremećuju organ ravnoteže (vrtoglavica, mučnina,
povraćanje, posrtanje, gubitak ravnoteže)
• Plućni (respiratorni) oblik karakterišu teška stanja nastala prodorom
mehurića u plućnu cirkulaciju izazivajući ispade u funkcionisanju pluća (ubrzano
disanje, bol u grudima, zadihavanje, nedostatak vazduha, koma i smrt);
• Srčani oblik je najteži oblik DB nastaje kada se stvara krvava pena unutar srca
čime ono nije u stanju da vrši svoju funkciju. Mehurići prodiru i u srčanu
cirkulaciju i, ukoliko se najhitnije ne reaguje, dolazi do brze smrti;

17. Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu
težine neuroloških promena. Ova tabela daje simptome za različite oblike
dekompresione bolesti.
Klasifikacija dekompresione bolesti prema
težini simptoma i znakova bolesti
Tip I A
(kožni oblik)
Tip I B
(bends)
Tip II A
(cerebralni)
Tip II A
(medularni)
Tip II B
(respiratorni)
•svrabež,
•peckanje,
•osip,
•marmorizacija
•bolovi u
zglobovima
•bol u mišićima
•slabost,
•nesvestice,
konvulzije,
•mučnina,
povračanje,
•vrtoglavica,
nistagmus,
•pareze i paralize
•ataksija,
•mišična slabost,
•pareze i paralize,
•bol oko pojasa,
•bol duž kičme,
•bol u grudima,
•dispnea,
gušenje,
•gubitak svesti
Mehurići gasa se mogu javiti bilo gde u telu ali učestalost njihove pojave
najizraženija je u predelu ramena, laktova, kolena i članka noge.

19. BENDS
Naziv je dobio po ondašnjoj “ modi” jer
su u taj položaj zauzimali pogođeni
Tipom I B
(bolovi u zglobovima , bol u mišićima )

22. REKOMPRESIONA KOMORA

23. Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se
rekompresijom. Stavljanjem obolelog pod povišeni pritisak, gasni mehurići u
krvotoku postaju manji (Bojl-Maritovo zakon), a istovremeno dolazi do rastvaranja
gasova u tkivima (Henrijev zakon).

24. DAN Europe: analysis of 202 cases of DCSDAN Europe: analysis of 202 cases of DCS
1989-19931989-1993
Depth > 30 mswDepth > 30 msw
Deco divingDeco diving
Error ascent / stopsError ascent / stops
Repetitive diveRepetitive dive
Stress – FatigueStress – Fatigue
Multiday divingMultiday diving
Material faultMaterial fault
Altitude after diveAltitude after dive

25. UPOTREBA DEKOMPRESIONIH TABLICA
DEKOMPRESIONE TABLICE definišu
dinamiku izronjavanja, dubine i vremena dekompresionih zastanaka

26. U praksi se najčešće koriste
dekompresione tablice
Američke ratne mornarice
(US Navy )
i tablice
Buhllmann-Hann koje su
najčešće u osnovi softwarea
ronilačkih kompjutera

28. Ronjenje unutar "krivulje sigurnosti"
Ovaj pojam podrazumeva ronjenje u okviru dubine i vremena kada nije
potrebno vršiti dekompresine zastanke ili tzv. ronjenje u ne-deco režimu.
Krivulja sigurnosti predstavlja grafički prikaz.

29. Dekompresione tablice obavezno
sadrže sledeće kolone:
1. Dubina ronjenja u metrima -
označava maksimalno postignutu
dubinu bez obzira koliko smo se
zadržali na toj dubini;
2. Boravak na dnu u minutima –
označava vreme od početka zarona,
postizanja maksimalne dubine do
početka aktivnog izrona;
3. Dekompresioni zastanci –
stepenasta dekompresija koja se vrši
na po tri metra od površine sa
vremenima zastanka izraženo u
minutima;
4. Dekompresione tablice
mogu da imaju oznake grupe
ponavljanja za sukcesivna ronjenja

30. RONILAČKE TABLICE
Dubina
Vreme
Slovo grupe ponavljanja Površinski interval
Slovo grupe ponavljanja
ponovljenog ronjenja
Vreme zaostalog
azota

31. Principi upotrebe profilaktičkih dekompresionih tablica:
-Ako u tablicama nema tačne dubine na kojoj je ronjeno onda se
kao osnova za dekompresiju uzima najbliža veća dubina;
-Ako u tablicama nema tačnog vremena provedenog na dnu onda
se kao osnova uzima najbliže duže vreme;
-Brzina izrona do prvog zastanka i između zastanaka treba da bude
u skladu sa dozvoljenom brzinom u tablicama, a preporučuje se do
10 metara u minuti;
-Ako u koloni „dekompresioni zastanci“ nije navedeno vreme
zadržavanja to znači da je reč o ronjenjenju u „granicama krivulje
sigurnosti“
-Prilikom ronjenja u otežanim uslovima dekompresija se obavlja
prema prvom sledećem strožijem režimu ( prema većoj dubini).

32. Dubina ronjenja u metrima - označava maksimalno postignutu dubinu bez obzira
koliko smo se zadržali na toj dubini, vreme ronjenja označava vreme od početka
zarona do početka aktivnog izrona;

33. Ponovljenim ronjenjem smatra se ronjenje koje je napravljeno ( zavisi od tablica )
u intervalu od 10 minuta do 12 časova nakon prvog zarona. Ponovni zaron u vremenu
kraćem od 10 minuta smatra se jednim ronjenjem.

34. Ukoliko se posle obavljenog ronjenja leti avionom ronilac može doći do
dekompresione povrede. Ovo se dešava zbog toga što se ronilac izlaže
sličnim uslovima kao i nakon ronjenja na velikim nadmorskim visinama.
Kabina savremenih putničkih aviona nalazi se pod pritiskom od 0,74 bara što
odgovara pritisku koji vlada na visini od oko 2500 metara.
.

35. DAN Europe preporučuje
(bez obzira na “savet” vašeg ronilačkog kompjutera):
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ronjenja, koje nije
zahtevalo dekompresione zastanke, prošlo manje od 12 sati!
Nemojte leteti avionom ukoliko je od poslednjeg ponovljenog ronjenja
ili dekompresionih ronjenja, prošlo manje od 24 časa!
Ne prelazite preko granica svojih mogućnosti, svoje obučenosti i ne
kršite standarde preporučenih režima ronjenja!
Planirajte svoje ronjenje i ronite po svom planu !!!

36. T 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
SLEDEĆI ČAS
•Zadihavanje (etiologija i prevencija)
•Hipoksija (etiologija, prevencija)
•Stres i panika
•Utapanje (etiologija i prevencija)
•Postupci i tehnike samospašavanja
•Postupci i tehnike spašavanja
•Veštačko disanje i masaža srca
•Upotreba O2 u spašavanju