Internet

1. MORFOLOGIJA BAJKI
VLADIMIR PROP

2. VLADIMIR JAKOVLJEVIČ PROP
• 1895 – 1970
• rođen u Sankt
Peterburgu u porodici
nemačkog porekla
• Završio filozofiju, ruski i
nemački jezik
• Predavao lingvistiku, a
od 1938. folklor
• Pripadao školi ruskih
formalista

3. VLADIMIR PROP
• Najznačajnija dela:
• Morfologija bajki 1928
• Istorijski koreni bajki 1946
• Njegovo delo predstavlja pionirski rad i jedan od
temelja i nezaobilaznih dela savremene strukturalne i
narativne analize

4. MORFOLOGIJA BAJKI– PRINCIPI
ANALIZE
• Morfologija bajki: strukturalni opis bajke kao žanra
prema njenim sastavnim delovima s ciljem da otkrije
zakonitost žanra
• Analizirao 100 ruskih bajki iz zbirke Afanasijeva
• Analizu narativne strukture: Razlagao je deo po deo
svake bajke, upoređivao sličnosti u tim delovima ili
sekvencama priče, s ciljem da pronađe najmanju
narativnu jedinicu priče
• Zaključio je da to nije motiv koji se može razložiti na još
manje delove.

5. POTRAGA ZA NAJMANJIM DLEOM
PRIČE
Motiv:
Zmaj otima carevu kćer
Maćeha zabrani Pepeljuzi da ode na bal
Deca budu ostavljena sama u šumi
Maćeha želi da otruje Snežanu
Zla vila prorekne smrt Trnovoj Ružici
Braća preotmu Ivanovu nevestu
Zapitao se: šta je zajedničko u ovim motivima?
Koji je najmanji strukturalni zajednički imenitelj?

6. FUNKCIJA
• Došao je do zaključka da postoji nešto što objedinjuje
različite postupke u ovim motivima, a što predstavlja
manju jedinicu od motiva
• U navedenim primerima to je da se nekome nanese
neka šteta, da se izazove neka nevolja!
• Zaključio je da je manja i stalna jedinica - funkcija
koja izražava neku radnju ili postupak

7. FUNKCIJA JE AKCIJA
• Prop je zaključio da je najvažnije pitanje analize šta se
radi u bajci/priči
• Propov zaključak da je važna AKCIJA – RADNJA
predstavlja najvažnije otkriće narativne analize
• Definicija: Funkcija je postupak nosioca radnje
određen s tačke gledišta njene važnosti za tok
pripovedanja
• U bilo kojoj vrsti narativa, zahvaljujući ovom Propovom
otkriću, možemo odrediti funkcije ili akcije kao
najvažnije i najmanje elemente priče

8. FUNKCIJA U BAJCI
• Funkcije su stalni i stabilni elementi priče, nezavisni
od toga kakav je sadržaj bajke, ko i kada priča bajku.
• Proprove funkcije nalaze se na nivou dubljem od
fabulativne ili diskurzivne ravni.
• To su konstitutivni elementi strukture bilo koje bajke!
• Broj funkcija za koje bajka zna je ograničen. Funkcija
ima 31.

9. FUNKCIJA U BAJCI
• U svakoj bajci se realizuju samo neke od tih funkcija.
Njihove različite kombinacije proizvode mnoštvo
raznovrsnih bajki
• Funkcija ima malo, a likova i njihovih atributa neobično
mnogo što objašnjava dvojstvo bajke: veliku raznolikost i
bogatstvo sadržine s jedne strane, i jednoobraznost
forme i ponovljivost kompozicije s druge strane

10. FUNKCIJA U BAJCI
• Redosled funkcija u bajci je stalan zato što redosled
događaja u pripovednom ili narativnom toku ima
svoje zakonitosti
• U bajci ne moraju biti zastupljene sve funkcije.
Odsustvo nekih funkcija ne menja raspored drugih
• Svaku funkciju je imenovao njenom suštinom – npr.
“zabrana” ,“kršenje zabrane”, “borba s protivnikom”,
“sticanje pomoćnika”, “bekstvo”, “potera” itd, i označio
nekim slovom ili simbolom.

11. PRIMERI OBELEŽAVANJA FUNKCIJA U
BAJCI
• Protivnik jednom od članova porodice nanosi štetu ili mu
škodi /nanošenje štete/ X
• Junak stiče čarobno sredstvo ili čarobnog pomoćnika /
sticanje čarobnog sredstva / Z
• Junaka progone / potera/ P
• Junak se bori s protivnikom /borba / L
• Junak pobeđuje protivnika / pobeda/ V
• Neprijatelj biva kažnjen /kažnjavanje/ Pu
• Junak se ženi i stupa na carski presto/ svadba / N

12. RASPORED I GRUPISANJE FUNKCIJA
• Svaka priča ima narativni tok koji se sastoji iz:
• INICIJALNE SITUACIJE: početak priče koji uvodi likove
i radnju. Tu su grupisane funkcije koje je Prop nazvao
pripremne funkcije
• ZAPLET I SREDIŠNJI TOK: grupisanje glavnih funkcija
kroz provere junaka gde stiče čarobnog pomoćnika i
potom susreće protivnika i bori se s njim
• FINALNE SEKVENCE: funkcije koje govore o raspletu
situacije, povratku junaka i nagrađivanju junaka kroz
svadbu i sticanje prestola

13. PROVERE JUNAKA U BAJCI
1. Kvalifikujuća provera – susret sa darivaocem i
sticanje čarobnog sredstva ili pomoćnika koji će mu
pomoći da se izbori s protivnikom i otkloni nevolju
(DHZ)
2. Glavna provera - Susret s protivnikom, borba (L/V) ili
rešavanje teškog zadatka (T/A); otklanja se početna
nevolja ili nedostatak (E)
3. Glorifikujuća provera – junaku se priznaju zasluge,
biva nagrađen, menja svoj status (N)

14. GLAVNA PROVERA
• Glavna provera podrazumeva dva tipa parnih funkcija:
Borba – Pobeda ( L – V)
Težak zadatak – Rešenje zadatka ( T – A)
Ove se funkcije isključuju
Bajka razvija radnju ili po prvom ili po drugom tipu glavne
provere.
Ako je bajka složena, s više tokova, prvi je tok uvek sa L-
V, a drugi sa T -A

15. PROP – DEFINICIJA BAJKE I TOKA
• Strukturalno, bajkom se može nazvati svaki
razvitak priče od nanošenja štete (X) ili
nedostatka (x), preko središnjih provera, ka
svadbi (N) ili drugim funkcijama koje služe
kao rasplet čime se otklanjanja početna
nevolja/nedostatak (E)
• Ovakav razvoj zove se TOK BAJKE
• Svako novo nanošenje štete otvara novi tok
kojih u bajkama može biti više

16. STRUKTURA BAJKE PO PROPU
L M V E ↓ P S °F
e,k-q,v-w,j-g XYW ↑ DHZ R ---------------------- I Dv Tr Pu N
F T V A E ↓ P S

17. LIKOVI U BAJCI
• Prop je sve likove u bajci po njihovim funkcijama
razvrstao u 7 kategorija koje je nazvao DELOKRUZI
LIČNOSTI
• Delokrug glavnog junaka
• Delokrug protivnika
• Delokrug darivaoca
• Delokrug pomoćnika
• Delokrug traženog lica
• Delokrug pošiljaoca
• Delokrug lažnog junaka

18. LIKOVI U BAJCI
• Svaki lik ima svoje specifične atribute: izgled,
osobenosti pojavljivanja, tipično prebivalište, osobine
• Svaki lik je zadužen sa jednom ili više funkcija ili radnji
koje obavlja
• Različiti karakteri u priči mogu zauzimati istu
poziciju nekog lika: npr. da junak ima dva ili više
protivnika, pa se u bajkama kao protivnici junaku mogu
pojaviti: zmaj, div, ljubomorna braća/sestre, maćeha,
veštica, otac princeze, itd.

19. JUNAK
• Glavni lik u priči
• Nastoji da reši neki problem
• Ide u potragu i avanture
• Pokušava da pronađe nešto
(osobu, predmet, lek, osobinu,
sreću, nevestu)
• Sukobljava se s Protivnikom
• Oslobađa Princezu (Carevu
kći)
• Dobija pomoć od darivaoca i
pomoćnika
• Odlazi u avanturu na zahtev
Pošiljaoca

20. PROTIVNIK
• Nanosi neku štetu,
izaziva nevolju ili zlo
• Bori se sa junakom
• Nastoji da spreči
junaka da uspe u
svom poduhvatu
• Oslikan kao moralno
loš i zao lik

21. DARIVALAC
• Daruje junaka nekim
posebnim i/ili
čudesnim
predmetom,
savetom ili mu
obezbeđuje
pomoćnika
• Proverava junaka u
kvalifikujućoj
proveri

22. POMOĆNIK
• Pomaže junaku u
kritičnim
momentima
• Svojim postupcima i
osobinama pokazuje
koja su i kakva
junakova ograničenja

23. PRINCEZA
• Služi kao nagrada za
junaka
• Često je predmet
junakove potrage
• Može mu biti
pomoćnik, a nekad
čak i privremeni
protivnik
• Obično sporedan lik u
bajkama

24. POŠILJALAC
• Šalje junaka u
potragu, daje mu
zadatke
• Može imati i druge
funkcije, npr.
Pomoćnika ali nekad
čak i Protivnika

25. LAŽNI JUNAK
• Nastoji da zauzme
junakovo mesto i da
se lažno predstavi
kao pravi junak
• Prisvaja za sebe
junakove uspehe i
nagrade
• Ponaša se kao
Protivnik

26. SPOREDNI I VEZIVNI ELEMENTI
• Osim funkcija i likova Prop je uočio niz elemenata koje je
smatrao sporednim i promenljivim, ali neophodnim da
se poveže radnja u bajci
• Utrajanja
• Motivacije
• Atributi likova
• Razna obaveštenja

27. PROPOVA DEFINICIJA BAJKI
1)Bajka je priča izgrađena pravilnim nizanjem
navedenih funkcija
2)Bajka je narodna priča podređena šemi sa sedam
likova
• Njegove definicije su uopštene, a čudesno potpuno
izostaje iz definicije
• Prop je čudesnost bajke smatrao nebitnim elementom za
njenu strukturu

28. KOMPOZICIJA I SIŽE
• Kako razlikovati kompoziciju od sižea i od fabule?
• Kompozicija je konstantni faktor, siže je varijabilni
faktor
• Kompozicija je forma, a siže je sadržina
• Kompoziciju čini kombinacija postojećih funkcija u
strukturi bajke
• Siže je ukupnost likova, radnji i događaja koji se
realizuju u toku pripovedanja bez obzira na hronološki
sled; način preplitanja motiva
• Fabula je konkretna priča, logični i uzročno-posledični
niz radnji koje se odvijaju u vremenu i prostoru

29. ZNAČAJ PROPOVE ANALIZE
• Propovo otkriće da se pripovedni oblici mogu analizirati
uz pomoć funkcija, tj. akcija i postupaka likova u
pripovetkama
• Prop je naglasio da se njegova formula isključivo
odnosi na bajku, ali je istakao da se sam metod
izučavanja pripovednih žanrova pomoću
funkcija/postupaka nosilaca radnje može pokazati
produktivnim i za druge oblike pripovedaka
• Propov pristup se počeo koristiti kao model za primenu
strukturalnih analiza folklornih i drugih književnih
tekstova – Post-propovske analize

30. LITERATURA
• Vladimir Prop, Morfologija bajke, 1982, 26-71, 86-93.
• Нада Милошевић-Ђорђевић, Трагом Владимира
Пропа: од бајке до морфологије новеле и
легендарне приче, Од бајке до изреке, Београд,
2000, 23-30.