O metodama i tehnikama psihološkog istraživanja

1. Симонида Вукобрат, психологија, тема 1, лекција 1

2.  1. : које методе психолошког истраживања
постоје?
 2. : која је суштинска разлика између
експерименталног и неексперименталног
метода, њихове предности и мане
 3. : да ли је увек могуће применити
експериментални метод истраживања? Зашто?
 4. : Шта су објективни, а шта субјективни подаци?
 5. : Шта је интроспекција?
 6. : Карактеристике појединих техника
истраживања
Пре нго што кренеш у анализу ове презентације требало би да прочиташ фајл о
планираним активностима везаним за ову лекцију, а затим и саму лекцију из књиге.
Не заборави да најважније подвучеш и запишеш у виду теза у свеску.
Затим, простудирај и ову презентацију која би требало да ти олакша уочавање битних
момената лекције. Нове термине упиши у речник. Не заборави задатак лекције који
те чека и кратак тест!!

3.  Метод: општи начин организовања истраживања
неке појаве. То подразумева: формулисање
проблема, израду плана истраживања, припрему
поступака истраживања, задавање истраживања и
обраду резултата
 Постоје:
1. Експериментални метод: систематски мењамо
услове у којима се дешава нека појава, да бисмо
пратили како то утиче на промену саме појаве!
Услови које мењамо су независна
(експериментална променљива), а сама појава
коју пратимо је зависна променљива (зашто
зависна? – зато што зависи од независних
променљивих, тј. од услова које ми одређујемо)
2. Неекспериментални метод: појаву пратимо са
одеређеним циљем и систематски, не мењајући
је!

4.  Код експерименталног метода мењамо услове
појаве коју пратимо, па мењамо, по жељи, и саму
појаву, пратећи резултате ових утицаја.
 Предности: најпогодније за откривање узрочне везе међу
појавама
 Недостаци: немогуће га је увек применити, а испитаници
се, знајући да су у експерименту могу понашати извештачено
 Код неексперименталног метода ништа не
мењамо, само пратимо појаву која се већ
десила, али се трудимо да то праћење буде
циљано, организовано, у контролисаним
условима, уз регистровање свих важних
појединости!
 Предности: појаве испитујемо не утичући на њихов ток
 Недостаци: некада морамо дуго да чекамо да се појава сама
од себе деси, а можда се никада и не деси!

5.  Замисли експеримент:
Хоћемо да проверимо утицај употребе хероина на потомство! Одаберемо две групе
жена које су сличне по свим параметрима (нпр – исте
националности, старости, обе без присуства тежих обољења у породици, истог
образовног статуса, из истог града и сл.) Првој дајемо хероин по тачно утврђеном
реду, нпр. свакодневно по два пута, а другој не дајемо! Затим пратимо њихово
потомство наредне три године са циљем утврђивања евентуалних ефеката
употребе хероина у трудноћи!
Бизарно, зар не? Да ли бисмо смели да изведемо такав експеримент?
 Замисли други експеримент:
Желимо да утврдимо да ли код неке бебе која воли да се игра са малим животињама
можемо за кратко време да формирамо паничан страх од тих истих животиња! У ту
сврху одаберемо бебу од 9-10 месеци и то из дома за незбринуту децу (јер та деца
немају родитеље који би спречили тако нешто), дамо јој живог хрчка да се игра са
њим, што она радо и чини! Затим јој кришом, иза леђа, пустимо неке
страшне, јаке звуке од којих се она панично уплаши и док још вришти нудимо јој
белог хрчка, па посматрамо како ће она даље на њега реаговати, да ли ће се са
њим и даље тако радо играти или не!
И ово је бизарно, зар не? Али, овај експеримент је заиста извео средином
двадесетог века психолог Вотсон и нанео тешке, трауматичне последице по
бебу која се звала Алберт и која је дуго затим имала паничан страх од свега што
је бар мало личило на белог хрчка (на крају се плашила чак и белог млека). Више
о овом експерименту у лекцији о емоцијама, а да је, којим случајем Вотсон данас
извео овакав експеримент због кога је постао чувен у психолошким круговима, на
лицу места би трајно изгубио лиценцу за рад!
Дакле, одговор гласи – не можемо увек применити експеримент (пробај сам да
дефинишеш разлоге зашто не можемо!). У таквим случајевима примењујемо
неекспериментални метод!

6.  Објективни подаци: они које може да
региструје било који посматрач или који могу
да се измере апаратима (нпр. покрети
тела, пулс, промене у дисању, промена нивоа
хормона...). До њих се долази посматрањем!
 Субјективни подаци: они о којима
извештавају сами испитаници, до којих се
долази самопосматрањем, тј.
интроспекцијом (до њих се долази
посматрањем сопствених унутрашњих
доживљаја и стања, нпр. подаци о сновима,о
емоцијама, о сопственим мислима, телесним
сензацијама...)

7.  Технике психолошког истраживања су разни
поступци прикупљања и обраде података, који
се примењују у појединим фазама
истраживањаличности.
 Врсте техника:
 Упитник: писмена форма; листа унапред
припремљених питања са понуђеним одговорима
(затвореног типа) или са слободним одговорима
(отвореног типа)
 Интервју: исто то, али усмено
 Скале процене: техника код које се неки психички
процес приказује одређивањем места на скали
 Анкета: тестирање на одабраном узорку становништва
 Тестови: провера неких својстава предмета или
организма (нпр. разних способности –
моторних, вербалних, знања, интелигенције,

8.  Направите заједнички упитник о задовољству и
очекивањима везаним за похађање ове
гимназије! Упитник треба да садржи 10-15 питања
следећег типа:
 Задовољан сам што ћу похађати овакву гимназију
ДА НЕ
 Очекујем да ћу добити квалитетно знање
ДА НЕ
 Мислим да ће похађање овакве гимназије бити
теже у односу на класичну гимназију (да не)
 ...
Након што заједнички предложите питања, ја ћу
унети потребне корекције, а онда ћемо упитник
задати свим ученицима и резултате обрадити!