Републички семинар

1. Аутор: Драгослава Жутић

2. Одређење усмене бајке
• Вук Стефановић Караџић – бајку – гатку назива “ЖЕНСКОМ
ПРИПОВИЈЕТКОМ” (“у којима се приповиједају којекаква чудеса
што не може бити”)
• Видо Латковић – приповедна врста, заснована на
фантастичним представама, сва је проткана чудесним и
чаробним
• Радмила Пешић и Нада Милошевић-Ђорђевић –
бајка је народна приповетка фантастичне садржине, која служи
забави
• Снежана Самарџија – бајка представља развијену, стилизовану
причу фантастичне садржине, у чију се истинитост не верује

3. Одређење усмене бајке
• Бруно Бетелхајм – бајка помаже детету да савлада
психолошке проблеме одрастања
• Макс Лити – у бајци налазимо свет који је постигао
равнотежу
– то је свет који је “у реду”
• Владимир Јаковљевич Проп – све бајке имају исту структуру
– бави се оним што је
непроменљиво у свакој бајци

4. “Дефиниција”
УСМЕНА (НАРОДНА)
БАЈКА ЈЕ
ВИШЕЕПИЗОДИЧНА
ПРИЧА У КОЈОЈ СЕ
ЗБИВАЊА НИЖУ
ХРОНОЛОШКИ
УОБЛИЧЕНА, ПРЕМА
УСТАЉЕНИМ
КОМПОЗИЦИОНИМ
ОБРАСЦИМА, А
КАРАКТЕРИШЕ ЈЕ
ЕЛЕМЕНАТ ЧУДЕСНОГ.

5. Одлике усмене бајке
• Чудесан – бајковит свет, реално и
нереално се стапају без страха и језе.
• Јунаци: - производ колективне маште
- немају имена или су именовани преко особина или
изгледа
- главни јунак је увек људско биће (или људско биће
чаролијом претворено у животињу, биљку, предмет...)
- основни вид карактеризације је оно што раде, пол,
узраст, социјални статус или занимање, “не портретишу се”
Ликови се НЕ МЕЊАЈУ, само прелазе из једног статуса у други.

6. Ликови (номенклатура, атрибути, делокруг)
1. ПРОТИВНИК (ШТЕТОЧИНА)
2. ДАРИВАЛАЦ
3. ПОМОЋНИК
4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ
5. ПОШИЉАЛАЦ
6. ЈУНАК
7. ЛАЖНИ ЈУНАК

7. Одлике усмене бајке
• Време: - неодређена прошлост, некад и негде,
без историјског прецизирања
- почиње почетком и окончава се завршетком бајке
(јунакова женидба и ступање на престо су крај времена)
• Простор: - мало се описује, нема географске локализације
- oрганизован је као простор на земљи, између
неба и земље и под земљом
• Стил: - уопштен, формулативни (понављање,
паралелизам, учесталост дијалога и
изостављање описа)
- главна је радња – дешавање

8. Одлике усмене бајке
Пуно је дигресија (одступања од главне радње).
Може садржати описе сакаћења, смрти, прождирања.
Увек има „срећан крај”: јунак или јунакиња ступају у
брак и седају на престо, недостаци бивају
надокнађени, штета се поправља.
Бави се старим веровањима заједничким за већину
култура.

9. Структура бајке - 31 радња
1. НАНОШЕЊЕ ШТЕТЕ
2. УДАЉАВАЊЕ ЈУНАКА ОД КУЋЕ
3. ПРОВЕРА ЈУНАКА
4. СТИЦАЊЕ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА
5. ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА
6. БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА
7. ПОБЕДА
8. ОТКЛАЊАЊЕ НЕВОЉЕ
9. СРЕЋАН КРАЈ

10. Анализа бајке Аждаја и царев син

11. ПОЛАЗАК У ЛОВ (ПОЧЕТНА
ФУНКЦИЈА)

13. ЛОВАЦ КОЈИ СУСРЕЋЕ ЗЕЦА
(ПРОВЕРА)

15. АЖДАЈА КОЈА НАПАДА ЛОВЦА (ПОДВАЛА,
САУЧЕСНИШТВО И НАНОШЕЊЕ ШТЕТЕ)

17. СУСРЕТ ЦАРЕВИЋА СА БАБОМ (ПРОВЕРА,
ОДАВАЊЕ ТАЈНЕ АЖДАЈИНЕ СНАГЕ)

19. ПРЕМЕШТАЊЕ ЈУНАКА (ПРИНЦ ПРЕОБУЧЕН У
ЧОБАНИНА КОЈИ КРЕЋЕ КА АЖДАЈИНОМ СТАНИШТУ)

20. БОРБА ЈУНАКА И ПРОТИВНИКА

22. ПОЉУБАЦ ПРИНЦЕЗЕ (ЧАРОБНО
СРЕДСТВО)

24. РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЗЛА (БОРБА ЈУНАКА С
ПРОТИВНИКОМ, ПРЕТВАРАЊЕ АЖДАЈЕ У РАЗЛИЧИТЕ
ЖИВОТИЊЕ)

26. ОСЛОБАЂАЊЕ ЈУНАКА (ПУТЕМ ЧАРОБНОГ СРЕДСТВА
– ШИБЉИКЕ), УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ

28. Анализа бајке Аждаја и царев син
• ВРЕМЕ: НЕОДРЕЂЕНО, ПРОШЛО
• ПРОСТОР: ГРАД, ШУМА, ЈЕЗЕРО, ПОДРУМ
• ФОРМУЛАТИВНИ ПОЧЕТАК :
,,Био један краљ па имао три сина”…
• ТАКОЂЕ И КРАЈ: ,,А он са својом браћом и
младом отиде своме оцу, и онде је живео и
царовао до свога века“.

29. Анализа бајке Аждаја и царев син
• ЛИКОВИ:
1. ПРОТИВНИК (аждаја)
2. ДАРИВАЛАЦ (Царева кћи дарује чаробно средство – пољубац.
Чаробно средство је и шибљика, а тајну одаје врабац, који је уједно и
замаскирани противник. За аждају чаробно средство је језеро...)
3. ПОМОЋНИЦИ (баба, соко, хртови, на неки начин и цар јер шаље
своју ћерку са ,,чобанином”)
4. ТРАЖЕНО ЛИЦЕ (двојица браће, аждаја)
5. ПОШИЉАЛАЦ (цар...)
6. ЈУНАК (трећи царев син)
7. ЛАЖНИ ЈУНАК (ОВДЕ НЕ ПОСТОЈИ)
• ПОНАВЉАЊА : - ОДЛАЗАК У ЛОВ ТРИ ПУТА
- БОРБА ЈУНАКА ТРИ ДАНА

30. Одлике ауторске бајке
• Сан, или неко чудно дешавање,
које се на крају објасни реалним
разлозима замењује чудесно.
• Јунаци: - бића поникла из пишчеве стваралачке фантазије или
књижевности
- често су именовани
- главни јунак може бити животиња, биљка, нељудско
биће
- развијенијији су описи и психологија лика

31. Одлике ауторске бајке
• Време се конкретизује - или као део историјске
прошлости, или као део модерне свакидашњице.
Опису времена поклања се већа пажња.
• Простор се описује и често везује за именоване
географске просторе.
• Стил је индивидуални, ауторски, обележен већим
присуством лирског елемента, увођењем и
проширивањем симболике, хумора, описа простора и
јунака.

32. Одлике ауторске бајке
Радња заокружена, мање је дигресија.
Изостављају се потенцијално “трауматични” садржаји
усмене бајке.
Може се окончати страдањем и смрћу својих јунака.
Јунаци се жртвују за победу неког моралног или верског
начела, или бивају кажњени зато што су нарушили неко
морално начело.
Прилагођава се ауторовој савремености и вредносном
систему његове културе.

33. Анализа бајке Седефна ружа
Гроздане Олујић

34. Анализа бајке Седефна ружа
• ПРОСТОР: - развијена дескрипција, морске дубине, дно мора са
својим становницима
- опис морског дна је самосталан или се пореди са
Горњим светом
- има дубље значење: са аспекта јунакиње види се
дубоко незадовољство стварношћу и тежња ка
Горњем свету
ОВАКО СХВАЋЕН ПРОСТОР ОТВАРА НОВИ ПРОБЛЕМ – ВРЕМЕ.
• ВРЕМЕ: - није прецизно одређено, али припада савремености –
будућности

35. Анализа бајке Седефна ружа
• ЛИКОВИ:
- СЕДЕФНА РУЖА, која је савременог духа, дубоко
индивидуализована
- РИБА, која говори о сјају Горњег света, која губи
дах док о њему прича
- КОРАЛНА ГРАНА, коју не занима други свет
- РИБА УГОР (“Горњи свет почиње у мрежи а
завршава се у тигању”)
- МЕДУЗА (избрисати и саму помисао на Горњи
свет)

36. Променљивост лика ауторске бајке
• СЕДЕФНА РУЖА – чежња за Горњим светом,
нестрпљење, мрзак јој је свет морског дна, бол
као нож да јој је у срцу, заплака у себи, осети како
туга као плима плави читаво њено биће и
згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више
мицала, није отварала уста...
• Почиње да заборавља Горњи свет... Све више
налази мир у себи.
• Чак су је и приче рибе замарале.

37. Симболика
• “А ЗРНО БИСЕРА РАСЛО ЈЕ И КРУПЊАЛО...”
• Прича о Седефној ружи подсећа на причу о
уметнику и његовом делу.

38. Анализа бајке Седефна ружа
• Седефна ружа доспева у Горњи свет када је
то најмање очекивала.
• Ониричко на крају приче упућује на срећан
крај
• Последња реченица ипак говори о не баш
срећном завршетку, што јесте одлика
ауторске бајке.

39. Анализа бајке Седефна ружа
• Алегоријско казивање о судбини уметника
• Парабола – поучна прича
• Симболичко – алегоријска прича, која личи
на фантастику, али јој не припада

40. Закључак
Усмена и ауторска бајка нераскидиво су повезане, како
по заједничким особинама, тако и по оним у којима се
разликују.

41. Тема: Усмена и ауторска бајка у наставном
проучавању у основној школи
(др Драгослава Жутић)
Републички зимски семинар
Београд, 11. јануар 2013.