3. 3
Utvr|en redosled slova u }irilici se zove Azbuka.
A a N n
B b W w
V v O o
G g P p
D d R r
| S s
E e T t
@ ` ] }
Z z U u
I i F f
J j H h
K k C c
L l ^ ~
Qq X x
M m [ {
4. 4
Sad, kad zna{ sva {tampana slova, kreni u novu
avanturu –ve`baj ih uz pomo} novih ve`bica.
Pesmica
Prepi{i pesmu }irilicom.
1.
Nije pravo, seko
Sama srčeš mleko,
A sirota cica,
To joj glad golica.
I ona bi htela
Tog napitka bela.
Tebi dade mati,
Ti ćeš cici dati.
Da budete siti
I cicuška i ti.
Jovan Jovanovi}-Zmaj
Nije pravo
strofa
stih
pesnik
5. 5
Lepi maniri2.
U obla~i}e prepi{i odgovaraju}i tekst iz ove
liste:
Izvoli! Hvala! Nazdravqe! @iveli! Hvala!
^estitam!
6. 6
Budi detektiv3.
Pomozi u~iteqici da vrati torbu.
Deca su krenula na izlet sa novom
u~iteqicom. Jedna devoj~ica je zaboravila
torbu u {koli. Na torbi pi{e weno ime - Mira.
U~iteqica ne zna jo{ sva imena dece. Setila
se da Mira uvek nosi kikice. Primetila je i
da Mira uvek ima majicu iste boje kao i
gumice u kosi.
Da li ti zna{ ko je Mira? Prona|i je na slici i
zaokru`i je.
7. 7
Rod imenica4.
Sve imenice se y srpskom jeziku mogu podeliti po
rodu na mu{ki, `enski i sredwi. Vidi primer.
mu{ki rod
(TAJ)
`enski rod
(TA)
sredwi rod
(TO)
~ovek `ena dete
kamen trava pile
doru~ak voda odelo
Kog roda su ove imenice? Napi{i ispred svake
imenice TAJ, TA ili TO.
oko
ruka
lubenica
majica
}ebe
kosakorpa
{orc
cipela
nos
koleno
sendvi~
Da li na jeziku zemqe u kojoj `ivi{ imenice imaju
rodove?
~elo
IMENICE su re~i kojima se imenuju bi}a,
predmeti i pojave.
8. 8
Broj imenica5.
Ve}ina imenica mo`e da ima jedininu i mno`inu.
jednina mno`ina
petao petlovi
krava krave
veverica
kwiga
Dopuni tabelu.
Neke imenice imaju ne{to druga~iju mno`inu.
Zaokru`i ta~an oblik mno`ine, kao na primeru.
jednina mno`ina
pas psi
pasovi
kow kowovi
kowi
tele telad
teli}i
mi{ mi{evi
mi{ovi
9. 9
Na slovo na slovo6.
U tabeli je dato nekoliko slova. Napi{i nazive
biqaka, `ivotiwa i predmeta koja po~iwu tim
slovima, kao na primeru.
slovo biqka `ivotiwa predmet
K kamilica kamila kavez
M
R
S
T
Ovde nacrtaj svoju omiqenu `ivotiwu.
10. 10
Zamenice7.
ZAMENICE su re~i koje zamewuju imena bi}a i
predmeta.
Ja sam napisala
zadatak, a ti ga re{i.
Zamenicu JA upotrebqava
onaj ko govori umesto svog
imena.
TI ka`e{ onome kome se obra}a{.
Ako se obra}a{ nekome iz
po{tovawa, ka`e{ VI.
Kada pri~amo o nekom, ka`emo ON za mu{ki rod,
ONA za `enski rod i ONO za sredwi rod.
One (`ene)
pevaju.
Ona
(devoj~ica)
se quqa.
On (de~ak)
nosi
loptu.
Oni
(de~aci)
igraju
ragbi.
U mno`ini ka`emo ONI za mu{ki rod, ONE za
`enski rod i ONA za sredwi rod.
Ona (deca)
se igraju.
Ono
(ku~e)
gleda.
Primeri:
jednina mno`ina
JA MI
TI VI
ON, ONA, ONO ONI, ONE, ONA
11. 11
Intervju8.
U re~enice dodaj znake koji nedostaju:
. !? , :
Voditeqka: Danas razgovaramo sa gospodinom
Stankovi}em
Dobar dan gospodine Stankovi}u
Umetnik: Dobar dan
Voditeqka: Puno qudi je posetilo Va{y izlo`bu
Da li ste Vi zadovqni posetom
Umetnik: Da vrlo sam zadovoqan
Voditeqka: Gde }e biti odr`ane ostale Va{e
izlo`be
Umetnik: Bi}e odr`ane u Parizu Rimu i Veneciji
Voditeqka: @elim Vam puno uspeha
Umetnik: Hvala
Do vi|ewa
Primeti: Iz po{tovawa,
kad se voditeqka obra}a
gospodinu Stankovi}u,
pi{e se Vi ili Va{
velikim slovom.
Da li zna{ ~ime se bavi umetnik, a ~ime voditeq?
12. 12
Zanimawa9.
Pove`i zanimawa qydi sa odgovaraju}im opisom.
Slikar
Pekar
Apotekar
Lekar
Zidar
Po{tar
Moler
Voza~
Pilot
Poqoprivrednik
Onaj ko pe~e hleb i pecivo
zove se …
Onaj ko le~i qude zove se
…
Onaj ko pravi lekove zove
se …
Onaj ko zida zove se …
Onaj ko raznosi po{tu
zove se …
Onaj ko kre~i zidove zove
se …
Onaj ko obra|uje wivu zove
se …
Onaj ko upravqa avionom
zove se …
Onaj ko upravqa
autobusom ili kolima
zove se …
Onaj ko slika slike zove
se …
13. 13
Brojevi10.
OSNOVNI brojevi ozna~avaju koliko ima ne~ega
na broju.
dva
slona
jedan
slon
pet
slonova
REDNI brojevi odre|uju stvari i bi}a po redu.
Ako se pi{u arapskim brojevima obavezno se stavqa
ta~ka iza broja (1., 2.,3., 4. …). Ako se pi{u rimskim
brojevima ne stavqa se ta~ka (I, II, III, IV…).
prvi (1.)
drugi
(2.)
tre}i (3.)
Kako se ozna~avaju redni brojevu u zemqi u kojoj
`ivi{? Da li se iza broja stavqa ta~ka?
Dopuni tabelu.
redni
broj
redni broj
(slovima)
1. prvi
2. drugi
3.
4.
5.
6. {esti
7.
14. 14
Pisawe brojeva
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Dopuni nazive brojeva
tamo gde nedostaju.
Brojevi od 10 do 20
deset
jedanaest
dvanaest
_________________
_________________
___________
{esnaest
_______________
_______________
_______________
dvadeset
Stotine i 1000
sto
dvesta
_________________
_________________
petsto
_______________
sedamsto
_______________
_______________
hiqadu
11.
Spoj broj sa svojim
nazivom.
Brojevi do 10
8
9
nula
jedan
dva
tri
~etiri
pet
{est
sedam
osam
devet
Desetice
10
20
30
40
50
60
70
80
90
devedeset
sedamdest
trideset
{ezdeset
~etrdeset
osamdeset
pedeset
dvadeset
deset
6
7
0
4
15. 15
Brojevi od 21 do 1000
12.
Napi{i slovima ove brojeve.
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
Da li se u zemqi u kojoj ti `ivi{ brojevi ~itaju na
isti na~in? Kako se tamo ~itaju ovi brojevi?
Napi{i ih na jeziku te zemqe.
43
79
668
853
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
________________________________________
43
79
668
853
Pisawe brojeva (2)
21
38
487
962
dvadeset i jedan
trideset i osam
~etristo osamdeset i sedam
devetsto {ezdeset i dva
U srpskom jeziku se brojevi ~itaju redom s desna na
levo, kao na primeru.
16. 16
Recept13.
An|ela ho}e da napravi proju pomo}y ovog recepta:
An|ela je videla da ima y svojoj kuhiwi: uqa, soli
i p{eni~nog bra{na. Napravila je spisak
namirnica koje mora da dokupi. Da li je spisak
potpun? Ako nije, dopi{i {ta nedostaje.
Proja (projara)
Potrebno je:
- ~etiri jaja
- jedna {oqa kukuruznog bra{na
- pola {oqe p{eni~nog bra{na
- pola kesice pra{ka za pecivo
- 200 grama sitnog, belog sira
- pola {oqe uqa
- pola {oqe mleka
- malo soli
Sve umutiti, usuti u podmazan pleh i pe}i u
pe}nici pola sata na 200 stepeni.
- kukuruzno bra{no
- pra{ak za pecivo
____________________
____________________
____________________
Probaj i ti uz
pomo} roditeqa da
napravi{ proju kod
ku}e.
Napomena
Ove re~i zna~e isto:
pleh = tepsija,
pe}nica = rerna.
17. 17
Pridevi14.
De~aci prave veliku
kulu u pesku.
De~akova kapa je
crvena.
Pe{~ana
pla`a je skoro
prazna.
Podvuci sve prideve u ovim re~enicama.
Devojka u plavoj haqini ima plavu
kosu, a crvenokosa devojka nosi
roze haqinu. Visoki momak nosi
crno odelo i belu ko{uqu.
Plasti~ni baloni lete.
Od ovih re~i napravi prideve, kao na primeru.
Ni{ - ni{ki
Pera – Perin (Velikim po~etnim slovom se pi{e
pridev nastao od li~nog imena).
grad - ________________
selo- ________________
Gr~ka -_______________
drvo-________________
metal - _________________
Marko - __________________
Beograd -________________
Ivana -__________________
PRIDEVI opisuju kakvo je ne{to ili ~ije je ne{to ili
od ~ega je ne{to napravqeno.
18. 18
Sat15.
Da li zna{ da ~ita{ vreme? Spoj odgovaraju}i sat
sa odgovaraju}im vremenom.
osam sati i
deset minuta
petnaest do jedan
12
3
6
9
12
3
6
9
12
3
6
9
12
3
6
9
12
3
6
9
pet do sedam
pola dva
jedanaest sati
(~asova)
Docrtaj kazaqke tako da pokazuju vreme napisano
ispod sata.
12
3
6
9
{est sati i dvadeset pet
minuta
Dvanaest sati u sred dana se zove ____________
Dopuni re~enice jednom od ponu|enih re~i:
pono}, podne.
Dvanaest sati u sred no}i se zove ____________
19. 19
Re~ce LI i NE16.
Ove kratke re~i zovu se re~ce i pi{y se uvek
odvojeno.
Momak: Da li si zavr{ila sa ~itawem svoje
kwige?
Devojka: Ne, nisam jo{. A ti?
Momak: Ne, nisam ni ja. Ho}e{ li da odemo na
kafu?
Devojka: Ne, prvo moram da zavr{im sa ~itawem.
Sutra imam ispit.
Da li su re~ce LI i NE dobro
napisane u slede}im re~enicama?
Prepi{i ponovo re~enice tako da
budu pravilno napisane.
Nastavnik: Jesili gotov sa tim zadatkom?
U~enik: Ne nisam jo{.
Nastavnik: ________________________
____________________________________
U~enik : ___________________________
20. 20
Pisawe NE uz glagol17.
U ve}ini slu~ajeva se re~ca NE pi{e odvojeno od
glagola (re~i koja ozna~ava radwu). Tom re~com se
ne{to odri~e.
Re~ca NE se ne odvaja samo u slede}im glagolima:
ne}u, nemam i nemoj.
Primer:
Mama: Neboj{a je zaspao na dvosedu.
Pokrila sam ga da ne nazebe.
Nemoj da ga budi{.
Tata: Dobro. Ne}y da ga budim.
Zaokru`i re~enice u kojima je pravilno napisana
re~ca NE uz glagol.
Nemoj da hrani{ `ivotiwe u
zoolo{kom vrtu!
Ne zaboravi da zalije{ cve}e!
Ne mam vi{e novca!
Ne`elim da ide{ na put bez
mene!
21. 21
Stanovnici dr`ava18.
Da li zna{ kako se zovu stanovnici ovih dr`ava?
Napi{i tamo gde nedostaje ime dr`ave ili kako se
stanovik te dr`ave zove.
dr`ava stanovnik
Francuska Francuz
Nema~ka
Srbija
Egip}anin
[panija
Kana|anin
Bugarin
Rumun
Da li zna{ ~ije su ovo zastave? Pove`i imena
dr`ava za zastavama.
Srbija
Evropska
unija
Australija
Nacrtaj ovde zastavu
dr`ave u kojoj `ivi{.
22. 22
Poslovice19.
Poslovice su mudre izreke.
Koji je ta~an kraj datih poslovica? Zaokru`i
slovo ispred odgovaraju}eg kraja.
Ko drugom jamu kopa…
a)… sam u wu pada.
b)… fizi~ki je radnik.
Pametnije je…
Ko rano rani…
a)… ceo dan zeva.
b)… dve sre}e grabi.
a)… prole}e od zime.
b)… jutro od ve~eri.
Lepa re~…
a)… i gvozdena vrata otvara.
b)…otapa sneg.
2x
Da li zna{ {ta zna~e ove poslovice i kad se
upotrebqavaju?Ako ne zna{, pitaj nekog od
odraslih da ti objasni.
23. 23
Pore|ewa i suprotnosti20.
Uporedi prideve (kao na primeru). Dopuni tabelu.
pridev + ++
dobar boqi najboqi
lep lep{i najlep{i
lo{
te`i
najglupqi
lak
zao gori
velik
mali
Spoj re~i koje zna~e suprotnost, kao na primeru.
lepo
hrapavo
duboko
vru}e
visoko
gusto
retko
glatko
nisko
plitko
hladno
ru`no
tanko
tamno
tiho
prazno
veselo
sporo
svetlo
glasno
brzo
puno
debelo
tu`no
24. 24
Kako se ka`e?21.
U svakoj re~enici nedostaje po jedna re~. Ponu|ene
su dve re~i ispod linije . Napi{i na liniju ta~nu
re~, kao na primeru.
Nastavnica predaje
matematiku u {koli.
u / na
Porodica {eta parku.
po / na
On pismo.
pi{e / crta
On klavir.
igra / svira
Deca u~e plivaju.
za / da
De~ak da svira.
trenira / ve`ba
25. 25
[kola22.
U Srbiji se polazi u {kolu sa sedam godina. Tada
se kre}e u osnovnu {kolu. Sa koliko godina se
polazi u {kolu u zemqi u kojoj ti `ivi{?
U Srbiji osnovna {kola traje osam godina. Sa
~etrnaest godina se ide u sredwu {kolu.
Da li zna{ koliko traje
osnovna {kola u zemqi u
kojoj `ivi{? Ako ne zna{,
pitaj nekog od odraslih.
Reci ne{to o sebi.
Koliko ima{ godina?
U koju {kolu ide{ i u koji razred?
