1. ROKOKO KOSTIM
XVIII VEKA
KOSTIM XVIII VEKA
REGENSTVO I ROKOKO
Lidija Stanković

2. Kostim XVIII veka može se podeliti na:
- Kasni barok i rani rokoko - Kostim početka
veka i regenstva (do 1730.)
- Rokoko - Stil Luj XV (1730-1770.)
- Kasni rokoko - Stil Luj XVI (1770-1789.)
- Kostim u vreme Francuske buržuaske
revolucije (1789-1795.) i
- Kostim u vreme Direktorijuma (1795-1799.).
Prezentacija obrađuje kostim do Revolucije.

3. 1700-1730.
KASNI BAROK – REGENSTVO
(RANI ROKOKO)

4. Prve tri decenije XVIII veka u modnom smislu
predstavljaju završnu fazu baroka i ranu fazu
rokokoa. Barok se završava 1715. smrću Luja XIV
kada, zbog maletnosti Luja XV, vlast preuzima Filip
Orleanski kao namesnik – regent, otuda i naziv
regenstvo, koje traje do punoletstva i preuzimanja
vlasti od strane Luja XV 1730. godine.
Na početku veka formalni ili zvaničan kostim, sličan
je onom sa kraja prethodnog veka, izrađen obično od
teških brokata i krute svile.

5. Ženski kostim
Osnovni delovi ženskog kostima, koji su se tokom veka
menjali, bili su:.
- košulja,
- korset,
- kotarica – panije,
- više potsuknji,
- suknja,
- haljina sa grudnjakom i suknjom,
- stomaker,
- čarape i
- cipele.

6. Donji delovi ženskog kostima
Korset
Kotarica – panije
Košulja
Potsuknja (petikot)
Košulja sa korsetom
i dvostranom kotaricom

7. Gornji - vidljivi delovi ženskog
kostima
Haljina (grudnjak-bodi
i suknja)
Stomaker
Suknja

8. Kostim na početku i prvim decenijama XVIII veka je
stilska mešavina kasnog baroka Luja XIV i ranog
rokokoa – regenstva.
Na početku XVIII veka žene su u formalnim prilikama
nosile haljinu sa kraja XVII veka, poznatu pod nazivom
mantua.
Mantua je bila široka haljina sa grudnjakom –
bodijem i suknjom. Do oko 1715. imala je kupast oblik
koji je postizan samo potsuknjama, kada se pojavljuju i
obruči, kotarice ili panije koji joj daju kupolast
oblik.
Izrađivana je od svile ili fine vune, pastelnih boja, često
sa floralnim motivima.

9. Mantua je bila napred
otvorena. Donji deo, suknja
mantue, se zadiže, drapira i
fiksira pozadi, što omogućuje
da se vidi donja suknja, od
istog ili kontrastnog
materijala, bogato ukrašena.
Grudnjak četvrtastog
dekoltea, je imao široke
rukave, dužine do lakata,
ispod kojih su se videli čipkani
rukavi košulje. Zatvaran je
umetanjem stomakera–
dekorativnog dela u obliku
obrnutog trougla.
Mantua , oko 1708.

10. Zadnji deo mantue bio je
bogato drapiran i
produžavao se u šlep, čija je
dužina govorila o statusu
osobe koja ga nosi.

11. Robe volante , oko 1730.
U doba regenstva
mantuu zamenjuje
široka, pozadi
vrećasta haljina
(Robe volante) koja
u zadnjem delu, od
vrata naniže, formira
široke nabore koji
slobodno padaju. Ovi
nabori poznati su kao
Vato nabori, a haljine
kao Vato haljine, po
slikaru Vatou, koji ih
je ovekovečio.

12. Detalj slika Antoana Vatoa (levo), 1717-18. i Žan
Fransoa d Troja koji prikazuju vrećastu haljinu sa
naborima, 1731.

13. Najznačajnija promena u
izgledu žena je
frizura.Visoke fontanž
frizure, karakterisične za
poslednje decenije XVII
veka, se od oko 1720.
godine smanjuju,
jednostavnije su
oblikovane i ukrašene
trakama, perjem i
nakitom i puderisane sivo
ili belo.
Marija Terezija,1727.

14. Muški kostim
Delovi muškog kostima ostali si isti tokom čitavog
veka, ali su se menjali kroj i materijali.
Kaput –Abi (žistakor)
Grudnjak - Prsluk
Košulja
Čakšire – kilote
Čarape i cipele

15. Na početku veka formalni ili zvaničan
muški kostim, sličan je onom sa kraja
prethodnog veka. Sastoji se od tri
osnovna dela: kaputa, prsluka i
čakšira. Kupastog je oblika - uzan u
ramenima i širok u donjem delu.
Kaput – Abi (ranije žistokor) je
dužine do kolena, tako da skoro
pokriva čakšire. Bez kragne je i
zakopčava se celom dužinom. Jako je
proširen of struka naniže. Rukavi
dužine između ručnog zgloba i lakta,
završavaju se, obično,velikim i
ekstravagantnim posunovraćenim
manžetama ukrašenim vezom.

16. Prsluk sa rukavima, najpre dužine kao i kaput, a
zatim malo kraći, zakopčavao se celom dužinom.
Čakšire – kilote, široke u gornjem delu skupljaju
se na kolenima.
Košulja se završavala čipkastim manžetama i
okovratnikom.
Čarape od bele ili bojene svile, pamuka ili fine vune
prebacivane su preko, a vezivane podvezicama, ispod
kolena.
Cipele čevrtaste, crne sa visokom crvenom potpeticom
i jezikom, i velikom ukrasnom šnalom.
Žabo ili kravata čiji krajevi slobodno padaju.
Perika , napuderisana, sa loknama, duga do ramena.
Šešir , trorogi trikorn širokog oboda.

17. 1730 – 1770.
ROKOKO - STIL LUJ XV

18. 30-tih godina XVIII veka nastao je novi modni stil
Luj XV, tako nazvan po aktuelnom vladaru. Naziv
Rokoko dobio je kasnije, za vreme Francuske
revolucije, kao kombinacija francuske reči rokaj
(školjka, čije su krivine kao ornament masovno
korišćene) i italijanskog naziva za stil koji mu je
prethodio baroko, iz kojeg se razvio.
Karakterišu ga raskošne forme i lakši materijali
pastelnih boja: meka svila, sa utkanim ili
stampanim florealnim motivima, muslin, štampani
pamuk i čipka na mrežastoj osnovi.

19. Ženski kostim
Iz mantue, preko vrećaste haljine, kao prelaznog
oblika, razvija se francuska haljina (Robe à la
Française) , koja postaje veoma popularna i po kojoj je
rokoko moda prepoznatljiva. Kotarica - panije
dobija elipsast oblik, izuzetne širine na bokovima.
Maksimalnu širinu dostiže polovinom pete decenije.
Nekada ima dva dela, po jedan na svakom boku, koji
služe i kao džepovi.
Posebnu, prepoznatljivu lepotu čune joj dva niza
vertikalnih nabora koji se pružaju celom dužinom leđa.

20. Francuska haljina (Robe à la Française)

21. Francuska haljina postaje svečana haljina za
pozorište, balove i zvanična dvorska haljina, koja
dostiže maksimalnu širinu polovinom 40-tih i
zadržava je do oko 1775.

22. Ženski kostim
Engleska
haljina (Robe à l’
Anglaise) , kao i
francuska haljina,
takođe se razvila iz
mantue, preko
vrećaste haljine
(Robe volante), kao
prelaznog oblika.

23. Francuska haljina
(Robe à la Française)
Bitna razlika ovih dveju
haljina ogleda se u tome što
je francuska pozadi široka
sa karakterističnim
vertikalnim naborima koji
padaju celom dužinom,
dok je engleska tesno
pripijena uz telo do struka,
gde se špicasto završava, a
zatim se širi od struka
brojnim naborima. Haljine
se razlikuju i po padu:
francuska se postepeno širi,
a engleska ravno pada preko
Engleska haljina
kotarice.
(Robe à l’ Anglaise)

24. Cipele su sa špicastim ili zaobljenim vrhom i visokom
potpeticom, koja se nalazi bliže sredini.
Frizura otkriva čelo, a puderisane kovrdže
uokviruju lice.
Na glavi je platnena kapica – dormeza i slamni šešir
širokog oboda.
Za šminkanje se koriste puder i ruž, a u modi su bili i
veštački mladeži, kojima je ukrašavano lice.

25. Muški kostim
Muški kostim i na početku rokokoa zadržava iste
delove i kupast oblik kao u vreme regenstva. Ono što
ga čini posebnim su vrlo svetle boje, bogat vez ,
dekorativna dugmad, raskošan žabo i čipkane
manžetne. Naročito su kaput i posebno prsluk bili
bogato ukrašeni vezom sa zlatnim, srebrnim i
višebojnim svilenim nitima, šljokicama i veštačkim
kamenjem.
Od polovine veka muški kostim koji se koristi
svakodnevno postaje sve jednostavniji. Akcenat se
sve više daje kroju, a manje dekorativnim elementima.
Luksuz i dalje zadržava svečani dvorski kostim.

26. Ukupna figura postaje uža . Širina
kostima se smanjuje.
Kaput dobija 60-tih godina uspravnu
kragnu, Ako ima dugmad celom dužinom,
zakopčavaju se samo prva 2-3, dok su ostala
dekorativna. Ima kaputa i bez
dugmadi.Rukavi kaputa postaju uži i duži i
dosežu do članaka. Zbog napred sečenog
kosog kroja vidi se veći deo prsluka i
pantalona, tako da dobijaju na značaju.
Prsluk je kraći i ima kratke kose peševe.
Čakšire su uže i u donjem delu prekrivene
čarapama do kolena do oko 1745, a otada se
spuštaju ispod kolena i zakopčavaju pređicom.
Sva tri glavna dela muške odeće izrađivana su
od istog materijala .

27. Cipele imaju crvene potpetice, ali su nešto niže.
Perike menjaju oblik, skuplaju se u rep i vezuju
dekorativnom trakom, a od 40-tih skraćuju. Na
temenu su ravne, a iznad slepoočnica imaju kovrdže
koje padaju na uši.
Šešir ima tri roga – trikorn, ali je nešto manji.

28. 1770 – 1789.
STIL LUJ XVI
(KASNI ROKOKO)

29. Stil Luj XVI je mešavina dva različita stila:
francuskog rokokoa koji prolazi i sve snažnijeg
uticaja iz Engleske – anglomanije, sa kojim se
stapa.
Krajem 70-tih godina XVIII veka aristokratija počinje
da prihvata jednostavniji i funkcionalniji
način odevanja, što se posebno manifestovalo u
ženskom kostimu, koji se oslobađa krutih haljina i
suvišnih ukrasa.

30. Modni hit 1770. postala je mnogo
praktičnija,,haljina koja se uvlači u džepove’’ ,
kod koje se krajevi haljine podižu i uvlače u proreze sa
strane i tako drapiraju. Ideju za ovakav način
oblikovanja haljine dale su žene iz nižih slojeva, koje
su tako zadizale haljinu da im ne bi smetale u radu i
šetnji.
Ovu haljinu su zamenile poloneze, koje su bile u
modi od 1776 do 1787. godine

31. Poloneza
(Robe à la Polonaise)
,,Poloneza’’ (Robe à la
Polonaise) je varijetet
engleske haljine nastao
posebnim načinom
drapiranja podizanjem
zadnjeg dela i
zatezanjem gajtanima,
tako da se obrazuju tri
nabora, tzv. krila sa
strane i rep pozadi.
Poloneze su označile kraj
vladavine kotarica.
Dekolte je često pokrivan
trouglastom maramom
fišu.

32. Paralelno sa polonezama,
između 1772 i 1780.,
pojavljuju se i haljine kod
kojih se u zadnjem delu
podmeće jastućić i dobija
forma zbog koje je ova vrsta
haljine nazvana ,,pariska
zadnjica’’ (Cul de Paris).
Ovaj tip haljine pratile su
enormno visoke i
ekstravagantne frizure.

33. Oko 1770. godine iz
Engleske, gde se koristila
kao haljina za jahanje,
stiže haljina redengot.
Bila je dugačka do kolena, a
na ramenima je imala dve
male kragne koje mogu da se
podignu. Zakopčavala se
skroz ili samo u gornjem
delu kako bi se videla donja
suknja. Obično je nošena sa
velikim šeširom sa perjem.
Redengot ,1776.

34. Početkom 80-tih
Marija Antoaneta,
supruga kralja Luja
XVI, koja je do tada
prednjačila u
ekstravagantnim i
luksuznim haljinama,
promovisala je laku i
jednostavnu haljinu od
muslina ,,kraljičinu
košulju’’, kao
suprotnost teškim
dvorskim haljinama.
Ova haljina ubrzo
postaje modni hit.

35. Pored jednodelnih haljina
krajem 80-tih godina, žene
počinju da nose i
dvodelni kostim koji se
sastojao od žaketa –
karako ili kasak ,
raličitih materijala i boja od
suknje i bodija.

36. Početkom 70-tih,
posle pola veka
kratke, frizura
počinje ponovo da
ide u visinu, da bi
oko 1775. dostigla
enormnu visinu
i najčudnije
oblike.

37. Modna ikona
kasnog rokokoa,
u svakom
smislu, bila je
kraljica Marija
Antoaneta,
supruga Luja
XVI.

38. Kolekcija cipela Marje Antoanete

39. Muški kostim
Muški kostim postaje praktičniji.
Tesno je krojen.
Kaput dobija posunovraćenu jakukragnu 70-tih, a revere 80-tih godina.
Otvor kaputa je visoko ukrojen i ne
zakopčava se. Ima samo jedan otvor
pozadi na sredini.Rukavi su dugi do
zglobova
Čakšire su vrlo uzane, uz nogu. Često
su izrađivane od kože.
Prsluk se drastično skraćuje na dužinu
između bedara i struka. Skoro uvek je
bez rukava, poput današnjih.

40. Od 1770. godine, kao posledica sve rastuće
anglomanije, u posebnim prilikama, počinje da se nosi
frak, koji se razlikuje od od kaputa po svojoj
posunovraćenoj jaki, obično druge boje, i peševima koji
padaju pravo i što je bez džepova.
Cipele crne sa ogromnim srebrnim, zlatnim,
bronzanim ili čeličnim kopčama, veštim imitacijama
dragog kamenja i crvenim potpeticama.
Čarape od bele svile.
Perike, svetlo puderisane , sa loknama sa strane
iznad ušiju i repom sa mašnom pozadi.
Šešir je i dalje najčešće trikorn sa kraćim bočnim
rogovima.