2. Naslov originala
David Lindsay
A VOYAGE TO ARCTURUS
ISBN 978-86-7702-633-2
Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnožavati,
preštampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili
distribuirati bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i
izdavač prema odredbama Zakona o autorskim pravima.
Čarobna knjiga
Beograd 2018.
5. Glava prva
SEANSA
Jedne martovske večeri, tačno u osam, medijum Bekhaus – brzouspinjuća zvezda u
spiritističkom svetu – bio je uveden u studio „Prolands“, u kući Montegjua Fola u Hamstedu.
Prostorija je bila osvetljena samo sjajem razbuktale vatre u kaminu. Osmotrivši svog gosta
uzdržanim pogledom, domaćin ustade i izmeni s njim uobičajene, konvencionalne pozdrave,
nakon čega se, pošto mu je pokazao na jednu fotelju pokraj vatre, južnoamerički trgovac
ponovo zavali u svoju naslonjaču. Električno osvetljenje namah se uključi. Folove istaknute,
jasno izražene crte lica, metalasta put, kao i opšti utisak dosade i neosetljivosti koji je odavao
čini se da ne behu ostavili naročit utisak na medijuma, sviklog da na ljude gleda iz potpuno
posebnog ugla. Nasuprot tome, Bekhaus je za trgovca predstavljao istinsku novinu. I dok ga je
mirno posmatrao kroz napola spuštene kapke, ispuštajući dimove iz svoje cigare, sve vreme se
pitao kako je taj omaleni, zdepasto građeni čovek sa šiljatom bradicom, s obzirom na morbidnu
prirodu svog zanimanja, uspevao da, izgledom, ostane tako svež i zdrav.
„Da li pušite?“, otežući se oglasi Fol, tek koliko da započne razgovor. „Ne? Pa onda, želite li
neko piće?“
„Ne zasad, hvala.“
Stanka.
„Je li sve u redu? Doći će do materijalizacije?“
„Ne vidim razlog da u to sumnjamo.“
„Vrlo dobro, budući da ne želim da moji gosti budu razočarani. Već sam spremio ček za vas;
tu je u džepu.“
„Možete mi ga uručiti i kad sve završimo.“
„Čini mi se da smo seansu zakazali za devet sati, je li tako?“
„Da, baš tako.“
Razgovor stade da malaksava. Fol se još dublje zavali u svoju naslonjaču, kao da ga se njegov
posetilac jedva više tiče.
„Da li vas zanima da čujete kakve sam sve pripreme preduzeo?“, upita on.
„Nisam siguran da je išta potrebno, osim stolica za vaše goste.“
„Mislim na uređenje sobe u kojoj će se održati seansa, muziku i slične stvari.“
Bekhaus se zagleda u svog domaćina. „Ali nije reč ni o kakvoj pozorišnoj predstavi.“
„U pravu ste… Trebalo bi da objasnim… Biće prisutne i dame, a one su, kao što vam je
poznato, veoma sklone estetici.“
„U tom slučaju, nemam primedba. Jedino se nadam da će, sve do kraja, uživati u predstavi.“
Glas mu je bio prilično suv.
„Pa u tom slučaju, sve je u redu“, zaključi Fol. Odbacivši ostatak svoje cigare u vatru, on
ustade i nali sebi čašu viskija. „Želite li da pođemo, da pogledate sobu?“
„Hvala, ne. Više bih voleo da tamo ne zakoračim, sve do početka predstave.“
6. „Pođimo, onda, da vas upoznam sa svojom sestrom, gospođom Džejmson. Tamo je u
salonu… Budući da sam neoženjen, povremeno me udostoji da mi bude domaćica.“
„Sa najvećim zadovoljstvom“, odgovori Bekhaus hladno. Damu su zatekli samu kako sedi
pored otvorenog pijanina, duboko zamišljena. Upravo beše privela kraju neki Skrjabinov komad
i bila je zatečena njihovim nailaskom. Medijum uze njene malene, čvrste, patricijske i nalik na
porcelan ruke u svoje, istovremeno se pitajući kako je Fol došao do takve sestre. Primila ga je
hrabro, sa tek malenom senkom uzdržanih osećanja. Bio je navikao da ga osobe drugog pola
tako primaju, te mu je bilo dobro znano kako da na to odgovori.
„Ono što me zapanjuje“, reče ona posle desetak minuta uljudnog i praznog razgovora, „ako
već morate da znate, nije toliko sama predstava – mada će, sigurna sam, biti izvrsna – već vaša
uverenost da će do sveg tog prikazanja zaista i doći. Recite mi, molim vas, na čemu se temelji ta
vaša samouverenost?“
„Ja sanjam otvorenih očiju“, odgovori on, osvrćući se prema vratima, „i prisutni vide moje
snove. To je sve.“
„Zaista, sjajno“, primeti gđa Džejmson. Ona mu se pomalo odsutno nasmeši, budući da prvi
gost upravo beše ušao.
Bio je to Kent-Smit, bivši sudija, čuven sa svog grubog humora u sudnici, ali istovremeno i
dovoljno razuman da ne dopusti sebi i da mu dadne maha u svom privatnom životu. Premda već
beše duboko zagazio na pogrešnu stranu sedamdesetih godina, pogled mu je još bio
uznemirujuće prodoran. Sa umećem odabiranja svojstvenog starom čoveku, on se odmah
smesti u najudobniju od više udobnih naslonjača.
„Znači, večeras ćemo biti svedoci čudesa.“
„Biće u obilju svakovrsnog materijala za vašu autobiografiju“, primeti Fol.
„Ah, nije trebalo da pominjete tu moju nesrećnu knjigu! To se, gospodine Bekhause, jedan
stari javni službenik samo zabavlja u penziji. Nema nikakve potrebe da se uznemiravate – u školi
sam učio šta je diskrecija.“
„Nisam uopšte uznemiren. Ne vidim nikakav razlog da ne objavite što god poželite.“
„Veoma ste ljubazni“, odvrati starac, sa prepredenim osmehom na licu.
„Trent večeras ne dolazi“, oglasi se gđa Džejmson, dobacujući brz, znatiželjan pogled svom
bratu.
„Nisam ni mislio da će doći. Nije baš sklon ovakvim stvarima.“
„Morate imati na umu“, nastavi ona obraćajući se bivšem sudiji, „da nas je gđa Trent veoma
zadužila… Prekrasno je uredila stari salon na gornjem spratu, a i postarala se za izvanredan mali
orkestar.“
„Prava rimska veličajnost.“
„Bekhaus smatra da se prema duhovima treba ophoditi sa više uzdržanosti“, nasmeja se Fol.
„Ipak, gospodine Bekhause… poetsko okruženje…“
„Oprostite mi, ali ja sam jednostavan čovek i uvek nastojim da stvari svedem na
najjednostavniju meru. Dabome, nemam nikakav prigovor, već samo izražavam svoje mišljenje.
Priroda je jedno, a umetnost nešto sasvim drugo.“
„A ja, opet, nisam siguran da se ne slažem s vama“, prihvati bivši sudija. „Ovakav jedan
događaj i treba da bude što više pojednostavljen, kako bi se – oprostite mi na otvorenosti,
7. gospodine Bekhause – predupredilo razočaranje.“
„Sedećemo pri potpunom osvetljenju“, odgovori Bekhaus, „i svakome će biti pružena prilika
da najpomnije pregleda prostoriju. Takođe, zamoliću vas da i mene podvrgnete punoj pretrazi.“
Usledila je prilično zbunjujuća tišina, koju je malo potom prekinuo dolazak još dva gosta, koji
uđoše zajedno. Bili su to Prajor, uspešni uvoznik kafe iz Sitija, i Lang, trgovac nekretninama, u
krugu svojih prijatelja dobro znan kao amater-opsenar. Bekhaus je ovog poslednjeg tek ovlaš
poznavao. Prajor, unoseći u prostoriju lak miris vina i duvanskog dima, pokušao je da u
ceremoniju predstavljanja unese pomalo srdačan ton; ustanovivši, međutim, da mu se u tome
niko ne pridružuje, i sam ubrzo diže ruke i posveti se zagledanju akvarela na zidovima. Lang,
visok i koštunjav i sa početnim znacima ćelavosti, gotovo nije ni progovorio, ne skidajući pogled
sa Bekhausa.
Ubrzo su bili uneseni kafa, piće i cigarete i svi se poslužiše, osim Langa i medijuma. U tom
času bio je najavljen i dolazak profesora Halbarta, uglednog psihologa, pisca i predavača o
zločinima, duševnim bolestima, genijalnosti i tome sličnom, posmatranih sa mentalnog
stanovišta. Njegova prisutnost na jednom ovakvom skupu donekle je delovala zagonetno na
ostale goste, ali u svima se namah javi osećanje da predmet njihovog okupljanja neće dodatno
dobiti na ozbiljnosti. Bio je omalen, mršav i odmerenog ophođenja, ali, po svemu sudeći, u tom
mešovitom društvu i najtvrdoglavijeg uma. Ni za časak se ne osvrnuvši na medijuma, on se
odmah spusti na sedište pokraj Kent-Smita i upusti s njim u razgovor.
Nekoliko minuta posle zakazanog vremena uđe i, nenajavljena, gospođa Trent. Moglo joj je
biti, otprilike, dvadeset osam godina i imala je bledo, ozbiljno, gotovo svetačko lice, glatku crnu
kosu i usne tako rumene i pune da se činilo kao da su nabrekle od krvi. Izduženo, graciozno telo
bilo je prekriveno izrazito skupocenom odećom. Sa gđom Džejmson odmah je razmenila
nekoliko srdačnih poljubaca. Lako se naklonila ostalim okupljenim gostima, dobacivši usput
kradomičan pogled i osmeh domaćinu. Ovaj joj, opet, uzvrati neobičnim pogledom i Bekhaus,
kome ništa nije promicalo, u njegovim samozadovoljnim očima bez poteškoća prepoznade
prikrivenog varvarina. Odbila je osveženje koje joj je bilo ponuđeno; i Fol, budući da svi pozvani
behu stigli, predloži da se premeste u salon.
Gđa Trent podiže svoju vitku čašicu.
„Montegju, dajete li mi, ili ne dajete, carte blanche?“
„Ama, razume se da vam je dajem“, odgovori Fol nasmejavši se. „Ali o čemu je reč?“
„Ne znam, možda sam odviše nametljiva… Ali pozvala sam dvojicu prijatelja da nam se
pridruže. Ne, niko od vas ih ne poznaje… Reč je o dve najneobičnije osobe koje ste ikad videli.
To se, sigurna sam, odnosi i na medijuma.“
„Zvuči veoma zagonetno. A ko su ti tajanstvenici?“
„Reci nam bar njihova imena, ti mala izazivačice“, javi se gđa Džejmson.
„Jedan se zadovoljava imenom Maskal, dok je drugom ime Najtspor – i to je sve što znam o
njima. I stoga me nemojte čerečiti daljim pitanjima.“
„Ipak, gde si ih pronašla? Mora biti da si negde na njih nabasala.“
„Ovo mi već deluje kao pravo saslušanje. Jesam li povredila neku konvenciju? Kunem se da
vam više o njima neću reći nijednu reč. Očekujem da svakog časa stignu, a onda ću ih predati
vama na milost i nemilost.“
8. „Nisam nikada čuo za njih“, reče Fol, „a čini mi se ni ostali prisutni… Pa, da ih sačekamo – ili
šta?“
„Rekla sam im da dođu u devet, a taj čas upravo je minuo. Sasvim je moguće da se, posle
svega, uopšte ne pojave… U svakom slučaju, nećemo ih čekati.“
„Što se mene tiče, ja bih da odmah počnemo“, oglasi se Bekhaus.
Gostinska soba, visoka prostorija dugačka više od trinaest i široka oko sedam metara, bila je
za ovu priliku jednom brokatnom zavesom, navučenom tačno po sredini, podeljena na dva dela.
Njen udaljeniji kraj bio je na taj način skriven, dok joj je bliži deo, sa naslonjačama
poređanim u polukrug, bio pretvoren u neku vrstu gledališta. Nije bilo nikakvog drugog
nameštaja. Veliki upaljeni kamin pružao se gotovo polovinom zida, zahvatajući prostor između
naslona sedišta i vrata. Soba je bila jarko osvetljena električnim lampama smeštenim na
zidovima, dok je raskošan tepih prekrivao pod.
Pošto je svoje goste smestio na njihova sedišta, Fol otide do zavese i širom je razmaknu,
otvorivši prisutnima pogled na prostor veoma nalik na teatarski prikaz iz Druri Lejn scene u
hramu iz „Čarobne frule.“ Na sumornoj, masivnoj arhitektonici dekora i svetlucavom nebu iznad
u pozadini, ocrtavao se ogromni obris statue faraona u sedećem položaju. Fantastično
izrezbareni drveni ležaj stajao je na malom uzvišenju na kojem se nalazila statua. U neposrednoj
blizini zavese, ukoso prema gledalištu, bila je postavljena jedna obična hrastova naslonjača,
očito namenjena medijumu.
Mnogi među prisutnima pomisliše kako čitav taj ugođaj baš ne odgovara okolnostima i
doživeše ga kao neprijatno razmetanje. Bekhaus se, međutim, ponašao kao da je iz svega toga
isključen. Pa ipak, uobičajeni komplimenti zasuše gđu Trent, kao nadahnutog tvorca te teatarske
inscenacije. Fol pozva svoje prijatelje da pristupe i da koliko god pomno žele ispitaju prostoriju.
Prajor i Lang bili su jedini koji su se odazvali. Ovaj potonji stade neko vreme šetkati između
kartonskog dekora, tiho zviždućući, povremeno tu i tamo pokucavši prstom po nekom
njegovom delu. Lang, opet, koji se beše našao u svom elementu, sasvim zanemari ostatak
društva i započe za vlastiti račun da strpljivo, sistematski traga za kakvim skrivenim aparatom.
Fol i gđa Trent stajali su u jednom uglu „hrama“, tiho međusobno razgovarajući, dok ih je gđa
Džejmson, pretvarajući se da je zaneta razgovorom sa Bekhausom, posmatrala na način na koji
to samo jedna duboko zainteresovana žena ume da čini.
I pošto Lang, na svoje veliko neraspoloženje, ne beše našao ništa sumnjivo, medijum mu
predloži da pretraži i njegovu odeću.
„Sva ta predostrožnost, kao što ćete se odmah i sami uveriti, krajnje je nepotrebna i mimo
svega onoga sa čim ćemo se ubrzo suočiti. Pa ipak, moj ugled zahteva da drugim osobama, koje
trenutno nisu prisutne, bude oduzeta svaka mogućnost da kasnije tvrde da je posredi bila
obična prevara.“
I tako Langu zapade nezahvalna dužnost da pregleda medijumove džepove i rukave; i posle
samo nekoliko trenutaka on saopšti da je sasvim zadovoljan i da Bekhaus ne krije nikakvu
mehaničku napravu. Gosti potom posedaše, pri čemu Fol naloži da se donesu još dve naslonjače
za prijatelje gđe Trent, koji, međutim, još ne behu prispeli. I, najzad, pošto je pritisnuo jedno
električno zvonce, i sam zauze svoje mesto.
Znak beše upućen jednom skrivenom orkestru, koji odmah poče da svira. Žamor iznenađenja
prođe gledalištem kad, bez ikakve prethodne najave, prelepi i svečani zvuci Mocartove „Himne“
9. prostrujaše vazduhom. Očekivanja prisutnih namah porastoše, pri čemu se, uprkos njenom
bledilu i uzdržanosti, jasno moglo videti koliko je gđa Trent duboko uzbuđena. Bilo je očigledno
da je, u estetičkom pogledu, upravo ona bila daleko najvažnija osoba među prisutnima. Fol se
zagleda u nju, glave uvučene među ramena, kao i obično duboko zavaljen u svoju naslonjaču.
Bekhaus ustade i, oslanjajući se jednom rukom za svoje sedište, poče da govori. Istog časa,
muzika se spusti do pianissima, nastavivši tako sve dok je on stajao.
„Dame i gospodo, kroz nekoliko trenutaka bićete svedoci jedne materijalizacije. To,
jednostavno, znači da ćete videti kako se nešto, čega prethodno ovde nije bilo, oblikuje u
prostoru. Najpre će se javiti u vidu magličaste forme, ali će se na kraju preobraziti u čvrsto telo
koje će svako od prisutnih moći da oseti i dotakne… i, recimo, da se s njim rukuje, budući da će
ono poprimiti ljudski oblik. To će biti muškarac ili žena – da li jedno ili drugo, ne bih vam umeo
reći – ali u svakom slučaju muškarac ili žena nepoznatog porekla. Ukoliko, međutim, budete od
mene zatražili da vam nešto kažem o poreklu te materijalizovane forme – odakle potiče ili kako
su nastali atomi i molekuli od kojih je sazdano njeno tkivo – neću biti u stanju da zadovoljim
vašu radoznalost. Sve što se spremam da učinim jeste da tu pojavu proizvedem; i ukoliko,
kasnije, neko bude u mogućnosti da mi je objasni, biću mu veoma zahvalan… To je sve što sam
imao da kažem.
On ponovo zauze svoje sedište, napola okrenuvši leđa prisutnima, puštajući da prođe
nekoliko trenutaka pre nego što će se latiti posla.
I upravo u tom času jedan sluga otvori vrata i prigušenim, mada razgovetnim glasom najavi:
„Gospodin Maskal i gospodin Najtspor.“
Svi se namah okrenuše. Fol ustade da pozdravi okasnele, a ustade i Bekhaus, zagledavši se u
njih oštro.
Dvojica pridošlica ostadoše da stoje kraj vrata, koja se odmah za njima zatvoriše. Činilo se
da, pre nego što će ući u prostoriju, čekaju da se stiša blago uzbuđenje koje behu izazvali svojim
nailaskom. Maskal je bio pravi orijaš, ali i krupniji i temeljnije građen od većine orijaša. Imao je
gustu bradu. Crte lica bile su mu grubo i odsečno izvajane, kao kod drvenih statua; ali oči, crne i
sitne, odsjajivale su mu hrabrošću i inteligencijom. Kosa mu je bila kratka, crna i čekinjasta.
Najtspor je bio srednjeg rasta, ali je delovao tako čvrsto da je izgledao lišen svih ljudskih slabosti
i podložnosti. Glatko izbrijano lice kao da mu je izražavalo snažnu duhovnu glad, dok su mu oči
bile nemirne i hladne. Obojica su na sebi imali odeću od tvida.
Međutim, pre nego što ijedna reč beše izgovorena, glasna i zastrašujuća lomljava opalog
maltera učini da okupljeno društvo užasnuto poskoči sa svojih sedišta. Činilo se kao da se čitav
gornji deo zgrade ruši. Fol žurno otide do vrata i pozva slugu da se raspita šta se to dešava;
međutim, morao je dva puta da mu postavi pitanje pre nego što je ovaj shvatio šta se od njega
traži. I odgovor je bio da baš ništa nije čuo, ali ipak, na zahtev svog poslodavca, uputi se u
potkrovlje kuće da proveri. Ništa, međutim, nije tamo uočio, a čak ni ostala služinčad ništa ne
beše čula.
U međuvremenu se Bekhaus, koji jedini među prisutnima beše sačuvao pribranost, uputio
pravimice prema Najtsporu, koji je stajao i grickao svoje nokte.
„Možda biste vi, gospodine, mogli da nam objasnite ovo?“
„Bilo je to, rekao bih, nešto natprirodno“, odgovori Najtspor prigušenim, hrapavim glasom,
pa okrete leđa medijumu.
10. „Tako sam i mislio. Često se to dešava, ali još nikad nisam čuo ovoliku buku.“
Potom se uputi ka ostalim gostima, nastojeći da ih smiri. Najzad su polako počeli ponovo da
zauzimaju svoja sedišta, ali je bilo uočljivo da ranija opuštena i vedra zainteresovanost za
zbivanja beše ustupila mesto napetoj pažnji. I Maskal i Najtspor zauzeše ponuđena im mesta,
dok gđa Trent nije prestajala da na njih, s vremena na vreme, baca kradomične, nelagodne
poglede. Tokom čitave te zbrke nije se prestajalo sa izvođenjem Mocartove „Himne“ – ni
orkestar ne beše ništa čuo.
Bekhaus napokon pristupi svom poslu. Čitava stvar bila je za njega do te mere uobičajena da
ni za trenutak nije posumnjao u konačan ishod. Nije bilo moguće izvesti materijalizaciju pukim
usredsređivanjem volje ili posredstvom ispoljavanja ikakvih posebnih svojstava; jer, u tom
slučaju, mnogi bi ljudi bili sposobni da učine to što se on upravo spremao da izvede. Njegov je
dar bio izuzetan – zid što ga je delio od spiritualnog sveta bio je na mnogo mesta napukao i kroz
pukotine njegovog uma žitelji nevidljivog, kada bi ih zazvao, u magnovenju su, snebivljivo ali i
zastrašujuće, zakoračivali u taj opipljivi, živopisni univerzum… Ni sam nije umeo da kaže kako se
to dešavalo… Njegovom telu takvo iskustvo nimalo nije godilo i, u većem broju, takvi bi napori
doveli do ludila i prerane smrti. To je ujedno objašnjavalo zbog čega je Bekhaus u svom
ponašanju bio toliko krut i nagao. Neotesana, nespretna sumnjičavost nekih od svedoka i
frivolni estetizam drugih bili su podjednako odvratni njegovom smrknutom, napuklom srcu; ali,
budući da je bio prinuđen da živi i plaća svoje račune, morao se povinovati raznim drskostima.
Sedeo je licem okrenutim prema drvenom ležaju. Od su mu bile otvorene, ali se činilo da mu
pogled beše usmeren unutar njega samog. Obrazi mu odjednom počeše da blede i on postade
nekako stanjeniji. Gledaoci gotovo da zaboraviše da dišu, dok oni osetljiviji među njima počeše
da osećaju ili, bar, da umišljaju postojanje čudnih prikaza svud oko sebe. Maskalove oči
odsjajivale su u iščekivanju i obrve su mu se čas dizale, čas spuštale, dok je Najtspor delovao kao
da se dosađuje.
Nakon desetak dugih minuta postolje sa statuom postade blago zamagljeno, kao da se
izmaglica počela dizati iz samog tla. Lagano se ta izmaglica potom preobrazi u vidljiv oblačić,
kovitlajući se tamo-amo i sve vreme menjajući oblik. Profesor napola ustade i, držeći jednom
rukom svoje naočare, pomeri ih unazad prema korenu nosa.
Lagano izrastajući, oblačić poprimi veličinu i približan oblik odraslog ljudskog tela, premda je
sve i dalje bilo neodređeno i zamagljeno. Lebdelo je u vazduhu, nekoliko desetina centimetara
iznad ležaja. Bekhaus je delovao ispijeno i iznemoglo. U naslonjači u kojoj je sedela, gđu
Džejmson obuze blaga nesvestica, ali to ostade neprimećeno, i ona se brzo povrati. Prikaza se u
međuvremenu beše smestila na ležaj; i dok se to dešavalo, učini se da odjednom tamni, da se
stvrdnjava i poprima muški lik. Mnogi među prisutnima bili su bledi kao i sam medijum;
međutim, Fol beše očuvao svoju stoičku ravnodušnost i samo je jednom ili dvaput bacio pogled
na gđu Trent. Ona je, međutim, besprestance zurila pravo u ležaj i sve vreme je prstima stiskala
svoju čipkastu maramicu. Muzika nije prestajala da svira.
Sada se već nedvosmisleno moglo videti da je prikaza, opružena na ležaju, bila neki
muškarac, sa sasvim jasno prepoznatljivim licem. Telo mu je bilo umotano u neku vrstu
mrtvačkog pokrova, ali su mu crte neporecivo odavale mladog čoveka. Jedna glatka ruka, bela i
nepomična, beše mu skliznula sa ležaja, gotovo dodirujući pod. Ne otporniji među okupljenim
društvancetom zurili su u prikazu s bolesnim užasom, dok su ostali bili ozbiljni i pometeni. Čovek
je na izgled bio mrtav; ali to, nekako, kao da nije bila smrt koja je smenila život, već smrt koja
11. prethodi životu. Svi su osećali kao da bi se čovek svakog trena mogao uspraviti i sesti na ležaj.
„Zaustavite tu muziku!“, promrmlja Bekhaus zaklimavši se u svojoj naslonjači i okrećući se
licem prema gledalištu. Fol dodirnu rukom zvonce. Još nekoliko taktova bi odsvirano, a onda
zavlada mukla tišina.
„Svako ko to želi može pristupiti ležaju“, reče Bekhaus, izgovarajući te reči s uočljivom
poteškoćom.
Lang se u magnovenju diže i pristupi ležaju, i u nemom čuđenju zagleda se u nestvarnog
mladića.
„Slobodni ste i da ga dotaknete“, dobaci mu medijum.
Međutim, Lang se ne usudi, baš kao ni iko među onima koji se, jedni za drugima, prišunjaše
ležaju; to jest, sve dok ne dođe red na Fola. On se za trenutak oštro zagleda u gđu Trent, koju
čitav prizor beše prestravio, istovremeno joj se zgadivši, a onda ne samo što prikazu dotače već
joj i zgrabi palu ruku i čvrsto je steže. Gđa Trent gotovo bezglasno kriknu, dok avetinjski
posetilac otvori oči i, čudno pogledavši Fola, sede na ležaj. Zagonetan osmeh zatitra mu na licu.
Fol pogleda svoju ruku i izraz snažne prijatnosti prože mu čitavo telo.
Maskal pribrano prihvati gđu Džejmson, taman u trenutku kada se spremala da se ponovo
onesvesti. Gđa Trent pritrča i izvede je iz sobe; nijedna se više nije vratila.
Prikaza se u međuvremenu beše sasvim uspravila, obazirući se oko sebe, i dalje s onim
zagonetnim osmejkom na licu. Prajor odjednom oseti mučninu i izlete iz sobe. Ostali muškarci
držali su se manje ili više zajedno, osećajući se tako ugodnije, i samo je Najtspor šetkao gore-
dole kao nestrpljiv i izmrcvaren čovek. Maskal pak, sa svoje strane, pokuša da zapodene
razgovor sa mladićem. Ovaj ga je posmatrao zbunjenog izraza na licu, ništa ne odgovarajući.
Bekhaus je sedeo po strani, lica zagnjurenog u ruke.
Upravo u tom času vrata se silovito i s treskom otvoriše i neki stranac, nenajavljen, napola
trčeći i napola se klizeći, ulete u sobu i zaustavi se tek posle nekoliko metara. Nijedan od Folovih
prijatelja nikada ga ranije ne beše video. Bio je to zdepast, onizak čovek, sa iznenađujuće
snažnom muskulaturom i prekomerno velikom glavom u odnosu na telo. I prvi utisak koji je
odavalo njegovo bezbrado lice oličavalo je mešavinu mudrosti, brutalnosti i humora.
„Ahej, gospodo!“, uzviknu on glasno. Glas mu je bio prodoran i na neki čudan način
neprijatan za uvo. „Tako, znači, imamo ovde jednog malog posetioca!“
Najtspor mu okrenu leđa, ali svi drugi se sa zapanjenošću zagledaše u uljeza. On načini još
nekoliko koraka unapred, što ga dovede do samog ruba pozornice.
„Mogu li vas zapitati, gospodine, kako je došlo do toga da imam čast da vam budem
domaćin?“, upita ga Fol zlovoljno. Sve je više bio uveren da se veče ne odvija onako kako je
zamišljao.
Pridošlica se za časak zagleda u njega, a onda prsnu u neobuzdan, grohotan smeh. Kao da ga
sve to veoma zabavlja, on potapša Fola po leđima – ali to tapšanje izgleda da je bilo prilično
grubo, budući da njegova žrtva, zateturavši se, odlete sve do zida i tek tu uspe da povrati
ravnotežu.
„Dobro veče, domaćine!“, uzviknu on. „Dobro veče i tebi, momče“, dodade on obraćajući se
materijalizovanom mladiću, koji u međuvremenu beše počeo da tumara prostorijom, po svemu
sudeći nesvestan okruženja u kojem se beše našao. „Mislim da sam već imao priliku da vidim
12. nekog nalik tebi.“
Nije bilo nikakvog odgovora.
Pridošlica izdiže glavu i dopre njome gotovo do samog lica prikaze. „Kao što ti je poznato,
nemaš nikakvog prava da budeš ovde!“
Prikaza mu pak samo uzvrati pogled, sa osmehom punim značenja u koje, međutim, niko nije
bio u stanju da pronikne.
„Vodi računa šta radiš“, dobaci mu Bekhaus brzo.
„Šta time misliš da kažeš, ti razvodniče duhova?“
„Nije mi poznato ko si, ali ukoliko uz to primeniš fizičko nasilje, na šta si izgleda spreman,
posledice bi mogle biti krajnje neprijatne.“
„I lišeno uživanja, ovo bi se veče moglo smatrati upropašćenim? Je li tako, mali moj
najamnički prijatelju?“
Sva veselost beše mu nestala s lica, zbrisana poput sunčevih zraka sa nekog krajolika,
ostavljajući ga tvrdim i pustim. I pre nego što je iko mogao shvatiti šta radi, on svojim kosmatim
rukama ščepa beli, meki vrat prikaze i, dvostrukim trzajem, načini njegovom glavom pun krug.
Začu se slabašno, nezemaljsko ječanje, i telo prikaze nemoćno se sruči na pod. Lice mu je bilo
okrenuto nagore. Svi prisutni namah se silno zaprepastiše, jer se izraz na njemu od zagonetnog,
opčinjavajućeg osmeha, beše izmenio u prostačko, ogavno, zversko cerenje, koje svojom
hladnom senkom moralne prljavštine dotače svačije srce. Čitav taj preobražaj bio je propraćen
mučnim grobljanskim smradom.
Obličje se stade brzo rastočavati; pri prelazu iz čvrstog u magličasto stanje telo izgubi
čvrstinu i ne prođe ni dva minuta i avetinjska prikaza se potpuno rasplinu.
Pridošlica se potom okrenu prema gostima, uručujući im gromki smeh koji se nije mogao
uporediti ni sa čim u svakidašnjem životu.
Profesor je, tihim glasom, nešto uzbuđeno govorio Kent-Smitu. Fol odvede Bekhausa iza
pozornice i bez reči mu predade ček na dogovoreni novčani iznos. Medijum stavi ček u džep,
zakopča kaput i izađe iz prostorije. Lang se uputi za njim, ali samo da bi uzeo piće.
Pridošlica se, sa svoje strane, unese Maskalu u lice. „Pa, orijašu“, reče mu on, „kako vam se
sve ovo čini? Zar ne biste želeli da vidite zemlju u kojoj rastu ovakvi plodovi?“
„O kakvim plodovima to govorite?“
„Oh, naravno, ova vrsta avetinja.“
Maskal ga odgurnu svojom snažnom ručerdom. „Ko ste vi, zapravo, i kako ste došli ovamo?“
„Obratite se svom prijatelju… Možda će me on prepoznati!“
Najtspor u međuvremenu beše privukao jednu naslonjaču do kamina i sada je kao opčinjen,
usredsređenim pogledom zurio u užareni pepeo.
„Neka Krag dođe ovamo, ukoliko sam mu potreban“, reče on svojim čudnim glasom.
„Vidite, prepoznaje me“, dobaci Krag orijašu, dok su mu oči veselo poigravale. Zatim, otišavši
do Najtspora, nasloni se rukom na naslon njegove stolice.
„Još uvek grickaš nokte?“
„Šta se sada tamo zbiva?“, upita Najtspor prezirno, i ne pomerivši se.
„Surtur je otišao, a i mi ćemo ubrzo za njim.“
13. „Odakle se to vas dvojica poznajete i o kome to govorite?“, upita Maskal, zbunjeno
zagledajući čas jednog, čas drugog.
„Krag ima poruku za nas… Ali otidimo odavde“, odgovori Najtspor i ustade, davši pritom znak
očima svom prijatelju. I Maskal tek tada, skrenuvši pogled u naznačenom smeru, shvati da
preostali gosti stoje u grupi i da ih pomno posmatraju.
14. Glava druga
NA DRUMU
Tri čoveka iziđoše na drum koji je prolazio pokraj kuće. Noć je bila blago mrazovita i veoma
čista, sa daškom istočnog vetra. Mnoštvo blistavih zvezda činilo je da nebo deluje poput svitka
hijeroglifskih simbola. Maskal se oseti neobično ponesenim: beše ga sveg obuzelo osećanje da
će se dogoditi nešto zaista čudesno.
„Šta vas je, Krag, dovelo u onu kuću večeras i šta vas je navelo da učinite ono što ste
učinili?… I kako da shvatimo ono prikazanje?“
„Ono na njegovom licu mora da je bio Kristalitov izraz“, promrmlja Najtspor.
„Već smo o tome razgovarali, zar ne? Ali, Maskale, kao da ste rešeni da to retko voće
zadržite u svojoj rodnoj divljini.“
Maskal se pažljivo zagleda u Kraga, nastojeći da pronikne u njegova osećanja prema njemu.
Taj čovek izazivao je u njemu izvesnu odbojnost, premda mu se, u isti mah, zajedno sa tom
odbojnošću, činilo da se u svemu javlja i neka mahnita, živa energija koja mu se ulivala pravo u
srce, a koja se na neki čudan način mogla pripisati jedino Kragu.
„Zbog čega vam je toliko važan onaj osmeh?“, upita on.
„Zato što čini povod. Najtspor je potpuno u pravu. Bilo je to Kristalitovo lice, a mi se baš
spremamo za odlazak u tu zemlju.“
„A gde se ta zagonetna zemlja nalazi?“
„Na Tormansu.“
„To mi ime ništa ne kazuje. Gde se nalazi?“
Krag se isceri, pri čemu mu se, pri svetlosti ulične svetiljke, ukazaše požuteli zubi.
„Tormans je stambena četvrt na Arkturu.“
„Najtspore, o čemu on to govori?… Mislite li na zvezdu tog imena?“, upita on, ovog se puta
neposredno obraćajući Kragu.
„Koju ovog časa upravo imate pred sobom“, odvrati Krag, istovremeno pokazujući svojim
debelim prstom na najblistaviju zvezdu na jugoistočnom delu neba. „Tamo možete videti
Arktur, a Tormans je njegova jedina nenaseljena planeta.“
Maskal pogleda u masivnu, blistavu zvezdu, a onda ponovo vrati pogled na Kraga. Na kraju,
ćutke, izvadi lulu i poče je puniti.
„Krag, mora da ste počeli da gajite neku novu vrstu humora“, izusti on najzad.
„Zaista mi godi, Maskale, ukoliko mogu da vas zabavim, makar samo tokom nekoliko dana.“
„Upravo sam pomislio da vas upitam – odakle vam je poznato moje ime?“
„Bilo bi krajnje neobično da mi nije poznato, imajući u vidu da sam ovamo došao jedino zbog
vas. Inače, Najtspor i ja smo stari prijatelji.“
Maskal za časak zastade, držeći upaljenu šibicu.
„Došli ste zbog mene?“
„Baš tako. Zbog vas i zbog Najtspora. Nas trojica bićemo uskoro saputnici.“
15. Maskal napokon upali lulu i nekoliko trenutaka stade ćutke otpuhivati dim.
„Žao mi je, Krag, ali moram poći od zaključka da ste ludi.“
Krag zavali glavu unazad i stade se grohotom smejati.
„Najtspore, jesam li stvarno lud?“
„Je li Surtur već otišao na Tormans?“, odvrati ovaj pitanjem, napetim glasom i ne skidajući
pogled sa Kragovog lica.
„Jeste, ali uz zahtev da bez odlaganja krenemo za njim.“
Maskalovo srce odjednom poče nekako čudno da otkucava. Čitav ovaj razgovor činio mu se
kao da se zbiva u nekom polusnu.
„I koliko dugo se, Krag, od mene očekuje da ispunjavam zahteve nekog potpunog neznanca…
I ko je, uostalom, ta individua?“
„Kragov šef“, odgovori mu Najtspor, okrećući glavu.
„Ta vaša zagonetka preteška je za mene. Predajem se.“
„Skloni ste zagonetkama“, primeti Krag, „te je posve prirodno da i na njih naletite. Pokušajte,
dragi prijatelju, da pojednostavite svoje ideje. Stvar jeste jednostavna, ali i ozbiljna.“
Maskal se tvrdo zagleda u njega, pa povuče još jedan dim iz lule.
„Odakle to sada dolaziš?“, naglo se umeša Najtspor.
„Iz starog vidikovca, tamo kod Starknesa… A vi, Maskale, jeste li čuli za čuveni vidikovac
Starknes?“
„Nisam. A gde se nalazi?“
„Pa, na severoistočnoj obali Škotske. S vremena na vreme tamo dolaze do vrlo zanimljivih
otkrića.“
„Kao na primer, kako putovati do zvezda. Dakle, kako se ispostavlja, taj Surtur vam je neki
astronom. A i vi takođe, pretpostavljam?“
Krag se ponovo isceri. „Koliko će vam još biti potrebno vremena da se uklopite u ono što vas
očekuje? Kada mislite da ćete biti spremni za polazak?“
„Veoma ste uviđavni“, odvrati Maskal jetko se nasmejavši. „Već sam počeo da mislim da
ćete me tek tako, naprečac, odvući… I, budući da nisam oženjen, da ne posedujem zemlju i da
sam čovek bez profesije, slobodni smo da odmah krenemo… Kakav nam je raspored?“
„Baš ste srećan čovek. Čvrst, hrabar i bez ikakvog prtljaga.“ Krag se odjednom uozbilji,
postavši tvrd. „Ne budite ludi i odbijati ono što vam sama sreća nudi. Onoga ko jednom odbije
poklon sreća neće ponovo darivati.“
„Krag“, odgovori Maskal pitomo, vraćajući lulu u džep, „ono što od vas očekujem jeste da se
stavite na moje mesto. Čak i da sam čovek koji čezne za avanturama, bio bih zreo za ludnicu
kada bih ozbiljno shvatio predloge poput vašeg… Šta ja zapravo znam o vama ili o vašoj
prošlosti? Moguće je da ste veliki šaljivdžija, a moguće je i da ste upravo stigli iz neke ustanove
za umobolne – baš ništa o tome ne znam. A ako tvrdite da ste po svemu izuzetna osoba koja želi
moju saradnju, moraćete mi o svemu pružiti najneposrednije dokaze.“
„Pa, Maskale, kakve biste to dokaze smatrali odgovarajućim?“
Govoreći to, on dohvati Maskala za ruku i ovaj istog časa oseti kako mu oštar, hladan bol
prolazi čitavim telom… A istovremeno oseti i kako mu mozak naprosto gori. Neka svetlost
16. blesnu pred njim, nalik na rađanje sunca. I on se po prvi put upita da li u toj fantastičnoj
konverzaciji može zaista biti nečeg stvarnog.
„Čujte, Krag“, prozbori on polako, dok su najneobičniji prizori i njihova značenja u punom
neredu vitlali njegovim mozgom, „pominjali ste neko putovanje… Pa dobro, ukoliko je to
putovanje ostvarljivo i meni se pruži prilika da ga obavim, bio bih spreman čak i da se nikad ne
vratim. Za samo jedan dan na toj arkturijanskoj planeti dao bih i sam život. Eto, to vam je moj
stav prema tom putovanju… A sad, dokažite mi da se ne bavite besmislicama. Dajte mi nešto na
osnovu čega bih vam poverovao.“
Za sve to vreme Krag nije skidao pogled sa Maskala, pri čemu mu je lice postepeno ponovo
dobijalo onaj obešenjački izraz.
„Ah, imaćete ta svoja dvadeset četiri sata, a možda i više, premda ne mnogo više. Prava ste
momčina, Maskale, ali moguće je da taj put bude pomalo previše naporan, čak i za vas… Dakle,
poput onih nevernih iz davnina, i vi očekujete neki znak sa neba?“
Maskal se namršti. „Ipak, čitava stvar deluje smešno. Naš je mozak više nego opterećen
onim što se tamo unutra dogodilo. Najbolje bi stoga bilo da krenemo kućama i dobro se
ispavamo.“
Krag ga, međutim, jednom rukom zadrža, dok drugom stade čeprkati po džepu na svojim
prsima, najzad izvukavši nešto nalik na durbin na rasklapanje. U prečniku objektiv jedva da je
imao dva inča.
„Maskale, najpre pomoću ove spravice bacite pogled ka Arkturu. Moguće je da vam to
posluži kao privremen znak. Nažalost, to je jedino što vam u ovom trenutku mogu dati. Ja vam
baš nisam putujući mađioničar… Ali pazite da ne ispustite tu spravicu. Prilično je teška.“
Maskal uze objektiv u ruke i, boreći se s napravom nekoliko minuta, zapanjeno se zagleda u
Kraga. Spravica je težila najmanje dvadesetak funti, mada nije bila veća od kovanog novčića od
jedne krune.
„O čemu je ovde reč, Krag?“
„Pogledajte kroz nju, dobri moj prijatelju. Zbog toga sam vam je i dao.“
Maskalu baš nije bilo lako da drži spravicu, usmerenu prema sjajećem Arkturu, stojeći sa
pogledom na zvezdu onoliko dugo i bez pokreta držeći staklo koliko su mu to mišići dozvoljavali.
A video je sledeće… Zvezda, koja se golom oku prikazivala kao jedinstvena žuta čestica svetlosti,
sada je nedvosmisleno bila podeljena na dva sićušna sunca, pri čemu je veće bilo i dalje žuto,
dok je njegov manji sadrug bio divne plavetne boje. Ali to nije bilo sve. Oko žutog sunca kružio
je srazmerno mali i jedva razaznatljivi saputnik, koji je takođe odavao svetlost, ali ne vlastitu već
dobijajući svetlost dobijenu od svog sunca… Maskal je u nekoliko navrata spuštao i ponovo
dizao ruku sa objektivom, ali mu je isti prizor stalno bio pred očima; ništa više nije mogao da
vidi. Na kraju bez reči vrati sočivo Kragu i ostade tako, grizući svoju donju usnu.
„Slobodno i ti pogledaj“, reče Krag, dodajući spravicu Najtsporu.
Najtspor mu, međutim, samo okrenu leđa i stade se šetkati tamo-amo… Krag se, opet, samo
zajedljivo nasmeja i vrati spravicu u džep.
„Pa, Maskale, jeste li zadovoljni?“
„Arktur je, znači, binarna zvezda… A ona treća tačkica, to je valjda Tormans?“
„Naš budući dom, Maskale.“
17. Maskal, međutim, nastavi da razmišlja.
„Pitate me da li sam zadovoljan… Ne znam, Krag. Sve je tako čudesno i to je jedino što o
svemu mogu da kažem… Ali u pogledu jedne stvari jesam zadovoljan. Mora da u Starknesu
postoje izvanredni astronomi, i ukoliko me pozovete na taj svoj vidikovac, sigurno ću se
odazvati.“
„Pa, evo, pozivam vas. Odande ćemo i krenuti na put.“
„A šta je s tobom, Najtspore?“
„To putovanje mora se svakako obaviti“, odgovori njegov prijatelj pomalo nerazgovetnim
glasom, „premda ne vidim šta će iz svega toga proizaći.“
Krag se oštro zagleda u njega.
„Čini se da bismo morali upriličiti znatno uzbudljiviju avanturu, ne bismo li nekako oduševili
Najtspora.“
„Pa ipak, i on će poći.“
„Ali ne con amore. Poći će samo da bi vama pravio društvo.“
Maskal se još jednom zagleda u masivnu zvezdu, blistavu u svojoj samotničkoj moći; i dok ju
je tako obuhvatao usredsređenim pogledom, srce mu se odjednom preli ogromnom i skoro
bolnom čežnjom, za koju, međutim, u svom umu ne nađe nikakvo objašnjenje. Osećao je jedino
da mu je sudbina vezana za to džinovsko, toliko daleko sunce. Pa ipak, još se nije usuđivao da ni
samom sebi prizna da su Kragove reči bile istinite.
Imao je utisak da su mu haotične primedbe lišene svakog smisla i tek pošto je ostao nasamo
sa Najtsporom, on shvati da takve prizemne misli pripadaju kloparanju točkova iz vremena
železnica.
„Najtspore, ide li i Krag s nama na sever? Nisam ga baš najbolje razumeo.“
„Ne, mi idemo prvi, a on će nam se tamo pridružiti kroz tri dana.“
Maskal je, međutim, i dalje delovao zamišljeno.
„Šta li da mislim o tom čoveku?“
„Za tvoju informaciju“, odgovori mu prijatelj nekako umorno, „još nisam čuo da je ikad
slagao.
18. Glava treća
STARKNES
Nekoliko dana kasnije, u dva sata po podne, Maskal i Najtspor stigoše do vidikovca u
Starknesu, pošto su prethodno prepešačili sedam milja od stanice u Hejlaru. Slabo održavan i
samotan, put je najvećim delom vodio preko prilično visokih grebena, sa pogledom na Severno
more. Sunce je sjalo punom snagom, ali duvao je oštar istočni vetar, ispunjavajući vazduh
hladnoćom i solju. Tamnozeleni talasi bili su prošarani penušavom belinom. Tokom čitavog puta
nisu prestajali da ih prate žalostivi, ali lepi krici galebova.
Vidikovac je najzad iskrsao pred njihovim očima, nalik na neku samodovoljnu zajednicu, bez
komšiluka i kao ugrađen u drugi, daleki kraj tla. Postojale su tri zgrade: jedna omalena, od
kamena, za dnevne potrebe, druga, oniža, koja je služila kao radionica, i, otprilike na dve stotine
metara udaljenosti na severnoj strani, četvorostrana kula od granita, visoka preko trideset
metara. Stambena zgrada i radionica bile su odvojene otvorenim prostorom sa posvud
razbacanim đubretom. Jedan samotni zid okruživao je obe zgrade, osim sa strane koja je gledala
prema moru, gde je samotna zgrada činila neku vrstu produžetka litice. Niko se nije pojavljivao.
Svi su prozori bili zatvoreni i Maskal se mogao zakleti da je čitav posed bio zatvoren i napušten.
U pratnji Najtspora, on prođe kroz otvorenu kapiju i odlučno pokuca na čeona vrata. Na
zvekiru se beše nahvatala debela prašina – očigledno da zdanje nije bilo u upotrebi već duže
vreme. On prisloni uvo na vrata, ali nikakvi šumovi unutar kuće ne dopreše do njega. On potom
pokuša da pokrene bravu, ali uzalud: vrata su bila zaključana.
Dvojica prijatelja potom obiđoše oko kuće, tražeći neki drugi ulaz, ali na zgradi su postojala
samo jedna vrata.
„Ovo baš nije obećavajuće“, progunđa Maskal. „Ovde nema nikoga… Hajde, pokušaj sada ti s
onom straćarom, dok se ja budem bavio kulom.“
Najtspor se, pošto ni pregršt reči nije izgovorio otkako su sišli s voza, i ovog puta ćutke složi i
uputi se preko dvorišta, dok Maskal ponovo prođe kroz kapiju. I pošto je dospeo do same kule,
koja je stajala oprezno udaljena od litice, ono na šta je naišao bila je zakovana ograda.
Zagledavši se pomnije, mogao je da vidi šest prozora, jedan iznad drugog na podjednakoj
udaljenosti; svi su bili na istočnoj strani – to jest, usmereni prema moru. I shvativši da tu baš
ništa neće naći, on se udalji, znatno nezadovoljniji nego kad je došao. I pošto je stigao do
Najtspora, ovaj mu saopšti da su i vrata radionice zaključana.
„Da li nas je uopšte iko primetio?“, upita Maskal nervozno.
„Sve je prazno“, odgovori Najtspor grickajući nokte. „Najbolje bi bilo da razbijemo neki
prozor.“
„Sigurno je da ne nameravam da kampujem ovde napolju, čekajući da Krag izvoli da dođe.“
I on dohvati neku gvozdenu šipku koju nađe u dvorištu, povuče se na bezbednu udaljenost i
hitnu je na prozorče na vratima, slomivši ga u najsitnije parčiće. Pažljivo izbegavajući zaostale
krhotine, Maskal provuče ruku kroz tako načinjen otvor i povuče unutrašnji zaklon i nekoliko
trenutaka potom nađoše se u kući.
Prostorija – inače kuhinja – bila je u neopisivom neredu i prilično jadnom stanju. Nameštaj
19. samo što se nije raspadao, razbijeno posuđe i alat, umesto da budu na policama, stajali su
razbacani po čitavom podu, i sve je bilo prekriveno debelim naslagama prašine. Sve u prostoriji
delovalo je toliko zapušteno da Maskal zaključi da već mesecima niko u nju nije kročio. Sva silina
insekata spokojno se šetkala po zidovima.
Dvojica došljaka potom zađoše u sledeću prostoriju u prizemlju – bile su to kuhinjska
perionica i trpezarija skoro bez nameštaja, sa samo naramkom drva za potpalu – i ista
prljavština, buđ i nebriga zapahnuše im oči. Najmanje pola godine mora da je prošlo otkako ta
prostorija nije bila dirnuta, a možda čak u nju niko nije ni kročio.
„Imaš li i dalje toliko vere u svog Kraga?“, upita Maskal. „Moram ti priznati da je moja na ivici
da se sasvim iscrpi. Ukoliko sve ovo nije samo neka neslana šala, čini mi se da se sve kreće
upravo u tom smeru. Krag verovatno nije nikad ovde živeo.“
„Ipak, pođimo na gornji sprat.“
Ispostavilo se da se na gornjem spratu nalaze biblioteka i tri spavaće sobe. Svi su prozori bili
čvrsto zatvoreni i vazduh je bio prilično zagušljiv. U krevetima se očigledno spavalo, ali pre dugo
vremena, i nikad potom nisu bili dovedeni u red. Na nagužvanoj, izbledeloj posteljini još su
stajali otisci tela spavača. Nije bilo nimalo sumnje da su ti otisci veoma stari, jer sva sila sitne
prašine beše popadala po čaršavima i prekrivačima.
„Šta misliš, ko je to mogao ovde da spava?“, upita Maskal. „Možda osoblje vidikovca?“
„Pre će biti neki namernici, poput nas dvojice. A onda su na brzinu otišli.“
Maskal zaređa i širom otvori prozore u svim sobama, ustručavajući se čak i da diše dok je to
činio. Dve sobe bile su sa pogledom na more; treća, kao i biblioteka, bile su okrenute prema
vresištu sa oštrim usponom. Biblioteka je zapravo bila jedina prostorija u kojoj niko nije boravio;
i Maskal je bio sve ubeđeniji da je, ukoliko uskoro ne budu naišli ni na kakav znak da je tu neko
boravio, naprosto, posredi velika obmana.
Ali i biblioteka, poput ostalih prostorija, bila je puna prašine i ustajalog vazduha.
Pokušavajući neko vreme da razmrda prozor, spuštajući ga i ponovo dižući, Maskal se najzad
sruči u jednu fotelju i s izrazom gađenja zagleda se u svog prijatelja.
„Pa, šta sada misliš o Kragu?“
Najtspor se nasloni na ivicu stola koji je stajao pokraj prozora.
„Možda nam je, ipak, ostavio neku poruku.“
„Kakvu poruku? I zbog čega? Misliš u ovoj sobi – ali ja ne vidim nikakvu poruku.“
Najtspor se stade pomno obazirati po sobi, da bi mu se pogled konačno zaustavio na jednoj
zastakljenoj vitrini u kojoj su se na polici mogle videti samo neke stare boce. Maskal se najpre
zagleda u svog prijatelja, pa potom skrenu pogled na vitrinu. A onda bez reči ustade i krenu u
razgledanje boca.
Bilo ih je ukupno četiri, s tim što je jedna bila veća od ostalih. Manje su imale otprilike osam
inča i sve su izgledale poput torpeda, ali sa ravnim dnom, što im je omogućavalo da stoje
uspravno. Dve od manjih bile su prazne i bez zapušača, dok je u ostalima bila neka bezbojna
tečnost; i imale su neku vrstu pomalo nastranog zapušača sastavljenog od tanke metalne
cevčice sa drškom otprilike na pola puta do dna boce. Na sebi su imale i marke, ali izbledele od
vremena i sa već skoro nečitljivim slovima. Maskal uze pune boce i odnese ih do stola pokraj
prozora, ne bi li imao više svetlosti, dok se Najtspor pomeri da mu načini više mesta.
20. Bilo mu je sada moguće da na većoj pročita SOLARNI PROZRACI; na drugoj, opet – i činilo mu
se to posve nesumnjivim – ARKTUROVSKI PROZRACI.
On podiže pogled i ozbiljno se zagleda u svog prijatelja.
„Jesi li, Najtspore, ikad ranije ovde boravio?“
„Samo sam pogodio da nam je Krag ostavio poruku.“
„Pa, ne znam – možda posredi jeste poruka, ali nama ništa ne znači, ili, bar, ništa ne znači
meni. A šta su to prozraci?“
„Reč je o svetlosti koja se vraća svom izvorištu“, promrmlja Najtspor.
„A kakva bi vrsta svetlosti to mogla biti?“
Najtspor kao da baš nije bio voljan da mu odgovori, ali videvši da Maskal ne skida pogled s
njega, najzad zveknu. „Ukoliko ga svetlost ne povlači, ili ne odguruje, kako bi se suncokret,
prateći kretanje sunca, inače mogao obrtati?“
„Zaista ne znam… Ali pravo je pitanje čemu ove boce služe?“
I dok je to još izgovarao, očiju prikovanih za manju bocu, ona druga, koja je ležala po strani,
odjednom se zakotrlja tako da joj metal zapara po stolu. Maskal krenu da je zadrži i dok mu se
ruka još spuštala ka njoj… boca mu naprosto pred očima iščeznu. Nije se otkotrljala sa stola, već
je bez traga nestala – više je nije bilo…
Maskal se zagleda u sto i posle minut ili dva, izvivši obrve, on se, osmehujući se, okrenu ka
svom prijatelju.
„Izgleda da je posredi neka prilično složena poruka.“
Najtspor je, međutim, delovao kao da se dosađuje.
„Naprosto, ventil je popustio i sadržina se kroz otvoren prozor izlila prema suncu, odnoseći
sa sobom i bocu. Ali boca će sagoreti u Zemljinoj atmosferi, dok će se sadržina rasuti i tako neće
ni stići do Sunca.“
Maskal ga je pažljivo slušao, dok mu je osmeh polako nestajao s lica.
„Postoji li išta što nas sprečava da sa ovom drugom bocom izvedemo jedan mali
eksperiment?“
„Vrati je natrag u vitrinu“, odgovori Najtspor. „Arktur je još ispod horizonta i sve što bi
postigao bilo bi da čitavu kuću pretvoriš u ruševine.“
Maskal ostade neko vreme stojeći pokraj prozora, zamišljeno posmatrajući vresište obasjano
suncem.
„Krag postupa sa mnom kao sa detetom“, reče on najzad. „A možda i jesam dete… i moj
cinizam mora da ga veoma zabavlja. Ipak, zbog čega li je izveo da sve ovo sam otkrijem – ne
uključujem tebe u to, Najtspore… Ali znaš li kada Krag treba da stigne ovamo?“
„Pretpostavljam, ne pre nego što se smrkne“, odgovori mu prijatelj.
21. Glava četvrta
GLAS
Bilo je već prošlo tri sata. Osetivši glad, budući da nisu ništa okusili još od tog jutra, Maskal
bez velike nade siđe u prizemlje da nađe nešto u vidu hrane. Ipak, u jednom pretincu u kuhinji
on naiđe na vrećicu sa već donekle ubuđalom, netaknutom ovsenom kašom, priličnu meru
dobrog čaja u hermetički zatvorenoj posudi i neotvorenu konzervu goveđe paštete. Kao najbolje
od svega, međutim, pokaza se pronalazak na jednoj od polica u trpezariji – neotvorene flaše
prvoklasnog škotskog viskija. I on, dabome, istog časa uze da pripremi skroman obed.
Pumpa u dvorištu najzad proradi posle priličnog truda i on opra i napuni starinski čajnik
vodom. Jedna stolica u kuhinji, isečena na komade satarom, dobro je poslužila da se potpali
vatra. Lako, prašnjavo drvo brzo se razgore na roštiljskoj rešetki i voda u čajniku ubrzo
proključa; malo potom i pronađoše i opraše šoljice. Sve u svemu, dvojica prijatelja desetak
minuta kasnije nađoše se u biblioteci za večerom.
Najtspor je jeo i pio veoma malo, ali se u Maskalu odjednom probudi silan apetit. Budući da
nije bilo mleka, viski ga beše sasvim dobro zamenio i gotovo crn čaj bio je odlično dopunjen
istom količinom alkohola. Tu je mešavinu ispijao šoljicu za šoljicom i još dugo pošto jelo bi
savladano nastavio je da pije. Najtspor je pak nastavljao da ga posmatra sa vidljivim
podozrenjem.
„Misliš li da privedeš kraju tu bocu pre nego što Krag stigne?“
„Krag neće mariti, a i čovek se mora postarati za sebe. Osećam kako me obuzima neki
nemir.“
„Hajde da malo pogledamo unaokolo.“
Šoljica, tek što bi prinesena Maskalovim usnama, odjednom zastade na pola puta.
„Imaš li, Najtspore, u vidu nešto određeno?“
„Mogli bismo prošetati do Sorgijeve provalije.“
„A šta ti je to?“
„Mesto koje treba videti“, odgovori Najtspor, ugrizavši se za usnu.
Maskal ispi šoljicu do kraja, pa ustade.
„Šetnja je uvek bolja nego pijančenje, posebno na jedan ovakav dan… A koliko je to daleko?“
„Tri, četiri milje, do tamo i natrag.“
„Verovatno imaš nešto određeno na umu“, primeti Maskal, „budući da u tebi počinjem da
vidim još jednog Kraga. Pa, ako je i tako, utoliko bolje. Počinjem da budem nervozan i potrebna
mi je akcija.“
Napustili su kuću izišavši na vrata, koja su ostavili za sobom širom otvorena, i posle nekoliko
22. koračaja nađoše se na putu koji je vodio posred vresišta i koji ih je i doveo iz Hejlara. Ovog puta,
međutim, uputiše se dalje, pored kule. Prošavši pokraj nje, Maskal je stade osmatrati sa
pojačanom znatiželjom.
„Čemu ova kula služi, Najtspore?“
„Poletećemo sa platforme na njenom vrhu.“
„Ove noći?“, upita Maskal, bacivši brz pogled na svog prijatelja.
„Da.“
Maskal se nasmeja, ali mu od ostadoše ozbiljne.
„Znači, sada smo pred kapijom za Arktur, a Krag dolazi ovamo da nam je otvori.“
„Kicošu moj, kao da više ne misliš da je to nemoguće“, promrmlja Najtspor.
Nakon jedne ili dve milje put se odvajao od morske obale preko brežuljaka i oštro skretao u
dubinu kopna. Sa Najtsporom kao vodičem, dvojica prijatelja zagaziše travom. Jedva vidljiva
ovčja stazica označavala je na izvesnoj udaljenosti putanju duž ruba litice, ali pri kraju još jedne
milje trag joj se sasvim izgubi. Pred dvojicom ljudi sada su stajali prilično grbavi usponi i padovi,
kao i prelasci preko dubokih udolina. Sunce se lagano skloni iza brda i sumrak se poče brzo
hvatati. Upravo behu stigli do mesta gde je dalje napredovanje izgledalo naprosto nemoguće.
Padina jedne planine, obrasla skoro neprohodnom klizavom travom, spuštala se pod oštrim
uglom gotovo do samog ruba litice. Maskal zastade, pogladi svoju bradu i poče se pitati kakav će
im biti sledeći korak.
„Pomalo je nezgodno hodati ovuda“, primeti Najtspor. „Obojica jesmo vični uspinjanju, ali
ovde za to nećemo imati prilike.“
On pritom pokaza na jedan uzak puteljak, koji je vijugao licem prema provaliji, ispod mesta
na kome su stajali, širokom petnaest do trideset inča. I ne zatraživši od Maskala da ga sledi,
Najtspor istog časa kliznu nadole i ubrzanim koracima nastavi da hoda obodom. Shvativši da mu
nema druge, i Maskal potom krenu za njim. Na stazi nije bilo promena otprilike četvrtinu milje,
ali je hodanje njome išlo na živce: lepo se mogla videti okomitost prema moru, oko stotinu i
pedeset metara ispod. Na nekoliko mesta bili su prinuđeni da se skoro klizaju, ne napredujući
gotovo ni za metar. Zvuk silovitih talasa vinu se odjednom do njih, poput tihe, preteće
grmljavine.
Pošto su zavili iza ugla, puteljak se proširi u neku vrstu stenovite platforme i tu mu bi kraj.
Mala morska draga odvajala ih je sada od litice na drugoj strani.
„Budući da više ne možemo da načinimo ni korak dalje“, reče Maskal, „pretpostavljam da je
ovo ta tvoja Sorgijeva provalija?“
„Baš tako“, odgovori mu prijatelj, pa se najpre spusti na kolena, a potom i čitavom dužinom
ispruži na tlu, sa licem okrenutim nadole. Zatim se glavom i ramenima nagnu nad provaliju i
ostade tako zureći dole u talase.
„Najtspore, šta je to tamo dole tako zanimljivo?“, upita Maskal.
Budući, međutim, da ne dobi nikakav odgovor, on odluči da sledi primer svog prijatelja i već
23. mu se sledećeg trenutka pridruži u osmatranju. Nije bilo ničega vrednog gledanja; jedino što se
sumrak beše produbio i more postalo skoro nevidljivo. Ali, dok je još tako bezuspešno zurio, čuo
je kako odozdo, sa uskog obalskog pojasa, dopire zvuk nalik na bubnjanje nekog bubnja. Zvuk je
bio jedva čujan, ali i prilično razaznatljiv. Bila je reč o četvorotaktnom ritmu, pri čemu je treći
takt bio jasnije naglašen. Maskal se sada, dok je tako ležao, beše sav usredsredio na zvuke.
Bubnjanje nimalo ne beše prigušilo glasnije šumorenje talasa, ali se nekako činilo kao da pripada
nekom drugom svetu… A kada su se ponovo uspravili, on se pomalo smrknuto obrati Najtsporu.
„Došli smo ovamo samo da bismo čuli te zvuke?“
Najtspor ga, međutim, samo okrznu jednim od onih svojih neobičnih pogleda.
„Ovdašnji meštani to nazivaju Sorgijevo bubnjanje. Taj naziv verovatno više nećeš čuti, ali je
moguće da ponovo čuješ bubnjanje.“
„A ako ga čujem, šta bi to trebalo da znači?“, upita Maskal začuđeno.
„Bubnjanje samo po sebi donosi neku poruku. Jedino pokušaj da je sve razgovetnije čuješ…
Ali već se podosta smračilo i vreme je da krenemo nazad.“
Ne razmišljajući, Maskal izvuče svoj sat i pogleda koliko je časova. Bilo je već prošlo šest… Ali
nije on mislio o vremenu, već o Najtsporovim rečima.
Noć se već beše sasvim spustila kada su stigli do vidikovca. Noćno nebo bilo je gotovo
prekrasno ukrašeno gorućim zvezdama. Arktur se beše tek malo izdigao iznad mora, stojeći
tačno nasuprot njima, tamo na istoku. I dok su prolazili pokraj podnožja kuće, Maskal se nemalo
iznenadi videvši da je kapija otvorena, pa žestoko povuče Najtspora za ruku.
„Pogledaj! Krag je stigao.“
„Da, moramo požuriti do kuće.“
„A što da ne uđemo u kulu? On je verovatno tamo, budući da je kapija otvorena. Idem da
pogledam.“
Najtspor samo nešto progunđa, ali se ne usprotivi.
Unutra je sve bilo u najdubljoj pomrčini. Maskal kresnu šibicu i pri tinjavoj svetlosti ukaza im
se donji deo zavojitog kamenog stepeništa.
„Ideš li i ti gore?“
„Ne, čekaću vas ovde.“
Maskal bez oklevanja poče da se penje, ali tek što beše za sobom ostavio nekoliko stepenica,
morao je da zastane, da povrati dah. Činilo mu se da za sobom tegli ne samo jednog već trojicu
Maskala. A kada je nastavio, teškoće sa usponom ne samo da nisu opale već su postajale sve
gore i gore. Gotovo da mu beše postalo fizički nemoguće da nastavi; pluća mu nisu unosila
dovoljno kiseonika, dok mu je srce lupalo poput motora na nekom parobrodu. Znoj mu se
obilato slivao niz lice. Na dvadesetom stepeniku bio je prevalio prvi zavoj na kuli i našao se licem
u lice sa prvim prozorom, postavljenom na jednoj uzvišenoj tobdžinici.
Shvativši da neće moći dalje, on kresnu još jednu šibicu i uspe se do sledeće tobdžinice, kako
24. bi bar nešto mogao videti sa kule. Šibica se ugasi i on se kroz prorez zagleda u zvezde. A onda,
na svoje zaprepašćenje, ustanovi da uopšte nije reč o prorezu, već da je posredi sočivo… Nebo
nije bilo široko otvoren svemirski prostor ispunjen mnoštvom zvezda, već tamno i zamućeno,
usmereno na samo jedan deo, gde su dve zvezde, nalik po meri na dva malena meseca, stajale u
bliskoj vezi; i u njihovoj blizini jedan znatno manji planetni disk, blistav poput Venere i posve
razaznatljiv. Jedno od dva sunca sjalo je blistavo belom svetlošću, dok je drugo bilo zastrašujuće
i užasno plave boje. Ali njihova svetlost, mada gotovo solarna u intenzitetu, nije obasjavala
unutrašnjost kule.
Maskalu nije bilo potrebno dugo vremena da shvati da sistem sfera u koje je gledao beše
ono što je u astronomiji poznato kao zvezda Arktur… Video je to i ranije, pomoću onog
Kragovog stakla, ali tada je prizor bio znatno umanjen, a ni boje blizanaca nisu bile
predstavljene u svojoj punoj nagoti… Ove su mu se boje činile naprosto čudesnim, kao da ih,
posmatrajući ih golim okom, zapravo nije ni video… Zapravo, u Tormans se bio zagledao najduže
i najpomnije. Na njegovo zagonetno i zastrašujuće tlo, udaljeno milionima milja, bilo mu je
obećano da će zakoračiti, pa makar i same kosti tamo ostavio… Neobična bića koja je tamo
trebalo da upozna i dotakne već behu živela svojim životom…
Jedan dubok, uzdišući šapat stiže do njega sa jedva metar udaljenosti. „Zar ne shvataš,
Maskale, da si samo instrument koji će biti upotrebljen i potom odbačen? Najtspor je već
zaspao, ali kada se on probudi, ti ćeš morati da umreš. Ti ćeš poći, ali će se on vratiti.“
Drhtavih prstiju, Maskal brzo kresnu još jednu šibicu. Nikoga u blizini nije bilo i sve je bilo
tiho, kao u grobu.
Glas se više nije objavljivao i pošto je sačekao još nekoliko trenutaka, Maskal se poče
spuštati ka podnožju kule. I pošto je izišao na čist vazduh, osećanje prekomerne težine u njemu
nestade, ali on ipak nastavi otežano da diše i podrhtava, poput čoveka koji je do maločas prtio
pretežak teret.
Najtsporovo tamno obličje bešumno mu se približi.
„Je li Krag bio tamo?“
„Ako i jeste bio, ja ga nisam video. Ali čuo sam neki glas.“
„Kragov?“
„Ne, nije bio Kragov… Ali upozorio me je da te se čuvam.“
„Da, i ti ćeš se naslušati sličnih glasova“, zaključi Najtspor zagonetno.
25. Glava peta
NOĆ POLASKA
Kada su se vratili u kuću, prozori su već bili zamračeni, a vrata širom otvorena, baš kao što ih
behu ostavili; Krag, ipak, po svoj prilici još nije stigao. Maskal obiđe čitavu kuću, paleći šibice
jednu za drugom u svakoj od soba – i po završetku ispitivanja bio je spreman da se zakune da
čovek koga su očekivali nije ni nos promolio u tu zgradu. Pipajući unaokolo, nekako se dovukoše
do biblioteke, gde se sručiše u naslonjače u potpunom mraku, spremni da čekaju, jer im ionako
ništa drugo nije preostajalo. Maskal pripali lulu i krenu da ispija ono što beše preostalo od
viskija. Kroz otvoren prozor moglo se, nalik na kloparanje voza, čuti kako se morski talasi
razbijaju o stenje podno litice.
„Mora biti da je Krag ipak u kuli“, reče Maskal, prekidajući tišinu.
„Da, verovatno posluje oko priprema.“
„Nadam se da ne očekuje da mu se tamo pridružimo. Bilo bi to preko svih mojih moći – ni
sam, zaboga, nemam pojma zbog čega. To stepenište kao da u sebi nosi neki ogroman magnet.“
„Reč je o tormanstičkoj gravitaciji“, promrmlja Najtspor.
„Jasno mi je šta želiš da kažeš – ili, tačnije, nije mi jasno – ali nije ni važno.“
On ćutke nastavi da puši, povremeno uzimajući popriličan gutljaj pića.
„Ko je taj Surtur?“, upita on iznenada.
„Svi smo ti mi idi mi-dođi mi, ali je on gazda.“
Maskal bi spreman da i to proguta.
„Možda jesi u pravu, jer, premda ne znam baš ništa o njemu, već samo njegovo ime izaziva u
meni blago uzbuđenje… Poznaješ li ga lično?“
„Mora biti… Zaboravio sam“, odgovori Najtspor gotovo mucavim glasom.
Maskal ga iznenađeno pogleda, ali u mrklom mraku sobe nije mogao ništa videti.
„Zar zaista poznaješ toliko izuzetnih ljudi, da bi neke od njih mogao zaboraviti?… Možeš li mi
bar reći sledeće: da li ćemo ga sresti tamo gde odlazimo?“
„Suočićeš se sa smrću, Maskale… I ništa me više ne pitaj – ništa ti ne mogu reći.“
„Pa, onda, da nastavimo da čekamo Kraga“, zaključi Maskal hladno.
Desetak minuta kasnije čeona vrata s treskom se otvoriše i začuše se nečiji žurni koraci kako
se uspinju stepeništem. Maskal ustade, osećajući kako mu srce ubrzano lupa.
Krag se najzad pojavi na vratima, noseći u ruci lampu sa prigušenom svetlošću. Na glavi je
imao šešir, a i delovao je nekako kruto i preteći. I pošto je nekoliko trenutaka osmotrio dvojicu
prijatelja, on uđe u sobu i stavi svetiljku na sto. Svetlost lampe jedva da je i zidove činila
razaznatljivim.
„Znači, Maskale, stigli ste?“
„Reklo bi se – ali jedva da mogu da vam zahvalim na gostoprimstvu, budući da je bilo
upadljivo po svom nepostojanju.“
Krag se, međutim, i ne obazre na njegove reči.
26. „Jeste li spremni da krenemo?“
„U svakom pogledu – kada i vi budete spremni. Ovde baš nije tako zabavno.“
Krag ga kritički osmotri. „Čuo sam da ste se muvali po kuli. Ali, kako izgleda, niste stigli do
vrha.“
„Čini se da postoji neka prepreka, a i Najtspor me je obavestio da ćemo krenuti sa njenog
vrha.“
„S druge strane, sve ostale svoje sumnje ste otklonili?“
„Do ovog časa, Krag, um mi je ostao posve otvoren. I veoma bih voleo da vidim šta sve
možete da učinite.“
„Ništa više se od vas i ne traži… Ali, što se kule tiče… Poznato vam je da, ukoliko niste u
stanju da se uspnete do vrha, nećete biti u stanju ni da podnesete gravitaciju Tormansa?“
„U tom slučaju moram da ponovim da je svakako posredi neka neobična prepreka, budući da
svakako neću moći da se uspnem do samog vrha.“
Krag stade da pretura po džepovima, napokon izvukavši jedan nožić na rasklapanje.
„Skinite kaput i zavrnite rukav na košulji“, zatraži on.
„Mislite li da mi napravite zarez tom spravom?“
„Da, i ne bunite se, jer je sve bezbedno, premda verovatno nećete ništa razumeti.“
„Ipak, načiniti zarez jednim nožićem…“, primeti Maskal nasmejavši se.
„Odgovaraće, Maskale“, dobaci mu Najtspor.
„Pa onda, svemirski aristokrato, zadigni i ti rukav“, reče Krag. „Da vidimo od čega je tvoja krv
načinjena.“
Najtspor poslušno učini što od njega bi zatraženo.
Krag izvuče veće sečivo i bez oklevanja, gotovo nemarno načini zarez na Maskalovoj ruci.
Rana je izgleda bila duboka, jer krv poče slobodno da teče.
„Treba li da previjem ranu?“, upita Maskal, mršteći se od bola.
Krag pljesnu rukom po rani. „Možete da spustite rukav. Više neće krvariti.“
Potom se okrenu ka Najtsporu, koji podnese postupak s mrgodnom ravnodušnošću i Krag
potom odbaci nožić na pod.
Užasan bol, koji je dolazio iz rane, poče da struji Maskalovim telom i on pomisli da će se
onesvestiti; bol, međutim, istog časa prestade i pretvori se u draškanje u ranjenoj ruci, jedva
dovoljno da oseti blagu nelagodnost.
„Gotovi smo“, reče Krag, „a sada pođite za mnom.“
Uzevši svetiljku, on se uputi ka vratima, dok ostala dvojica pohitaše za njim, ne bi li ostali pri
svetlosti lampe; trenutak potom, bučno kloparajući po golom podu napuštene kuće, na kraju se
spustiše niza stepenište. Krag ih sačeka da izađu, a onda zalupi vrata za njima tako žestoko da su
se svi prozori zatresli.
Dok su se, međutim, užurbano približavali kuli, Maskal ga dohvati za ruku.
„Tamo gore, na stepenicama, čuo sam nečiji glas.“
„I šta Vam je rekao?“
„Da ja krenem, ali ne i Najtspor.“
27. Krag se nasmeja.
„Putovanje je izišlo na rđav glas“, objasni on, malo zastavši. Mora da ima zlomislenih, koji…
Pa, želite li možda vi da odustanete?“
„Ni sam ne znam šta želim. Ali mislio sam da je čitava stvar dovoljno zanimljiva i da bi je bilo
vredno pomenuti.“
„Nije tako loše čuti glasove“, primeti Krag, „ali morate imati na umu da nije baš premudro
sve što dolazi iz sveta mraka.“ Najzad, kada su stigli do otvorene kapije kule, on bez oklevanja
zakorači na zavojito stepenište i stade se spretno, gotovo trkom uspinjati, noseći i dalje
svetiljku. U izvesnoj se meri ustručavajući, Maskal krenu za njim, imajući u vidu prethodno
bolno iskustvo sa tim stepeništem; ali kada, posle nekoliko prvih koračaja, ustanovi da i dalje
ravnomerno diše, njegove bojazni namah se rasplinuše i on s olakšanjem shvati da čak može da
poskakuje kao kakvo devojče.
Pošto su stigli do najdonjeg prozora, Krag bez zastajanja produži dalje, ali se Maskal zadrža
kod sočiva da još jednom osmotri čudesan prizor Arkturovog sistema… Sočivo, međutim, kao da
u međuvremenu beše izgubilo svoja magična svojstva… pretvorivši se u običnu staklenu ploču
kroz koju se moglo videti samo uobičajeno zvezdano nebo.
Uspinjanje se nastavilo i kod drugog i trećeg prozora on se ponovo zaustavi i zagleda napolje,
ali je i dalje pred njim stajao uvek isti prizor. Najzad odustade i više se i ne potrudi da pogleda
kroz naredne prozore.
Krag i Najtspor u međuvremenu behu odmakli, odnoseći sa sobom i svetlost lampe, tako da
je morao uspon da okonča sam i u potpunoj tmini. I tek kada se našao u blizini samog vrha, on
ugleda žućkastu svetlost koja je dopirala kroz pukotinu na napola odškrinutim vratima. Njegovi
sadruzi stajali su nasred jedne omanje prostorije, odvojene od stepeništa grubim drvenim
oplatama; u prostoriji jedva da je bilo nekog nameštaja, a pogotovo nije bilo ničega za
astronomske potrebe. Svetiljka je stajala na stolu.
Maskal stupi unutra i stade se radoznalo osvrtati oko sebe.
„Jesmo li na vrhu?“
„Ne računajući platformu, koja se nalazi upravo iznad naših glava“, odgovori Krag.
„Zbog čega onaj najdonji prozor nije delovao kao uveličavajuće staklo, kao što je bio
prethodno slučaj ove večeri?“
„Ah, propustili ste priliku“, odgovori Krag, iscerivši se. „Da ste tada nastavili sa usponom,
videli biste stvari od kojih i samo srce zatreperi. Sa petog prozora, na primer, videli biste
Tormans kao reljefni kontinent; a sa šestog ugledali biste ga kao veliku ravan… Ali sada za tim
više nema potrebe.“
„Ali zašto… i kakve bi uopšte potrebe bilo za tim?“
„Stvari su se promenile, dragi prijatelju, zahvaljujući toj ranici na vašoj ruci. Iz istog razloga
zbog koga ste ovog puta bili u stanju da se uspnete stepenicama, nije bilo potrebe da zastajete i
da se en route predajete iluzijama.“
„Vrlo dobro“, složi se Maskal, premda nije baš najbolje razumeo šta je ovaj hteo da kaže. „Ali
da li je ovo Surturovo stanište?“
„Provodio je vreme ovde.“
„Voleo bih, Krag, da mi malo potpunije opišete tu zagonetnu ličnost. Možda nećemo imati
28. drugu priliku.“
„Ono što sam rekao o prozorima odnosi se i na Surtura. Nema potrebe da gubimo vreme u
nastojanju da ga vizuelno predstavljamo, pošto ćemo veoma brzo videti kako izgleda u
stvarnosti.“
„Pa, onda da krenemo“, prihvati on i umorno stisnu rukama oči.
„Treba li da se svučemo?“, upita Najtspor.
„Naravno“, odgovori Krag i stade usporenim kretnjama da zbacuje sa sebe odeću.
„Zbog čega se svlačimo?“ upita Maskal, ipak sledeći primer dvojice svojih saputnika.
Krag se nekoliko puta lupnu po svojim masivnim grudima, obraslim gustim maljama, kao u
kakvog majmuna. „A ko bi znao da kaže kakva je sada moda na Tormansu? Moguće je da ćemo
morati da pružimo korake – premda ne kažem da će to baš biti neophodno.“
„Aha!“, uzviknu Maskal, našavši se tek na polovini razodevanja.
Krag ga lupnu po zadnjici. „Moguće je, Maskale, i dodavanje novih organa za postizanje
zadovoljstva… Dopada li vam se?“
Tri čoveka sada su stajali goli kao od majke rođeni. Što se čas polaska više bližio, Maskalova
bodrost sve više je rasla.
„Pa, da popijemo po jednu u čast srećnog putovanja“, uzviknu Krag i dohvati jednu flašu i
golim prstima joj odbi zapušač. Nigde na vidiku nije bilo čaša, i on nali vino boje ćilibara u neke
napukle šolje.
Videći da druga dvojica ispijaju tekućinu, i Maskal otpi nekoliko gutljaja iz svoje šolje…
osetivši se kao da je upravo progutao neki naelektrisani metalni komad. Krag se, opet, sruči na
pod i prevrnu na leđa, mlatarajući nogama po vazduhu. Potom, dok je pokušavao da povuče
Maskala i svali ga na sebe, odjednom se između njih dvojice nađe igračka u obliku konjčeta.
Najtspor pokuša da je ukloni, ali konjče nastavi da vitla tamo-amo, kao kakva pobesnela
životinjica.
Odjednom, sa spoljašnjih vrata, ukaza se izdužen, izbušen zid, kakav je samo neka zla veštica
mogla da smisli.
„Šta je sad ovo?“, dreknu Maskal, nastojeći da se oslobodi Kraga.
Krag se skoro previ od smeha. „Neki škotski duh pokušava da nam nešto odsvira na svojim
nekadašnjim gajdama – u čast našeg polaska na put.“
Najtspor se zagleda u Kraga.
„Maskal će spavati za sve vreme puta?“
„I ti takođe, ukoliko to želiš, moj altruistički prijatelju. Ja sam pilot, ali vas dvojica, kao
putnici, možete se zabavljati kako god vam je volja.“
„Hoćemo li najzad krenuti?“, upita Maskal.
„Da, Maskale, upravo prelazimo Rubikon. Ali kakav Rubikon! Da li vam je poznato da je
svetlosti potrebno otprilike stotinu godina da bi stigla do Arktura? A mi ćemo to učiniti za samo
devetnaest sati.“
„Znači li to da hoćete da kažete da je Surtur već tamo?“
„Surtur je uvek tamo gde želi da bude. Veliki putnik.“
„Zar ga neću videti?“
29. Krag stade ispred njega i zagleda mu se u oči.
„Ne zaboravite da ste to sami tražili, a i želeli. Veoma malo sveta sa Tormansa može se u
pogledu saznanja o njemu izjednačiti s vama, ali vaše pamćenje biće vam vaš najgori prijatelj.“
Krag ih potom povede nagore, nekom vrstom lestvica, provlačeći se kroz otvor do ravnog
krova iznad. I pošto su stigli, on uključi malu električnu lampu.
Maskal zadivljeno osmotri kristalni torpedo koji je trebalo da ih provede čitavom širinom
vidljivog svemira. Letelica je imala četrdeset stopa u dužini, osam stopa u širini i isto toliko u
visini. Rezervoar u kome se nalazilo arkturijansko potisno gorivo stajao je u prednjem delu, dok
je sama kabina bila pozadi. Vrh torpeda bio je usmeren prema jugoistočnoj strani neba. Čitava
mašina stajala je na ravnoj platformi, uzdignute oko četiri stope iznad same platforme,
verovatno da ne bi imala nikakav otpor pri poletanju.
Krag upali svetlo na ulazu u kabinu, kako bi im omogućio da uđu. Međutim, pre nego što je
to učinio, Maskal se još jednom oštro zagleda u džinovsku, daleku zvezdu, koja će odsad pa
nadalje biti njihovo sunce. On se namršti, lako stresavši ramena, i zakorači unutra, sledeći
Najtspora. Krag se provuče pored njih i smesti u pilotsko sedište. Zatim odbaci lampu kroz
otvorena vrata, pa ih pažljivo zatvori, učvrsti i zakova.
Najzad, on povuče starter-palicu i torpedo se poče lagano odvajati od platforme. Prilično se
sporo udalji od kule i usmeri prema moru. Brzina mu se osetno povećavala, premda ne
prekomerno, sve dok, otprilike, nisu stigli do početka Zemljine atmosfere. Krag onda otpusti
brzinski ventil i vozilo jurnu brzinom koja je čak prevazilazila i brzinu svetlosti.
Maskal, međutim, ne dobi priliku da kroz kristalne zidove posmatra nebesku panoramu koja
se ogromnom brzinom menjala. On odjednom oseti silnu pospanost i naglo stade otvarati oči,
čak desetak puta, ali mu tek trinaesti pokušaj konačno ostao bez uspeha. I od tog časa on usnu
najdubljim snom.
Zabrinut, gladni izraz nije silazio s Najtsporovog lica. Sve drugo osim neba kao da u njemu
nije budilo baš nikakvo interesovanje.
Krag je sedeo držeći ruke na upravljačkoj ručici, ne skidajući gotovo mahnit pogled sa svojih
fosforescirajućih karata i merača.
30. Glava šesta
DŽOJVIND
Bila je još mrkla noć kada se Maskal probudio iz svog dubokog sna. Vetar ga je zasipao po
telu, blag ali čvrst poput nekog zida, ni nalik na bilo šta što beše iskusio na Zemlji. Ostao je neko
vreme opružen na tlu, kao da nije mogao da ustane zbog svoje prekomerne težine. Trnući bol,
za koji nikako nije mogao odrediti odakle potiče, peo mu se uz telo od nogu, nalik na živčani
udar koji nadjačava sve druge osećaje. Naprosto, nije prestajao da ga muči; povremeno bi ga
činio mahnitim, da ga trenutak potom ne bi ni osećao.
On odjednom oseti kako mu nešto teško pritiska čelo. Podigavši ruku, on napipa neku
mesnatu izbočinu, nalik na omanju šljivu, sa udubljenjem u srednjem delu, ali kojem nije mogao
da napipa dno. Odmah potom postade svestan i dva poveća čvora na svom vratu, dva ili tri
centimetra ispod ušiju.
Na mestu, opet, gde mu se nalazilo srce beše se pojavio jedan pipak. Bio je dužine ruke, ali
tanak, poput kakvog biča, mek i savitljiv.
Onog trenutka, međutim, kada je počeo da dolazi do saznanja o svrsi ovih novih organa, srce
poče sa pumpanjem. O čemu god da je bila reč – ili nije bila reč – jedno je bilo nesumnjivo:
nalazio se na stranom svetu.
Jedan deo neba u međuvremenu beše počeo da bledi, postajući svetliji od ostalih. Maskal
pozva svoje saputnike, ali mu ne stiže nikakav odgovor i to ga naljuti. Nastavio je da ih s
vremena na vreme doziva – podjednako uznemiren ne odazivanjem i zvukom svojih glasnica.
Konačno, pošto i dalje nikakav odgovor nije stizao, zaključi da je pametnije ne dizati preveliku
buku i nakon toga ostade da leži ne oglašavajući se, mirno čekajući da vidi šta će se dogoditi.
Posle izvesnog vremena, on ugleda neke nejasne senke kako stoje pokraj njega; ali to nisu
bili njegovi prijatelji.
Bledo, mlečasto isparenje poče da potiskuje crnilo noći, pri čemu se na gornjem delu neba
pojavi i ružičasti preliv. Na Zemlji, pomisli on, to bi se moglo nazvati praskozorjem. Svitanje je
polako, jedva uočljivo, bilo sve intenzivnije, ali potrajalo je prilično dugo.
Maskal tek tada ustanovi da leži na pesku – grimizne boje. Tamne senke koje beše ugledao
bili su žbunovi, sa crnim stabljikama i tamnocrvenim lišćem. Inače, ništa drugo nije se moglo
videti.
Najzad je svanulo. Bilo je, međutim, suviše izmaglice da bi se sunce moglo kroz nju probiti,
ali ubrzo svetlina dana postade jača čak i od one usred podneva na Zemlji. I vrućina uskoro
postade velika, ali Maskalu to nije smetalo – ublažavalo mu je bolove i smanjivalo osećaj da se
lomi pod preterano naraslom telesnom težinom. Ali sa izlaskom sunca i vetra beše nestalo.
Pokušao je da se uspravi, ali jedva da je uspeo da stigne do kolena. Nije mogao da sagleda
dalju okolinu. Izmaglica se beše tek delimice povukla i sve što je mogao da vidi bio je uzak pojas
grimiznog peska, sa desetak ili dvadesetak žbunova svuda unaokolo.
A onda oseti blag, svež dodir u zadnjem delu vrata. On se nervozno nagnu unapred, ali samo
se preturi i ponovo se, potrbuške, nađe ležeći na pesku. Brzo se obazrevši, sa zaprepašćenjem
ugleda neku ženu kako stoji iza njega.
31. Na sebi je imala lepršavu, manje ili više klasično skrojenu, bledozelenu odeću. Po zemaljskim
merilima bila je lepa, jer je – premda joj je lice u osnovi bilo ljudsko – imala (ili su joj bili
ugrađeni?) još neke organe koje Maskal beše i na sebi uočio. Imala je takođe i pipak u predelu
srca. Ali kada je konačno seo i pogledi im se sreli i ostali povezani uz vidljivu naklonost, on kao
da se beše zagledao posred duše koja kao da je bila hram ljubavi, topline, blagosti, nežnosti i
bliskosti. Takva je bila plemenita prisnost njenog pogleda da on pomisli da je oduvek poznaje.
Nakon toga, on kao da spoznade i svu ljupkost njene pojave. Bila je visoka i vitka i pokreti su joj
bili tanani kao kakva muzika. Put joj nije bila samrtno blede, neprozirne boje, kao u kakve
zemaljske lepotice, već nekako svetlucava; nijanse su joj se neprestano menjale, sa svakom
mišlju ili emocijom, ali nijedna od njih nije bila previše živa – zapravo su bile tanane, uvek u
nekom polutonu, i gotovo poetske. Imala je veoma dugu, opuštenu kosu boje lana. Dodatni
organi – pošto se na njih već beše privikao – Maskalu se sada činilo kao da nešto dodaju njenom
licu, nešto upadljivo i jedinstveno. Nije umeo jasno da odredi o čemu je reč, ali se činilo da su
čitavoj njenoj pojavi dodavali neku vrstu povučenosti i prefinjenosti. Ti organi nisu bili ni u
kakvoj suprotnosti sa lepotom njenih očiju ili anđeoskom čistotom njenih crta – već kao da su
išli negde u dubinu – sa tonom u kojem se gubio svaki prizvuk uobičajenog, svakodnevnog
devojaštva.
Pogled joj je bio toliko prijateljski i nenametljiv da Maskal ne oseti baš nikakvu poniženost
što sedi pokraj njenih nogu, nag i bespomoćan. Ona kao da beše osetila njegovu nepriliku i
dobaci mu odeću koju je sve vreme nosila u ruci. Bila je slična njezinoj, ali tamnije, muževnije
boje.
„Misliš li da ćeš moći sam da se obučeš?“
Bio je jedva svestan tih reči, ali joj se nikakav glas nije čuo.
Uz malo naprezanja on se osovi na noge i ona mu pomože da iziđe na kraj sa oblačenjem.
„Jadni čoveče – koliko mora da si pretrpeo“, reče ona, istim onim nečujnim, neizgovorenim
jezikom. Ovog puta, međutim, on ustanovi da je ono što je rekla doprelo do njega zahvaljujući
posredstvu novog organa na njegovom čelu.
„Gde se nalazim? Je li ovo Tormans?“, upita on. Ali, dok je to još izgovarao, on oseti kako se
tetura i ona mu pomože da ponovo sedne.
„Da… svakako. I, nalaziš se među prijateljima.“
Međutim, uputivši mu blag osmeh, ona progovori naglas, na engleskom. Iz nekog razloga,
njen ga glas podseti na aprilski dan – tako je bio svež, nemiran i devojački.
„Sada mogu da razumem tvoj jezik. U početku mi je bio tuđ. Ubuduće ću s tobom razgovarati
preko usta.“
„Ovo je zaista čudesno! A kakav je ovo organ?“, upita on, opipavajući svoje čelo.
„Zove se universus. Pomoću njega čitamo misli jedni drugima; na taj način jedni drugima
ulazimo i u samo srce.“
On se osmehnu. „Kažu ponekad da nam je govor darovan da bismo mogli jedni druge da
razočaravamo.“
„Možemo jedni druge razočaravati i mislima. Ali ja uvek mislim o najboljem, ne o najgorem.“
„Jesi li videla moje prijatelje?“
Pažljivo ga je, ćutke, posmatrala neko vreme, pre nego što je odgovorila.
32. „Zar nisi došao sam?“
„Doputovao sam ovamo u nekoj mašini, zajedno sa još dva čoveka. Mora da sam se pri
dolasku onesvestio, jer ih više nisam video.“
„Baš čudno! Ne, nisam ih videla. Nemoguće je da su ovde, inače bismo za to morali znati.
Moj muž i ja…“
„Kako ti je ime, tebi ili tvom mužu?“
„Moje je ime Džojvind, a njegovo Panejv. Živimo prilično daleko odavde; ali, uprkos tome, do
nas je stiglo (obaveštenje) da ležiš ovde bez svesti. Skoro da smo se posvađali oko toga ko od
nas dvoje treba da pođe do tebe, ali sam na kraju ja izišla kao pobednica.“ Ona se nasmeja.
„Pobedila sam jer sam izdržljivija od njega; ali on je jači u saznavanju stvari.“
„Hvala ti, Džojvind“, odvrati Maskal jednostavno.
Boje na njenoj koži stadoše se ubrzano smenjivati.
„Oh, zbog čega to kažeš? Kakvog većeg zadovoljstva ima nego kad si prema nekome zaista
ljubazan? Ja naprosto uživam u svakoj prilici kad… Ali sada moramo međusobno da razmenimo
krv.“
„Šta ti to znači?“, upita on, prilično iznenađen.
„Moramo… Tvoja krv suviše je gusta i teška za naš svet. Sve dok ne budeš dobio jednu
infuziju moje krvi, ne nadaj se da ćeš moći da ustaneš.“
Maskala obli rumenilo.
„Iskreno, osećam se ovde kao prava neznalica… Ali da li će te to boleti?“
„Ukoliko ti vlastita krv zadaje bol, pretpostavljam da bi ga mogla i meni zadati. Ali bol bismo
podelili.“
„Ovo je, stvarno, za mene posve nova vrsta gostoprimstva“, promrmlja on.
„Zar i ti za mene ne bi isto učinio?“, upita Džojvind, napola se smešeći i napola uznemireno.
„Ne bih mogao da odgovorim kako bih se na ovom svetu ponašao u bilo kom pogledu. Jedva
da mi je poznato i gde se nalazim… Ali da, naravno – učinio bih, Džojvind.“
Tokom njihovog razgovora bilo je već sasvim svanulo. Izmaglica se beše podigla sa tla,
zadržavši se još samo u gornjim slojevima atmosfere. Pustinja sa grimiznim peskom protezala se
svuda unaokolo – zapravo, osim jednog mesta – u kojem se nalazila neka vrsta oaze; reč je bila o
nekom oniskom brežuljku, prekrivenom, od podnožja do vrha, niskim crvenkastim drvećem. Bili
su od brežuljka udaljeni oko četvrtinu milje.
Džojvind beše sa sobom donela jedan kremeni nožić. Sasvim pribrana, ona pažljivo načini
dubok zarez na svojoj mišici i Maskal ponovo, najozbiljnije, od nje zatraži objašnjenje.
„Ama, stvarno, ovo nije baš ništa“, reče ona i nasmeja se. „A i kad bi bila reč o žrtvi koja
zapravo i nije žrtva – kakvu bih ja onda zaslugu u tome imala? A sada, hajde – daj mi ruku!“
Krv joj se slivala niz mišicu, ali nije bila crvena, već nekako mlečno bela, poput opala.
„Ne tu!“, uzviknu Maskal, povlačeći se. „Na njoj već imam jednu posekotinu.“ On joj
podnese drugu mišicu i krv pokulja.
Džojvind pažljivo i umešno spoji dve načinjene rane, a onda čvrsto pritisnu svoju ruku na
Maskalovu i duže vreme je tako zadrža. Maskal postepeno stade osećati kako se u njemu javlja
prijatnost, šireći se potom čitavim telom; i stara lakoća i pokretljivost počeše da mu se vraćaju.
33. Posle otprilike pet minuta kao da se neki duel dobrih osećanja zametnu među njima; on požele
da skloni svoju ruku, ali je ona nastavljala. Na kraju on ipak prevagnu, ali skoro kao da je bilo
prekasno – stajala je tu, pred njim, bleda i kao bez tračka energije u sebi.
Pogledala ga je mnogo ozbiljnijeg lica nego ijednog ranijeg trenutka, kao da se neki
nepojmljivo dubok bezdan otvorio pred njenim očima.
„Kako se zoveš?“
„Maskal.“
„A odakle dolaziš, sa tom užasnom krvlju?“
„Sa sveta koji mi nazivamo Zemljom… Džojvind, moja krv očigledno ne odgovara ovom svetu,
ali, na kraju krajeva, to se moglo i očekivati… Žao mi je što si kroz sve ovo prošla.“
„Oh, nemoj mi tako govoriti! To je moralo da bude obavljeno. Svi mi moramo da pomažemo
jedni drugima. Ipak, oprosti… osećam se nekako zagađeno.“
„Nije ni čudo, jer za jedno žensko stvorenje mora da je strašno kada mu se u vene ulije krv
nekog stranog čoveka i to, još, sa tuđe planete. Da nisam bio toliko slab i obeznanjen, sigurno je
da to nikad ne bih dozvolio.“
„Ali ja bih to i dalje zahtevala. Nismo li svi mi braća i sestre? Ali, Maskale, zbog čega si uopšte
došao ovamo?“
On, međutim, ne propusti da oseti blago nespokojstvo u njenom glasu.
„Da li ćeš smatrati šašavim ako ti kažem da mi je to i samom jedva poznato? Prispeo sam
ovamo s onom već pomenutom dvojicom ljudi. Možda me je povukla radoznalost, a možda je
posredi bila moja sklonost prema pustolovinama.“
„Možda“, složi se Džojvind. „Ipak, pitam se… Ti tvoji prijatelji mora da su neki užasni ljudi.
Zbog čega su oni došli ovamo?“
„To već mogu da ti kažem. Došli su ovamo da slede Surtura.“ Licem joj u magnovenju pređe
senka uznemirenosti.
„Ne razumem ih sasvim. Jedan od njih u najmanju ruku mora biti kvaran; pa ipak, ukoliko
zaista sledi Surtura – ili Uobličitelja, kako ga ovde zovu – nemoguće je da bude kvaran.“
„A šta ti znaš o Surturu?“, upita Maskal zapanjeno.
Džojvind neko vreme ostade ćuteći, zagledavši mu se u lice. Mozak mu je neumorno radio,
kao da neko spolja pretura po njemu.
„Vidim… a ipak ne vidim“, oglasi se ona najzad. „Veoma je teško… Tvoj bog veoma je užasno
biće, bestelesno, neprijateljsko, nevidljivo. Mi se ovde ne klanjamo takvom bogu. Reci mi, da li
je ikad ijedan čovek ugledao tog tvog boga?“
„Džojvind, šta bi sve ovo trebalo da znači? Čemu sva ta pitanja o bogu?“
„I sama bih to želela da znam.“
„U drevna vremena, kada je Zemlja bila mlada i velika, za svete ljude govorilo se da se sreću i
razgovaraju sa Bogom, ali su ti dani već odavno prošlost.“
„Naš je svet još uvek mlad“, primeti Džojvind, „i on se uobličava među nama i menja zajedno
s nama. Stvaran je i delatan – prijatelj i ljubavnik. Njegovo nas je uobličavanje načinilo i on voli
svoje delo.“
„Da li si ga ikad srela?“, upita Maskal, jedva verujući svojim ušima.
34. „Nisam. Nisam još ništa učinila da bih to zaslužila. Moguće je da ću jednog dana dobiti priliku
da žrtvujem sebe i možda ću onda biti nagrađena time da se vidim sa Uobličiteljem i razgovaram
s njim.“
„Očigledno je da sam došao na tuđ svet. Ali zbog čega tvrdiš da je on isto što i Surtur?“
„Da, isti je. Mi žene nazivamo ga Uobličiteljem, a to čini i dosta muškaraca, ali ga manji broj
među njima naziva i Surtur.“
Maskal nehotice gricnu svoj nokat. „Da li si ikad čula za Kristalita?“
„I to je još jedno Uobličiteljevo ime. Vidiš i sam da ima mnogo imena – što samo pokazuje
koliko je zastupljen u našem umu. Kristalit je ime kojim se izražava ljubav.“
„Zaista neobično“, primeti Maskal. „Stigao sam ovamo sa posve drugačijim predstavama o
Kristalitu.“
Džojvind odmahnu glavom.
„U onom šumarku tamo nalazi se jedan njegov pustinjski spomenik. Pođimo tamo i
pomolimo se, a onda ćemo nastaviti putem za Polingdred. Tamo mi se nalazi dom. Prilično je
daleko odavde, a moramo stići donde pre blodsombra.“
„A sad, šta ti je taj blodsombr?“
„Tokom blizu četiri sata, sredinom dana, brančspelovo zračenje odaje toliku toplotu da
naprosto niko ne može da podnese njegovu vrelinu. Mi taj deo dana nazivamo blodsombr.“
„A – taj brančspel – to je drugo ime za Arktur?“
Džojvind napokon diže ruke od svoje ozbiljnosti i nasmeja se. „Ma, naravno, Maskale, mi
svoja imena ne preuzimamo od vas… Ni ja baš ne mislim da su naša imena posebno poetska, ali
bar slede prirodu.“
Ona ga potom blagonaklono dohvati za ruku i povede prema brežuljku obraslom žbunovima.
I dok su još bili na putu ka svom odredištu, sunce se probi kroz gornje slojeve izmaglice, uz
užasan nalet pržeće vreline. Kao da je neko upravo otvorio užarenu pećnicu, vrelina udari
Maskala posred glave. On nevoljno podiže oči, ali gotovo istog časa spusti pogled, kao da ga je
munja ošinula. Sve što za trenutak beše uspeo da vidi bila je blistava električna kugla, u
promeru dvaput veća od zemaljskog sunca. Skoro nekoliko minuta kao da beše oslepeo.
„Gospode!“, uzviknu on. „Ako je ovako rano izjutra, mora biti da si posve u pravu što se tiče
blodsombra!“
Nekoliko podužih trenutaka prođe pre nego što se povratio.
„Džojvind“, oglasi se on ponovo, „a koliko su ovde dugi dani?“, upita on.
Još jednom, on oseti kako mu neko petlja po mozgu.
„U ovo doba godine, na svaki sat letnjeg dana kod vas, mi imamo dva.“
„Vrućina je užasna – ali, nekako, ipak se ne osećam onoliko poremećenim koliko sam
očekivao da ću biti.“
„A ja, opet, vrućinu osećam više nego uobičajeno. Nije teško pogoditi i zbog čega; ti imaš
nešto moje krvi, baš kao i ja nešto tvoje.“
„Da, svaki put kada na to pomislim, ja… Ali, Džojvind, reci mi da li će mi se krv promeniti,
ukoliko dovoljno dugo ovde ostanem… Mislim, znaš, da li će izgubiti crvenu boju i gustinu i
postati čista i retka i bleda poput tvoje?“
35. „A što da ne? Ukoliko budeš živeo kao što mi živimo, sigurno ćeš postati poput nas.“
„Misliš na hranu i pice?“
„Mi ne koristimo nikakvu hranu, a pijemo samo vodu.“
„A pomoću čega se onda održavate u životu?“
„Znaš, Maskale, naša voda je dobra voda“, odgovori Džojvind smešeći se.
Pošto je ponovo bez problema mogao da vidi, on stade pogledom kružiti po okolnom
krajoliku. Beskrajna grimizna pustinja pružala se unedogled, sve do obzorja – naravno, osim
mesta gde se nalazila oaza. Nad oazom je stajalo duboko plavo nebo, prelazeći skoro u
ljubičasto. Kružna linija koja je činila obzorje bila je daleko veća nego ona na Zemlji. U daljini,
postrance od pravca kojim se oni behu uputili, mogao se videti splet planina, udaljenih oko
četrdesetak milja. Jedna od njih, viša od ostalih, bila je oblikovana poput nekog pehara. Maskal
oseti da bi mogao lako poverovati da putuje nekom zemljom snova, ali, s obzirom na jadnu
svetlosti, sve ostalo delovalo je živo i stvarno. Džojvind pokaza rukom prema planini nalik na
pehar.
„Ono tamo je Polingdred.“
„Nije valjda da si došla odande!“, uzviknu zapanjeno Maskal.
„Jesam, baš odande. I upravo tamo sada treba da odemo.“
„A jedini ti je cilj bio da mene nađeš!“
„Pa, da.“
Rumenilo mu još jednom oboji čitavo lice.
„Onda si ti i najhrabrija i najčestitija devojka koju sam ikad sreo“, reče on tiho. Za trenutak je
zastao… „Da, bez izuzetka! Pa takav put zahteva da čovek bude pravi atleta!“
Ona mu stisnu ruku i u njene se obraze, bezbolno i tanano, stadoše brzo, naizmenično slivati
mnoge nijanse boja.
„Molim te, Maskale, nemoj mi to više pominjati! Ne osećam se nimalo ugodno!“
„U redu, kako kažeš. Ali možemo li donde stići pre podneva?“
„Da, naravno. Ali ne smeš zazirati od udaljenosti. Ovde se ne obaziremo na razdaljine –
imamo toliko toga o čemu ćemo misliti i osećati. Vreme ionako odveć brzo prolazi.“
Tokom razgovora, polako su se bili približili podnožju brežuljka. Lagano su se peli, jer kosina
do vrha nije bila duža od dvadesetak metara i Maskal je bio u prilici da vidi i neobične primerke
tamošnje flore. Ono što se činilo malenim purpurnim krpežima trave, veličine od najviše dva
kvadratna metra, pružalo se na izgled u beskraj u njihovom pravcu. Ali kad su se dovoljno
približili, moglo se sasvim lepo uočiti da to uopšte nije bila trava; nije bilo nikakvog lišća, već
samo purpurnog korenja. Korenje se obrtalo, svaka pojedinačna biljka u celini grupe, sve
zajedno nalik na paoke kakvog točka bez naplatka. Naizmenično su uranjali i izvlačili se iz peska,
pomerajući se na taj način unapred. Neki neobjašnjiv, napola razuman nagon kao da je sve
biljke držao zajedno, krećući se u istom ritmu i u istom smeru, nalik na jato ptica u punom letu.
Jedna druga biljka imala je oblik poveće pernate kugle, nalik na maslačak, na kakve su
nailazili brodeći vazduhom. Džojvind dohvati jedan izvanrednim, gracioznim pokretom ruke i
pokaza ga Maskalu. I ta je biljka imala koren, premda je verovatno živela u vazduhu i hranila se
sastojcima iz atmosfere. Ipak, neobična na njoj bila je njena boja. Posredi je bila posve nova
boja – nikakva mešavina ili spoj, već nova osnovna boja, čista i jasna kao plava, crvena ili žuta, a
36. ipak različita. A kada ju je bolje osmotrio, Džojvind ga uputi da joj je naziv ulfire. Potom se
suočio sa još jednom novom bojom i Džojvind mu objasni da se ta zove jale. Osećaj koji su te
dve boje izazvale u Maskalu jedino bi se, i to prilično neodređeno, mogao izraziti po analogiji.
Baš kao što je svetloplavo tanano i tajnovito, žuto jasno i ne nijansirano, a crveno rumeno i
strasno, on pomisli da bi prva mogla biti mahnita i bolna, a druga nepouzdana poput sna,
grozničava i pohotna.
Brežuljak je zapravo činilo bogato, tamno blatište sa omalenim drvećem zastrašujućih oblika
i međusobno različitim – ali, takođe, iste, purpurne boje. Prekrivalo je i padine i sam vrh. Maskal
i Džojvind najzad se uspeše i pređoše na drugu stranu. Ispod drveća, posvuda unaokolo, u
popriličnim količinama ležalo je neko voće svetloplave boje, veliko poput većih jabuka – ali u
obliku jaja.
„Je li voće ovde otrovno ili ga naprosto ne jedete?“, upita Maskal.
Ona mu se ozbiljno zagleda u oči. „Mi ne jedemo živa stvorenja. Već sama pomisao na to nas
užasava.“
„Teorijski, zaista nemam ništa protiv toga. Ipak, da li vam voda zaista može biti dovoljna za
život?“
„Pretpostavimo, Maskale, da ne možeš ništa da nađeš za jelo – da li bi se hranio ljudima?“
„Ja ne bih.“
„Ni mi ne jedemo ni biljke ni meso, pošto je reč o našim sestrama i braći. I tako nam je ostala
samo voda; i budući da se može živeti na bilo čemu, voda nam sasvim odgovara.“
Maskal podiže sa tla nekoliko kugli i radoznalo se u njih zagleda; ali, dok je to činio, jedan od
novih organa koje beše zadobio istog časa stupi u dejstvo. Utisak koji mu se pritom pojavio bio
je kao da mu mesnati čvorići ispod ušiju otkrivaju unutrašnju sadržinu ploda. Mogao je ne samo
da vidi, oseti i omiriše plod već i da oseti njegova unutarnja svojstva. A ono čega je postao
svestan bilo je teško, istrajavajuće i melanholično.
Džojvind mu istog časa priteče u pomoć odgovorima na pitanja koja on ne beše ni postavio.
„Ti se organi zovu otkrivači i svrha im je da nam omoguće da shvatimo i s naklonošću se
odnosimo prema svim živim bićima.“
„Ipak, Džojvind, kakvu korist imate od svega toga?“
„Korist koju time dobijamo, dragi moj Maskale, sastoji se u tome da vodimo računa da ne
budemo okrutni i sebični.“
Maskal spusti voćku na tlo i još jednom skroz porumeni.
Džojvind se, nimalo se ne uznemirivši, za časak zagleda u njegovo crnomanjasto, bradato lice
i blago se nasmeši.
„Jesam li preterala? Ili bila odveć prisna s tobom? Da li ti je poznato zbog čega tako
razmišljaš? To je zato što si još nečist. Ali malo-pomalo i naučićeš da prihvataš svaku reč iz našeg
jezika a da se ne postidiš.“
I pre nego što je shvatio šta to čini, ona mu obavi svoj pipak oko vrata, kao još jednu ruku.
Nije pružio nikakav otpor tom hladnom pritisku. Dodir njene meke kože bio je tako osetljiv i
vlažan da je ličio na neku vrstu poljupca i on shvati šta ga to beše pomerilo iz ravnoteže – jedno
bledo, lepo žensko stvorenje. Pa ipak, što beše krajnje neobično, nije osetio ni pohotu ni
erotsku ponesenost. Ljubav ispoljena kroz milovanje bila je puna, blistava i lična, ali u njoj nije
37. bilo ni tračka seksualnosti – i on je kao takvu i prihvati.
Ona povuče pipak i stavi mu obe svoje ruke na ramena i duboko mu se zagleda u oči, sve do
same duše.
„Da, želeo bih da se očistim“, promrmlja on. „Bez toga, šta bih ikad mogao biti osim
slabašan, migoljast đavo?“
Džojvind spusti ruke.
„To je dejstvo onog što nazivamo otkrivačima“, objasni ona, pokazujući na svoj pipak.
„Zahvaljujući njima, ono što ne volimo naučićemo da volimo, dok ćemo ono što već volimo
zavoleti još više.
„Božanski organ!“
„Da, i veoma ga ljubomorno čuvamo“, složi se Džojvind.
Krošnja je pružala privremeni zaklon od nepodnošljivog zračenja brančspela, koji se polako
ali postojano uzdizao do zenita. Pošto su se našli s druge strane brežuljka, Maskal se stade
zabrinuto ogledati za tragovima Najtspora i Kraga, ali bez ikakvog ishoda. Pošto ga je neko
vreme ćutke posmatrala, Džojvind sleže ramenima; ali sumnje već behu počele da se roje
njegovim umom.
Jedan maleni, prirodni amfiteatar prostirao im se podno nogu, u potpunosti okružen visokim
stablima drveća sa grimiznim peskom koji je prekrivao središte. U samoj sredini stajalo je jedno
visoko, dostojanstveno drvo, sa crnim deblom i granama, kao i prozirnim, kristalastim lišćem. U
podnožju drveta nalazio se jedan prirodan, kružni bunar, sa tamnozelenom vodom.
Kada su se napokon našli u njegovoj blizini, Džojvind dohvati Maskala i povede ga pravo
prema bunaru i Maskal ga stade pomno zagledati.
„Je li ovo svetilište o kojem si govorila?“
„Jeste, i zovemo ga Uobličiteljev kladenac. Čovek ili žena koji žele da zazovu Uobličitelja
moraju da zahvate malo vode i da je popiju.“
„Zazovi ga ti, u moje ime“, zatraži Maskal. „Budući da si već čista, tvoj će zahtev imati veću
težinu.“
„A šta bi ti tražio od njega?“
„Čistotu!“, odgovori Maskal, pomalo drhtavim glasom. Džojvind spoji svoje dlanove i,
načinivši tako mali pehar, zahvati malo vode i popije, a onda prinese dlanove i Maskalovim
ustima. „I ti moraš da piješ“, reče ona, a Maskal je posluša. Džojvind se nakon toga uspravi,
zatvori oči i glasom koji je šumeo poput vode koja ističe iz izvora naglas zamoli:
„Oče moj, Uobličitelju, nadam se da me čuješ. Jedan stranac došao je k nama, pod teretom
guste krvi, i želi da se očisti. Učini da shvati značenje ljubavi, učini da nauči da živi za druge.
Nemoj ga, dragi Uobličitelju, pošteđivati od bola, ali mu omogući da prepozna svoj vlastiti bol.
Udahni u njega uzvišenu dušu.“ Maskal ju je slušao, osećajući kako mu suze zalivaju srce.
I dok je Džojvind dovršavala svoj napev, kao da neka sumaglica zatreperi pred njegovim
očima i napola se zari u grimizni pesak, načinivši veliki krug obeznanjujuće belih stubova.
Nekoliko trenutaka su se tako zadržali, jače ili slabije trepereći, jasni pa nejasni i opet jasni, kao
kad se čovek nekom predmetu približava ili se od njega ponovo udaljuje. Na kraju ih ponovo
nestade.
„Je li to bio Uobličiteljev znak?“, upita Maskal tiho, glasom ispunjenim zapanjenošću.
38. „Da, pretpostavljam, to je to. Vremensko priviđenje.“
„Džojvind, ipak – šta je to moglo biti?“
„Vidiš, Maskale, ovo svetilište još ne postoji, ali će ga biti, jer naprosto mora biti. Ono što nas
dvoje, ti i ja, sada činimo u neznanju, mudri će ljudi jednom činiti pri punom saznanju.“
„Čovek ima pravo da se moli“, reče Maskal. „Dobro i Zlo ne proističu ni iz čega. Bog i Đavo
moraju da postoje. I mi ćemo se moliti jednom i boriti se protiv drugog.“
„Da, moramo se boriti protiv Kraga.“
„Koje si to ime pomenula?“, upita Maskal zapanjeno.
„Kragovo… vinovnika zla i jada… onog koga vi nazivate đavolom.“
Maskal istog časa obuzda svoje misli. Da bi sprečio Džojvind da otkrije njegovu vezu sa tim
stvorenjem, on posve isprazni svoj mozak.
„Zbog čega skrivaš svoj um od mene?“, upita ona, čudno ga gledajući i menjajući boju.
„U ovom svetlom, čistom, blistavom svetu zlo se čini nečim tako dalekim… Čovek jedva da
može da pojmi njegovo značenje.“ Ali bila je to laž.
Džojvind ipak nastavi da ga pritiska pogledom, otvarajući prema njemu čitavu svoju dušu.
„Svet je dobar i čist, ali su mnogi ljudi kvarni. Panejv, moj muž, mnogo je putovao i pričao mi
je o stvarima za koje bih volela da ih nikad nisam čula. Jedna osoba koju svojevremeno beše
sreo verovala je da čitavu vaseljenu, od početka do kraja, čini tek pećina nekog prizivača
duhova.“
„Voleo bih da upoznam tvog muža.“
„Pa, upravo idemo ka našoj kući.“
Maskal skoro da zausti da je upita imaju li dece, ali strahujući da je ne povredi odluči da sam
dođe do tog saznanja.
Ona, međutim, pročita njegovo mentalno pitanje. „Ima li za tim potrebe? Nije li čitav svet
pun predivne dečice? Zbog čega bismo težili posedovanju?“
Neko neobično stvorenje prolete pokraj njih, žalostivo ispustivši krik od pet jasno
razaznatljivih tonova. Nije bilo ptica; imalo je telo poput kakvog balona, sa pet kožastih stopala.
Trenutak potom, zamaklo je među drvećem.
Dok je stvorenje iščezavalo, Džojvind pokaza prstom u njegovom pravcu. „Volim tu zverčicu,
ma koliko groteskna bila – možda još i više baš zbog te grotesknosti. Ali, kad bih imala svoju
decu, da li bih ih zbog toga više volela? Šta je bolje: voleti jedno ili dvoje ili voleti sve?“
„Ne mogu sve žene biti kao ti, Džojvind, ali je dobro da ih postoji bar nekoliko poput tebe. Ali
ne bi li takođe bilo dobro“, nastavi on menjajući temu, „pošto ćemo koračati preko suncem
opaljene pustare, da od ovog dugačkog lišća, da bismo se zaštitili, načinimo sebi turbane?“
Džojvind se skoro patetično nasmeši. „Smatraćeš da sam šašava, ali svaki otkinuli list osetila
bih kao da mi se na srcu otvara rana… Dovoljno će biti da samo svojim ogrtačima prekrijemo
glave.“
„Nema sumnje da će tvoj odgovor poslužiti istoj svrsi; pa ipak, reci mi – nije li naša odeća
nekad bila deo nekog živog bića?“
„Oh, ne, ne… Ona jesu od tkiva izvesne životinje, ali same te životinje nikad nisu bile živa
stvorenja.“
