SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 24
МАЈА АНЂИЋ
АЊА БИЛАНОВИЋ
VIII-4
2014/15
Нафта, земни гас и
угаљ
-Нафта, земни гас и угаљ су најважнији извори енергије на
нашој планети.
-Оно што објашњава толику енергију у овим једињењима је
њихово органско порекло.
-Распадањем организама у дубини Земље, под дејством
велике температуре, високог притиска и у одсуству
кисеоника
настала су ова једињења.
-Они садрже једињења у којима је нагомилана велика
количина
хемијске енергије.
-При њиховом сагоревању, та енергија се ослобађа у виду
топлотне енергије.
НАФТА
Употребљава се као извор енергије, а значајна је за
добијање
многих органских једињења.
-Нафта је,по хемијском саставу, сложена смеша засићених
ацикличних, цикличних и ароматичних угљоводоника и
једињења која, осим угљеника и водоника, садрже
кисеоник,
азот и сумпор.
-Једињења АЗОТА и СУМПОРА дају нафти непријатан
мирис.
-Фракциона дестилација је најбољи начин за раздвајање
и
добијање састојака смеше.
-Како је нафта смеша таквих састојака, њена прерада у
рафинеријама обавља се у фракционим колонама.
-Добијене фракције у првој фази прераде још увек су
веома
сложене.
-Даљом дестилацијом и прерадом оне се раздвајају на
састојке који служе као сировина у производњи многих
органских једињења.
-Сирове фракције нафте прерађују се у процесима
рафинације и крековања.
-Нафта је основна сировина за велики део хемијске
индустрије.
-Бензин је фракција нафте која се данас највише користи.
-Мерило квалитета горива је октански број. То је мерило
отпорности бензина на самоексплозију.
-И остале фракције добијене из нафте имају широку
примену.
-Познато је око 3 000 производа који се добијају из нафте
као
основне сировине.
-Од тих производа се праве: вештачки каучук, пластичне
масе,
лекови, детерџенти, боје, лакови, инсектициди...
-Иако је нафта од непроцењиве важности за индустрију у
ВРАТА ДО ПАКЛА
-Туркменистан је земља богата нафтом и природним
плином...
-Совјетски научници су 1971. године открили неисцрпно
налазиште нафте у пустињи Каракуми. Поставили су камп,
припремили бушилице и радне стројеве.
-Започето је испитивање количине нафте, након ког су
схватили
да се не ради о нафти већ о природном плину. Ипак су се
определили за вађење и складиштење природног плина.
-Убрзо након почетка вађења, испод бушилица се
отворио велики кратер. А онда су почеле да истичу велике
количине метана.
-Бојећи се катастрофе великих размера, научници су
НАЈВИШЕ НАФТЕ ИМА У:
1)Саудијској Арабији,
2)Венецуели,
3)Канади,
4)Ирану,
5)Ираку,
6)Кувајту,
7)Уједињеним Арапским Емиратима,
8)Русији,
9)Либији,
10)Нигерији.
НАФТОНОСНО ПОЉЕ КАШАГАН
НАФТНА ПЛАТФОРМА
ЗЕМНИ ГАС
-Земни гас је природно фоислно гориво, са великим
уделом
метана - CH4.
-То је гас без боје, укуса и мириса, неотрован је и гори
плавим
пламеном.
-Подземна налазишта природног гаса су тврђена на
дубинама
од неколико метара па до више од 5 000 метара, под
притиском некад вишем и од 300 b. и температурама
вишим
и од 180 C, зависно од дубине налазишта.
-Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са
нафтом,
НАЛАЗИШТА
-Највећа налазишта земног гаса су у Русији, САД-у, Ирану,
Холандији, Алжиру и на Блиском истоку...
-У Србији:Војводина(Кикинда,Елемир и Пландиште...).
ПРИМЕНА
1) У енергетске сврхе као горива: За грејање или покретање
мотора са унутрашњим сагоревањем.
2) У неенергетске сврхе: Као сировина у хемијској
индустрији
(при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне
киселине и других хемијских једињења).
-Користи се у домаћинству, као енергент за грејање и
хлађење, припрему топле воде и припрему хране, као и у
УГАЉ
-Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског
порекла која има способност грејања, користи се као
фосилно
гориво које се вади из земље рударским методама.
-Састоји се од угљеника и водоника, али и других
супстанци.
-Веома је важно гориво и извор електричне енергије.
ВРСТЕ УГЉА
- Лигнит: Одликује се очуваном дрвенастом структуром,
Бледо је мрке или прљаво жуте боје. Најрационалније се
користи као енергетско гориво за производњу енергије.
Садржи велике количине влаге око 60% и висок садржај
пепела.
-Мрки угаљ: Одликује се слабије одржано дрвенастом
структуром, мрке је, до црне боје.
-Разликује се од каменог угља по томе што садржи и
хумусну
киселину.
ЛИГНИТ МРКИ УГАЉ
-Камени угаљ: Се дели на више подгрупа. Критеријум за
класификацију је количина испарљивих
супстанци. Антрацит има
од 4 до 7% испарљивих супстанци, полуантрацит од 8 до
12%, мршави камени угаљ од 12 до 18%, масни камени
угаљ
од 18 до 35%,гасни камени угаљ од 33 до 38%
и гаснопламени
камени угаљ са од 37 до 45% испарљивих супстанци.
Камени
угаљ садржи велике количине угља и пепела, а мале
количине
водоника и кисеоника.
КАМЕНИ УГАЉ
РЕЗЕРВЕ УГЉА
-Највеће резерве угља су на северној хемисфери
првенствено
између 35 и 50 степени северне географске ширине.
-Резерве угља су добро истражене, поготово у развијеним
земљама. Са тренутном годишњом потрошњом од око
3,7 милијарди тона годишње (каменог и мрког угља) и
0,9 милијарди тона лигнита има довољно угља за неколико
стотина година експлоатације.
-Расподела резерви овог енергента је неравномерна. Свега
6 земаља располаже са 75% свих светских резерви.
-САД-(25%)
-Русија-(16%)
-Кина-(12%)
-Аустралија-(9%)
-Индија-(7,5%)
-Немачка-(6%)
-У електричној енергији угаљ учествује са око 40%.
нафта, земни гас и угаљ 3.

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

нафта, угаљ и природни гас 6
нафта, угаљ и природни гас 6нафта, угаљ и природни гас 6
нафта, угаљ и природни гас 6vvlivvli
 
Nafta i zemni gas 8
Nafta i zemni gas 8Nafta i zemni gas 8
Nafta i zemni gas 8vvlivvli
 
Nafta, ugalj i zemni gas 4.
Nafta, ugalj i zemni gas 4.Nafta, ugalj i zemni gas 4.
Nafta, ugalj i zemni gas 4.vvlivvli
 
Nafta milutin 15
Nafta   milutin 15Nafta   milutin 15
Nafta milutin 15vvlivvli
 
Nafta, zemni gas i ugalj 20
Nafta, zemni gas i ugalj 20Nafta, zemni gas i ugalj 20
Nafta, zemni gas i ugalj 20vvlivvli
 
Nafta,ugalj i zemni gas 2.
Nafta,ugalj i    zemni gas 2.Nafta,ugalj i    zemni gas 2.
Nafta,ugalj i zemni gas 2.vvlivvli
 
Ugalj i nafta 10
Ugalj i nafta 10Ugalj i nafta 10
Ugalj i nafta 10vvlivvli
 
Nafta i zemni gas 1.
Nafta i zemni gas 1.Nafta i zemni gas 1.
Nafta i zemni gas 1.vvlivvli
 
Izvori i upotreba ugljovodonika
Izvori i upotreba ugljovodonikaIzvori i upotreba ugljovodonika
Izvori i upotreba ugljovodonikaNikola Hodoba
 
Nafta,ugalj,zemni gas 13
Nafta,ugalj,zemni gas 13Nafta,ugalj,zemni gas 13
Nafta,ugalj,zemni gas 13vvlivvli
 
Prirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenjePrirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenjeIvana Damnjanović
 
nafta, zemni gas 21
nafta, zemni gas 21nafta, zemni gas 21
nafta, zemni gas 21vvlivvli
 
organska hemija - uvod
organska hemija - uvodorganska hemija - uvod
organska hemija - uvodvvlivvli
 
прерада нафте
прерада нафтепрерада нафте
прерада нафтеmiluskaprsic
 
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja   masti i uljaBiološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja masti i uljaBiljana Ristic
 

Was ist angesagt? (20)

Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
нафта, угаљ и природни гас 6
нафта, угаљ и природни гас 6нафта, угаљ и природни гас 6
нафта, угаљ и природни гас 6
 
Nafta i zemni gas 8
Nafta i zemni gas 8Nafta i zemni gas 8
Nafta i zemni gas 8
 
Nafta, ugalj i zemni gas 4.
Nafta, ugalj i zemni gas 4.Nafta, ugalj i zemni gas 4.
Nafta, ugalj i zemni gas 4.
 
Nafta milutin 15
Nafta   milutin 15Nafta   milutin 15
Nafta milutin 15
 
Nafta, zemni gas i ugalj 20
Nafta, zemni gas i ugalj 20Nafta, zemni gas i ugalj 20
Nafta, zemni gas i ugalj 20
 
Nafta,ugalj i zemni gas 2.
Nafta,ugalj i    zemni gas 2.Nafta,ugalj i    zemni gas 2.
Nafta,ugalj i zemni gas 2.
 
Ugalj i nafta 10
Ugalj i nafta 10Ugalj i nafta 10
Ugalj i nafta 10
 
Nafta i zemni gas 1.
Nafta i zemni gas 1.Nafta i zemni gas 1.
Nafta i zemni gas 1.
 
Izvori i upotreba ugljovodonika
Izvori i upotreba ugljovodonikaIzvori i upotreba ugljovodonika
Izvori i upotreba ugljovodonika
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Nafta,ugalj,zemni gas 13
Nafta,ugalj,zemni gas 13Nafta,ugalj,zemni gas 13
Nafta,ugalj,zemni gas 13
 
Masti i Ulja
Masti i UljaMasti i Ulja
Masti i Ulja
 
Prirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenjePrirodni resursi održivo korišćenje
Prirodni resursi održivo korišćenje
 
nafta, zemni gas 21
nafta, zemni gas 21nafta, zemni gas 21
nafta, zemni gas 21
 
Estri
EstriEstri
Estri
 
organska hemija - uvod
organska hemija - uvodorganska hemija - uvod
organska hemija - uvod
 
прерада нафте
прерада нафтепрерада нафте
прерада нафте
 
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja   masti i uljaBiološki važna organska jedinjenja   masti i ulja
Biološki važna organska jedinjenja masti i ulja
 

Andere mochten auch

Nafta, zemni gas i ugalj 16
Nafta, zemni gas i ugalj 16Nafta, zemni gas i ugalj 16
Nafta, zemni gas i ugalj 16vvlivvli
 
Ugalj, nafta i zemni gas 18
Ugalj, nafta i zemni gas 18Ugalj, nafta i zemni gas 18
Ugalj, nafta i zemni gas 18vvlivvli
 
Ugalj, nafta i zemni gas 14
Ugalj, nafta i zemni gas 14Ugalj, nafta i zemni gas 14
Ugalj, nafta i zemni gas 14vvlivvli
 
Nafta, ugalj i zemni gas 12
Nafta, ugalj i zemni gas 12Nafta, ugalj i zemni gas 12
Nafta, ugalj i zemni gas 12vvlivvli
 
Narta,zemni gas i ugalj 17
Narta,zemni gas i ugalj 17Narta,zemni gas i ugalj 17
Narta,zemni gas i ugalj 17vvlivvli
 
Nafta i ugalj 19
Nafta i ugalj 19Nafta i ugalj 19
Nafta i ugalj 19vvlivvli
 
Polimeri 1
Polimeri 1Polimeri 1
Polimeri 1vvlivvli
 
Polimeri 2
Polimeri 2Polimeri 2
Polimeri 2vvlivvli
 
Mapa uma-ugljovodonici
Mapa uma-ugljovodoniciMapa uma-ugljovodonici
Mapa uma-ugljovodonicivvlivvli
 
ugljovodonici
ugljovodoniciugljovodonici
ugljovodonicivvlivvli
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikavvlivvli
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini vvlivvli
 

Andere mochten auch (15)

Nafta, zemni gas i ugalj 16
Nafta, zemni gas i ugalj 16Nafta, zemni gas i ugalj 16
Nafta, zemni gas i ugalj 16
 
Ugalj, nafta i zemni gas 18
Ugalj, nafta i zemni gas 18Ugalj, nafta i zemni gas 18
Ugalj, nafta i zemni gas 18
 
Ugalj, nafta i zemni gas 14
Ugalj, nafta i zemni gas 14Ugalj, nafta i zemni gas 14
Ugalj, nafta i zemni gas 14
 
Nafta, ugalj i zemni gas 12
Nafta, ugalj i zemni gas 12Nafta, ugalj i zemni gas 12
Nafta, ugalj i zemni gas 12
 
Narta,zemni gas i ugalj 17
Narta,zemni gas i ugalj 17Narta,zemni gas i ugalj 17
Narta,zemni gas i ugalj 17
 
Nafta i ugalj 19
Nafta i ugalj 19Nafta i ugalj 19
Nafta i ugalj 19
 
Polimeri 1
Polimeri 1Polimeri 1
Polimeri 1
 
Polimeri 2
Polimeri 2Polimeri 2
Polimeri 2
 
Mapa uma-ugljovodonici
Mapa uma-ugljovodoniciMapa uma-ugljovodonici
Mapa uma-ugljovodonici
 
ugljovodonici
ugljovodoniciugljovodonici
ugljovodonici
 
hemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonikahemijske osobine ugljovodonika
hemijske osobine ugljovodonika
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini
 
Organizirani sediment
Organizirani sedimentOrganizirani sediment
Organizirani sediment
 
Željezo
ŽeljezoŽeljezo
Željezo
 
Željezo- Kemija
Željezo- KemijaŽeljezo- Kemija
Željezo- Kemija
 

Ähnlich wie нафта, земни гас и угаљ 3.

Ähnlich wie нафта, земни гас и угаљ 3. (6)

горива
горивагорива
горива
 
енергетски извори
енергетски извориенергетски извори
енергетски извори
 
Energetski izvori
Energetski izvoriEnergetski izvori
Energetski izvori
 
Енергетика
ЕнергетикаЕнергетика
Енергетика
 
Pojam energije. obnovljivi i neobnoljivi izvori.
Pojam energije. obnovljivi i neobnoljivi izvori.Pojam energije. obnovljivi i neobnoljivi izvori.
Pojam energije. obnovljivi i neobnoljivi izvori.
 
Ugalj
UgaljUgalj
Ugalj
 

Mehr von vvlivvli

Azot (i) oksid - ušenici
Azot (i) oksid - ušeniciAzot (i) oksid - ušenici
Azot (i) oksid - ušenicivvlivvli
 
Zašto biljkama prija da im pričamo - učenici
Zašto biljkama prija da im pričamo - učeniciZašto biljkama prija da im pričamo - učenici
Zašto biljkama prija da im pričamo - učenicivvlivvli
 
Alotropske modifikacije ugljenika - učenici
Alotropske modifikacije ugljenika - učeniciAlotropske modifikacije ugljenika - učenici
Alotropske modifikacije ugljenika - učenicivvlivvli
 
Gas smejavac - učenici
Gas smejavac - učeniciGas smejavac - učenici
Gas smejavac - učenicivvlivvli
 
Gas smejavac - učenici
Gas smejavac - učeniciGas smejavac - učenici
Gas smejavac - učenicivvlivvli
 
suvi led- učenici
suvi led- učenicisuvi led- učenici
suvi led- učenicivvlivvli
 
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenici
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učeniciZašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenici
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenicivvlivvli
 
Suvi led - učenici
Suvi led - učeniciSuvi led - učenici
Suvi led - učenicivvlivvli
 

Mehr von vvlivvli (8)

Azot (i) oksid - ušenici
Azot (i) oksid - ušeniciAzot (i) oksid - ušenici
Azot (i) oksid - ušenici
 
Zašto biljkama prija da im pričamo - učenici
Zašto biljkama prija da im pričamo - učeniciZašto biljkama prija da im pričamo - učenici
Zašto biljkama prija da im pričamo - učenici
 
Alotropske modifikacije ugljenika - učenici
Alotropske modifikacije ugljenika - učeniciAlotropske modifikacije ugljenika - učenici
Alotropske modifikacije ugljenika - učenici
 
Gas smejavac - učenici
Gas smejavac - učeniciGas smejavac - učenici
Gas smejavac - učenici
 
Gas smejavac - učenici
Gas smejavac - učeniciGas smejavac - učenici
Gas smejavac - učenici
 
suvi led- učenici
suvi led- učenicisuvi led- učenici
suvi led- učenici
 
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenici
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učeniciZašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenici
Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje a ne iz vazduha - učenici
 
Suvi led - učenici
Suvi led - učeniciSuvi led - učenici
Suvi led - učenici
 

нафта, земни гас и угаљ 3.

  • 2. -Нафта, земни гас и угаљ су најважнији извори енергије на нашој планети. -Оно што објашњава толику енергију у овим једињењима је њихово органско порекло. -Распадањем организама у дубини Земље, под дејством велике температуре, високог притиска и у одсуству кисеоника настала су ова једињења. -Они садрже једињења у којима је нагомилана велика количина хемијске енергије. -При њиховом сагоревању, та енергија се ослобађа у виду топлотне енергије.
  • 3. НАФТА Употребљава се као извор енергије, а значајна је за добијање многих органских једињења. -Нафта је,по хемијском саставу, сложена смеша засићених ацикличних, цикличних и ароматичних угљоводоника и једињења која, осим угљеника и водоника, садрже кисеоник, азот и сумпор. -Једињења АЗОТА и СУМПОРА дају нафти непријатан мирис.
  • 4.
  • 5. -Фракциона дестилација је најбољи начин за раздвајање и добијање састојака смеше. -Како је нафта смеша таквих састојака, њена прерада у рафинеријама обавља се у фракционим колонама. -Добијене фракције у првој фази прераде још увек су веома сложене. -Даљом дестилацијом и прерадом оне се раздвајају на састојке који служе као сировина у производњи многих органских једињења. -Сирове фракције нафте прерађују се у процесима рафинације и крековања.
  • 6. -Нафта је основна сировина за велики део хемијске индустрије. -Бензин је фракција нафте која се данас највише користи. -Мерило квалитета горива је октански број. То је мерило отпорности бензина на самоексплозију. -И остале фракције добијене из нафте имају широку примену. -Познато је око 3 000 производа који се добијају из нафте као основне сировине. -Од тих производа се праве: вештачки каучук, пластичне масе, лекови, детерџенти, боје, лакови, инсектициди... -Иако је нафта од непроцењиве важности за индустрију у
  • 7.
  • 8. ВРАТА ДО ПАКЛА -Туркменистан је земља богата нафтом и природним плином... -Совјетски научници су 1971. године открили неисцрпно налазиште нафте у пустињи Каракуми. Поставили су камп, припремили бушилице и радне стројеве. -Започето је испитивање количине нафте, након ког су схватили да се не ради о нафти већ о природном плину. Ипак су се определили за вађење и складиштење природног плина. -Убрзо након почетка вађења, испод бушилица се отворио велики кратер. А онда су почеле да истичу велике количине метана. -Бојећи се катастрофе великих размера, научници су
  • 9.
  • 10. НАЈВИШЕ НАФТЕ ИМА У: 1)Саудијској Арабији, 2)Венецуели, 3)Канади, 4)Ирану, 5)Ираку, 6)Кувајту, 7)Уједињеним Арапским Емиратима, 8)Русији, 9)Либији, 10)Нигерији.
  • 13. ЗЕМНИ ГАС -Земни гас је природно фоислно гориво, са великим уделом метана - CH4. -То је гас без боје, укуса и мириса, неотрован је и гори плавим пламеном. -Подземна налазишта природног гаса су тврђена на дубинама од неколико метара па до више од 5 000 метара, под притиском некад вишем и од 300 b. и температурама вишим и од 180 C, зависно од дубине налазишта. -Јавља се самостално (суви земни гас), или заједно са нафтом,
  • 14.
  • 15. НАЛАЗИШТА -Највећа налазишта земног гаса су у Русији, САД-у, Ирану, Холандији, Алжиру и на Блиском истоку... -У Србији:Војводина(Кикинда,Елемир и Пландиште...). ПРИМЕНА 1) У енергетске сврхе као горива: За грејање или покретање мотора са унутрашњим сагоревањем. 2) У неенергетске сврхе: Као сировина у хемијској индустрији (при производњи азотних ђубрива, метанола, сирћетне киселине и других хемијских једињења). -Користи се у домаћинству, као енергент за грејање и хлађење, припрему топле воде и припрему хране, као и у
  • 16. УГАЉ -Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност грејања, користи се као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. -Састоји се од угљеника и водоника, али и других супстанци. -Веома је важно гориво и извор електричне енергије.
  • 17.
  • 18. ВРСТЕ УГЉА - Лигнит: Одликује се очуваном дрвенастом структуром, Бледо је мрке или прљаво жуте боје. Најрационалније се користи као енергетско гориво за производњу енергије. Садржи велике количине влаге око 60% и висок садржај пепела. -Мрки угаљ: Одликује се слабије одржано дрвенастом структуром, мрке је, до црне боје. -Разликује се од каменог угља по томе што садржи и хумусну киселину.
  • 20. -Камени угаљ: Се дели на више подгрупа. Критеријум за класификацију је количина испарљивих супстанци. Антрацит има од 4 до 7% испарљивих супстанци, полуантрацит од 8 до 12%, мршави камени угаљ од 12 до 18%, масни камени угаљ од 18 до 35%,гасни камени угаљ од 33 до 38% и гаснопламени камени угаљ са од 37 до 45% испарљивих супстанци. Камени угаљ садржи велике количине угља и пепела, а мале количине водоника и кисеоника.
  • 22. РЕЗЕРВЕ УГЉА -Највеће резерве угља су на северној хемисфери првенствено између 35 и 50 степени северне географске ширине. -Резерве угља су добро истражене, поготово у развијеним земљама. Са тренутном годишњом потрошњом од око 3,7 милијарди тона годишње (каменог и мрког угља) и 0,9 милијарди тона лигнита има довољно угља за неколико стотина година експлоатације. -Расподела резерви овог енергента је неравномерна. Свега 6 земаља располаже са 75% свих светских резерви.