zoran

2. GRAD
DUHOVA
ANTI TUOMAJNEN

3. TRI DANA PRE BOŽIĆA

4. 1
Šta je gore – potpuna sigurnost da se ono najgore već dogodilo, ili ovaj strah,
koji iz časa u čas postaje sve veći? Neočekivani kolaps, ili sporo osipanje i
raspadanje?
Zaneo sam se zbog siline skretanja koje me je prenulo iz odlutalih misli i
podigao pogled.
Žuto-crni plamenovi iz slupanog kamiona lizali su noseći stub pešačkog
mosta na priobalnom drumu u Sernejnenu. Kamion je bio prepolovljen, grleći
stub kao ljubavnik. Nijedno vozilo u prolazu nije ni usporilo, a kamoli stalo –
prešli su u spoljašnju traku, mimoilazeći zapaljenu olupinu na najvećoj mogućoj
razdaljini.
Baš kao i autobus u kom sam sedeo.
Otkopčao sam kišom natopljenu zimsku jaknu, pronašao paket papirnih
maramica u unutrašnjem džepu, izvukao jednu umrtvljenim prstima, a zatim
obrisao lice i kosu. Maramica je za tili čas bila skroz mokra. Zgužvao sam je u
lopticu i ubacio u džep. Sa ruba jakne sam otresao kapljice vode, a onda iz džepa
farmerica izvadio mobilni telefon. Ponovo sam pokušao da pozovem Johanu.
Broj je i dalje bio nedostupan.
Tunel podzemne železnice od Sernejnena do Kejlanijemija bio je zatvoren
zbog poplave. Voz me je dovezao do metro stanice Kalasatama, gde sam morao
da čekam autobus dvadeset minuta, pod nebom iz koga je lilo kao iz kabla.
Kamion u plamenu ostao je iza nas, a ja sam nastavio da gledam vesti na
ekranu prikačenom na stražnji deo neprobojnog stakla kabine vozača. Južne
oblasti Španije i Italije bile su zvanično prepuštene same sebi, ostavljene da se
snalaze kako znaju i umeju. U Bangladešu, koji tone u more, hara epidemija
kuge, preteći da se proširi na ostatak Azije. Sukob između Indije i Kine zbog
snabdevanja vodom s Himalaja uvlačio je te dve zemlje u rat. Meksički narko-
karteli su na zatvaranje američko-meksičke granice odgovorili lansiranjem
raketa na Los Anđeles i San Dijego. Šumske požare u slivu Amazona nisu
ugasili čak ni novi rečni kanali prokopani da okruže vatrenu stihiju.
Broj tekućih ratova ili oružanih sukoba u Evropskoj uniji: trinaest,
prevashodno u pograničnim područjima.
Procenjeni broj klimatskih izbeglica širom planete: 650-800 miliona ljudi.
Upozorenja o pandemijama: virus H3N3, malarija, tuberkuloza, ebola,
kuga.
Bezbrižne vesti za kraj: nedavno izabrana mis Finske veruje da će na
proleće sve biti mnogo bolje.

5. Pogledao sam kroz prozor u kišu, koja pada već mesecima, neprekidan
pljusak koji je počeo u septembru i od tada tek na trenutke prestajao. Najmanje
pet priobalnih gradskih četvrti – Jetkesari, Kalasatama, Ruoholahti,
Hertonijemenranta i Marjanijemi – bilo je neprekidno pogođeno poplavama, a
mnoštvo žitelja je konačno diglo ruke i napustilo svoje domove.
Njihovi stanovi nisu dugo ostali prazni. Čak i vlažni, memljivi i delimično
ispod vode, bili su dovoljno dobri za stotine hiljada izbeglica koje su stizale u
zemlju. Uveče, iz poplavljenih četvrti bez električne energije bleštale su vatre za
kuvanje i logorske vatre.
Sišao sam s autobusa na železničkoj stanici. Bilo bi brže proći kroz
Kajsanijemi park, ali sam odlučio da ga zaobiđem Kajvokatuom. Nije bilo
dovoljno policajaca da nadgledaju i ulice i parkove. Hodanje kroz masu naroda
oko železničke stanice predstavljalo je nešto što uvek treba izbegavati.
Uspaničeni ljudi napuštali su grad, i puneći ionako prepune vozove, išli na
sever, noseći sve što poseduju u rančevima i putnim koferima.
Ispod plastičnih nadstrešnica ispred stanice ležale su nepomične prilike
sklupčane u vrećama za spavanje. Bilo je nemoguće kazati da li se odmaraju u
tranzitu ili prosto tamo žive. Bleštavi sjaj visokih reflektora mešao se sa
svetlucavim slojem izduvnih gasova, uličnih svetiljki i drečavom crvenom,
plavom i zelenom bojom sjajnih neonskih reklama.
Preko puta stanice nalazila se zgrada centralne pošte, napola uništena u
požaru, samo sivo-crni kostur. Dok sam prolazio pored nje, ponovo sam
pokušao da pozovem Johanu.
Stigao sam do Sanomatalove zgrade, stajao u redu petnaest minuta,
čekajući da prođem kroz punkt obezbeđenja, skinuo jaknu i kaiš, izuo cipele,
opet ih obukao, a potom otišao do prijemnog stola.
Zamolio sam recepcionerku da pozove Johaninog šefa, koji iz nekog
razloga nije odgovarao na moje pozive. Sreo sam ga nekoliko puta i rezonovao
sam da će se javiti ako poziv bude došao iz unutrašnjosti zgrade, a kad sazna ko
ga zove, pustiće me da mu kažem zašto sam došao.
Recepcionerka je bila žena ledenih očiju, stara tridesetak godina, koja je,
sudeći po kratko podšišanoj kosi i kontrolisanim gestovima, nekada bila vojnik,
a sada je čuvala fizički integritet poslednjih dnevnih novina u državi, i dalje
noseći pištolj na boku.
Gledala me je u oči, dok je govorila u vazduh. „Gospodin Tapani
Lehtinen... Proverila sam mu ličnu kartu... Da... Samo trenutak.”
Klimnula mi je, a pokret njene glave nalikovao je udarcu sekire. „Šta
želite?”
,,Ne mogu da stupim u kontakt sa svojom suprugom, Johanom Lehtinen.”

6. 2
Nehotice sam snimio poslednji telefonski razgovor s Johanom i znao sam ga
napamet.
„Danas ću dokasno ostati na poslu”, počela je.
„Koliko kasno je dokasno?”
„Verovatno čitavu noć.”
„U kancelariji ili na terenu?”
„Već sam na terenu. Sa mnom je fotograf. Pričaćemo s nekim ljudima.
Držaćemo se javnih mesta.”
Žamor, larma automobila, žamor, tiha tutnjava, a zatim ponovo žamor.
„Jesi li još tamo?”, upitala je.
„Gde sam mogao da odem? Sedim za radnim stolom.”
Pauza.
„Ponosna sam na tebe”, reče Johana. „Zbog toga što ne odustaješ.”
„Baš kao ni ti”, rekao sam.
„Pretpostavljam da je tako”, iznenada je kazala tiho, maltene šapatom.
„Volim te. Vrati se kući u jednom komadu.”
„Nego šta”, prošaputala je, a onda brzo izgovorila naredne reči, gotovo u
jednom dahu.
„Vidimo se sutra, najkasnije. Volim te.”
Žamor. Pucketanje. Tihi škljocaj. Tišina.

7. 3
Četrdesetogodišnje lice generalnog direktora Lasija Utele prekrivala je
plavosivkasta višednevna brada, a u očima mu se videla razdražljivost koju nije
mogao, a možda nije ni želeo, da sakrije.
Stajao je direktno ispred mene kad su se vrata lifta otvorila na petom
spratu. Nosio je crnu košulju i tanki sivi džemper, tamne farmerice i sportske
patike. Ruke su mu bile prekrštene na grudima, položaj koji su napustile s
oklevanjem kada sam zakoračio prema njemu.
Najmanje dopadljive osobine Lasija Utele – njegova zavist prema
ostvarenijim novinarima, sklonost ka tome da izbegava sukobe, potreba da uvek
bude u pravu, činjenica da je zlopamtilo – sve to mi je bilo poznato iz onoga što
mi je Johana ispričala. Njeno i Lasijevo mišljenje o novinarskom poslu i
upravljanje novinama sve češće i češće dolazili su u sukob. Talasići tih sukoba
stizali su do obale, čak i kod kuće.
Rukovali smo se i predstavili jedan drugome, iako smo obojica znali ko je
ko. Na trenutak sam se osetio kao glumac u lošoj pozorišnoj predstavi. Čim je
izvadio šaku iz mog stiska, okrenuo se i ovlašnim dodirom vrhova prstiju
otvorio vrata u hodnik. Išao sam za njim, dok je ljutito trupkao stopalima, kao da
je nezadovoljan njihovim napredovanjem. Stigli smo do kraja dugog hodnika, na
čijem uglu se nalazila kancelarija površine nekoliko kvadratnih metara.
Seo je na crnu fotelju sa visokim naslonom iza svog radnog stola i pokazao
rukom na jedino slobodno sedište u prostoriji, neku vrstu bele plastične posude.
„Mislio sam da Johana danas radi kod kuće”, kazao je.
Odmahnuo sam glavom. ,,Da vam pravo kažem, nadao sam se da ću je
pronaći ovde.”
Sada je došao red na njega da odmahne glavom. Gest je bio nestrpljiv i
kratak. „Poslednji put sam je video na jučerašnjem sastanku osoblja, oko šest
sati. Pretresli smo tekuće poslove, kao i obično, a potom su svi otišli svojim
poslom.”
„Pričao sam s Johanom sinoć oko devet.”
„Gde je bila?”, ravnodušno je upitao.
„Negde napolju”, odgovorio sam, a zatim, posle kratke pauze, dodao nešto
tiše: „Nije mi palo na pamet da je pitam gde.”
„Dakle, niste se čuli s njom čitav dan?”
Klimnuo sam, posmatrajući ga. Njegovo držanje, izraz na licu i pauze
između reči otkrivale su ono što zaista misli – da mu traćim vreme.
,,Šta?”, upitao sam, kao da ne primećujem ili ne razumem govor njegovog
tela.

8. „Samo se pitam”, rekao je, ,,da li se ikada ranije dogodilo nešto slično
ovome.”
,,Ne. Zašto?”
Napućio je donju usnu i podigao obrve – delovalo je kao da je svaka teška
čitavu tonu, kao da očekuje nagradu zbog toga što ih je podigao.
„Onako. Samo, ovih dana... svašta se dešava.”
„Ne nama”, kazao sam. „Duga priča, ali te stvari se nama ne dešavaju.”
„Naravno da ne”, reče Lasi, tonom kome je donekle manjkalo ubeđenja.
Nije se čak potrudio ni da me pogleda u oči. „Naravno da ne.”
,,Na kojoj priči je radila?”
Nije mi odgovorio istog časa, već je umesto toga nekoliko trenutaka u šaci
odmeravao težinu nalivpera, a možda je takođe odmeravao i nešto u mislima.
„O čemu je reč?”, ponovo sam ga upitao, uvidevši da neće početi sam od
sebe.
„Verovatno je glupo od mene što delim ovu informaciju s vama, ali je, s
druge strane, to ionako bio glup članak”, kazao je, nalaktivši se na sto i
pogledavši me iskosa, kao da procenjuje moju reakciju.
,,Shvatam”, kazao sam, i čekao.
„Reč je o Iscelitelju.”
Možda sam se štrecnuo. Johana mi je pričala o Iscelitelju.
Prvi njegov imejl primila je neposredno nakon što je ubijena porodica u
Tapioli. Neko ko se nazivao Isceliteljem preuzeo je odgovornost za zločin.
Kazao je da je to učinio za dobrobit običnih ljudi, da ih osveti, rekavši za sebe
da je poslednji glas istine u svetu koji srlja ka uništenju, iscelitelj bolesne
planete. Zato je ubio izvršnog direktora fabrike i njegovu porodicu. A to je bio
razlog zbog čega će nastaviti da ubija svakoga za koga utvrdi da doprinosi
ubrzavanju klimatskih promena. Johana je obavestila policiju. Istražili su slučaj,
uradili su sve što su mogli. Do sada je ubijeno devet izvršnih direktora i
političara, zajedno s njihovim familijama.
Uzdahnuo sam. Lasi je slegnuo ramenima i delovao zadovoljno mojom
reakcijom.
„Rekao sam joj da je to mlaćenje prazne slame”, kazao je, a ja nisam
mogao a da ne zapazim slavodobitan ton u njegovom glasu. „Rekao sam joj da
neće saznati ništa više od onoga što je saznala policija. A naši čitaoci, čiji se broj
iz dana u dan munjevito smanjuje, ne žele da čitaju o tome. To je naprosto
depresivno. Ionako već znaju da je sve otišlo u tri lepe.”
Zagledao sam se u tminu iznad zaliva Tele. Znao sam da tamo napolju
postoje građevine, ali nisam mogao da ih vidim.
,,Da li je Johana već napisala taj članak?”, upitao sam ga, nakon što smo
dovoljno dugo slušali naše i disanje zgrade.
Lasi se zavalio unazad u fotelju, naslonio glavu na naslon i kroz spuštene
kapke pogledao u mene, kao da ne sedim s druge strane njegovog uzanog stola,
već sam negde daleko na horizontu.

9. „Zašto pitate?”, kazao je.
„Johana i ja smo uvek u kontaktu”, objasnio sam. Palo mi je na pamet da,
kada ponavljamo stvari, to nije uvek zato da bismo ubedili druge ljude. ,,Ne
mislim bukvalno neprestano. Ali, ako ništa drugo, u najmanju ruku pošaljemo
jedno drugom SMS ili imejl na svakih nekoliko sati. Čak i kad nemamo šta da
kažemo jedno drugom. Najčešće svega dve-tri reči. Nešto smešno, ili ponekad
nekakvu nežnost. To nam je navika!”
Poslednja rečenica bila je namerno povišenog tona. Lasi me je bezizražajno
slušao, glave zabačene unazad.
„Nisam se čuo s njom puna dvadeset četiri časa”, nastavio sam, i shvatio da
reči upućujem sopstvenom odrazu na prozoru. ,,To je najduže da se nismo čuli
za ovih deset godina koliko smo zajedno.”
Sačekao sam trenutak-dva pre nego što sam rekao još nešto, ni najmanje ne
mareći za to kako zvučim.
„Siguran sam da joj se nešto dogodilo.”
„Nešto joj se dogodilo?”, upitao je, a zatim napravio pauzu na način koji mi
je postajao poznat. Te stanke mogle su imati samo jednu svrhu: da me podriju,
da učine da moje reči zvuče glupavo i besmisleno.
,,Da”, rekao sam suvoparno.
Lasi nekoliko trenutaka nije progovarao. Onda se nagnuo napred, zastao i
kazao: „Pretpostavimo da ste u pravu. Šta nameravate da učinite?”
Nisam morao da se pretvaram da razmišljam o tome. Smesta sam rekao:
„Nema svrhe da prijavim njen nestanak policiji. Sve što mogu da urade jeste da
to unesu u svoje izveštaje. Nestanak pet hiljada dvadeset prvi.”
,,Istina”, složio se. ,,A dvadeset četiri sata nisu preterano dug period,
takođe.”
Podigao sam ruku kao da fizički odbijam njegovu izjavu, a i mentalno.
„Kao što rekoh, uvek smo u kontaktu. Za nas dvoje, dvadeset četiri sata su dug
period.”
Lasi nije morao da kopa naročito duboko da bi pronašao svoju
razdražljivost. Glas mu se podigao, a istovremeno se u njega uvukla ledena
strogost. „Imamo reportere koji su na terenu po nedelju dana bez prestanka.
Onda se vrate nazad sa pričom. Tako se to radi.”
„Da li je Johana ikada bila na terenu čitavu sedmicu a da nije s vama
kontaktirala?”
Nastavio je da me gleda direktno u oči, zalupkavši prstima po naslonu
fotelje i napućivši usne. „Priznajem, nije.”
,,To jednostavno ne liči na nju”, kazao sam.
Promeškoljio se u fotelji i brzo progovorio, kao da želi da požuri i postara
se da je u pravu: „Tapani, mi ovde pokušavamo da pravimo novine. U suštini, ne
dobijamo nikakav novac od reklama, a naše praktično pravilo, zasnovano na
iskustvu, jeste da ljude više ništa ne zanima. Izuzev seksa i pornografije, razume
se, i skandala u vezi sa seksom i pornografijom. Juče smo prodali više novina

10. nego ikada ranije. A to nismo učinili, uveravam vas, zbog iscrpnih i pronicljivih
reportaža o hiljadama nestalih bojevih glava ili istražnih članaka o tome koliko
nam je ostalo pijaće vode. Što je, uzgred, dovoljno za još otprilike pola sata,
koliko mogu da vidim. Ne, naša glavna priča bavila se video-snimkom seksa
određene pevačice sa životinjom. To je ono što ljudi žele. To je ono za šta
plaćaju.”
Udahnuo je i nastavio da govori još napetijim i nestrpljivijim glasom nego
ranije, ako je to uopšte bilo moguće. „Zatim, imam reportere kao što je, na
primer, Johana, koji žele da ljudima saopšte istinu. A ja ih uvek pitam: Kakvu
jebenu istinu? Ali oni nikad nemaju dobar odgovor. Kažu mi samo da ljudi treba
da znaju. A ja ih pitam: Ali šta to ljudi žele da znaju? I još važnije: Žele li da
plate da to saznaju?”
Kad sam bio siguran da je završio, rekao sam: „Dakle, pričate im o
netalentovanoj pevačici i njenom konju.”
Ponovo me je pogledao, sa nekog dalekog mesta gde beslovesnim idiotima
poput mene nije dozvoljeno da odu. „Pokušavamo da ostanemo u životu”, rekao
je lakonski.
Načas smo sedeli ćutke. Onda je ponovo otvorio usta. „Mogu li da te pitam
nešto?”, kazao je.
Potvrdno sam klimnuo glavom.
,,Da li još pišeš poeziju?”
Očekivao sam to. Nije mogao da odoli porivu da me podbode. Pitanje je u
sebi sadržalo i klicu sledećeg. Smišljeno je da ukaže na to da nisam u pravu kad
je reč o Johani, baš kao što nisam u pravu kad je reč o svemu ostalom. Pa šta.
Odlučio sam da mu pružim priliku da nastavi dalje putem koji je odabrao.
Iskreno sam mu odgovorio.
,,Da.”
„Kada si zadnji put nešto objavio?”
Još jednom nisam morao da razmišljam o odgovoru. „Pre četiri godine”,
rekao sam.
Nije rekao ništa više, već je samo gledao u mene zakrvavljenim,
zadovoljnim očima, kao da je upravo dokazao ispravnost neke svoje teorije.
Nisam hteo više da pričam o tome. To bi bilo traćenje vremena.
„Gde je Johanin radni sto?”, upitao sam ga.
,,Zašto?”
„Želim da vidim njenu kancelariju.”
,,U normalnim okolnostima, ne bih ti dozvolio”, reče mi Lasi, izgledajući
kao da je poslednja trunka njegovog zanimanja za čitavo zamešateljstvo upravo
isparila. Nonšalantno je pogledao mimo mene kroz stakleni zid u kancelariju
punu radnih stanica. „Ali pretpostavljam da više nema mnogo toga što normalno
radimo, a kancelarija je prazna, stoga, izvoli.”
Ustao sam i zahvalio mu se, ali se već okrenuo ka svom monitoru i počeo
da kuca po tastaturi, kao da je čitavo vreme razgovora želeo da je negde drugde.

11. Johanina radna stanica nalazila se na desnoj strani prostrane, otvorene
kancelarije. Moja fotografija odvela me je do nje. Nešto se lecnulo u meni kad
sam ugledao svoju staru sliku i zamislio Johanu kako gleda u nju. Da li je u
mojim očima mogla da vidi istu razliku koju sam i ja video?
Uprkos hrpama hartije, njen radni sto je bio dobro organizovan. Na sredini
je ležao sklopljeni laptop. Seo sam i osvrnuo se. U otvorenom kancelarijskom
prostoru postojalo je desetak ili više radnih stanica, koje su nazivali detelinama,
zbog četiri stola u svakoj stanici. Johanin radni sto je stajao pokraj prozora i
imao direktan pogled na Lasijevu kancelariju. Preciznije, na gornji deo njegove
kancelarije – donju polovinu staklenih zidova prekrivali su kartoni. Pogled s
prozora nije bio naročito impresivan. Muzej umetnosti Kijasma, sa učestalo
krpljenim bakarnim krovom, na kiši je izgledao kao džinovska olupina broda –
crn, dronjav, nasukan.
Radna površina stola je bila hladna na dodir, ali je pod mojim prstima
ubrzo postala vlažna. Bacio sam pogled ka kancelariji Lasija Utele, a zatim se
osvrnuo oko sebe. Mesto je bilo pusto. Tutnuo sam Johanin laptop u torbu.
Na stolu je bilo na desetine samolepljivih listića. Na nekima su bili samo
telefonski broj, ime i adresa, a neki su bili prave beleške, ispisane Johaninim
preciznim, delikatnim rukopisom.
Pregledao sam ih, jednu za drugom. Jedna od najskorijih mi je privukia
pažnju: ,,I – zapad-istok/sever-jug”, a zatim dva spiska gradskih četvrti –
„Tapiola, Lautasari, Kampi, Kulosari” i „Tuomarinkile, Pakila, Kumpula, Kluvi,
Punavuori” – sa datumima pored imena.
Mora da slovo I znači Iscelitelj. Gurnuo sam belešku u džep.
Potom sam pregledao gomile papira. Najveći deo su bili komadi koje je
Johana već napisala: članci o navodnom zatvaranju ruskih nuklearnih elektrana,
smanjenju poreskih osnovica u Finskoj, kolapsu kvaliteta hrane.
Jedna hrpa u potpunosti se bavila Isceliteljem. Uključivala je odštampane
kopije svih njegovih imejl poruka. Johana je na tim papirima napisala vlastite
beleške, toliko mnogo na pojedinim da su bezmalo u potpunosti prekrivale
originalni tekst. Strpao sam čitavu gomilu u torbu i ne pročitavši ih, ustao i
stajao gledajući u napušteni sto. Bio je isti kao i svaki drugi, bezličan i
neprepoznatljiv od miliona ostalih. Ipak, nadao sam se da će mi nešto reći,
otkriti šta se dogodilo. Čekao sam časak, ali je sto ipak bio samo običan komad
nameštaja.
Dvadeset četiri sata ranije, i Johana je ovde sedela.
A još bi tu sedela da joj se nešto nije dogodilo.
Nisam mogao da objasnim zbog čega sam toliko siguran u to. To je bilo
jednako teško objasniti kao i vezu između nas dvoje. Znao sam da bi me
pozvala, samo kad bi mogla.
Zakoračio sam od stola, isprva nemoćan da skrenem pogled s njenih papira,
njenog rukopisa, malih predmeta na stolu. Onda sam se nečega setio.

12. Vratio sam se do vrata kancelarije Lasija Utele. Nije me primetio, te sam
pokucao na dovratak. Plastika je zakrckala pod mojom nadlanicom. Iznenadio
me je glasni, šuplji zvuk. Lasi je prestao da kuca i zastao ruku podignutih uvis
kad je okrenuo glavu ka meni. Činilo se kao da se razdraženost u njegovim
zakrvavljenim očima nije umanjila.
Upitao sam ga koji fotograf je bio na terenu s Johanom, premda sam već
pretpostavljao koji je.
,,Gromov!”, zarežao je.
Znao sam da je Gromov, dabome. Čak sam ga i upoznao. Visok, tamnokos
i zgodan. Ženskaroš, sudeći po Johani, opsesivan kad je reč o poslu, a očito i
svemu ostalom, takođe. Johana je poštovala njegovu veštinu i volela je da radi s
njim. Provodili su dosta vremena zajedno na poslovima u Finskoj i inostranstvu.
Ukoliko neko ima bilo kakve informacije o Johani, onda je to on.
Upitao sam Lasija da li je video Gromova. Smesta je shvatio na šta mislim.
Uzeo je telefon, zavalio se u naslon fotelje i uperio pogled u plafon, ili prema
klima-uređaju, ili možda u nebesa.
„Ovaj prokleti svet je u jebenom haosu”, tiho je rekao.

13. 4
Na putu kući, u mislima su mi ponovo iskrsavala Lasijeva pitanja o mom
pisanju. Nisam mu rekao o čemu razmišljam. Nisam želeo. Johanin urednik nije
bio osoba kojoj se čovek poverava ili veruje više nego što mora. Ali šta sam
mogao da mu kažem, koji razlog sam mogao da pružim za istrajavanje u nečemu
što nema nikakvu budućnost? Mogao sam da mu kažem samo istinu.
Nastaviti s pisanjem značilo je nastaviti sa životom. A ja nisam nastavljao
da pišem i živim da bih našao čitaoce. Ljudi su se trudili da sastave kraj s
krajem, a poezija nije imala mnogo veze s tim. Moji razlozi za pisanje bili su
vrlo sebični.
Pisanje je mojim danima davalo oblik, rutinu. Reči i rečenice su mom
životu davale red, koji je nestajao svuda oko mene. Pisanje je značilo da krhka
nit između jučerašnjice, sadašnjice i sutrašnjice ostaje neprekinuta.
Na putu kući pokušao sam da pročitam Johanine papire, ali nisam mogao ni
na šta da se usredsredim, zbog klepetanja pivskih limenki i drugog smeća koje
se kotrljalo po podu autobusa, koje su posejali pijani maloletnici. Klinci nisu
predstavljali pravu opasnost po ostale putnike, ali su mi svejedno išli na živce.
Noćne vožnje bile su druga priča, pogotovo one bez obezbeđenja.
Sišao sam s autobusa na metro stanici Hertonijemi. U širokom luku sam
zaobišao bandu pijanih skinheda – desetak ćelavih glava na kojima su se
presijavale kišne kapi i tetovaže – izbegao uporne prosjake koji su patrolirali
ispred prodavnica i zaputio se svom domu. Kiša je na trenutak prestala da pada,
a snažni vihor nije mogao da odluči u kom pravcu da duva. Kidisao je čas ovde,
čas onde, grabeći sve snažnim rukama, uključujući i snažna bezbednosna svetla
na zidovima zgrada, usled čega je izgledalo kao da se same kuće njišu levo-
desno u večernjoj tami. Žustrim korakom prošao sam pored obdaništa, koje su
najpre napustila deca, a zatim slučajni prolaznici išarali grafitima i zapalili.
Crkva na drugom kraju raskrsnice imala je prihvatilište za beskućnike i delovalo
je kao da je dupke puna – ranije svetao vestibil bio je u polumraku od ljudi.
Nekoliko minuta kasnije skrenuo sam na stazu ka našoj stambenoj zgradi.
Krov naspramne građevine pokidan je u jesenjoj oluji i još nije popravljen,
a stanovi u potkrovlju bili su u mraku. Ubrzo ćemo se suočiti sa istom
situacijom kao i ljudi u hiljadama drugih zgrada. Nisu bile konstruisane za
neprekidne i silovite vetrove i kiše, koje traju po pola godine, a kad su ljudi
konačno shvatili da vetar i padavine neće prestati, već je bilo dockan. Osim toga,
niko nije imao novca ili interesa da održava zgradu u kojoj su havarije, nestanci
struje i vode već učinili stanove neprijatnim za život, a naposletku će ih
nesumnjivo učiniti i nemogućim za stanovanje.

14. Brava na ulazu prepoznala je moju karticu i vrata su se otvorila. Kad nije
bilo struje, upotrebljavali smo stari ključ. Takvi ključevi trebalo bi da su izlišni,
da su postali prošlost, ali kao i mnoštvo drugih predmeta i ideja koje su se nekad
smatrale relikvijama, uspevali su i danas u onome u čemu noviji nisu: radili su.
Pokušao sam da uključim svetlo na stepeništu, ali tabla osetljiva na dodir
opet nije bila u funkciji. U mraku sam se popeo na drugi sprat, držeći se za
ogradu, prišao našim vratima, otvorio obe sigurnosne brave i običnu bravu,
isključio alarm i mahinalno udahnuo vazduh.
Miris je u sebi sadržao sve: jutarnju kafu, užurbano štrcanje parfema, reski
miris borovine od pranja tepiha prethodnog leta, duge božićne praznike,
naslonjaču koju smo zajedno kupili, svaku noć provedenu s voljenom osobom.
Sve to je bilo prisutno u tom mirisu, i sve to je bilo povezano u mom umu,
premda je stan bio provetren već hiljadu puta. Miris je bio toliko poznat da sam
automatski otvorio usta da saopštim Johani da sam stigao kući. Ali nije bilo
nikoga da me čuje.
Odneo sam torbu u kuhinju, izvadio hartije i laptop i stavio ih na sto.
Zagrejao sam kaserole s povrćem, koje je Johana napravila za vikend, i seo da
jedem. Negde na spratovima iznad živeli su neki posvećeni zaljubljenici u
muziku. Ritam iz njihovog stana bio je toliko tih, postojan i repetitivan da je bilo
lako verovati da će se zauvek nastaviti – ništa sem božje intervencije ne bi
moglo da zaustavi njegovo napredovanje.
Sve što sam video na stolu, osetio u ustima i pomislio potvrđivalo je moj
strah da se Johani desilo nešto loše. U grlu sam osetio ogromnu knedlu koju
nisam mogao da progutam, a u grudima i trbuhu sam stezanje koje me je
iznenada nateralo da se potpuno koncentrišem na disanje.
Odgurnuo sam tanjir u stranu i uključio Johanin kompjuter. Kuhinju su
ispunili brujanje mašine i plavičasti sjaj ekrana. Prvo sam ugledao sliku na
radnoj površini: Johana i ja na našem medenom mesecu, deset godina ranije.
Još gutanja pljuvačke.
Nas dvoje u prvom planu, mlađi – na mnogo načina. Iznad nas, bezmalo
opipljivo plavetno nebo južne Evrope, iza nas Stari most u Firenci, pored nas
deo neravnog, prastarog zida kuće i pozlaćeni znak kafea na obali reke, nečitak
zbog zaslepljujućeg sjaja sunčeve svetlosti.
Pogledao sam u Johanine nasmejane oči, koje su gledale pravo napred –
plavozelene na bleštavoj aprilskoj svetlosti – njena malo preširoka usta, ravne
bele zube, začetke sićušnih borica i kratku, kovrdžavu kosu koja joj je
uokvirivala lice nalik prolećnim laticama.
Otvorio sam direktorijume na radnoj površini laptopa.
U folderu nazvanom prosto novi našao sam direktorijum I. Shvatio sam da
sam ispravno pretpostavio: I je bilo za Iscelitelja. Pregledao sam datoteke.
Najveći deo bili su Johanini tekstualni dokumenti; ostalo su bili video-snimci
vesti, linkovi i članci preuzeti iz drugih novina. Najskoriji tekstualni dokument
bio je od juče. Kliknuo sam na ikonicu i otvorio ga.

15. Tekst je bio skoro gotov. Johana bi sigurno iskoristila najveći deo u
finalnom članku. Odnosno iskoristiće kad ga napiše, ispravio sam se.
Počinjao je opisom višestrukog ubistva u Tapioli. Petočlana porodica
ubijena je u ranim jutarnjim časovima, a neko sa pseudonimom Iscelitelj
proglasio se za počinioca. Sudeči prema istrazi policije, zadnji je umro otac:
izvršni direktor velike kompanije za proizvodnju hrane i zaštitnik industrije za
preradu mesa bio je prinuđen da gleda, vezanih ruku i nogu, usta zalepljenih
izolir-trakom, kako ubica hladnokrvno ubija njegovu ženu i troje male dece
hicima iz pištolja u glavu. On je ubijen poslednji, jednim metkom posred čela.
Johana je intervjuisala policijskog istražitelja, ministra unutrašnjih poslova
i predstavnika privatne bezbednosne kompanije. Tekst se završavao njenom
produženom molbom, upućenom policiji i javnosti koliko i samom Iscelitelju.
Takođe sam našao mapu Helsinkija i grafikon koji je napravila o datumu i
lokaciji svakog ubistva, vremenu kad je primila imejlove i glavnom sadržaju
poruka. To je moralo biti povezano sa samolepljivom beleškom koju sam našao.
Opet sam je pogledao: zapad-istok/sever-jug. Mapa je jasno pokazivala da su
ubistva napređovala hronološki, najpre od zapada ka istoku, a zatim od severa ka
jugu.
Sudeći na osnovu Johaninih sažetaka o sadržaju poruka, imejlovi su postali
mračniji kad su ubistva stigla do južnog dela grada. Neke poruke imale su
iznenađujuće lični ton: Iscelitelj se Johani obraćao po imenu, hvalio je zbog
njenog „istinoljubivog i beskompromisnog” novinarstva. Štaviše, činilo se kao
da veruje da će ona razumeti neophodnost takve vrste ekstremne akcije.
Pretposlednja poruka stigla je dan nakon ubistava u Punavuoriju.
Četvoročlana porodica – otac, vlasnik i upravnik velikog lanca prodavnica
automobila, njegova žena i njihova dva sina, deset i dvanaest godina – pronađeni
su mrtvi u porodičnom domu. Da nije bilo imejla, njihove smrti bi
najverovatnije bile klasifikovane kao još jedno porodično ubistvo sa
samoubistvom, kakva se dešavaju svake nedelje. U prilog teoriji o samoubistvu
govorilo je to što je oružje velikog kalibra, kojim su izvršena ubistva, pronađeno
u očevoj šaci, kao da ga predaje u ruke policiji kao dokaz.
Onda je stigla poruka od Iscelitelja. U imejlu je pisala adresa – Kapetanska
ulica 14 – zajedno s primedbom da se slučaj iscrpnije istraži.
Policija je to valjano obavila, a postalo je jasno da je ocu, iako je oružje
bilo u njegovoj ruci, neko drugi pomogao da nanišani i opali, tako da je u šaci i
telu osećao trzaj svakog hica, i video i čuo kako mu deca umiru od metaka iz
pištolja koji je držao.
Poslednja poruka bila je napisana na brzinu i rđavo – gramatički nepravilna
i bombastičnog sadržaja. Takođe, nije opravdavala zločine na bilo koji način,
kao što su to činile ostale poruke.
Ustao sam od stola, izašao na balkon i dugo stajao tamo. Udisao sam
studeni vazduh i pokušavao da oduvam nevidljivi kamen koji mi je ležao na
grudima. Kamen je postao lakši, ali nije u potpunosti nestao.

16. Uselili smo se u naš stančić bezmalo odmah nakon venčanja. Stan je postao
dom koji nam je prirastao srcu, to je bilo naše mesto u svetu – svetu sasvim
drugačijem deset godina ranije. Naravno da je posle bilo lako reći da su svi
znakovi upozorenja već tada bili vidljivi – sušna i duga leta koja se protežu i na
jesen, kišovite zime i sve snažniji vetrovi, vesti o stotinama miliona ljudi koji
lutaju po svetu, egzotični insekti koji se pojavljuju u našim baštama i našoj koži,
šireći lajmsku bolest, malariju, papatači groznicu, zapaljenje mozga.
Naša stambena zgrada stajala je na visokom brdu u predgrađu Hertonijemi,
a iz dnevne sobe i s balkona moglo se po vedrom danu videti sve do
Arabijanrante, gde je većina domova bila neprestano poplavljena. Kao i mnoštvo
drugih poplavljenih delova grada, Arabijanranta je često bila u mraku. Žitelji se
nisu usuđivali da koriste električnu energiju zbog vode zaostale u teško
oštećenim građevinama. Golim okom, sa udaljenosti od dva i po kilometra,
video sam desetine vatri duž obale. Delovale su sitno i delikatno, nalik tek
zapaljenim šibicama, koje se lako mogu ugasiti. Stvarnost je bila sasvim
drugačija. Ljudi su kao gorivo upotrebljavali sve što bi pronašli na obali i u
napuštenim građevinama. Kolale su glasine da koriste i mrtve životinje, pa čak i
ljudske leševe.
Čudno je kako sam se navikao na prizor tih vatri, i nisam više znao kad su
se pojavile prve, niti kada su večernje trake plamenova postale svakodnevan
prizor.
U daljini, s druge strane silueta građevina na obali, stajali su moderni
tornjevi predgrađa Pasila, a sjaj levo od njih govorio mi je gde se nalazi centar
grada. Iznad njega je ležalo mračno i beskrajno noćno nebo, koje je držalo čitav
svet u hladnom, sigurnom stisku.
Shvatio sam da tražim veze između onoga što sam upravo pročitao i onoga
što trenutno vidim.
Johana.
Tamo negde napolju.
Kao što sam kazao Lasiju, nije bilo vajde od odlaska u policiju. Ako nisu
imali vremena ili resursa da potraže ubicu tih porodica, kako će imati vremena
da tragaju za ženom nestalom nepuna dvadeset četiri sata, jednoj od nebrojenih
hiljada nestalih osoba?
Iscelitelj.
Zapad-istok/sever-jug.
Činilo se da noć nema nikakvih odgovora. Muzika je gruvala s gornjih
spratova. Vetar se kretao kroz drveće na padini grebena i pevao između golih
grana najbolje što može, ali je samo na trenutke uspevao da nadjača halabuku
ljudi i mašina. Hladnoća betonskog poda balkona na tabanima naterala me je da
potražim toplotu.
Vratio sam se do kuhinjskog stola, još jedanput iščitao sva Johanina
dokumenta o Iscelitelju, skuvao kafu i ponovo pokušao da je pozovem. Nisam se
iznenadio kad sam čuo snimljeno obaveštenje da je korisnik trenutno

17. nedostupan. Takođe nije predstavljalo iznenađenje što su kroz moj zabrinuti
mozak počeli da se šire panika i očaj.
U jedno sam bio siguran: Johana je nestala na poslu, istražujući nešto u
vezi s Isceliteljem.
Odgurnuo sam sve ostale misli u stranu, popio kafu i pročitao odštampane
imejlove koje je Iscelitelj poslao Johani, po redosledu kojim su primljeni. Dok
sam ih čitao, razvrstavao sam ih u dve gomilice. U prvu sam stavio poruke u
kojima je ubica branio nužnost zločina, katkad naširoko i nadugačko, i u kojima
su pominjani Johanini raniji članci, ponekad s nagoveštajima da je njen rad
donekle sličan njegovom – da razotkriva laži i da oslobađa. Druga gomila
sadržala je poruke koje su direktno izlagale gde se mogu pronaći žrtve ubistava,
i sastojale se od svega nekoliko na brzinu i čemerno napisanih rečenica.
Još jednom sam prelistao dve gomilice i došao do istog zaključka kao i prvi
put. Poruke su pisala dva različita pisca. Barem u teoriji. Barem sam ja tako
mislio.
Ponovo sam otvorio mapu koju je sačinila Johana. Nalikovala je džepnom
vodiču u pakao. Pregledao sam crvene tačkice koje su označavale lokacije
ubistava, pročešljao datume i Johanine brojke. Ubistava su vršena u razmaku od
po dva-tri dana. Johana je dodala po jedan znak pitanja svakoj od četiri tačke
kompasa i izračunala moguća mesta budućih ubistava.
Dok sam zurio u mapu, pažnju mi je privukla ikonica njenog programa za
primanje i slanje elektronske pošte. Oklevao sam. Čitanje tuđe elektronske pošte
nesumnjivo je pogrešno. No, možda ova situacija predstavlja izuzetak. Sem
toga, nas dvoje nemamo tajni, zar ne? Odlučio sam da otvorim njenu
elektronsku poštu ukoliko to situacija bude baš zahtevala. Ne ranije. U
međuvremenu, baviću se isključivo onim što je bilo direktno povezano sa
člankom na kojem je trenutno radila.
Setio sam se snimljenog telefonskog razgovora, uključio laptop i priključio
mobilni telefon u kompjuter.
Kopirao sam moj poslednji razgovor s Johanom na hard-disk svog
kompjutera, našao odgovarajući program, preuzeo ga sa interneta, instalirao i
otvorio zvučni zapis. Program za obradu audio-zapisa bio je lak za upotrebu.
Razdvojio sam zvukove, uklonio moj i Johanin glas, a zatim načuljio uši. Čuo
sam larmu automobila, tutnjavu i isti žamor koji sam čuo i ranije. Preslušavao
sam snimak iznova i iznova, a zatim izdvojio tutnjavu i zvuke vozila, sve dok
nisam mogao da razaberem ton žamora. Sa rastućom nadom, mislio sam da
mogu da čujem ponavljanje nečega, ne vetra ili šuštanje rukava jakne, već nešto
s jačim, postojanim ritmom: talase. Još jednom sam pustio snimak i zažmurio, u
isto vreme trudeći se da slušam i da se sećam.
Da li je to stvarno bio šum talasa ili sam naprosto čuo ono što želim da
čujem?
Pustio sam da se snimak vrti i pogledao u Johaninu mapu i proračune.
Možda taj šum uistinu potiče s mora ili morske obale. Pod pretpostavkom da su
se ubistva odigrala tokom dvodnevnog ili trodnevnog ciklusa, onda bi se tačke

18. razdvojene datumima i upitnicima, koje su pratile Isceliteljeve zločine od severa
ka jugu – ma koliko grubo – sastajale negde u okolini Jetkesarija, na
jugozapadnoj obali grada.
Štaviše, pod pretpostavkom da je Johana došla do istog zaključka kao i ja,
to bi bila oblast iz koje me je pozvala telefonom kad smo poslednji put
razgovarali.

19. 5
Taksista, mladi Severnoafrikanac, nije govorio finski i nije želeo da uključi
taksimetar. To mi je odgovaralo. Dogovorili smo se za cenu, pola na engleskom,
a pola koristeći prste, a na taksimetru u tamnom automobilu sijale su četiri nule
dok je ubrzavao dalje od mog stana niz Hihtomentije, prolazio mimo stanice
podzemne železnice i napuštenog tržnog centra i preko mosta ka četvrti Itevejle.
Izbegavao je rupe i pukotine na asfaltu jednako vešto kao i vozače koji su
opasno preticali ili skretali iz svojih kolovoznih traka.
Domovi na obali u četvrti Kulosari bili su, uz nekoliko izuzetaka, među
prvim koje su vlasnici napustili, a sada su bili ispunjeni došljacima. Oni koji su
imali mogućnosti preselili su se na sever: oni s najviše novca u severnu Kanadu,
a ostali u finski, švedski i norveški deo Laponije. Na severu je u zadnjih
nekoliko godina osnovano nekoliko desetina gradića visokog obezbeđenja u
privatnom posedu, kako na arktičkoj obali tako i duboko u unutrašnjosti kopna,
sa nezavisnim vodovodom, kanalizacijom i dalekovodima. I, razume se,
stotinama uniformisanih stražara da drže podalje nepoželjne posetioce.
Sada su većina onih koji su živeli u mračnim kućama u Kulosariju bili
izbeglice sa istoka i juga. Obala je bila istačkana šatorima i logorskim vatrama.
Koegzistencija doseljenika i tvrdoglavih starosedelaca, koji su branili svoje
domove i obalu, nije uvek bila mirna. Iscelitelj bi nesumnjivo imao mišljenje i o
tome, takođe.
Dok smo se vozili, odgledao sam snimke vesti u Johaninom folderu
označenom slovom I. Što su izveštaji bili skorijeg datuma, to su pitanja novinara
bivala sve ogorčenija, a odgovori policije sve umorniji. Izjave mutnookog
inspektora na čelu istrage na kraju su se svele na komentar: „Nastavićemo da
istražujemo i obavestićemo vas kad budemo imali bilo kakve nove informacije.”
Prebacio sam njegovo ime s ekrana u memoriju telefona i na internetu potražio
njegov broj. Detektiv Hari Jatinen.
Zavalio sam se na naslon sedišta.
U kom trenutku sam zasigurno shvatio da se Johani nešto dogodilo? Kad
sam se probudio u četiri sata ujutru i čuo lavež psa? Dok sam dva sata kasnije
kuvao kafu, pošto mi je postalo očigledno da će ustajanje iz kreveta biti manja
muka od pokušaja da nastavim da spavam? Ili se sumnja pretvorila u strah kako
je dan odmicao, dok sam mehanički otaljavao posao i proveravao mobilni na
svaka dva-tri minuta?
Mladi taksista bio je dobar u svom poslu – znao je gde se drumovi
završavaju i vozio u skladu s tim. Kad smo stigli do mosta Pitkesilta, stali smo
na raskrsnici, a pored nas se zaustavilo terensko vozilo sa spuštenim zadnjim
prozorom. Na brzinu sam prebrojao osmoro mladih muškaraca – njihova

20. bezizražajna lica, na pola koplja spuštene oči i istetovirani vratovi rekli su mi da
mladići ne samo da su članovi bande već su najverovatnije i naoružani. Kad se
terenac uključio u saobraćaj, nijedan izraz lica nije se izmenio ni za jotu.
U parku Kajsanijemi gorela je vatra. Sudeći po visini plamenova, bilo je to
neko zapaljeno vozilo, ili nešto slične veličine. Veliki ognjeni stub nalikovao je
bahanalijama u inače mračnom parku. Na uglu Vilhove i Mihove čuo sam
pucnjeve i video kako tri muškarca trče prema parku. Nestali su s vidika pre
nego što su odjeci hitaca utihnuli. Ispred Zoološkog muzeja ljudi su šutirali
čoveka koji je ležao ničice na zemlji. Onda je neko, očito najjači u grupi, počeo
da ga vuče, držeći ga za štrokavu odeću, ka ulazu u podzemnu stanicu metroa,
možda s namerom da ga baci niz tunel.
Za dvadeset minuta stigli smo na Tempeli trg. Proturio sam novčanicu kroz
uzani otvor u pleksiglasu i izašao iz taksija.
Savremeni hram na Tempeli trgu je nestao; ostaci građevine su ličili na
prastare kamene ruševine naherene visoko na steni. Fragmenti zida bacali su
duge senke skroz do Luteranske. Okružene žućkastom svetlošću uličnih
svetiljki, senke su delovale crne kao ugalj, kao da su naslikane na tlu. Neko je
skinuo znak ZABRANJENO PARKIRANJE sa stuba i bacio ga nasred ulice.
Znak je izgledao kao da je napokon digao ruke od pokušaja da išta zabranjuje.
Noć u Teleu bila je podjednako hladna kao i u Hertonijemiju, ali ne i isto
toliko tiha. Ovde-onde čula se buka automobila, trubljenje sirena, finski rok,
vikanje, pa čak i zvuci zabavljanja. Zvonki ženski smeh odjekivao je bezbrižno,
što je bilo čudnije od svega što sam čuo u poslednje vreme.
Ahti i Elina Kalio bili su naši zajednički prijatelji – zbližilo nas je Johanino
i Elinino prijateljstvo. I ne, Elina se takođe nije čula s Johanom.
Stajao sam u predsoblju njihovog stana, skinuo kišom natopljenu jaknu i
izuo cipele, a zatim slušao kako mi Elina i Ahti naizmenično postavljaju sijaset
pitanja:
„Šta misliš, gde bi mogla da bude?”
„Nijedanput te nije pozvala?”
,,I niko ne zna gde je?”
Ahti mi je najzad postavio pitanje na koje sam mogao da odgovorim.
Da, voleo bih šolju kafe. Eivala.
Ahti je nestao u kuhinji, a Elina i ja otišli smo u dnevnu sobu, gde su dve
podne lampe u suprotnim ćoškovima i jedna treperava sveća na stolu od tamnog
drveta u sredini sobe davali prostoru intimniju atmosferu nego što je, možda,
bilo poželjno. Iz nekog razloga sam se osećao kao da mi je u tom trenutku
potrebna drugačija atmosfera: više svetlosti, nešto mnogo svetlije.
Seo sam na kauč, a Elina u fotelju preko puta mene. Stavila je vuneni
svetlobraon šal u krilo, a zatim se činilo kao da ne zna šta će s njim. Sedeo joj je
u krilu kao živo, napeto stvorenje. U kratkm crtama sam joj ispričao ono što
znam: nisam se čuo s Johanom puna dvadeset četiri sata, a takođe nisam mogao

21. ni da stupim u kontakt s fotografom. Takođe sam joj rekao o čemu je Johana
pisala.
„Johana bi te pozvala”, reče Elina kad sam završio. Izustila je to toliko tiho
da sam njenu rečenicu morao da ponovim u mislima.
Klimnuo sam i pogledao u Ahtija, koji je upravo ušao u sobu. On je bio
nizak, žilav muškarac, advokat po profesiji, toliko pedantan da je to bilo
komično, ali jednako je umeo i da iznenadi u nekim situacijama. Nešto mi je
palo na pamet, a u tom trenutku sam u njegovim prodornim plavim očima spazio
tračak nesigurnosti, koji je iščezao jednako brzo kao što se pojavio.
Okrznuo me je pogledom, a potom dobacio Elini dug, značajan pogled.
Gledali su se u oči neobično dugo, a onda su se, bezmalo istovremeno, ponovo
okrenuli prema meni. Elinine kestenjaste oči izgledale su kao da će zaplakati.
Nikad je ranije nisam video da plače, ali to me iz nekog razloga nije iznenadilo.
Možda je preterana udobnost prostorije bila znak da iznenađenja čekaju iza ugla.
„Trebalo je da ti ovo kažemo ranije”, reče Ahti. Stao je iza Elinine fotelje,
držeći ruke u džepovima.
,,Šta?”, upitao sam.
Elina je brzo obrisala oči, kao da joj suze smetaju. „Odlazimo”, rekla je.
„Selimo se na sever.”
„Zakupili smo stan na godinu dana, u gradiću na severu”, reče Ahti.
,,Na godinu dana?”, upitah. „Šta ćete raditi kad se godina završi?”
Elinine oči se ponovo ispuniše suzama. Ahti ju je pomazio po kosi. Podigla
je ruku i uhvatila ga za šaku. Pogledi su im bludeli po sobi, nesposobni da se
duže zadrže na bilo čemu. Paranoidna osoba možda bi pomislila da nešto
izbegavaju da mi kažu, ali šta su to mogli da mi prećutkuju?
,,Ne znamo”, reče mi Ahti. „Ali ne može da bude gore nego živeti ovde.
Pre šest meseci ostao sam bez posla. Elina već nekoliko godina nema redovnu
nastavu.”
„Niste nam ništa rekli o tome”, tiho sam primetio.
„Nismo jer smo mislili da će se situacija popraviti.”
Nekoliko trenutaka smo seđeli u tišini. U sobu je dolebdeo miris sveže
skuvane kafe. Nisam bio jedini koji je to primetio.
„Odoh da vidim da li je kafa gotova”, reče Ahti s čujnim olakšanjem u
glasu.
Elina je rukavom džempera obrisala suzne oči. Labavi rukav joj se
obmotao oko zgloba pa je morala da ga ispravi drugom rukom.
„Zaista smo verovali da ćemo nešto smisliti”, kazala je, ponovo toliko tiho
da sam morao da se nagnem napred da bih razabrao reči koje su joj se kidale sa
usana, ,,da postoji nekakvo rešenje, da je sve ovo samo neka vrsta užasne,
neočekivane krize koja će se srediti sama od sebe, a život će se nastaviti kao i
ranije.”
Nisam znao da li govori o njihovoj situaciji ili o stanju u kome se nalazi
čitav svet, ali to verovatno ionako nije bilo bitno.

22. Ahti se vratio u sobu s lončetom kafe. Pokreti su mu bili glatki i precizni
kao i uvek dok je sipao kafu u šolje sa slikama cvetića, nalik zauvek izgubljenim
uspomenama. Što su, naravno, i bile.
„Jeste li prodali ovo mesto?”, upitao sam, mahnuvši rukom oko sebe, da
naznačim stan.
Ahti je odmahnuo glavom. ,,Ne”, tiho je odgovorio.
„Kaži mu istinu, Ahti”, reče Elina, brišući rukavom još dve-tri suze koje su
joj klizile niz obraze.
Ahti je seo na drugi kraj kauča i privukao bliže šolju s kafom, očigledno
mozgajući o tome šta će reći.
,,Ko bi kupio ovo mesto?”, kazao je, ispravivši leđa. „Krov prokišnjava,
podrum je poplavljen, prepun buđi, pacova i bubašvaba. Struja neprestano
nestaje, a i voda. Grad će svakog trena propasti. Niko nema novca, a oni koji ga
imaju svakako ne žele da se presele ovde. Više ne postoje investitori, a čak i da
postoje, zašto bi iko plaćao kiriju kad može da živi negde za džabe? Ko još
veruje da će se situacija poboljšati?”
Elina je zurila pravo ispred sebe, očiju crvenih od plača, ali sada suvih.
,,Mi smo verovali”, tiho je rekla, pogledavši u Ahtija.
„Verovali smo predugo”, složio se.
Nisam znao šta da kažem. Popio sam kafu, gledajući kako se para diže iz
šoljice koja mi je grejala dlanove.
„Johana će se svakako pojaviti”, reče odjednom Elina, prenuvši me iz
misli.
Pogledao sam u nju, a zatim u Ahtija. Zaklimao je glavom, kao da
potvrđuje njene reči, a zatim prestao kad je primetio da bezizražajno zurim u
njega. Način na koji je prestao bio je nalik naglom pritiskanju kočnice. Nisam
dopustio da me obeshrabri ni to, niti trag nesigurnosti u njegovim očima. Znao
sam da ću, ako ne pitam, kasnije možda zažaliti zbog toga.
„Ahti, rekao si da ste švorc. Mogao bih da vam pomognem s nešto novca, a
u isto vreme i da kupim nešto od vas.”
Oklevao je na tren. Očevidno je tražio reči. ,,Ne znam šta to imamo što bi
tebi...”
„Ponekad voliš da ideš u lov”, rekoh.
Izgledao je skoro iznenađeno. Okrznuo je pogledom Elinu, koji nije ništa
rekla, ali je klimnula. Ahti se nagnuo napred.
„Zašto da ne”, kazao je, ustajući. ,,Ne trebaju mi obe sačmare, a dosta mi je
i samo jedan pištolj. Sumnjam da će me iko danas prijaviti policiji ako ti prodam
oružje.”
Krenuo sam za njim u spavaću sobu. Velike i gotovo pune torbe stajale su
ispred otvorenih i ispražnjenih garderobera. Komadi odeće ležali su na krevetu,
dasci kod uzglavlja, stolicama i podu ispred torbi. Ahti je zaobišao ležaj, stao
ispred ormarića od tamnog drveta i otključao vrata. U ormariću su bile dve
sačmarice, omanja puška i tri pištolja.

23. ,,Biraj”, kazao je, pokazujući najpre na jedan, a zatim na drugi pištolj. U
njegovom gestu postojao je prizvuk prodavca, što je u datim okolnostima bilo
izlišno. „Hekler i koh USP kalibra 9 milimetara, ili glok 17, takođe 9
milimetara.”
Onda je pokazao na čelični revolver iznad njih, ali ni najmanje nije
izgledao kao prodavac. Izgledao je kao čovek koji je doneo odluku.
„Ovaj smit i veson je za mene.”
Uzeo sam najbliži pištolj – hekler i koh.
„Fin komad. Napravljen u Nemačkoj, u vreme kad su se u Nemačkoj još
proizvodile stvari.”
Pištolj je bio iznenađujuće lagan.
„Težak je samo 667 grama”, reče Ahti, pre nego što sam stigao da ga
upitam. ,,U okvir staje osamnaest metaka.”
Skinuo je kutiju s donje police. Zazveckala je kad ju je podigao. „Možeš
dobiti i ovo, takođe, razume se. Imama pedeset metaka.”
Pogledao sam u kutiju i pištolj u šaci. I oružje i municija delovali su kao da
im nije mesto u toj sasvim običnoj spavaćoj sobi. Počeo sam da se osećam kao
da moram brzo da delam, pre nego što se predomislim.
„Imaš li neki ruksak?”, upitao sam ga.
U jednom od ispreturanih ormana našao je mali crni ruksak. Običnost
predmeta bila je u oštrom kontrastu s njegovim budućim sadržajem.
„Ulazi u cenu. To je najmanje što mogu da učinim.”
Dao sam mu novac, a on ga je strpao u džep ne prebrojavši ga i ne
gledajući u mene. Ponovo sam pogledao pištolj u desnoj i kutiju s municijom u
levoj ruci. Ahti je primetio moju zbunjenost.
„Pokazaću ti”, nasmejao se i uzeo oružje.
Brzim i izvežbanim pokretima izvadio je okvir, napunio ga mecima iz
kutije, a zatim ga gurnuo natrag na mesto. Činilo se kao da je u svom elementu.
,,Spreman?”, upitao je. „Ovo je sigurnosna kočnica, a ovo je okidač. Nemoj
nikad da ga uperiš u nekoga koga ne nameravaš i da upucaš. Mada, to možda
više nije ni važno.”
Pokušao je da se osmehne, ali u njegovom pokušaju nije bilo energije.
Osmeh mu se zaledio na usnama i dao njegovom licu bespomoćan izgled. I sam
je to shvatio.
„Kafa se hladi”, užurbano je rekao. „Hajde da je popijemo.”
Razmislio sam o tome koliko se situacija neočekivano brzo promenila. Kad
smo ono večerali zajedno, pili vino i planirali budućnost? Nameravali smo da
idemo na putovanja, ja sam želeo da pišem knjige, Johana bi pisala bolje članke
nego ikada, a Ahti je hteo da osnuje vlastitu advokatsku firmu i – prirodno –
porodicu s Elinom.
Promena se postepeno ušunjala u naše živote, ali sad se sve iznenada bližilo
kraju s potpunim krahom.

24. Elina je sedela u fotelji, ne dodirujući kafu. Utonuo sam u kauč i pokušavao
da smislim nešto prikladno da kažem. Nije mi bilo lako, jer sam mogao da
pričam samo o jednom. Mora da je Ahti to osetio.
„Nadam se da ćeš naći Johanu”, kazao je.
Shvatio sam da mi je to jedina preostala nada. Razumeo sam to sa
jasnoćom koja me je prožela kao toplota ili hladnoća, i naterala da se setim
svega dobrog što bih mogao da izgubim. Knedla mi je zastala u grlu. Morao sam
da izađem odatle.
„Nadam se da će vam se svideti na severu”, rekoh. „Nadam se da će sve
biti u redu. Siguran sam da hoće. Godinu dana je dug period. Naći ćete neki
posao, zaradićete nešto novca. Bićete dobro.”
Nešto je nedostajalo u mojim rečima. A reči nisu bile to što je najviše
nedostajalo. I kao da smo svi to čuli, a pre svega osetili. A ja zaista nisam znao
koliko dugo ću moći da nastavim da govorim, te sam zato ustao sa kauča, ne
gledajući u njih.
„Elina, Johana će te pozvati čim bude mogla.”
Izašao sam u predsoblje. Ahti je pošao za mnom. Stao je u najmračniji ugao
sobe, očigledno namerno. Čuo sam Elinine korake po drvenom podu, a onda je
stala ispred mene, opet sa suzama u očima. Prišla mi je i zagrlila me.
„Reci Johani da će sve biti u redu”, kazala mi je, i dalje me grleći. ,,I reci
joj da nikad nismo imali nikakve zle namere.”
Nisam bio siguran šta je mislila pod tim, ali sam želeo da što pre odem
odatle, tako da nisam tražio objašnjenje.

25. 6
Kiša je dobila na snazi. Padala je sa neba u širokim naletima, a krupne i teške
kapi padale su na asfalt i prskale kao u nastupu gneva, čineći okolni grad
blistavim, crnim i mokrim. U mirisu kiše bilo je nečega kiselkastog, bezmalo
užeglog. Nekoliko trenutaka stajao sam u nadsvođenom ulazu, pokušavajući da
odlučim šta dalje da radim, razmišljajući o tome gde se nalazim i kuda idem.
Bilo je pola deset, izgubio sam ženu i popio bogzna koliko šolja kafe. Nema
šanse da ću noćas moći da zaspim.
S mesta odakle sam ranije čuo ženski smeh sada su dopirali zvuci tuče, za
kojima je usledila lomljava stakla, a trenutak kasnije neka žena je vrisnula i
opsovala. Podigao sam kapuljaču jakne, pričvrstio kaiševe ruksaka i izašao na
kišu.
Gledao sam pravo ispred sebe. Ledene kišne kapi bockale su me po koži.
Skrenuo sam na Fredrikovu i prešao nekoliko koraka kad sam začuo trubljenje,
jednom, pa dvaput. Zvuk je dopirao s druge strane ulice. Povukao sam kapuljaču
u stranu dovoljno da vidim ko to trubi. Isti mladi Severnoafrikanac koji me je
dovezao iz Hertonijemija.
Taksi je bio parkiran malo dalje niz ulicu, s uključenim motorom, a unutra
je delovao mnogo suvlje i toplije nego napolju na pločniku. U roku od nekoliko
sekundi sedeo sam na zadnjem sedištu i govorio mu da me ovog puta odveze na
jug.
Imao je ime i prošlost: Hamid. U Finskoj je već šest meseci. Zašto me je
čekao? Jer sam mušterija koja plaća. Nisam mogao da ga krivim. Niko nije
voljan da radi za džabe.
Hamidu se sviđala Finska. Ovde barem postoji kakva-takva mogućnost da
se zaradi za život – možda će čak moći da zasnuje i porodicu.
Slušao sam kako govori na brzom, nepravilnom engleskom jeziku i
posmatrao njegov profil. Uzano svetlobraon lice i budne kestenjaste oči u
retrovizoru, brze ruke na volanu. Onda sam pogledao u grad koji je proletao
pored nas, poplavljene ulice blistave od kiše, lokve veličine omanjih jezera,
porazbijane prozore, vrata odvaljena sa šarki, izgorele olupine automobila i ljude
koji tumaraju po kijametu. Tamo gde sam ja video propast, Hamid je video
nadu.
Stigli smo do kraja Lenrotove ulice, prešli priobalni drum i zaputili se
prema ostrvu Jetkesari.
Hamid je sada vozio polako. Zaćutao je i uključio stereo-uređaj. Muzika
koja je gruvala iz zvučnika bila je neka vrsta mešavine hip-hopa i
severnoafričkog etna. Preko muzike je muški glas ritmično izgovarao hiljadu
reči u minuti na nekom nepoznatom jeziku.

26. Kad me je Hamid upitao kuda dalje, rekao sam mu samo pravo napred.
Nisam znao šta drugo da radim. Ponovo sam otvorio Johanina dokumenta u
telefonu, a zatim na brzinu iščitao njene zabeleške. Pustio sam i snimak, onaj sa
našim izbrisanim glasovima, i zamolio Hamida da priključim mobilni na
njegove zvučnike. Kazao je da će me to dodatno koštati. Rekao sam da ću mu
dodatno platiti. Rekao je unapred. Dao sam mu telefon i nešto novca. Široko se
nasmešio, presavio novčanicu i stavio je u džep, a zatim priključio telefon na
zvučnike.
Čovek s hiljadu reči u minuti je utihnuo, a zamenio ga je žamor.
Hamid me je radoznalo pogledao, očigledno preispitujući raniji sud o meni.
Klimnuo sam: to je ono što želim da čujem.
Stigli smo do kraja puta – napred se s desne strane nalazio most ka
Lautasariju, s leve tama, a iza nas stambene zgrade. Hamid je upitao kuda sad.
Pokazao sam ka zatvorenom kafeu na obali i parkiralištu iza njega.
Unutrašnjost kafea bila je u mraku, a spoljašnjost bleštavo osvetljena.
Veliki, pravougaoni prozori bili su čitavi i čisti, a u okolini lokala nije bilo
mnogo đubreta. Kao da smo se za svega petnaest minuta odvezli u neki drugi
svet.
Kazao sam mu da je to dobro mesto i zamolio ga da isključi motor, kako
bih mogao da čujem. Dao sam mu još jednu novčanicu. Isključio je motor i
pustio da žamor plovi kroz automobil i nestaje u mraku. Otvorio sam prozor i
zamolio ga da polako utiša zvuk.
Jedan šum je utihnuo, a drugi je zauzeo njegovo mesto.
Možda.
Samo možda?
Čvrsto možda?
Možda je ovo bilo mesto odakle me je Johana pozvala.
Zamolio sam Hamida da me sačeka, uzeo telefon i izašao iz automobila.
Vetar koji je duvao sa mora smesta mi je zgrabio kosu i odeću. Šibao me je i
grabio kao da pokušava da me čvrsto ščepa. Toliko blizu obale, ruke bi mi bile
vlažne čak i da ne pada kiša.
Navukao sam kapuljaču na glavu i prislonio mobilni na uvo, štiteći ga od
kiše, a potom ponovo pustio snimak. Pojačavao sam i utišavao jačinu zvuka dok
sam hodao ka severu duž obale, gledajući u kuće visoke šest, sedam i osam
spratova na obali mora. Trudio sam se da vidim i čujem analogije u onome što
su možda bile nepovezane stvari: poslednji telefonski poziv, zvuci koji su mogli
biti vetar i talasi, Isceliteljeve koordinate koje je Johana izračunala i sopstveni
instinkti i nade. Oslanjao sam se na njih dok sam hodao duž kišovitog i
vetrovitog morskog grebena, skroz mokrih cipela, pri čemu su me tabani boleli
od hladnoće, ne znajući odakle da počnu.
Činilo mi se da su kuće duž obale u neobično dobrom stanju: u mnogim
stanovima su sijala svetla, što je već samo po sebi predstavljalo malo čudo iz
najmanje dva razloga. Nalazili smo se nadomak morske obale, u često

27. plavljenom području. Takođe, bili smo u imućnom susedstvu, a imućniji su
odavno već otišli na sever, napustili su igru dok im je još dobro išlo, šta god to
značilo ovih dana.
U vertikalno rascepljenu stranu velike stene bilo je ugrađeno čelično
stepenište. Popeo sam se uz stepenice na malu platformu okruženu gvozdenom
ogradom u visini struka. Našao sam teleskop, fiksiran i okrenut ka pučini. Po
vedrom i sunčanom danu, kroz durbin se verovatno moglo videti kilometrima u
daljinu. Tog dana se nije videlo ništa.
Okrenuo sam se. Kafe na morskoj obali bio je udaljen nekoliko stotina, a
najbliža kuća približno pedeset metara. Spustio sam telefon. Oslušnuo sam.
Slankasti miris okeana i ritmično udaranje talasa o obalu bilo je smirujuće i
utešno usred vetra i kiše. Neki kažu da nam je šum mora davno zapisan u
genima. Neki kažu da će nas jednog dana ponovo odvući u dubine okeana.
Sišao sam niz stepenice i krenuo natrag ka taksiju.
Na pola puta, stotinak metara od stene i stotinak metara od taksija,
iznenada sam se obreo u snopu svetlosti reflektora. Stao sam, čuvši bat koraka
koji je dopirao iz svetlosti.
Ljudi su držali bleštave baterijske lampe, koje su, izgleda, nosili na
ramenima. Nisu kazali ni reč. Ni ja nisam rekao ni reč. Govorili su samo vetar i
more, dva žamora koji su se preplitali. Nijedan od njih nije zakoračio napred.
Stali su ispred mene, jedan desno, drugi levo. Očigledno su bili obučeni da stoje
na takav način, dovoljno daleko jedan od drugog, tako da su se snopovi svetlosti
baterijskih lampi ukrštaju na meni.
Intenzitet svetlosti prisilio me je da sagnem glavu. Nisam video batinu sve
dok me nije udarila u levi bok, pored bubrega.
Stropoštao sam na zemlju i otvorio usta da dođem do daha, paralizovan od
bola.
„Šta radiš ovde?”, čuo sam glas iznad sebe.
Pokušao sam da kažem da nemam zle namere, da samo razgledam
unaokolo. Pre nego što sam uspeo da progovorim, na stomaku sam osetio
pritisak vojne čizme okovane gvožđem. Poslednji tragovi kiseonika iščezli su mi
iz pluća. Zaslepljujući snopovi svetlosti pomamno su se vrteli.
„Zašto blejiš ovde?”
„Kakva si ti vrsta skitnice?”
„Ovde nam ne trebaju nikakve jebene izbeglice!”
Pokušao sam nešto da kažem. Pljuvačka mi je zagrgotala u grlu,
nedovoljno za reči.
„Klošaru!”
Šut u rebra.
,,Propalice!”
Udarac u desni bubreg.
,,Pederčino!”

28. Šut u prepone.
Nisam mogao ništa da vidim, već samo da čujem reči prožete mržnjom.
Okrenuo sam se na stomak. Još jedan udarac eksplodirao mi je na sredini leđa
kao gnevni kamen.
„Imaš sreće što nas danas nema više!”
„Lako si se izvukao!”
„Mogli bismo te i ubiti!”
Smeh. Batina me je pogodila u levo uvo. Uvo mi se u isti mah usijalo i
ogluvelo. Još smeha.
Zatim treći glas, mlađi, na finskom: „Ostavite ga ili ću pucati!”
Snopovi svetlosti su nestali.
„Odlazite! Smesta, ili ću vas pobiti!”
Bat teških koraka koji se udaljavaju.
„Gubite se!”
Lakši koraci. Ruke su me zgrabile za jaknu i osovile me na noge.
,,Ustaj!”
Pokušao sam da stojim. Nije bilo lako. Naslonio sam se na nešto.
„Ulazi u kola!”
Srušio sam se na nešto, isprva sedeći, a zatim ležeći. Nešto se zalupilo iza
mene. Svet se lelujao, ja sam se prevrnuo na leđa, a zatim na bok, nešto me je
udarilo u čelo.
,,A sad da se gubimo odavde.”
Naravno. Bio sam u kolima. U Hamidovom taksiju.
„Zamalo da te ubiju!”
Izvrnuo sam se na stomak. Gurnuo sam glavu napred i ispovraćao se na
pod.
„Sranje! Sad stvarno moramo da požurimo.”
Pokušao sam da ostanem pri svesti. Pokušao sam da se držim za ručku na
vratima. Pokušao sam da otvorim oči. Činilo mi se da, šta god bih pokušao, ništa
nisam uspevao.
„Bićemo tamo za petnaest minuta. Još samo petnaest minuta.”
Petnaest minuta. Gde tamo?

29. 7
Držao sam Johanu u zagrljaju, udisao miris njenog vrata i ljubio tople usne.
Zakikotala se, odmakla glavu i pogledala me u oči. Zaustio sam da joj nešto
kažem, ali se onda ponovo našla u mom naručju i naslonila mi glavu na grudi.
Pogladio sam je po kosi, puštajući je da teče između mojih prstiju, i stavio joj
drugu šaku na potiljak. Bio je tanan, graciozan, zračeći vrelinom u korenu kose.
Na vrhovima prstiju osećao sam mesta gde su se spajali mišići, delikatnu
tačku gde je sam život, gde je sve bilo povezano. Podigla je glavu, a ja sam
ponovo pogledao u njene oči, videvši zelene odraze u njima. Privukao sam je
bliže i čvrsto pribio uz sebe. Bila je sitna i meka, kao što je uvek bila izjutra.
Isključila je budilnik i priljubila se uz mene, prebacila mi ruku preko grudi,
naslonila čelo na obraz i skoro opet zaspala, glasno dišući, rekla nešto slatko i
budalasto.
Držao sam je uz sebe, kao da znam da ću je, ako je pustim, zauvek izgubiti.
Mirisao sam joj kosu, udisao njenu aromu kao da pokušavam sve to da smestim
u sećanje i upamtim kako je zaista mirisala. Ravnomerno je disala, okruživala
nas je tišina i bili smo bezbedni, pripadali smo jedno drugom.
Onda se štrecnula, kao što je katkad radila dok bi tonula u san. Neko ju je
vukao dalje od mene. Ja sam je povukao nazad, grčevito je privlačeći ka sebi, ali
je taj neko bio snažan i istrajan. Držao sam je svom snagom. Nisam hteo da je
pustim. Pokušao sam da joj vidim lice, ali je ono bilo okrenuto nadole. Stisak mi
je popustio, taj nepoznati ju je napokon uhvatio i ona je iz mog naručja potonula
u mrak. Kad mi je potpuno nestala iz vidokruga i oko mene nije ostalo ništa
osim tame, osetio sam užasnu hladnoću. Zadrhtao sam, a moje ruke su uhvatile
samo prazninu.
Svetlost se promenila u tamnocrveni, kurzivni neonski znak iza tanke
zavese. Izvesno vreme pokušavao sam da ga pročitam sleva nadesno, pre nego
što sam shvatio da ga posmatram naopako. Najzad sam uspeo da ga razaznam
zdesna nalevo: kebab-picerija.
Podigao sam šaku do levog uva, koje me je svrbelo, i pod prstima sam
osetio komad gaze pričvršćen lepljivom trakom. Ležao sam na boku, s težinom
na desnoj ruci, koja mi je u potpunosti utrnula. Izvukao sam je ispod tela,
uhvatio za ivicu onoga na čemu sam ležao i uspravio se u sedeći položaj.
Nalazio sam se u nekakvoj pomoćnoj prostoriji ili skladištu. U ustima sam
osećao bakarni ukus krvi. Sedeo sam u mestu, nekoliko puta punim plućima
udahnuo vazduh i pažljivo protresao utrnulu ruku. Kad god bih udahnuo, leđa bi
me zabolela.
S druge strane zavese čuo sam nepoznati jezik – najpre muški, a potom
ženski glas. Setio sam se svog sna, osetio ubod panike, a zatim izvadio mobilni

30. iz džepa. Ekran je bio mrtav. Ili ga je udarila palica, ili se baterija ispraznila.
Panika je porasla.
Pokušao sam da ustanem, ali me noge nisu držale, pa sam se srušio na
mesto gde sam sedeo. Usredsredio sam pogled na crveni tekst koji je sijao iza
zavese i uspeo da ostanem u sedećim položaju. Nekoliko trenutaka sam polako
disao, sve dok nisam bio siguran da mi se neće zavrteti u glavi, a zatim pogledao
oko sebe. Soba od sivog betona, kartonske kutije i smeće duž zidova, plastične
kese pune flaša u dovratku, neke prazne, neke pune, i stolica s mojim ruksakom,
koji sam dobio od Ahtija, okačenim o naslon. Manje od dva metra dalje od
mene.
Ponovo sam se osovio na noge i – poučen prethodnim pokušajem –
upotrebio zid kao oslonac. Uzeo sam ruksak i ponovo seo. Pištolj mi se našao u
šaci kad je ruksak pao na pod.
Glasovi iza zavese su zaćutali.
Držao sam pištolj u krilu kad se zavesa povukla u stranu. Prepoznao sam
Hamida, uprkos crvenom sjaju iza njegovih leđa, koji mu je lice bacao u mrak i
oblikovao svetlosni oreol oko glave, umekšavajući obrise.
,,Polako”, kazao je.
Zavrteo sam glavom, otvorio usta i pomerio jezik, ali nisam bio u stanju da
napravim bilo kakav zvuk.
,,Vode?”, reče Hamid.
Trenutak kasnije zavesa se potpuno povukla u stranu. U prostoriju je ušla
žena s bokalom vode u jednoj i čašom u drugoj ruci. Napunila je čašu, stavila
bokal na pod i pružila mi vode.
Pio sam kao da nikad ranije nisam okusio vodu. Polovina mi je završila na
grudima, a drugu polovinu sam iskašljao. Gutanje će zahtevati malo vežbanja. S
drugom čašom išlo mi je bolje – žena sada nije morala da zakorači unazad kako
bi izbegla kapljice vode.
Imala je otprilike tridesetak godina, kestenjaste oči i donekle svetliju put od
Hamida. Duga crna kosa bila joj je skupljena u punđu na potiljku, a velike
srebrne minđuše su joj blistale. Nosila je tamne farmerke, žućkastu duksericu s
kapuljačom i iznenađujuće belu kecelju. Pružila mi je moju torbu.
„Moja rođaka”, reče mi Hamid, klimnuvši glavom u njenom pravcu.
Prišao mi je bliže i pokazao na moje uvo. „Zna šta radi.”
Dodirnuo sam komad gaze i lepljivu traku. Za to uvo svet je bio pun
struganja i šuštanja. Nije me bolelo, doduše, zato je možda bilo najmudrije biti
zahvalan. I bio sam. Rekao sam to Hamidu.
,,Da”, kazao je sa osmehom. „Zamalo da te srede.”
Žena se takođe nasmešila. Ja sam pokušao.
,,Hvala”, rekao sam joj. Najpre na finskom, a potom i na engleskom.
„Govorim finski”, kazala je. ,,U redu je.”
,,Tapani”, kazao sam, pružajući ruku.

31. ,,Nina.”
Šaka joj je bila topla i sićušna, a držao sam je trenutak duže nego što je
neophodno za rukovanje. Njena vitkost me je naterala da se setim nedavnog sna
o svojoj ženi, čija je šaka bila podjednako glatka i nežna. Um mi ispuniše
sećanja, a u svima sam dodirivao Johanu. Na ulici, noću, na povratku kući iz
bioskopa, ispod stola na dosadnoj večeri, kad niko ne gleda, dok sam je jednog
letnjeg jutra pratio na posao.
Nina je to primetila.
,,Izvini”, rekoh joj.
Hamid se umešao: ,,Ti si u nekakvoj nevolji.”
To je bilo dovoljno blizu istine te sam klimnuo glavom.
„Želiš li da mi ispričaš?”
Zašto da ne? Pod uslovom da mi kaže gde se nalazim.
,,U Kaliju”, kazao je.
Rekao sam mu da mi je supruga nestala i da je tražim. Pištolj je moj i
platiću mu da mi ga vrati. Dok sam govorio, Hamid nije skidao oči s mene.
Nina je ustala sa stolice, izašla u restoran i vratila se noseći svoju tašnicu.
Izvadila je pilule protiv bolova i dala mi ih.
„Hvala ti”, rekoh joj, uzimajući dve tablete uz gutljaj vode.
Zatim je Hamid izašao u restoran, petljao nekoliko trenutaka u kuhinji, a
onda se vratio noseći šoljicu na tanjiriću.
„Čaj. S mnogo šećera.”
Čaj je bio taman kao kafa, vreo i toliko sladak da su me zaboleli zubi. Ispio
sam celu šolju u nekoliko gutljaja. Osetio sam vrelu tečnost u grlu, a trenutak
kasnije i u stomaku.
Kad sam se uverio da će čaj tamo i ostati, ustao sam i dve-tri sekunde
stajao u mestu. Napravio sam nekoliko teturavih koraka prema vratima i izašao
u restoran. Soba je bila veličine omanje kancelarije. Polovinu prostora zauzimali
su otvorena kuhinja i pult bifea koji se protezao duž jednog zida. Druga polovina
bila je rezervisana za tri mala stola. Drvene stolice oko stolova bile su prazne,
čekajući mušterije. Na televizoru na zidu prikazivana je reportaža o požaru.
„Jesu li ovo lokalne vesti?”, upitao sam.
Nina je odmahnula glavom.
,,Iz naše domovine”, reče Hamid.
Ponovo sam pogledao snimak požara. Izgledao je nalik svim ostalim
požarima na svetu.
„Žao mi je”, rekoh Hamidu.
,,I meni”, odgovorio je.
Nina je s pulta uzela daljinski upravljač i promenila program. Informativna
TV stanica iz Helsinkija neprekidno je emitovala vesti. Zamolio sam je da
prebaci na najnovije vesti. Pritisnula je dugme na daljincu.

32. Izvadio sam telefon i zatražio punjač. Hamid je uzeo mobilni i odneo ga iza
pulta.
Seo sam na stolicu i pogledao u zidni sat: 1.12. Osećao sam se malaksalo i
bolesno. Na um su mi padale ideje koje nisam želeo da sledim do krajnjih
zaključaka. Većina misli vrtela se oko Johane, a puka ideja da joj se možda
desilo nešto slično onome što se i meni dogodilo bolela me je više od dobijenih
batina.
Lokalne vesti nisu pružale nikakve tragove o Johani. Broj oružanih pljački
se povećao – sada i usred bela dana i sve bliže centru grada. Oblakoder u
centralnom delu Pasile zapaljen je ranije u toku večeri. Saobraćaj od granice s
Rusijom do prestonice ponovo je u zastoju. No, bilo je i dobrih novosti: voda je
ispumpana iz metroa i vozovi su opet saobraćali. Takođe su povećali i broj
naoružanih stražara.
Međutim, ništa od toga mi nije bilo ni od kakve pomoći.
Hamid je seo za drugi kraj stola.
„Siguran sam da će se situacija popraviti”, kazao je, kad sam okrenuo glavu
od televizora i pogledao u njega.
* * *
Minut-dva stajao sam ispred picerije i udisao noćni vazduh, osećajući ga u grlu,
i posmatrao drveće koje je nepomično stajalo iza biblioteke, nemo čekajući
proleće, toplinu i novi život usred zime, usred noći, blistavo od kiše, dok mu se
niz grane slivala voda. Zemlja ispod bila je zagrobno hladna i biće takva još
nekoliko meseci, ali drveće zbog toga nije kukalo niti drhtalo ili krivilo bilo
koga za te neprijatnosti. Prenuo sam se iz te lekcije kad je Hamid dovezao taksi
iza ugla i zaustavio se ispred mene.
U taksiju sam uključio mobilni telefon. Nije bilo ni glasa od Johane.
Izvadio sam papirnu maramicu i obrisao ušnu školjku. Dok sam se umivao, rana
se ponovo otvorila. Maramica je za tili čas postala tamnocrvena. Izvadio sam
novu iz džepa i stavio je preko uva.
Vozili smo se na sever, da izbegnemo drumove zatvorene za saobraćaj
zbog zapaljenog nebodera u Pasili, i bez ikakvih problema stigli do policijske
stanice. Hamid je zaustavio automobil nekoliko stotina metara ispred kapije, a ja
sam mu dao ko zna koliko novčanica. Nisam izračunao koliko će koštati vožnja.
Spasao mi je život, stoga sam smatrao da treba da mu platim malo više. Zamolio
sam ga da me sačeka. Ako se ne vratim za sat vremena, može da ode i potraži
drugu mušteriju.
Hodao sam što sam uspravnije mogao, s bolom u leđima, tutnuo krvlju
natopljenu maramicu u džep i na lice namestio prijateljski nastrojen i neutralan
izraz, koliko sam to mogao bez ogledala. Uprkos tome, preprečili su mi put čim
sam stigao do kapije u ogradi koja je okruživala policijsku stanicu.
Ne, nemam propusnicu.

33. Ne, niko me ne očekuje.
Objasnio sam stražaru da sam došao da se vidim s Harijem Jatinenom,
glavnim inspektorom jedinice za nasilne zločine, i da je svrha mog dolaska
čovek poznat kao Iscelitelj. Mladi policajac u pancirnom prsluku i šlemu, sa
jurišnom puškom u rukama i očima koje su letele čas levo čas desno, slušao me
je nekoliko trenutaka, a zatim je, ne rekavši ni reč, otišao do stražarske kućice,
sačekao, a onda otvorio kapiju.
Usmerili su me ka kontrolnom punktu, gde su mi oduzeli telefon i dali
identifikacionu karticu da je prikačim na grudi. Ušao sam u građevinu sa
ogromnim foajeom prepunim ljudi i samo jednim praznim sedištem.
Naspram mene je sedeo raskošno odeven i, sudeći po izgledu, veoma bogat
bračni par, otprilike istih godina kao Johana i ja. Žena je napola sedela u
muškarčevom krilu i glasno disala kroz nos. U stisnutoj pesnici držala je
maramicu, a lice joj je bilo krvavo i izobličeno. Čovekovo kao kreč bledo lice
zurilo je pravo napred, a beli, zamrznuti izraz u njegovim očima nije se menjao
dok ju je mehanički gladio po leđima.
Zažmurio sam i čekao.

34. 8
„Tapani Lehtinen?”
Otvorio sam oči.
„Ako prijavljujete krađu, pljačku ili napad, uzmite broj na prvom prozoru.”
Hari Jatinen je i uživo zapanjujuće nalikovao čoveku u vestima – izgledao
je jednako visoko i isklesano kao na tim bolno krupnim kadrovima. Ustao sam i
rukovao se. Bio je prilično stariji od mene – bliže šezdesetoj nego pedesetoj, sa
prosedim vlasima na slepoočnicama i brkovima i tamnosivim očima. Podsećao
me je na doktora Fila, američkog psihologa na starom televizijskom šou-
programu. No, svega nekoliko reči bilo je dovoljno da se s lakoćom raspozna
gde se završava dr Fil, a gde počinje detektiv Jatinen. Tamo gde bi se dr Fil
ulagivao i laskao sagovorniku sa izveštačenom empatijom, Jatinenov ton bio je
suvoparan, osoran i nepomirljiv. Bilo je nemoguće zamisliti kako se taj glas
nekome ulaguje, podrhtava ili izražava saosećanje – to je bio glas napravljen za
izjave i saopštavanje činjenica. Rukovanje mu je bilo istovetno glasu:
nedvosmisleno i profesionalno.
Mahinalno sam dodirnuo zavoj na uvu. Nije mi palo na pamet da bi taj
zavoj mogao izgledati kao razlog mog dolaska. Zavrteo sam glavom.
„Ovde sam povodom Iscelitelja. Verujem da je moja supruga, novinarka
Johana Lehtinen, bila u kontaktu s vama zbog tog slučaja.”
Činilo se kao da se Jatinen seća i da je istog trena razumeo o čemu
govorim. Premestio se s noge na nogu.
„Tog slučaja, i mnogih drugih”, kazao je, a na osnovu njegovog izraza,
nisam mogao da kažem da li se blago osmehuje od zadovoljstva, ili zato što ga
to nervira. Onda je upitao: „Jeste li za šolju kafe?”
Kafa je bila reska, ali topla. Prostorija je sadržala sto, dve stolice i Jatinenov
kompjuter.
U kratkim crtama ispričao sam mu sve što se desilo u protekla dvadeset
četiri sata: Johanin nestanak, kako sam saznao za njenu istragu i, razume se,
sopstvenu istragu, čije su posledice bile zavoj na mom uvu, leđa puna modrica i
suluda teorija o talasima na morskoj obali.
„Johana je dobra novinarka”, reče Jatinen. „Bila nam je od velike pomoći.”
Glas mu se nije dizao ili padao, nije imao nijanse, boje ili tona. Nije se
opredeljivao za jednu ili drugu stranu, ni na šta se nije obavezivao. Ali bilo ga je
iznenađujuće prijatno slušati. „Kao što nesumnjivo znate, trenutno nam fali

35. radne snage. Siguran sam da razumete što ne mogu da odvojim nikoga da traži
vašu nestalu suprugu. Niti bilo koga drugog.”
„Nisam zato došao ovamo”, rekoh. „Želim da saznam nešto više o tom
Iscelitelju, jer možda tako mogu da pronađem Johanu.”
Jatinen je oštro odmahnuo glavom. ,,To uopšte nije verovatno.”
,,To je sve što imam. A policija nema šta da izgubi, bez obzira na to hoću li
je naći ili ne. U svakom slučaju, imaćete još jednog čoveka koji će istraživati
ubistva. Svi su na dobitku.”
Jatinen me je okrznuo pogledom, procenjujući me, ali mi nije smesta
odgovorio. Možda se trudio da ustanovi jesam li vredan poverenja, ili me je
upoređivao sa hiljadama drugih ljudi koji su nudili ili tražili pomoć, s kojima se
verovatno svakodnevno susreće na poslu. Sedeo sam na stolici i trudio se da
izgledam najiskrenije moguće, da delujem kao da mu mogu biti od velike
pomoći. Zavoj na mom uvu verovatno nije pospešivao taj utisak.
„Imamo samo DNK testove iz pojedinih slučajeva, jer je laboratorija
zapostavljena, a oprema počinje da se haba i otkazuje. U svakom slučaju,
postoje DNK testovi iz najnovijeg slučaja, ubistva u distriktu Ejra. Ono što ću
vam upravo saopštiti strogo je poverljivo, sve dok ne čujete drukčije. Kazaću
vam to iz dva razloga, pre svega zato što nam je Johana bila od ogromne
pomoći, a naročito meni lično, u razrešavanju onog kidnapovanja od pre tri
godine.”
Srknuo je kafu i zadovoljno pogledao u šolju. Zbunjen, ponovo sam okusio
moju. Bila je gotovo nepitka.
„Imamo jednog osumnjičenog, istu osobu koja je umešana u prvo ubistvo,
ono u Tapioli. U tom slučaju takođe imamo uzorak DNK, a čak smo ga odneli u
laboratoriju radi testiranja, što se danas sve ređe i ređe dešava.”
Otpio je još jedan gutljaj kafe. Toliko je uživao u njoj da ju je namerno
držao u ustima nekoliko sekundi pre gutanja.
„Dakle, uporedili smo uzorke s onima u Nacionalnoj DNK banci i dobili
ime. Postoji samo jedan problem.”
Njegove sivoplave oči blesnule su u bedno osvetljenoj prostoriji.
Odjedanput, činilo se kao da sedi mnogo bliže meni nego što sam shvatao. Ili je
posredi bilo to, ili se soba oko nas smanjila, a zidovi nas gurali bliže jedno
drugom.
,,U pitanju je čovek koji je umro u epidemiji gripa pre pet godina.”
,,Dobro”, rekao sam posle kratke pauze, iz petnih žila se upinjući da se
osećam lagodno u iznenada skučenom prostoru.
Stavio je šolju s kafom i odgurnuo je od sebe, spustio pogled na mesto gde
se laktovima naslanjao na sto, a zatim i njih gurnuo napred. Da je sto bio živo
biće, jauknuo bi od bola.
„Osumnjičeni je trebalo da diplomira na medicinskoj školi. Pasi
Tarkijajnen. Umro je kod kuće.”
,,I?”

36. Jatinenov izraz lica nije se izmenio, a boja glasa mu je ostala ista. Očito,
navikao se da objašnjava stvari ljudima glupljim od sebe.
,,Pa, imamo mrtvog studenta medicine, koji je ostavio otiske prstiju
pronađene na žrtvama. Možda on koristi ime Iscelitelj.”
„Sigurno postoji neko logično objašnjenje.”
Činilo se kao da se slaže sa mnom – između donje usne i vrha isturene
brade pojavilo se udubljenje koje je naizgled govorilo: Tačno tako. Sasvim. To i
jeste poenta.
„Naravno da postoji. Međutim, nemamo dovoljno istražitelja da ga otkriju.
Samo juče su tri detektiva dala neopozive otkaze, a jedan od njih radio je baš na
tom slučaju. Dvoje mojih radnika prošle nedelje uopšte nije došlo na posao, a
sva je prilika da se više neće ni pojaviti, budući da su sa sobom poneli službeno
oružje, ali su ostavili propusnice. Za takve ljude uvek ima posla – mogu samo da
zamislim kakva je situacija u drugim sektorima.”
Nekoliko puta je zadobovao prstima po radnoj površini stola i začkiljio.
„Sve vreme nam odlazi na zavođenje novih slučajeva. Nemamo dovoljno
vremena za istragu starih jer nam neprestano pristižu novi, sve gori i gori.
Radimo najbrže što možemo, a još smo na početku. Nije nikakvo čudo što ljudi
dižu ruke od svega. Možda i ja treba da odem odavde, dok još mogu. Ali gde?
To je ono što ne mogu da smislim.”
,,Da li je Johana znala za to?”, upitao sam ga. ,,Za tog Pasija Tarkijajnena?”
Jatinen se zavalio na naslon stolice, izgledajući kao da me ponovo
procenjuje, mene i celu situaciju.
„Verovatno ne. Osim ako nije nekako otkrila samostalno. Naše odeljenje
više nije hermetično kao nekad. Na kraju krajeva, evo me ovde, pričam s vama.
A da li je znala? Mislim da nije.”
Promenio sam položaj na stolici, pokušao da prebacim levu nogu preko
desne, ali me je zaustavio bol u leđima. Osetio sam se kao da me je neko ubo
šrafcigerom u nerv. Ciknuo sam i spustio nogu.
„Znate li ko su?”, upitao me je.
„Ljudi koji su me prebili?”
Klimnuo je. Ovog puta na prijateljski način, pomislio sam. Slegnuo sam
ramenima. To uopšte nije bilo bitno.
„Kad bih morao da nagađam, rekao bih da su bili iz neke privatne
bezbednosne kompanije, profesionalni sadisti. U onim kućama još žive neki
ljudi, koji sebi mogu da priušte da plaćaju ljude da održavaju mesto čistim.”
„Jedini privredni sektor u porastu”, reče Jatinen. „Mnoštvo ljudi je
prebeglo. Žele da zarade dovoljno novca da odu na sever. Ali ni sever nije
neograničen. A život gore ne može da bude mnogo lakši ili divniji nego ovde.”
Morao sam da vratim razgovor na pravi put. Tražio sam Johanu, nisam se
bavio potresima na tržištu rada.
,,Da pretpostavimo da možete da istražite Iscelitelja i Tarkijajnena”, rekao
sam. „Odakle biste počeli?”

37. Činilo se kao da je očekivao to pitanje. Nije razmislio ni sekundu pre nego
što je rekao: „Potražio bih Tarkijajnena. Mrtvog ili živog.”
,,Kako?”, upitah ga.
,,S informacijom koju imate, nekakvim instinktom i malo sreće. Sve to će
vam biti potrebno. Dokazi ukazuju na to da je Tarkijajnen još živ. Negde
sigurno postoje i ljudi koji ga poznaju. Iznenadio bih se ako nisu odmah iza
ćoška. Imam utisak da ubica veoma dobro poznaje područja u kojima je aktivan.
Isto bi se moglo odnositi i na ljude oko njega. Potražio bih njegove stare
prijatelje – kolege s posla, komšije, drugare s golfa, srodne duše. Neko od njih je
možda i dalje u kontaktu s njim. Možda čak još ide u isti bar kao i nekad.”
Jatinen je zaćutao, a meni se činilo da namerno ostavlja očigledno pitanje
da visi u vazduhu.
,,Ne verujete da je Tarkijajnen mrtav?”
Nije morao da se rve sa odgovorom. ,,Ne”, kazao je suvoparnim i
neumoljivim glasom.
Razgovarali smo još nekoliko minuta, a ja sam osećao da me drži na
distanci. Ispričao mi je mnogo toga, ali ne sve.
Nisam ga pritiskao, niti sam mogao da sebe nateram da ga pitam kolike su
Johanine šanse, ali pričali smo o slučaju kidnapovanja od pre tri godine, u čijem
rešavanju je pomogla, zahvaljujući čemu su dve devojčice, uzrasta šest i osam
godina, premda trajno traumatizovane, žive vraćene roditeljima. Uvideo sam da
se Jatinen nada da će me to ćaskanje ohrabriti. Dao sam sve od sebe da
prihvatim ono malo pruženih mrvica.
Posle trena ćutanja, ustao je i povukao nagore nogavice tamnih pantalona.
Ja sam isto učinio sa svojim farmerkama. U leđima mi je ponovo sevnuo oštar
bol. Rukovali smo se, a ja sam mu se zahvalio na vremenu. Rekao je da ćemo
nastaviti da se trudimo, a ja sam potvrdio da hoćemo. Stigli smo do vrata pre
nego što mi je njegov izbor reči dopro do mozga.
Okrenuo sam se ka njemu i upitao: „Zašto nastavljate da se trudite?”
Načas uopšte nije izgledao kao doktor Fil. Izgledao je kao neko drugi –
možda i pravi on.
,,Zašto”, kazao je. To je bila više izjava negoli pitanje.
Na licu je imao izraz koji mi je dosad već postao poznat, jedva primetan
tračak radosti – ili je to bila razdražljivost?
„Ovde i dalje postoji šansa da se uradi više dobra nego zla. A ja sam
policajac. Verujem u ono što radim. Sve dok ne pronađem dokaze za suprotno.”

38. 9
„Ti si najčudnija osoba koju znam”, rekla je jednom Johana kad je došla i
spustila mi ruke na potiljak. „Možeš da sediš satima i zuriš besciljno, a opet da
izgledaš potpuno usredsređeno.”
„Baš tako”, odgovorio sam joj, prenuvši se iz misli. ,,Ne zurim. Radim.”
„Odmori se s vremena na vreme”, nasmejala se. „Čisto da se ne bi
potrošio.”
Onda mi je sela u krilo, a noge su joj se klatile iznad poda. Pritisla je usne
na moje, a zatim se ponovo nasmejala.
Najznačajniji trenuci u životu toliko su kratkotrajni i prolazni, i toliko
prirodni i logični kada se dešavaju, da ih dočekujemo s roptanjem ili osmehom.
Tek kasnije shvatimo da je trebalo nešto da kažemo, da budemo zahvalni, da
kažemo nekoj osobi da je volimo. Sada bih dao sve što imam da osetim kako me
Johanina nežna ruka miluje po licu ili dodir njenih toplih, punih, skoro suvih
usana na slepoočnici.
Iscrpljeno sam se srušio na zadnje sedište taksija, zureći u mrak, i nije mi
se sviđalo o čemu razmišljam. Hamid me je upitao kuda. Još uvek nikuda,
odgovorio sam. Trebao mi je minut-dva da dišem. I tako smo sedeli u kolima u
mraku, nedaleko od policijske stanice u Pasili, a Hamid je najpre pojačao
grejanje, a zatim ga smanjio. Činilo se kao da ravnoteža predstavlja izazov čak i
u tom jednostavnom zadatku.
Kiša je postala toliko meka i svetla da čovek ne bi shvatio da je u pitanju
hladna zimska kiša sve dok ne bude mokar do gole kože i ne počne da se trese
od hladnoće. Digitalni sat na instrument-tabli, napravljen tako da izgleda
analogno, pokazivao je pola tri ujutru. Hamid je micao usne u ritmu tihe muzike,
okrznuo me pogledom u retrovizoru, prčkao po svom mobilnom telefonu i
očigledno se dosađivao. Otvorio sam mobilni i učitao mapu koju je Johana
napravila.
Tapiola, Lautasari, Kampi, Kulosari.
Tuomarinkile, Pakila, Kumpula, Tele, Punavuori.
Zapad-istok/sever-jug.
Potražio sam informacije o Pasiju Tarkijajnenu, ali sve što sam našao bilo
je staro više od pet godina. Postojale su najmanje četiri nekadašnje
Tarkijajnenove adrese: u Kaliju, Teleu, Tapioli i Munkinijemiju. Radio je u
lekarskim ordinacijama u Teleu, Ejri i strogom centru grada, u Kajvokatuu.
Setio sam šta je rekao Jatinen. Ponovo sam pregledao spiskove. Gradska
četvrt Tele nalazila se na svakom od njih.

39. Potražio sam i njegove fotografije. Slika je bila stara deset godina. Mladi
Pasi Tarkijajnen nije izgledao kao ubica. Delovao je srećno, pravi bistri i
optimistični student medicine. Osmeh mu je bio toliko zarazan da sam se i ja
zamalo nasmešio. Ali kad sam pomnije zagledao fotografiju, video sam nešto
drugo. Oči iza naočara bile su u blagom neskladu sa rupicama na njegovim
blistavim obrazima, nastalim od smeha. Bile su starije od lica koje ih je
okruživalo – ozbiljne, pa čak i unezverene. Kosa svetle boje bila je kratko
podšišana, nauljena, s nazubljenim šiškama. Uprkos širokom osmehu, izgledao
je kao čovek koji život shvata izuzetno ozbiljno.
Spustio sam telefon, zavalio se na naslon za glavu i na trenutak bio na
nekom drugom mestu. Zatvaranje očiju nalikovalo je putovanju kroz vreme. Za
delić sekunde mogao sam da odem bilo kuda, napred ili nazad.
Johana.
Uvek i svuda.
Otvorio sam oči i opet se našao u taksiju s vozačem Severnoafrikancem,
okružen kišom.
Rekao sam Hamidu adresu, a on je s olakšanjem krenuo. Sišli smo od
Pasile niz brdo, prema zoološkim vrtovima. Prozori bolnice Aurora odražavali
su svetlo bleštavih reflektora kao dugačak niz ogledala. Bolnicu su čuvali
stražari, naročito oko klinike za zarazne bolesti. Kolale su glasine da su stražari
tamo iz dva razloga: da zadrže javnost napolju, ali i pacijente unutra. Iste glasine
govorile su o eboli, kugi, difteriji otpornoj na sve lekove, tuberkulozi i malariji.
Drveće u Centralnom parku bilo je poput zida tame iza bolnice. Nije bilo
poznato pouzdano brojno stanje ljudi koji su živeli u parku, privremeno ili
stalno. Najviše procene iznosile su deset hiljada, ali ta pretpostavka bila je
nagađanje, kao i svaka druga.
Prošli smo pored hokejaške arene, gde su se sjatile na stotine ljudi, čak i u
to doba noći. Arena se svake večeri punila putnicima u prolazu – postala je
stalno prinudno sklonište.
Mračni tramvaj stajao je na raskrsnici Manerhejmovog puta i
Nordenskijeldove kao ogromna, zelena i zaboravljena stvar, kao da se neko
jednostavno odšetao i ostavio ga tamo. Hamid je ćutao. Zaobišao je tramvaj i
nastavio da vozi niz ulicu prema Teleu.
Stali smo u Muzejskoj. Tarkijajnen je živeo u br. 24, a upravnik kompanije
za proizvodnju plastične ambalaže i njegova petočlana porodica bili su ubijeni u
broju 3 u Ulici Venrikija Stolina. Razdaljina od Tarkijajnenovih nekadašnjih
ulaznih vrata do mesta zločina iznosila je oko stotinak metara.
Nisam rekao Hamidu zbog čega smo se parkirali u Muzejskoj – ni sam
nisam bio siguran.
Izašao sam iz automobila, prišao prednjem delu broja 24 i pogledao preko,
prema raskrsnici sa Ulicom Venrikija Stolina. Na licu sam osetio kišne kapi,
isprva mekane, a trenutak kasnije su mi, teške i ledene, skliznule u kragnu
košulje. Pogledao sam u mračnu, kišom natopljenu ulicu, a zatim se osvrnuo –
nisam video ništa što bi vrištalo masovni ubica ili nestala supruga.

40. Prešao sam preko kolovoza do Venrikija Stolina i pogledao natrag ka mestu
gde sam maločas stajao. Mnoštvo stanova u stambenoj zgradi broj 24 imalo je
direktan pogled na mene. Prozori građevine bili su u mraku, izuzev onih u
potkrovlju, gde sam izbrojao niz od šest osvetljenih prozora.
Vratio sam se do taksija i taman sam se spremao da uđem, kad sam malo
dalje niz ulicu spazio zeleno-žuti znak. Zašto mi to nije palo na pamet?
Zamolio sam Hamida da me sačeka minut-dva i pogrbljen pretrčao stotinak
metara, s rukama u džepovima, kao da tako neću pokisnuti do gole kože. Um mi
ispuniše davna sećanja. Dolazila su bez nekog određenog redosleda, bez
pozivanja na godinu ili prirodu događaja. Sve što su imala zajedničko bila je
činjenica da je svako sećanje bilo podjednako neželjeno kao i sledeće.
Postoje neke stvari koje se nikad ne menjaju. Neke stvari prosto ne postaju
bolje s godinama. Bar je u suštini izgledao potpuno isto kao i deset ili petnaest
godina ranije. Četiri stepenika vodila su od ulice do vrata, a dugačak šank stajao
je duž jedne strane prostorije. S desne strane sobe bila su tri stola, a desetak u
loži s leve. Na kraju bara postojao je prolaz. Kroz prolaz se videla stražnja
prostorija, s još nekoliko stolova. Mesto se njihalo i treslo od siline muzike i
dreke.
Probijanje kroz zid ljudi do šanka i naručivanje piva zahtevalo je
pozamašan trud. Šanker je tresnuo pola litara piva na šank ispred mene; platio
sam piće i pokušao da vidim prepoznajem li ikoga u baru. Nisam poznavao
barmene koji su trčkarali tamo-amo iza šanka, niti galamdžiju sa oskudnom
bradom pored mene, koji je žickao novac. Izbliza je izgledao izuzetno
mladoliko.
Godinama sam dolazio u taj bar, katkad i previše redovno. Nalazio se na
putu kojim sam išao do centra grada dok sam živeo u Mehelinovoj ulici. To je
bilo vreme pre Johane. Rđavo vreme.
Ljudi za mnogobrojnim stolovima već su prešli granicu kada je nemoguć
iole razumljiv razgovor, i sada su bili na tački kad je glavna stvar napraviti bilo
kakvu buku, nasloniti se na nekoga i piti još više. Nisam poznavao nikoga pa
sam otišao u stražnju prostoriju.
Ona je bila još zagušljivija od prethodne. Vonj alkohola preplitao se sa
zadahom mokraće i preuzimao komandu nad vazduhom. Ljudi za stolovima bili
su mi potpuni neznanci i već sam se okrenuo da se vratim nazad kad sam kroz
uzani procep odškrinutih vrata u zadnjem delu sobe ugledao poznato lice.
Barmen sa širokim ramenima, koga sam se sećao od pre deset godina, dovršio je
slaganje gomile kutija, uzeo onu sa vrha, izašao iz ostave i laktom zalupio vrata
za sobom. Primetio me je. Veselo sam ga pozdravio i poželeo da mogu da se
setim kako se zove. Nastavio je prema prednjoj prostoriji, noseći u naručju
kutiju s flašama votke.
Vratio sam se do prednjeg dela bara i ramenima prokrčio put do šanka.
Spustio sam pivo na stakleni vrh šanka i stavio šaku na nešto tamno i lepljivo.
Ponovo sam rekao zdravo barmenu. Nije se mnogo promenio u proteklih deset
godina: lice mu je bilo četvrtastije, istina, a na obrazima i uglovima usta razvio

41. je usečene duboke bore. Oči su mu potamnele i postale nervoznije, kao što se
ponekad dešava s godinama. Ali njegov konjski rep je i dalje bio tamo, ramena
su mu i dalje bila široka, a višednevne čekinje na bradi bile su ista tamna,
raščupana masa kao i nekada davno.
Izvadio sam mobilni iz džepa.
„Nekad sam dolazio ovde”, rekoh mu.
„Sećam se”, kazao je, a zatim dodao naglašavajući: „Maglovito.”
„Žena mi je nestala.”
„Toga se ne sećam.”
„Nije se ovde dogodilo”, kazao sam.
Sada me je gledao na način na koji je verovatno posmatrao većinu
mušterija. Vrlo dobro je znao da nema svrhe da sa ispičuturom zapodeva
razgovor o bilo čemu komplikovanijem od naručivanja piva. Na licu je imao
sasvim neutralan izraz – s njegove tačke gledišta, to je bio kraj razgovora. Dok
se okretao od mene, podigao sam ruku.
,,Čekaj”, rekao sam, a on se ponovo okrenuo ka meni. „Tražim suprugu, a
takođe još jednu osobu, muškarca.”
Na ekran mobilnog učitao sam sliku Pasija Tarkijajnena, a zatim dao
telefon barmenu. U njegovoj ogromnoj šaci mobilni je izgledao kao kutija
šibica.
„Jesi li ikada ovde video ovog tipa?”, upitao sam ga.
Podigao je pogled i vratio mi mobilni. Uglovi usana su mu se blago izvili
nagore, a oči raširile. ,,Nikad”, odgovorio je. Međutim, preko lica mu je preleteo
čudan izraz.
Gledao sam ga nekoliko trenutaka, trudeći se da pojmim nagoveštaj nečega
što sam upravo video u njegovim očima.
„Živeo je nedaleko odavde”, rekao sam mu. „Verujem da je mnogo puta
dolazio ovamo.”
Mahnuo je rukom u mom pravcu. Ruka mu je bila dovoljno dugačka da mi
dohvati nos s mesta gde je stajao. „Verujem da si ti bio ovde mnogo puta, ali sve
čega se sećam jeste zgoda kada smo morali da te odnesemo do taksija,
olešenog.”
Spustio sam praznu čašu i još jednom uspeo da zalepim šaku za šank.
„Hvala ti na tome”, rekoh, pogledom tražeći nešto čime bih mogao da
obrišem šaku. Nisam video ništa što bi moglo da mi posluži, pa sam je ostavio
ulepljenu.
Bacio sam pogled na fotografiju koja je sijala na ekranu mog mobilnog
telefona i ponovo okrenuo ekran ka njemu. Nije ga ni pogledao. Ali činilo se kao
da mu mrtvilo njegovog pogleda predstavlja priličan napor, da nije smiren i
opušten kao na početku našeg razgovora.
„Šta ako bih ti rekao da je ovaj tip mrtav?”

42. Slegnuo je ramenima. Utisak je bio kao da se bedem utvrđenja podiže i
spušta. „Hoćeš li još nešto za piće? Ako nećeš, odoh da uslužim nekoga ko želi.”
„Umro je pre pet godina”, rekoh mu. „U velikoj epidemiji gripa.”
„Mnogo ljudi je tada umrlo.”
„Istina”, rekao sam. „Ali ih se malo vratilo u život.”
Ruke su mu zastale usred pokreta. Na šank ispred sebe spustio je bocu
crnog vina i čašu koje je držao u rukama.
„Šta kažeš na to da ti pokažem gde su vrata?”
„Popio sam samo jedno pivo”, kazao sam. „A i to ti je preveliko cimanje.
Ili želiš da mi pokažeš vrata zbog tipa koji je umro od gripa pre pet godina?”
Ponovo sam mu pokazao Tarkijajnenovu fotografiju, a on je ponovo nije
pogledao.
„Kako se zoveš?”, upitao me je. ,,Ne, nema veze... mogu i sam da saznam.”
Ispravio se i nadneo nada mnom, prikazujući masivna ramena. Ko god da
je izmislio reč ,,zapovednički”, mora da je u vidu imao nekoga nalik njemu.
„Zašto želiš da znaš kako se zovem?”, upitao sam ga.
Isturio je glavu napred, ali je ostavio bradu da mu počiva na grudima.
Pogledao me je ispod obrva, obraza izbrazdanih borama potpuno skrivenih u
senci. ,,Da bih znao koga izbacujem napolje. Da bih ostalim radnicima rekao da
je tipu koji se zove tako i tako odsad zabranjen ulaz u ovaj lokal.”
„Hoćeš li isto to kazati i Pasiju Tarkijajnenu?”
Mahnuo je rukom ka vratima. Kao od brega odvaljen tip, s ćelavom glavom
koja se presijavala bleštavom mesnatom ružičastom bojom, sličnom sirovom
lososu, spazio je njegov pokret i krenuo ka meni.
„Vidimo se kasnije”, doviknuo sam barmenu.
Zaputio sam se prema bloku mišića i vratima. S udaljenosti od nekoliko
metara namirisao losion posle brijanja i spremio se najbolje što mogu da me
izbacivač zgrabi za neki deo tela. Pogledao je u barmena, a zatim zakoračio u
stranu i pustio me da prođem. Nisam se osvrtao preko ramena dok sam silazio
niza stepenice na ulicu i hodao natrag ka taksiju.
Pola sata kasnije ležao sam u krevetu i zurio u tamu, ne videći ništa.
Razmišljao sam o Johani – i trudio se da ne mislim na nju.
Zgrada je bila tiha, ništa se nije micalo – činilo se kao da se ništa nigde ne
pomera. Tek kad sam legao, shvatio sam koliko sam umoran, koliko me telo
boli, koliko sam gladan i koliko beznadežan. Nisam mogao podneti da se
okrenem licem ka Johaninom jastuku, a kamoli da se pokrijem njenim ćebetom,
iako sam drhtao ispod svog.
Kiša je u postojanom ritmu dobovala po simsu, napravivši dugu pauzu pre
nego što je grunula u naletu desetina krupnih kapi, a zatim se ponovo smirila.
Sklopio sam oči, slušao vetar i kišu, a zatim otvorio stisnute pesnice i opustio
zgrčene mišiće. Ne shvativši to, ne želeći to, utonuo sam u san.

43. DVA DANA PRE BOŽIĆA

44. 1
Prevrnuo sam se u postelji, mašio za telefon na noćnom stočiću: 6.05. Nepoznat
broj. Spavao sam bez snova skoro tri sata.
„Tapani Lehtinen”, rekao sam, potpuno budan, kao da uopšte nisam ni
spavao, ili da sam spavao veoma dugo, ni sam ne znajući šta tačno od toga.
„Lasi Utela. Pretpostavljam da ne moram da pitam zovem li u nezgodno
vreme.”
Oblio me je hladan znoj. Johana.
„Taman posla”, kazao sam, trudeći se da zvučim staloženo. Kao da bi
vladanje sopstvenim glasom držalo sve ostalo pod kontrolom.
„Imam donekle loše vesti, na neki način povezane s Johanom. Mislio sam
da bi želeo da znaš.”
„Razume se.”
„Fotograf Gromov... onaj koga sam sinoć pokušao da pozovem?”
,,Da.”
„Našli su ga mrtvog.”
Nisam znao šta da kažem. U vratu sam osećao udaranje pulsa. Ubrzo mi se
popelo do slepoočnice.
„Nema informacija o Johani”, reče Lasi. „Gromova su pronašli samog, tako
da njegova smrt možda nema nikakve veze s njom.”
„Gde su ga našli?”, upitao sam, gutajući pljuvačku.
„Izbacili su ga iz automobila negde na severu, na Tusulskom putu.
Očigledno, umro je na nekom drugom mestu.”
,,Kad?”
,,Ne znam. Rekli su mi da to možda nikad nećemo saznati jer
najverovatnije neće stići da to istraže.”
„Kako je umro?”
„Nisu mi rekli.”
Protrljao sam suve oči, razmislio trenutak-dva, a potom upitao: ,,Da li je
bio odeven? Da li je bilo ičega u njegovim džepovima?”
Nije mi odmah odgovorio. Jasno sam čuo kuckanje njegovih prstiju po
tastaturi.
„Nema informacija”, kazao je. „Znam samo da pri sebi nije imao svoj foto-
aparat, a ni telefon.”
„Mislio sam na memorijske kartice. Foto-reporteri ih ponekad nose u
džepovima, zar ne?”
Lasi mi ponovo nije odgovorio istog trena.

45. ,,Pa”, kazao je, a ja sam opet čuo kuckanje po tastaturi, ,,mislim da bi to
pomenuli.”
,,Ko? Policija?”
„Nisam se čuo sa policijom”, kazao je posle malo duže pauze. „Govorim o
ljudima koji su ga našli, iz bezbednosne kompanije.”
Ustao sam – kad sam se uspravio, leđa su me toliko zabolela da sam ostao
bez daha. Čvrsto sam se uhvatio za uzglavlje kreveta, zarad oslonca.
„Mislio sam da ga je pronašla policija.”
,,Nije”, reče Lasi. „Neki momci iz privatne bezbednosne kompanije pozvali
su me i rekli da ga nose u mrtvačnicu. Kao što znaš, sada imaju dozvolu da to
rade.”
„Znam, znam”, kazao sam, zvučeći nestrpljivije nego što sam nameravao.
„Izvini, nisam tako mislio.” Udahnuo sam i ponovo ispravio leđa. Bol nije
jenjavao.
,,Dobro”, reče Lasi. „Treba li da znam šta si mislio?”
Ispričao sam mu za Johaninu i moju istragu, posebno naglasivši batine koje
sam dobio. Dok sam govorio, otišao sam u kuhinju, sipao čašu vode i seo za sto.
Kad sam završio priču, Lasi je ćutao nekoliko trenutaka.
„Naravno, postoji neznatna mogućnost”, započeo je, znatno sporije i bez
pratećeg kuckanja po tastaturi, kao osoba koja je zastala usred telefonskog
razgovora i osvrće se u potrazi za odgovorima. „Moguće je da između tih
događaja postoji nekakva veza. Ali ja ne vidim šta bi to moglo da bude.”
„Gromov je mrtav”, kazao sam. „Teško da bi ga neko bacio u jendek da je
izgubio život u nesrećnom slučaju. Kako uopšte znaš da su ga našli u jarku?
Možda su ga ubili negde drugde, ko zna gde, i odvezli pravo u mrtvačnicu.”
Primetio sam da sam povisio glas. Lasi je to takođe primetio. Ton mu je
postao sarkastičan.
„Prirodno. Najpre ga ucmekaju, onda ga odnesu u mrtvačnicu, a naposletku
učtivo pozovu da nam jave. To baš ima smisla.”
Zastao je načas; ja sam ćutao i otpio gutljaj vode. Kad je ponovo
progovorio, svaka reč mu je bila prožeta sarkazmom.
„Zvao sam te jer sam mislio da ćeš hteti da znaš da je Johana, bar zasada,
sudeći po onome što znamo, živa i zdrava. Nameravam da do kraja dana saznam
o čemu je ovde reč. To će ti možda predstavljati iznenađenje, ali mi još cenimo
svoje novinare i fotografe. Brinemo za svoje ljude! Koliko god možemo u ova
vremena.”
Obojica smo ćutali nekoliko trenutaka. Možda je momenat tišine bio u znak
sećanja na Gromova.
„Nameravaš li da išta učiniš u vezi s Johanom?”, upitao sam.
Kratkotrajna tišina.
„Šta mogu da uradim, reci ti meni”, uzdahnu Lasi. „Šta bi, dovraga, trebalo
da uradim? Gubim osoblje, gubim novine, sve munjevitom brzinom. A ne mogu
ništa.”