1. SMEDEREVSKA
TVRDJAVA
Nemanja Šolajić
Profesor:Jelena Miletić

2.  Nastala je pod okolnostima u kojima je Beograd morao biti predat u Madjarima a
Smederevo je postala nova prestonica. Sagradio ju je srpski vladar Đurađ Branković.
 Đurađ Branković nije želeo da napravi utvrdjenje koje će biti samo vojno uporište
već savremeni grad, i nedugo nakon njegove izgradnje, Smederevska Tvrdjava je
počela da poprima sve elemente savremenog grada.
 To nije dugo trajalo, tačnije svega 30 godina (1428-1459). Nakon toga Smederevo
nikada nije imalo toliko važnu ulogu kao što je imala u tom periodu.
 Imao je veoma dobru geopolitičku poziciju jer se nalazio i blizu Madjara i blizu
Turaka a pozicija, na ukrštanju dveju reka, je predstavljala dobar odbrambeni položaj
u slučaju napada na tvrjavu

3. KULE
 Kula 1- Poznatija i kao Donžon kula. Služila je kao poslednji bedem odbrane.
Nalazila se na spoju Dunavskog i Jezavskog bedema. Zidovi su bili debljine 4,30m a
visina je sigurno dostizala preko 25m. Imala je kvadratnu osnovu sa stranicama
dugim čak 13m. Nakon bombardovanja je razorena, možemo samo da nagadjamo
njen prvobitni izgled. Sastojala se iz 4 celine. Prvi deo je bio veoma mali, svega 16
kvadrata ali visine 9m. Tu su se čuvale zalihe hrane i vode. Drugi deo je imao ulaz sa
šetne strane i spiralnim betonskim stepenicama vodio do trećeg dela a odatle se
izlazilo na odbrambene polažaje-mašikule. Četvrti deo je platforma opasana zupcima
i natkrivena krovom. Rekonstrukcija je započeta 1962. a završena 1984.

4. KULE
 Kula 2-Jerinina kula gradjena je od 1428. do 1430. godine. Osnova je bila dimenzija
12x12 a bila je visoka 25m. Čitavom visinom bila je otvorena sa unutrašnje
strane.Platforma je bila izvedena na poluobličastomsvodu i natkrivena
četvorovodnim krovom. Na strani koja je okrenuta ka glavnom ulazu nalazila se niša
u kojoj je bila postavljena rimska kamena skulptura boginje ignjišta i doma Veste.
Ona je takodje oštećena u bombardovanju tokom 1. sv. rata kada se zbog pukotine
nagnula na sever. Rekonstrukcija ove kule radjena je od 1981. do 1987. sa
prekidima.

5. KULE
 Kula 4-Despotova kula. Kula je imala osnovu 12x12 m i visinu 25,70m. Na njenom
pročelji opekom su izvedeni monumentalni krst i ispod njega u dva reda ktitorski
natpis u kojem se precizno datira vreme izgradnje utvrdjenja. Do platforme se dolazi
isto kao i kod 2. i 3. kule.

6. KULE
 Kula 10- (Šainova ili Sokolova kula) Nalazi se na uglu Jezavskog i Varoškog
bedema. Veruje se da je služila kao osmatračnica. Osnova joj je bila dimenzija
12x12,20m a visina 23,50 m. Veruje se da je kula dobila naziv po Damjanu
Šainoviću koji je bio veliki čelnik i despota Lazarevića i despota Đurađa.

7. KULE
 Kula 21-Imala je karakterističan i jedinstven oblik osnove, polukrušni. Dimenzije
osnove su bile 8,90x 8,80m a visina oko 16m. Ona je naknadno prizidana uz
dunavski bedem pa je unutrašnjom stranom otvorena samo do visine bedema. Na
unutrašnjem delu bočnih zidova nalazile su se niše verovatno za freske. Gradjena je
u kombinaciji opeke i kamena.

8. KULE
 Vodena kula se nalazi na samom ušću Jezave u Dunav. U osnovi je imala devetougao
sa prečnikom od 16m. Za zidanje je pretežno korićen gradjevinski materijal sa
porušene smederevske crkve (delovi rozeta, slepe arkade, prepleti...) U sva tri nivoa
imala je topovske otvore, niše i ognjišta, koji ukazuju da se u njoj stanovalo.
Obnavljana je od 1982. do 1989. godine

9. KAPIJE
 Varoška kapija 1-Ova kapija se je danas gotovo potpuno razrušena zajedno sa kulob
broj 15 u strašnoj eksploziji 5. juna 1941.Bila je smeštena u središnjem delu
Varoškog bedena. Spadala je medju najveće kapije smederevske tvrdjave sa širinom
od 3,15m. Zbog poznijeg nasipavanja terena, smanjena je visina ulaza, te je radi
nesmetanog korišćenja, naknadno prezidana i uklonjen je spoljašnji, verovatno
polukružni ili prelomljeni luk, a kapija je završena hrastovim gredama. Unutrašnjost
je ostala opekama poluobličasto zasvedena, sa unutrašnjom fasadom od kamenih
tesanika, koji su u gornjoj zoni formirali pravilan luk, a iznad njega je postojao
dekorativni luk izveden od opeka. Iznad kapije je radjena i plitka niša za fresku sa
predstavom zaštitnika grada. Postoji projekat za obnovu ove kapije zajedno sa
okolnim kulama i bedemom

10. KAPIJE
Varoška kapija 2 (Dubrovačka kapija) Nalazi se neposredno uz kulu broj 20 u okvirima
Varoškog bedema. Sagradjena je u periodu od 1430. do 1439. Spada u najbolje
očuvane kapije smederevske tvrdjave. Spada takodje i u najveće zbog svoje širine od
3,12m i visine od 4,25m. Spoljašnji deo kapije zidan je krupnim, pravilnim kamenim
tesanicama, koji u gornjem delu formiraju prelomljeni gotički luk, dok je
unutrašnjost zasvedna poluobličastim svodom od opeka, za lučnom unutrašnjom
fasadom od kamenih tesanika. Zatvarana je dvokrilnim drvenim vratima i drvenom
gredom.Iznad kapije se nalazi plitka niša za fresku sa predstavom zaštitnika grada
koja nije sačuvana

11. KAPIJE
 Dunavska kapija 1-Kapija za ladje se nalazi uz kulu 21. Izgradjena je kad i Varoška
kapija 2. Bila je dosta drugačija od ostalih kapija po dimenzijama, konstrukciji i
nivou praga, što pouzdano ukazuje da je imala posebnu namenu, vezanu za
izvlačenje i porinuće malih ladja. Spolja je bila lučno zasvedena kamenim
tesanicama, dok je iznutra imala ravnu tavanicu od hrastovih greda. Imala je
dvokrilna drvena vrata. Bila je širine 6m a visine 5,5m što nam ukazuje na to kolike
su bile veličine tih plovila.

12. KAPIJE
 Glavna kapija utvrdjenog dvora se nalazi izmedju Jereninine kule i dunavskog
bedema. Izgradjena je za svega 2 godine, tačnije od 1428. do 1430. godine.
Predstavljala je složeni odbrambeni sistem, od ključne važnosti za funkcionisanje
odbrane Utvrdjenog dvora. Mora se posmatrati kao fortifikacijska celina, koju su
činile dve linije odbrane. U sklopu prve linije spadali su spoljašnja kapija i spoljašnji
bedem, ispred kojih su rov sa vodom (Kanal ili Šanac) i drveni most, a druku,
unutrašnja kapija sa unutrašnjim bedemom i kulom 2. Spoljna kapija je bila širine
3m, a unutrašnja je bila šira za 20cm i obe su imala dvokrilna drvena vrata koja su
zatvarana drvenim gredama (Mandalama). Zidane su od kamena, krupnim
tesanicama za dovratke, a u gornjoj zoni su lučno zasvedene, dok je unutrašnji
prostor poluobličasto zasveden kamenom. Iznad unutrašnje kapije, neuobičajno
visoko, se nalazila plitka, lučna niša, najverovatnije fresko oslikana predstavom
zaštitnika grada. Zbor razaranja u 1. sv. Ratu, biva rekonstruisana 1984. i 1985. a
potom i 1991.

13. SKALARNI KOMPLEKS
 Nalazi se u jugoistočnom delu tvrdjave. Ostaci kompleksa su otkriveni 1981. godine,
što je dosta rasvetlilo crkvenu prošlost Smedereva. Tokom arheološkog istraživanja
Skaralnog kompleksa sprovedenih u periodu od 1981. do 1986. godine i posle 2012.
godine, otkriveni su ranorodni i slojeviti temeljni ostaci, složene graditeljske celine,
koja je u više navrata dogradjivana i značajno prepravljana. Istražen je veliki deo
nekropole i došlo je se do mnoštva arheoloških nalaza, medju kojima se izdvaja par
zlatnih naušnica sa grbom i monogramom vizantijske carske porodice Paleologa.
Prvobitna jednobrodna crkva sa plitkom i polukružnom apsidom na istoku i
kvadratnom pripratom na zapadu je dogradnjom dobila dve pevnice kvadratnog
oblikam dublju apsidu potkovičasog oblika i potpuno neuobičajne trikonhalne
paraklise, prizidane uz pripratu, sa severne i južne strane. Sve ove gradjiteljske faze
se fogu vezati za vreme koje je prethodilo zidanju tvrdjave. Nakon osvajanja turci
crkvu pretvaraju u džamiju, a u periodu austrijske vlasti korišćena je kao katolička
crkva.

14. TURSKO KUPATILO
 Tursko kupatilo ili Kazlar agin amam se nalazio u blizini Dunavskog bedema.
Sagradjeno je u periodu izmedju 1476. i 1480. godine, po čemu je medju najstarijim
javnim gradjevinama na centralnom balkanu, dok po veličini spada u manje objekte
ovog tipa. Za izgradju je korišćen isti materijal kao i za izgradnju vodene kule
odnosno materijal sa porušene smederevske crkve, o čemu svedoče kameni blokovi
sa očuvanim delovima fresaka, otkriveni prilikom arheoloških istrašivanja 1986.
godine. Sastoji se iz dve odvojene celine, namenjene zasebnom kupanju muškaraca i
žena. Svaka celina je imala prostorije, koje su karakteristične za turska kupatila i
koje su bile u nizu, počevši od svlačionice, preko tople prostorije sa vrućom parom i
prostorije za masažu, do odaja za kupanje. Podovi su bili od opeke, a ispod njih je
otkriven sistem keramičkih cevi za dovod čiste vode sa izvora kod sela Petrijeva i za
odvod otpadne vode u Dunav. Nedovoljni je pouzdanig arhitektonskih elemenata, ali
se može predpostaviti, da su dve najveće prostorije približni kvadratne osnove
odnosno svlačionice, bile natkrivene plitkim kupolama, dok su ostali delovi kupatila
imali jednostvane dvovodne krovove. Tek treba da se završe istraživanja nakon kojih
ćemo imati punu sliku.

15. TURSKO KUPATILO

16. Linkovi
 http://www.smederevskatvrdjava.com/
Podaci sa 3D setnje kroz tvrdjavu