Pripreme zacasove

5. Предлози методичких припрема
за обраду наставних јединица
из српског језика и књижевности

Мр Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић,
Слађана Савовић, Светлана Вулић, Соња Чабрић
ПРЕДЛОЗИ МЕТОДУЧКИХ ПРИПРЕМА ЗА ЧАСОВЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ У ОСМОМ
РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Припрема за час
Час број: 1
Област: Језик и књижевност
Наставна јединица: Упознавање ученика са годишњим планом рада, уџбеницима,
приручницима и лектиром
Врста часа: уводни, обрада
Облик рада: фронтални
Наставне методе: комбинована метода (дијалошка, монолошка, текст метода)
Наставна средства: табла, креда, План и програм, ученичке свеске
Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи, Граматика 8, Дар речи, Радна свеска
Корелација: језик, књижевност, језичка култура, уметност
Образовни циљеви: упознати ученике са програмом за осми разред и планом рада у току
школске године, уџбеницима, лектиром и приручницима, ради лакшег савладавања
предвиђеног градива; објаснити основне задатке предмета српски језик и књижевност, као и
функцију и значај.
Васпитни циљеви: побудити истраживачке способности, ученичку радозналост и љубав
према језику и књижевности; утицати на формирање ученикове личности кроз неговање
позитивних људских особина. Кроз свет књижевних дела упознати различите људске судбине,
епохе, обичаје, веровања, навике; на тај начин проширити ученичка искуства кроз
сагледавање живота из различитих аспеката, што доприноси формирању ученикове личности.
Функционални циљеви: поспешити креативност и критичко мишљење ученика; пробудити
жељу за самосталним истраживањима у области језика и књижевности. Примењивати стечена
знања у решавању истраживачких и проблемских задатака.
ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКЕ
1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1999.
2. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај,
Нови Сад, 2003.
ЛИТЕРАТУРА ЗА УЧЕНИКЕ
1. Наташа Станковић-Шошо, Уметност речи, Читанка за осми разред основне школе,
Нови Логос, Београд, 2010.
2. Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Дар речи,
Граматика за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010.
3. Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић,
Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе, Нови Логос,
Београд, 2010.
4. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,
Школа и разред: _________________________________________________________________
Предметни наставник: ___________________________________________________________
Датум и време одржавања часа: ___________________________________________________
Истраживачки задаци: Обратити пажњу на план и програм рада. Забележити све нејасноће и
недоумице. Поставити наставнику питања у вези са тим.

Ток часа
Уводни део часа (10 мин)
Наставник, после добродошлице, упознаје ученике са програмом рада у осмом разреду, као и
планом рада за добру реализацију. Обавештава ученике да се предмет српски језик и
књижевност дели на области: књижевност, језик и језичка култура (култура изражавања), а
свака област на мање целине. Укупно је планирано 136 часова и то: књижевност 55 часова,
језик 53 часа и култура изражавања 28 часова.
Главни део часа (25 мин)
Наставник објашњава сваку област и предвиђене наставне јединице. Говори да је област
књижевности подељена на шест целина које су организоване према мотивској и тематској
сродности обухватајући и народну и ауторску књижевност. Наставник наводи целине и
књижевна дела:
1. МИСЛИТИ НА НЕКОГ, ТО ЈЕ ВЕЋ ЉУБАВ
Народна песма Српска дјевојка, Љубавне народне лирске песме (избор), Франческо Петрарка:
Канцонијер (LXI сонет), Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор), народна песма Стојан и
Љиљана, Исидора Секулић: Царско достојанство језика (одломци Српски народни језик, боље
рећи говор, Нема краја теми о царском достојанству језика), Милош Црњански: Сеобе
(одломци), Рајнер Марија Рилке: Љубавна песма, Десанка Максимовић: Опомена, Васко Попа:
Очију твојих да није, Сергеј Јесењин: Писмо мајци, Борисав Станковић: Увела ружа
(одломак), Избор из савременог љубавног песништва, избор из савремене српске прозе –
Михајло Пантић: Слободне школске активности;
2. ПЕВАЧ ПРИЧА
Народна песма Почетак буне против дахија (одломак), Прота Матеја Ненадовић: Мемоари
(одломак), Вук Стефановић Караџић: О народним певачима (одломак: Тешан Подруговић,
Старац Милија, Филип Вишњић), Бошко Сувајџић: Вишњић (одломак), народне епске песме
новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и Црне Горе): Бој на Мишару, Три
сужња, Борислав Михајловић Михиз: Бановић Страхиња (одломак), народна приповетка
Немушти језик, избор из савремене српске поезије – Љубомир Симовић: Вага Вука Караџића;
3. КО ТО ТАМО ИГРА?
Жан Батист Поклен – Молијер: Грађанин племић (одломци), Бранислав Нушић: Сумњиво лице
(одломци), Данило Киш: Ноћ и магла (одломак), Душан Ковачевић: Ко то тамо пева (одломак),
Јасминка Петровић: Бонтон (одломак);
4. МОЖДА СПАВА СА ОЧИМА ИЗВАН СВАКОГ ЗЛА
Виљем Шекспир: Ромео и Јулија (одломак), народна балада Женидба Милића барјактара
(одломак) и Хасанагиница, Петар Кочић: Кроз мећаву (одломак);
5. СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА
Теодосије: Житије светог Саве (одломак), Матија Бећковић: Прича о светом Сави, Вук
Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор), Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба
(избор), Ђура Јакшић: Отаџбина, Јован Јовановић Змај: Светли гробови, Добрица Ћосић:
Деобе (одломак), Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак), Оскар Давичо: Србија;
6. ТРАГОМ РЕЧИ

Петар Петровић Његош: Горски вијенац (одломак), Љубомир Ненадовић: Писма из Италије
(одломци), Симо Матавуљ: Пилипенда, Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (одломак),
Иво Андрић: Деца (Кула, На обали, Књига), Мост на Жепи (одломак).
Кроз наведена књижевна дела обухваћени су сви књижевни родови (лирски, епски, драмски,
лирско-епски), а у оквиру њих књижевне врсте. Књижевна дела биће анализирана и
интерпретирана како би ученици стекли знања из историје књижевности, теорије
књижевности и тумачења књижевних дела ради оспособљавања за самостална истраживања и
решавања истраживачких и проблемских задатака.
Часови који су посвећени језику састоје се од обраде новог градива, али и од систематизације
градива обрађеног у претходним разредима. И ови часови подељени су на целине:
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (Српски језик међу другим словенским језицима,
Настанак првог књижевног језика свих Словена, Српски књижевни језик до 19. века, Вукова
реформа језика, писма и правописа, Српски језик од Вука до данас);
ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ (Породица речи, Начини грађења речи, Извођење, Гласовне промене
приликом извођења, Слагање, Гласовне промене приликом слагања, Комбиновано грађење
речи, Грађење речи претварањем);
ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ (Вишезначност, Метафора, Метонимија, Хомонимија, Коришћење речника
српског језика);
СИНТАГМЕ (Именичке синтагме (понављање), Придевске, прилошке и глаголске синтагме);
ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ (Зависне предикатске реченице, врсте: изричне, односне, месне,
временске, узрочне, условне, допусне, намерне, поредбене, последичне, Напоредни односи
међу зависним реченицама, Исказивање реченичних чланова зависним реченицама и
предлошко-падежним конструкцијама);
ЗНАЧЕЊЕ И УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА;
АКЦЕНАТ; ОРТОЕПИЈА (Правилан изговор, Варирање интензитета, темпа и пауза у говору,
Реченична интонација);
САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК (Језик свакодневне комуникације, Главне особине говорног и
писаног језика, Главне особине писаних стилова јавне комуникације, Дијалекти српског
језика, Дијалекат и стандардни језик, Језици националних мањина, Развој лексике српског
језика, Нормирање језика);
ПРАВОПИС (обнављање, Транскрипција, Скраћенице);
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА (Расправа, Рекламе, Репортажа, Критички приказ, Бирократски језик,
Читање и разумевање табела и графикона, Индекс, појмовник, библиографија).
Часови предвиђени за културу изражавања деле се на часове писменог и усменог изражавања.
Часови писменог изражавања подразумевају четири писмена задатка, припреме за њих,
исправке, писање побољшаних верзија писмених задатака и читање домаћих задатака као
одговор на неку тему у писменој форми. Часови усменог изражавања обухватају говорне
вежбе, рецитовање стихова и говорење прозних текстова, расправу, критички приказ итд.
Завршни део часа (10 мин)
Наставник саопштава месечни план за септембар, који ученици записују у своје свеске.
Говори о уџбеницима и додатној литератури. Наводи обавезне уџбенике:

4. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу,
Ученицима се сугерише да се припреме за тест из језика и књижевности који ће радити на
последњем часу у месецу (час број 12). Потребно је да обнове знања из претходних разреда.
Ученицима се напомиње да ће током године имати неколико контролних вежби и тестова, а да
их на крају године очекује систематизација целокупног градива из претходних разреда
(квизови и завршни тест).
Последњих пет минута предвиђено је за ученичка питања у вези са планом, програмом,
уџбеницима итд.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Прочитати народну лирску песму Српска дјевојка у Читанци 8,
Уметност речи, страна 11.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
ОБЛАСТИ ПРЕДМЕТА
НАЗИВИ УЏБЕНИКА
Запажања наставника:
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
__________

Час број: 2
Област: Књижевност
Наставна јединица: Наставна обрада лирске народне песме Српска дјевојка (стр. 11–13)
Врста часа: обрада
Наставне методе: комбинована (дијалошка, монолошка, текст метода)
Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи, Звучна читанка, Радна
свеска, стр. 67
Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи (стр. 11–13)
Корелација: језик, историја
Образовни циљеви: упознати ученике са лирском народном љубавном песмом кроз анализу
песме Српска дјевојка. Упознати их са појмовима: мотив, песничка слика, стални епитет,
љубавна народна песма итд.
Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика;
неговати свест о традицији српског народа и поштовати прошлост и тако утицати на
позитивно формирање ученикове личности.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у даљем раду и побудити
истраживачки дух ученика; поспешити истраживање љубавне поезије.
Школа и разред: _________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво песму. Записати своје утиске о њој.
Анализирати лик Милице. Препознати стилске фигуре.

Ток часа
Уводни део часа (10 минута)
Наставник обавештава ученике о наставној јединици која је предвиђена за час и пише наслов
на табли. Чита песму, а затим пушта и звучну читанку, како би ученици употпунили доживљај.
На захтев наставника, ученици говоре о свом доживљају песме.
Главни део часа (30 минута)
Кроз низ питања, наставник са ученицима анализира песму.
Како почиње песма? Ко описује Миличину физичку лепоту? Која је слика супротстављена
опису Милице? Осим лепоте које су још Миличине особине исказане? Шта сазнајете о Милици
на основу њеног понашања и речи? Шта је тема песме? Зашто је Вук песму назвао Српска
дјевојка? Уочи мотиве од којих су сачињене песничке слике. Који је главни мотив? А споредни
мотиви? У каквом су односу главни и споредни мотиви? Које стилске фигуре препознајете у
песми? Која је њихова функција? Обележи стихове у којима запажаш дијалог у монологу. Шта
се тиме постиже? Који су глаголски облици употребљени у песми? Подвуци глаголе у аористу.
Какву радњу или стање они означавају? Какав се ефекат постиже употребом аориста?
Ова песма је позната и по називу У Милице дуге трепавице. Вук Караџић је записао и објавио
под насловом Српска дјевојка јер је у њој препознао најбоље и најлепше особине девојке. Те
особине су сматране идеалним у доба када је настала, а таква девојка је била сан сваког
човека који је потекао из народа.
Ова песма припада љубавним песмама. Говори о љубави младића и девојке. Младић говори о
посебностима девојке у коју је заљубљен. Песма почиње описом Миличине физичке лепоте,
тј. описана је спољашња лепота, а онда се говори о њеној унутрашњој лепоти. Сазнајемо из
стихова да је она скромна, повучена, чедна, а поред свега и мудра. То је слика патријархалне
девојке. У опису физичке лепоте употребљени су стални епитети (црне очи, бело лице,
румене јагодице, дуге трепавице). Када се говори о осталим девојкама употребљен је
контраст како би се истакла Миличина надмоћ у сваком погледу.
Контраст или антитеза је стилска фигура која се заснива на супротности речи или целих
реченица, чиме се постиже сликовитост или осећајност. Као поређење по супротности
антитезом се у књижевном тексту наглашавају разлике између два догађаја, лика или појма.
Остварује се употребом речи супротног значења (антонима) и супротним односом међу
реченицама. Употребом антитезе супротстављене појаве и радње изазивају јаче утиске и
постају изразитије.
У опису Милице препознаје се хипербола, која је употребљена из истог разлога. На тај начин
створена је слика идеалне женске лепоте (склад између спољашњег и унутрашњег).
Шта је словенска антитеза? Пронађите је! Која је њена улога у песми?
Словенска антитеза је стилска фигура која садржи три дела:
1. упитни или обавештајни део у коме се набрајају чињенице;
2. негира се све што је изречено, али и потенцира сличност;
3. открива се непозната чињеница или поентира.
Овде словенска антитеза има улогу поенте у песми.
Овом песмом ученици почињу да изучавају љубавне народне песме. Потребно је да савладају
основна теоријска знања о њима, како би могли да их примењују у даљем изучавању и
анализирању песама.
Љубавна народна песма настала је у далекој прошлости и једна је од најстаријих лирских
врста. У љубавној народној лирици преовлађују мотиви истицања лепоте вољене особе,
љубавне чежње, магијске радње да би се љубав придобила, патње двоје младих који су

раздвојени и љубавни растанак. Разноврсна осећања износе се у опису догађаја или
песничком сликом (у дијалогу или монологу). Љубавне народне песме најчешће су испеване у
осмерцу (стих од осам слогова) или десетерцу (стих од десет слогова).
Завршни део часа (5 минута)
Ученици самостално изводе закључак о песми и понављају усвојена знања са часа.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Урадити домаћи задатак у Радној свесци на страни 67. Прочитати
избор љубавних народних лирских песама у Читанци 8, Уметност речи на стр. 14–17 и
урадити самостално анализу.
„Српска дјевојка“ народна лирска песма
ЉУБАВНА ПЕСМА: МЛАДИЋ И ДЕВОЈКА МИЛИЦА
МЛАДИЋ ГОВОРИ О ЊОЈ
МИЛИЦА – ФИЗИЧКА ЛЕПОТА И ДУХОВНА ЛЕПОТА
ЕПИТЕТИ
ХИПЕРБОЛА
КОНТРАСТ
СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
___________

Час број: 3
Наставна јединица: Љубавне народне лирске песме (избор)
Наставне методе: комбинована (дијалошка, текст метода, метода самосталних ученичких
радова)
Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи
Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи (стр 14–17)
Корелација: језик, култура изражавања
Образовни циљеви: упознати ученике са лирском народном љубавном поезијом кроз анализу
песама. Упознати их са појмовима: мотив, песничка слика, стални епитет, љубавна народна
песма итд.
Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика;
неговати свест о традицији српског народа и поштовати прошлост и тако утицати на
позитивно формирање ученикове личности.
1. Наташа Станковић-Шошо, Уметност речи, Читанка за осми разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2010.
Школа и разред: ________________________________________________________________
Предметни наставник: __________________________________________________________
Датум и време одржавања часа: _________________________________________________
Истраживачки задаци: Прочитати песме из Читанке. Анализирати их. Препознати мотиве
(главне и споредне), расположење, форме казивања. Обратити пажњу на језик, стилске
фигуре, дужину стихова.

Ток часа
Наставник обавештава ученике о наставној јединици, коју пише на табли. Наставник чита
песме и поставља питање о утиску који су ученици стекли читајући и слушајући песме.
Наставник захтева од ученика да радом у групи или у пару анализирају песме и саопште своја
запажања. Скреће пажњу да је у питању народна лирска љубавна поезија. Песме немају
наслове, па се у тим ситуацијама најчешће наводи први стих песме. Песме које ученици
анализирају су: Ој девојко, душо моја, Трепни крилом, под небом соколе, Штоно ми се
Травник замаглио, Ој девојко, селен велен, Буди мајка свог Ивана сина, а налазе се у Читанци.
Наставник поставља низ питања на која ученици треба да дају одговор.
Како обично почињу ове песме? Како се именује вољена девојка? Које њене особине се
наводе? Која су основна осећања исказана? Како је исказана младићева чежња? Који су
централни мотиви, а који споредни? У каквом су односу споредни и централни мотиви? Каква
је композиција ових песама? Који су облици казивања (форме приповедања) употребљени у
песмама? Које су све стилске фигуре употребљене? Шта се њима постиже? Каква је улога
словенске антитезе? Каква је дужина стихова у овим песмама? Какву улогу има дужина стиха?
Ученици самостално анализирају песме. По завршетку, јављају се и читају или усмено
анализирају стихове. Наставник пажљиво слуша и помаже у интерпретирању песама.
Сугерише ако примети евентуалне грешке.
Ученици са наставником изводе закључак о народним лирским љубавним песмама.
Љубавне песме су најбројније народне песме. По мотивима, песничким сликама, стилским
фигурама веома су богате. У њима су исказана најчистија и најискренија осећања. Често
љубавни мотиви, а и читаве песме могу да се јаве и у другим врстама народне лирске поезије
(нпр. могу се наћи у оквиру свадбених, посленичких, породичних песама). Велику улогу у
љубавним песмама има мотив природе, јер се све дешавало у њој, и она је најчешће у складу
са емоцијама и расположењем о којима се говори у песми. Љубавне песме славе женску
лепоту, говоре о њој, затим говоре о сусрету младића и девојке, њиховим растанцима, великој
срећи или тузи, ако су раздвојени. Та љубав је увек смерна, дискретна, искрена, чиста.
Понекад је чак и наивно приказана. Саткана је од скривених погледа што је у складу са
временом кад је настајала, тј. у складу са патријархалним животом.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити стихове по избору.
Љубавна народна поезија
НАВЕСТИ ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ЉУБАВНЕ ЛИРИКЕ
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
___

Час број: 4
Област: Правопис
Наставна јединица: Обнављање правописних правила обрађених у претходним
разредима
Врста часа: обнављање
Облик рада: индивидуализован колективни рад, групни рад
Наставне методе: дијалошка, текстовна
Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда
Корелација: географија, књижевност, верска настава, физика
Образовни циљеви: обнављање знања из области правописа (правописна правила) и
примењивање тог знања; развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.
Васпитни циљеви: развијање позитивних навика и језичке културе (писмености).
Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у
непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и
доказивања, анализе и синтезе; развијање смисла за откривање битних детаља и односа,
узрочно-последичних веза и функција, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште
и критичности; развијање стваралачке способности ученика.
2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика, Матица
српска, Нови Сад; Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002.
3. Милан Шипка, Правописни речник српског језика, Прометеј, Нови Сад, 2010.
3. Милорад Дешић, Правопис српскога језика, приручник за школе, Нијанса, Земун, 2004.
Школа и разред: _________________________________________________________________

Ток часа
Наставник дели ученике на три једнаке групе и одабира вођу сваке групе (водити рачуна о
томе да у свакој групи буду подједнако заступљени ученици који имају различите оцене, тако
да се не деси да у једној буду све петице, у другој све четворке...). Свака група добија задатак:
1. група – Обновите правила кроз задатке у Граматици 8, Дар речи, 206–210 стр.
2. група – Обновите правила спојеног и растављеног писања, као и основне особине
скраћеница, тако што ћете урадити све задатке са 211–214 стр.
3. група – Обновите правила растављања речи на крају реда, тако што ћете урадити задатке на
странама 214 и 215.
Ученици раде своје задатке 10 мин. Затим наставник проверава задатке, усмено, тако што
сваки вођа групе прочита задатке, остали га пажљиво слушају (све групе учествују у провери
тачности). Уколико постоје потешкоће или ученици дају нетачне одговоре, наставник се
зауставља на спорним решењима и додатно појашњава. Уколико једна група не зна одговор,
питају се преостали ученици. Једна група чита решења, наставник коментарише, или сам, или
са осталим ученицима, па онда друга група чита решења и тако редом. Час постаје
занимљивији и разбија се монотонија. Може се организовати и нека врста надметања, а
наставник на табли да бележи поене, па да се на крају прогласи победничка група и награди
се оценом. Затим наставник подсећа ученике на правила интерпункције тако што им поставља
низ продуктивних питања: Где се све ставља тачка? Да ли иза тачке увек иде велико слово?
Утичу ли интерпункцијски знаци на реченичну интонацију? Јесу ли црта или цртица исти
интерпункцијски знаци? Наставник нацрта неки интерпункцијски знак на табли и пита
ученике како се он зове, на пример апостроф.
Наставник још једном подсећа ученике на основна интерпункцијска правила, посебно се
осврћући на она која су ученици слабије знали. Упућује их да у Граматици 8, Дар речи могу
пронаћи сва правила која су до сада учили (206–219 стр.) и даје им домаће задатке.
Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (НАУЧИЛИ СМО):
• 206. страна – великим словом; небеских тела, великим словом; великим словом;
великим словом; (књижевно-) уметничких дела, великим словом; великим словом;
присвојни придеви на -ов, -ев, -ин, великим словом, малим словом
• 207. страна – великим словом; малим словом; великим словом; малим, великим
• 208. страна – држава, великим; великим; села и градова, великим; великим; великим,
малим
• 209. страна – Месец, Земља, Сунце пишу се великим словима ако су називи планета, а
у осталим случајевима малим словом (месец – јануар, фебруар...; земља – земљиште,
тло; сунце – душа, срећа, добро дете...)
• 210. страна – Институт за мајку и дете; Биоскоп „Рода“; Филолошка гимназија; Прва
београдска гимназија; Улица мајке Јевросиме; Булевар краља Александра; Цветни трг;
Церска битка; Урош Нејаки
• 211. страна – 1. а) наиме; б) на име; в) напамет; г) на памет
• 213. страна – РС – Република Србија; САНУ – Српска академија наука и уметности;
ЕДБ – Електродистрибуција Београда; ТВ – Телевизија; РТС – Радио-телевизија
Србије; ПТТ – Пошта, телефон, телеграф

• 214. страна – 1. правилно растављене речи: сат, пи-сао, ра-дити, ла-ста, председник
• 215. страна – пат-ка, кру-шка, на-год-ба, а-ви-он, до-шао, сат, ха-џи-ја, ко-њи поље
ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Радна свеска, стр. 122 (провера знања, која има самовредновање на крају теста).
Решења задатака из Радне свеске (Правопис – провера знања):
1. МАЈИЦА, АКВАРИЈУМ, УМИЈ СЕ, ЗМИЈСКА, НАЈЈАСНИЈЕ, ДИЈАЛОГ (1)
2. ХРЂА (1)
3. „Добар дан, молим Вас, да ли имате роман Бранислава Нушића (‚) Хајдуци(‚) ?“ /
„Добар дан! Молим Вас, да ли имате (‚)Хајдуке(‚), роман Бранислава Нушића?“
(1)
4. а) Ја се ни по чему не разликујем од својих вршњака. (0,5)
б) Једанпут ме је преварио један непоштен човек. Трудићу се да то више не дозволим.
(0,5)
в) Ни о коме нећу да причам и не желим никог да повредим. (0,5)
г) („) Хоћете ли, госпођо Бокић, молим Вас, да нам Ви и Ваши гости улепшате
свечаност? Да ли и ви, драга децо, желите да пођете са нама? (“) (0,5)
5. а) „Хеееј!“, узвикну Јоца, „где сте?“. „Пст! Пробудићеш бебу, Јоцо!“, опомену га
мама. Али онда он завапи: „Ударио сам се! Јао!“ (0,5)
б) Патке, гуске, лабудови и већина морских птица имају прсте спојене опнама.
(0,5)
в) Заврших разред са петицама; мама ће ме пустити на море. / Заврших разред с
петицама, мама ће ме пустити на море. (0,5)
г) Иако се веома мало разликују, постоје две врсте животиња познатих као пуду –
јужњачки и северњачки пуду. (0,5)
д) Ми смо пошли на време, али, нажалост, нисмо стигли.(0,5)
6. црта (0,5) а) Партизан – Барселона, б) Београд – Суботица (0,5)
7. а) (0,5)
8. а) тачка запета (;) б) тачка (.) в) запета (,) г) црта (– ) (1)
9. а) Т б) ┴ в) ┴ г) Т (1)
10. тачци – тачки , бонбона – бомбона , прецедник – председник (1,5)
11. (три тачке), (ве-ем-а), (1787–1864), (XVIII век) (2)
12. а) придев, компаратив, екавски, ијекавски, упореди, види (0,5) б) датив (0,5)
в) императора, мушки род, латински, историјски (0,5) г) зовемо, зовете, свршен
(0,5)

13. др ОШ проф. БУ стр. итд. (1,5 – све тачно, 1–5 тачних, 0,5–4 тачна)
14. х ћ (1)
15. Дорћол је стари део Београда и припада општини Стари град. Његове улице одишу
старинском топлином. Моја најдража улица је Риге од Фере. У њој је некада живео
чувени Миле Лешник, који нам свима недостаје, као и бака Ника, моја омиљена
комшиница. Она се одселила у Велику Плану, а својој рођаци Марији оставила
стан. Марија је Словакиња, потомак Лужичких Срба, на шта је она веома поносна.
Она ради на Институту за мајку и дете, а често се шета Земунским кејом. Њен муж
Петја ради у Издавачком предузећу „Нови Логос“. Једно време је био тренер петлића
Фудбалског клуба „Полет“. Они нису православци и не славе славе, али обележавају
славу Светог Николу, јер им се први син родио тада. На тај дан долазе њихови
пријатељи, међу којима и Зорићи, који живе у Таковској улици, иза Цркве светог
Марка, а близу Ташмајданског парка. (10,5)
ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА – ОБНАВЉАЊЕ
- Употреба великог слова: Београд, Марс, Божић, Давидов; Стара планина,
Јужноафричка Република, Нови Сад, Душан Силни; Млетачка република, Народно
позориште, Други светски рат; свети Никола/ Свети Никола, улица Бранко Радичевић,
Браничевска улица; Земља/ земља, Сунце/ сунце, Месец/ месец; Ви, Ваш
- Писање скраћеница: бр. (број), стр. (страна), проф. (професор), тј. (то јест); В
(волт), W(ват), кг/ kg (килограм); РТС, ПТТ
- Растављање речи на крају реда: зуб, пи-сао, ра-дити, ла-ста, пред-става
- Спојено и растављено писање речи: Нови Сад, Новосађанин; напамет, на памет;
добродошлица; да ли; нерадан, не радити, несрећа
- Интерпункција: тачка, упитник, узвичник, запета, црта, две тачке, тачка са запетом,
заграда, наводници, полунаводници, апостроф, генитивни знак, цртица
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________
__________

Час број: 5
Наставна јединица: Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)
Облик рада: индивидуални, фронтални
Наставне методе: монолошка, дијалошка, метода показивања и запажања, текстовна
Наставна средства: Граматика 8, Дар речи, Радна свеска, табла, креда
Корелација: књижевност, филм, музика, страни језици
Образовни циљеви: стицање и примена знања из области правописа (транскрипције);
развијање критичког мишљења; усвајање научног погледа на свет.
Васпитни циљеви: развијање позитивних навика и језичке културе (писмености); буђење
свести о значају правописања.
Функционални циљеви: стицање умења, способности и искустава који се могу применити у
непосредној животној пракси; развијање моћи запажања и упоређивања, закључивања и
доказивања; развијање смисла за откривање битних детаља и односа, узрочно-последичних
веза, појачавање радозналости, истраживачког духа, маште и критичности; развијање
стваралачке способности ученика.
Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе,
Школа и разред: _________________________________________________________________

Ток часа
Проверити домаћи задатак. Узети неколико радова и детаљно прегледати. Похвалити оне који
су имали максимум бодова, упутити на допунску наставу оне који нису остварили минимум
бодова.
Објаснити појам транскрипције. Прво показати функционалне илустрације из Граматике 8,
Дар речи (стране 194 и 195). Или дати ученицима да ураде задатке овога типа:
1) Напиши имена јунака цртаних филмова српским језиком, ћирилицом: BANANAMAN,
SPIDERMAN, MICKEY MOUSE, WINNIE POOH, SUPERMAN, NODDY, GARFIELD,
DISNEY. 2) Напиши име свог омиљеног глумца/ глумице, певача/ певачице, музичке групе,
спортисте: Волим да слушам ______________; Обожавам ____________________; Желим да
одем на ручак са___________________; Веома поштујем_________________; Уживам
гледајући филмове ___________________.
Навести ученике да сами закључе како би се могла дефинисати транскрипција. Наведи
неколико примера из свакодневног живота. Одговорити на питања из уводне мотивације ове
лекције (стр. 194). Упознати ученике са основним препорукама о транскрипцији. Предавање с
времена на време прекидати занимљивостима ( ДА ЛИ ЗНАШ?) или скретањем пажње на
важне детаље (ЗАПАМТИ И ОВО). Урадити задатке који се налазе у уџбенику у овој лекцији
(стр. 197 и 198). Проверити, саслушати бар десетак ученика. Прокоментарисати са ученицима
појаву истог имена у различитим језицима, питати их да ли они имају још неке примере.
Урадити задатке из Радне свеске (стр. 123, задаци 6–9). Проверити решења ових задатака.
Указати на евентуалне грешке. Писати на табли све нејасне речи.
Издвојити кључне речи, резимирати основне препоруке. Скренути пажњу ученицима на то да
је ова област обимна и да не постоје јасна правила при транскрипцији, него препоруке.
Решења задатака из Граматике 8, Дар речи (Прилагођено писање имена из страних
језика):
• 197. страна – Хаити, Хаитија, Хаитију, Хаити, Хаити, Хаитијем, Хаитију
• 198. страна – Одет, Опсерватер, Пасквале, Чарлс, Шекспир
Решења задатака из Радне свеске (Прилагођено писање имена из страних језика):
1. Транскрипција је прилагођено писање имена из страних језика.
2. Lewis – Луис, USA – САД, Los Angeles– Лос Анђелес, McDonald – Мекдоналд, New
Jersey – Њу Џерси, Chelsea – Челси, Sean - Шон, Michelangelo – Микеланђело, Chicco
– Кико, Cesare – Цезар
3. Рим, Токио, Париз, Трст, Будимпешта, Рио де Жанеиро, Берлин, Барселона
4. а) Рејмонда б) Михаел Шумахер, Мерцедесом в) Кристофора Колумба

г) Везув д) Брус Ли ђ) таксијем е) Шевролет, евра
5. б), в), д)
6. МАРИО, МАРИЈА, МАРИЈУ, МАРИЈА, МАРИО, МАРИОМ, МАРИЈУ
МАРИЈА, МАРИЈЕ, МАРИЈИ, МАРИЈУ, МАРИЈА, МАРИЈОМ, МАРИЈИ
7. Лиз, Лизо, Хенри, Хајнц, Абдулах, Поле, Кејт
8. Тахити, Тахитија, Тахитију, Тахити, Тахити, Тахитијем, Тахитију
Њујорк, Њујорка, Њујорку, Њујорк, Њујорк, Њујорком, Њујорку
9. а) нокија, моторола, сони ериксон, самсунг... б) Леонардо ди Каприо, Џони Деп,
Мел Гибсон, Рајан о Нил... в) Металика, Аба, Дипеш Мод, Дјуран Дјуран...
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Радна свеска (стр. 126, 1–5). Рећи ученицима да се припреме за
правописну вежбу која ће се радити на следећем часу.
ТРАНСКРИПЦИЈА
- Прилагођено писање из страних језика
- Harry Potter / Хари Потер, Brigitte / Бригита, Jose / Хозе, Düsseldorf/Дизелдорф,
Roma/Рим
- Европа, евро
- Токио, Токија, Токију, Токио, Токио, Токиом, Токију
- Обратио се Рафаелу Надалу.
генитив
- Узела је хаљину од Хелен. (номинатив – Хелен)
генитив
- Узела је хаљину од Хелене. (номинатив – Хелена)
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
_______

Час број: 6
Наставна јединица: Наставна обрада LXI сонета Франческа Петрарке из песничке збирке
Канцонијер
Наставне методе: комбинована (дијалошка, текст метода)
Наставна средства: табла, креда, свеске, Читанка 8, Уметност речи
Извори сазнања: Читанка 8, Уметност речи, стр. 18–21
Корелација: језик, историја
Образовни циљеви: упознати ученике са одликама сонета анализирајући LXI сонет из
Канцонијера; препознати љубавне мотиве; усвојити појмове: сонет, хуманизам и ренесанса,
лирски субјект.
Васпитни циљеви: побудити љубав према лепом и гајити позитивна осећања код ученика и
тако утицати на позитивно формирање ученикове личности.
2. Павле Ивић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад,
2003.
2. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови
Школа и разред: ________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Прочитати пажљиво песму. Забележити запажања.

Ток часа
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Кратко говори о Франческу
Петрарки и његовом стваралаштву. Ученици саопштавају своје утиске о прочитаној песми.
Кроз низ питања која поставља наставник тумачи са ученицима песму.
Које је основно расположење у песми? Коме се лирски субјект обраћа? На који начин? О
каквој љубави је реч? Због чега лирски субјект пати? Како потискује своју тугу? На шта га
подстиче стање у коме се налази?
Франческо Петрарка је италијански песник који припада епохи хуманизма и ренесансе.
Заправо, он је претеча ове епохе. Хуманизам и ренесанса су културни и друштвени покрет који
траје од 14. до 16. века. Прво се јавио у Италији (хуманизам – човечност, ренесанса –
препород). У овом периоду је битно што се први пут после дугог средњег века и владавине
цркве говори о обичном човеку и његовом свакодневном животу. Први пут се говори о љубави
између мушкарца и жене. Поред тога, у овом периоду песници почињу да пишу на народном
(италијанском) језику. Петрарка је један од њих (поред Дантеа Алигијерија и Ђована Бокача).
Инспирација за збирку Канцонијер (у збирци је 317 сонета) био је сусрет са лепом Лауром
1327. године. Угледавши је испред цркве, песник неће престајати да мисли на њу. Тако почиње
да ствара песме посвећене њој. Песме говоре о њеној лепоти, а подељене су у две велике
целине: песме које говоре о Лаури за живота и песме испеване после смрти лепе Лауре.
Љубав коју осећа Петрарка према Лаури је искрена, дубока, али неузвраћена. Без обзира на то,
Петрарка слави трен и дан када је угледао Лауру. Она му је највећа инспирација, она га
покреће на стваралаштво.
Сонет је врста лирске песме која се састоји од четрнаест стихова распоређених у две строфе
од по четири стиха (два катрена) и две строфе од по три стиха (два терцета). Претпоставља се
да је настао у 13. веку у Италији. Сматра се да је Г. Д‘Ареко створио традиционалан облик
сонета. Тај облик даље су развили италијански песници Данте Алигијери и Франческо
Петрарка. Сонет је с временом постао један од најпопуларнијих песничких форми.
Ученици уз помоћ наставника изводе закључак о LXI сонету и поезији Франческа Петрарке.
За напредније ученике наставник предлаже да прочитају неку песму која је настала после
Лаурине изненадне смрти.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Обновити правопис, јер се на следећем часу ради правописна вежба са
диктатом.
„Канцонијер – LXI сонет“ Франческо Петрарка (1304–1374)
ЉУБАВНА ПОЕЗИЈА – СОНЕТ – ПЕСМА ОД 4 СТРОФЕ: ДВЕ СТРОФЕ ОД ПО
ЧЕТИРИ СТИХА И ДВЕ СТРОФЕ ОД ПО ТРИ СТИХА
________________________________________________________________________________
_

Час број: 7
Наставна јединица: Правописна вежба са диктатом
Врста часа: утврђивање градива
Облик рада: индивидуални
Наставне методе: текстовна, дијалошка
Наставна средства: наставни листићи
Образовни циљеви: утврђивање знања из области правописа и његова примена.
Васпитни циљеви: стварање позитивних навика и развијање свести о значају правилног
писања.
Функционални циљеви: развијање моћи запажања, закључивања и доказивања; откривање
узрочно-последичних веза, појачавање радозналости, истраживачког духа и критичности;
развијање стваралачке способности ученика и самосталног рада ученика.
Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе, Нови
Школа и разред: ________________________________________________________________

Ток часа
Проверити домаћи задатак. Питати да ли је остало нешто нејасно у вези са транскрипцијом.
Не треба заборавити да је ова област прилично нејасна и широка, тако да ће ученици имати
прегршт питања. Задржати се само на оним препорукама одн. примерима из Граматике 8, Дар
речи и Радне свеске.
Приступа се изради правописне вежбе, која се састоји из два дела. Први део чини текст који
наставник диктира, а ученици пишу на претходно припремљеном папиру. Текст прочитати два
пута, први пут спорије, са задршкама, а други пут прочитати уобичајено цео текст. Овај део
ради се десет минута. Затим узети диктат од ученика и дати им радне налоге на којима је
задата правописна вежба. Било би добро да се припреме две групе да би се избегла могућност
преписивања. Ево предлога правописне вежбе са диктатом:
ДИКТАТ (Радна свеска, 133. стр)
ПРАВОПИСНА ВЕЖБА
- Задаци из Радне свеске (126. стр. 2. или 4. задатак; 129. стр. 9. задатак; 134. стр. 10.
задатак; 134. стр. скраћенице по избору – од сваке врсте по једна; 135. стр. 3. задатак;
137. стр. 5. или 9. задатак)
Избор задатака из правописа је разноврстан. За овакву вежбу могу доћи у обзир сви задаци из
Радне свеске (стране 128–137) или по сопственом избору.
Ученици раде до краја часа. Уколико неко заврши раније, унапред припремити неку
занимљивост из света језика и језичке културе и дати му да прочита (Приче о речима; Зашто
се каже, Милан Шипка).
Подсетити ученике да се ближи крај часа и да полако завршавају правописну вежбу.
Прегледане и оцењене радове добиће на првом следећем часу када се буде обрађивала нека
правописна тема.
Решења задатака из Радне свеске:
• Диктат: Прошле године смо ишли у Банатско Велико Село покрај Кикинде, родно место
мога оца. Остали смо тамо недељу дана. Неколико пута смо правили излет до Палићког
језера, које се налази на самој српско-мађарској граници. Пре него што смо отишли до
бање „Кањижа“, прошетали смо се Суботицом. Једног дана отишли смо и до Новог Сада.
Обишли смо сва позната места, улице и плаже у том прелепом граду. Најјачи утисак је на
мене оставила Петроварадинска тврђава и зграда Српског народног позоришта.

• Правописна вежба:
126. страна 2. и 4. задатак (в. наставну јединицу бр. 5)
129. страна 9. задатак – ићи ћете, ћете ићи, трчаћете, ћете трчати
134. страна 10. задатак – а) Сао Паоло; б) Сједињеним Америчким Државама, Род Ајленд
134. страна 1. задатак – бр. перф. ит. тј. нпр. год. мр др проф.
2. задатак – РТНС „ер-те-ен-ес“ ; В „волт“; децилитар „децилитар“; килограм кг; стр.
„страна“; гђа „госпођа“; господин „господин“
3. задатак – ијекавски, екавски, види, енглески, множина, датив, дијалекатски, скраћено,
деминутив
4. задатак – Југословенски аеро-транспорт, Београдски универзитет, Основна школа,
Самостална занатска радња
5. задатак – а) км б) кг, гр в)W г) л
135. страна 3. задатак – са-њи-ва-ти; из-љу-би-ти; од-су-ство; кр-вав
ПРАВОПИСНА ВЕЖБА СА ДИКТАТОМ
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________

Час број: 8
Наставна јединица: Читање, доживљавање и тумачење лирских песама из збирке Ђулићи
Јована Јовановића Змаја (избор)
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: комбинована метода (дијалошка, текст метода)
Наставна средства: табла, креда, ученичке свеске, Читанка 8, Уметност речи (22–25 стр.), Звучна
читанка 8
Корелација: историја, музичка култура
Образовни циљеви: упознавање ученика са радом Јована Јовановића Змаја с посебним
освртом на збирку Ђулићи. Тумачећи поезију из збирке, извести закључак о љубавној поезији
Ј. Јовановића Змаја.
Васпитни циљеви: развијати љубав према књижевности, посебно љубавној поезији и на тај
начин утицати на формирање ученикове личности.
Функционални циљеви: припремати ученике да у свом каснијем изучавању поезије
самостално истражују и доносе самосталне закључке, што доприноси образовању ученика.
2003.
3. Јован Деретић, Историја српске књижевности, Просвета, Београд, 1983.
4. Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам, друга књига, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.
5. Љиљана Бајић, Одабране наставне интерпретације, Београд, 2004.
Школа и разред: ________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Ученици добијају задатак да прочитају избор песама из збирке
Ђулићи Ј. Јовановића Змаја. Треба да запишу своја запажања, покушају да препознају тему и
основне мотиве.

Ток часа
Наставник обавештава ученике о наставној јединици која се обрађује. Подсећа ученике да су
раније читали песме Ј. Ј. Змаја.
Којих се песама сећате? Какав су утисак те песме оставиле на вас? Наставник скреће пажњу на
живот и рад Ј. Ј. Змаја у кратким цртама. Чита избор песама из збирке Ђулићи, па пушта звучну
читанку, како би ученици што боље доживели поезију. Објашњава значење имена збирке (ђул –
ружа; збирку посветио својој жени Ружи и њиховој деци), као и непознате речи.
Кроз низ питања која наставник поставља ученицима или прати питања која се налазе после
песама у Читанци, ученици, уз помоћ наставника, тумаче песме. Какав утисак стичете
слушајући и читајући ове песме? О чему говоре? Каквог су расположења? Које мотиве
препознајете? Који мотиви дочаравају лепоту породичног живота? У песми Месечина, ал‘
месеца нема подвуци речи које се римују. Где се налази рима у тој песми? Коме се лирски
субјект обраћа у песми Кажи ми, кажи? Како песник описује своју жену? Каква је слика
песниковог света? Препознај метафоре у песми. Објасните на који начин то стилско изражајно
средство доприноси богатству песничке слике. Подвуци глаголе у песми. Који су глаголски
облици употребљени у песми? Зашто песник користи императив када се обраћа вољеној
жени? Какву функцију има потенцијал у наведеној песми? Шта је осликано у песми Ала је
леп овај свет? С чим у складу је пејзаж који је осликан? Подвуци прилоге у песми. На шта они
упућују? Какав је ритам песме? На коју врсту песама вас подсећају ове песме?
Водећи ученике кроз питања, изводе се закључци о песмама из збирке. Један од њих је: У
основи збирке су интимна песникова осећања. Збирка је инспирисана љубављу према
породици, а посебно љубављу према жени. У њу је бескрајно заљубљен, јер му је створила
породицу, родила децу. Такво расположење се преноси на цео свет. Присутно је осећање
јединства песника и његове породице, које прераста у јединство са српским народом, па и
читавим човечанством. Мотиви природе су у складу са песниковим осећањима. Такво
расположење даје песми дитирамбски карактер (дитирамб – врста лирске песме у којој се
описује лепота природе и опевају радост, срећа и опчињеност животом). Песме су језички
веома богате; присутне су честе метафоре (ученици препознају стилске фигуре у песмама).
Изражена је и мелодичност, тако да су песме лаке за певање. Песме из Ђулића због тога
подсећају на народну лирику.
Ученицима се даје захтев да препознају риму и објашњава им се леонинска рима и
леонински стих (леонинска рима је врста римовања речи у једном стиху. Реч пре цезуре се
римује с последњом речју у стиху. За стих у којем се јавља леонинска рима каже се да је
леонински).
Ученици самостално доносе закључке о поезији Јована Јовановића Змаја и понављају
усвојена знања на том часу. Ученици су обавештени да постоји и збирка песама Ђулићи
увеоци, која је другачијег расположења, јер је настала после смрти његове жене и њихове
деце. За напредније ученике се поставља захтев да пронађу неку песму из те збирке и упореде
је са песмама обрађеним на овом часу.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Научити једну песму из збирке Ђулићи по избору.

„Ђулићи“ Јован Јовановић Змај (1833–1904)
МОТИВИ-ЖЕНА, ЉУБАВ, СРЕЋА, РАДОСТ, ПРИРОДА...
РАСПОЛОЖЕЊЕ
ДИТИРАМБ
ЛЕОНИНСКИ СТИХ
ЛЕОНИНСКА РИМА
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
___________

Час број: 9
Наставна јединица: Народна епско-лирска песма Стојан и Љиљана
Облик рада: фронтални и индивидуални
Наставне методе: текстовна, дијалошка и монолошка
Наставна средства: текст из Читанке 8, Уметност речи, стр. 26–28
Корелација: усмена и писана књижевност, дијалекатски говор
Образовни циљеви: даљи рад на тумачењу народне епско-лирске песме; издвајање и
функционално повезивање лирских и епских мотива у песми. Композиција песме; тумачење
непознатих речи (дијалектизама); одлике народне романсе.
Васпитни циљеви: упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном
граматиком и стилским могућностима српског језика; развијати љубав према народној
књижевности.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика за тумачење лирско-епске песме.
2003.
2. Наташа Станковић-Шошо, Мали речник књижевних термина за основну школу, Нови
Школа и разред: ________________________________________________________________
Истраживачки задаци: Издвој најзначајније мотиве у песми. Објасни наслов песме. Подсети
се основних одлика љубавне поезије. Пронађи лирске мотиве у песми. Истакни епске мотиве
у песми и објасни на који начин су повезани.

Ток часа
Разговор о доживљају народне песме. Ученици износе своје утиске.
– Шта је у песми оставило најјачи утисак на тебе?
– На каква размишљања те наводи песма?
– Интерпретативно читање песме
– Читање песме у себи и тумачење непознатих речи у контексту књижевног дела.
– Анализа песме:
– Шта је тема песме? На основу којих стихова то закључујеш? – На који начин је песма
компонована?
– Пронађи лирске мотиве у песми. Истакни епске мотиве у песми и објасни на који
начин су повезани.
– Издвајају се основне одлике романсе.
Романса је епско-лирска песма новелистичке садржине, певана на народном језику.
Негована је у Шпанији. Опевала је јуначке подвиге, витешке авантуре и љубавне згоде.
Испевана је у осмерцу и имала је риму. Романси је својствен ведар тон и љубавна тематика
(нпр. Биљана платно белеше). Истиче физичку страну својих јунака. Има духовиту поенту
и неочекиван расплет.
ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Припреми се да тумачиш одломак из мита о Аргонаутима, који се
налази у Радној свесци на стр. 9–13. Донеси по свом избору неке одломке из књига,
енциклопедија и часописа за децу и омладину.
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
___________

Час број: 10
Област: Језичка култура
Наставна јединица: Вежбе на аргументативном или књижевноуметничком тексту: Златно
руно, Роберт Гревс и Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину
Врста часа: увежбавање
Облик рада: фронтални и индивидуални
Наставне методе: текстовна, дијалошка и монолошка
Наставна средства: Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину, Радна
свеска (стр. 9–13)
Корелација: однос између научно-популарних текстова по избору ученика и књижевног
текста
Образовни циљеви: вежбе на аргументативном тексту: сажимање текста, писање резимеа,
проналажење кључних речи у тексту; разликовање става аутора од других ставова изнесених у
тексту; издвајање из текста аргумената у прилог некој тези (ставу) и аргумената против ње;
извођење закључака заснованих на тексту; давање наслова тексту и поднаслова деловима
текста.
Васпитни циљеви: вежбање у „летимичном“ читању познатог текста ради налажења
одређених информација и увођења ученика у „летимично“ читање непознатог текста да би
утврдили да ли их текст интересује и да ли ће га читати у целини (новински чланак, непозната
књига и сл.).
Функционални циљеви: оспособљавање ученика за сажимање текста, писање резимеа,
проналажење кључних речи у тексту.
2003.
2. Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу и омладину
Школа и разред: ________________________________________________________________

Pripreme zacasove

Empfohlen

Empfohlen

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Was ist angesagt? (20)

Ähnlich wie Pripreme zacasove

Ähnlich wie Pripreme zacasove (20)

Mehr von Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат

Mehr von Основна школа "Миливоје Боровић" Мачкат (20)

Pripreme zacasove