Svemir

1. SVEMIR
Po dosadašnjim naučnim saznanjima nastanak svemira odnosno Big-Beng
desio se pre oko 15 milijardi godina. Iako je teško zamisliti smatra se da
je ceo svemir nastao od vrele kuglice manje od atoma i da se za samo
milijarditi deo sekunde raširio do sadašnje veličine. Ovo je nešto što je
teško i zamisliti pa bih se pokušala zadržati na stvarima koje ćemo ipak
lakše razumeti. Galaksije mogu biti spiralne, spiralne sa prečkom,
eliptične i nepravilne. Počećemo od naše galaksije Mlečni put. Dobila je
naziv po Grčkoj reci GALA=mleko, odnosno po priči iz mitologije po
kojoj je Herkul prosuo mleko dok je još bio beba. Naša galaksija spada u
galaksije spiralnog tipa i sadrži oko 100 milijardi zvezda. Nas sunčev
sistem obidje pun krug oko galaksije za 200 miliona godina.

2. ….I JOŠ PO NEŠTO
Magline su ogromni oblaci gasa I prašine u kojima nastaju nove zvezde a stare umiru.
Zvezde nastaju nuklearnom reakcijom u ovim oblacima I vremenom poprimaju sadašnji
oblik kakav je nama znan , kada počinju da sijaju postojano.Zvuči neverovatno podatak
da po procenama naučnika postoji 5x10 na 22-gi zvezda,a da bi shvatili koliko je to oni
kažu da je to više nego što je zrna peska na svim plažama na našoj planeti. Najbliža
maglina I verovatno najlepša je Orionova sa svojom spektakularnom Konjskom glavom.

3. CRNE I BELE RUPE
Crne rupe su mesta u svemiru u kojima je gravitacija toliko jaka da usisava sve pa
čak I svetlost. Nastaju kada zvezda postane toliko gusta da se uruši od sopstvene
gravitacije. Vreme i prostor se u njima savijaju u levak. Pojedini naučnici smatraju
da postoje i Bele rupe koje su potpuno suprotne crnim rupama ali njihovo postojanje
nije dokazano .

4. CRVOTOČINE I PULSARI
Po Ajnštajnovoj teoriji Crvotočine su mesta gde se prostor i vreme savijaju i kroz koje bi
bio moguć put kroz vreme i prostor. Tako bi čovek bio u stanju da putuje brže od svetlosti i
savlada ogromna rastojanja, jer u svemiru ni brzina svetlosti nije dovoljna da bi se stiglo
do željenih mesta. Pulsari su neutronske zvezde i ispuštaju elektromagnetno zračenje.
Ponašaju se kao svemirski svetionici. Najbrži pulsar se rotira čak 274 puta u sekundi.

5. SUNCE
•
Sunce je Zemlji najbliža zvezda, udaljena je oko 150 miliona kilometara. Ona je zvezda
srednjeg niza, što znaci da ona ima srednju veličinu i toplotu. Temperatura Sunčeve
površine iznosi 6.000 stepeni, i svaki centimetar Sunčeve površine sija kao 250.000
sveća. Jedno od interesantnijih pojava je i povremeno pomračenje Sunca koje se javlja
kada Mesec svojim prečnikom zakloni Sunce i kada se na mestima koje zahvati
pomračenje privremeno spušta tama.

6. PLANETE SUNČEVOG SISTEMA
Sunčev sistem ima 8 planeta, 2 planetoida i 135 poznatih meseca. Uglavnom sve planete u
sistemu putuju kružnom linijom. Najtoplija je Venera a najhladnija Neptun. Najveća planeta je
Jupiter dok je najmanja Merkur od koje je Jupiter veći za 140.000 kilometara.

7. MERKUR
Merkur je najmanja planeta u Sunčevom sistemu i najbliža Suncu. On obidje oko Sunca za 88
Zemljinih dana i time ima najkraću orbitu u Sunčevom sistemu. Sedamdeset pet posto planete
sačinjeno je od gvoždja i Merkur zato ima braonkastu boju. Jezgro mu se ohladilo i očvrslo pa
mu je površina kao naborana koža . Toliko je mali da čak nema stalnu atmosferu.

8. VENERA
Veneru drugačije zovemo i zvezda Danica. Ona posle Sunca i Meseca najvise sija na nebu,
zato sto ima gustu atmosferu koja odbija Sunčeve zrake. Atmosfera joj je prekrivena oblacima
ugljen-dioksida i sumporne kiseline i zbog toga je najtoplija u Sunčevom sistemu. Sve planete
u Sunčevom sistemu se rotiraju suprotno od kazaljke na satu osim Venere. Ona je jedina
planeta koja rotira u pravcu kazaljki na satu.

9. ZEMLJA
Naučnici smatraju da je stara oko 4,65 milijardi godina. Naša planeta Zemlja je treća planeta
Sunčevog sistema i za sada jedina poznata planeta na kojoj postoji život. Osnovni uslov za
postojanje života, po mišljenju naučnika, je voda. Spada u vrstu Zlatokosa što znači da
temperatura na njoj omogućava postojanje vode u tečnom stanju jer da je bliža Suncu voda bi
isparila, a da je dalje od Sunca voda bi se zamrzla. Postojanje gravitacije i atmosfere je isto
tako uticalo na nastanak života. Takodje na nastanak života na Zemlji je uticao i Zemljin satelit
Mesec koji je svojom gravitacijom i stvaranjem plime i oseke doprineo razvoju uslova za
nastanak života.

10. MARS
Mars je planeta koja je najsličnija Zemlji. Pošto ima atmosferu, tragove postojanja vode i
sličnu temperaturu kao Zemlja naučnici pretpostavljaju da su u davnoj prošlosti na njemu
postojali uslovi za nastanak zivota. Zovu ga i “Crvena planeta,, . Uzrok tome je postojanje
oksidnog gvoždja u njegovom tlu. Mars je dobio ime po rimskom bogu rata, a njegovi sateliti
Fobos i Demos po stalnim pratiocima boga Marsa. Mars nam je najbliža planeta i samim tim
najinteresantnija za proučavanje jer je moguće poslati letelice koje bi ga ispitale. Trenutno
površinom Marsa krstare dva samohodna vozila Kjuriositi(radoznalost) i
Oportjuniti(Šansa,prilika) koji prikupljaju podatke dragocene za naučnike i ujedno šalju
neverovatno oštre snimke površine Marsa. U planu je i slanje ljudske posade u narednih
trideset godina.

11. JUPITER
Jupiter se sastoji od gasova vodonika i helijuma i zato nema tlo. Njegovo jezgro je čvrsto i
sačinjeno od metala i zato on ima moćno magnetno polje koje je 10 puta jače od Zemljinog.
Zahvaljujći tome Jupiter svojom ogromnom gravitacijom privlači meteore i asteroide i čuva
našu planetu od neželjenog sudara sa njima. Na Jupiteru postoji uragan koji traje već
najmanje tri veka i zahvata oblast dva puta veću od Zemlje. On ima najveći broj satelita u
Sunčevom sistemu od kojih su 63 poznata. Najveći sateliti su mu Ganimed, Kalisto, Io i
Evropa. Pretpostavlja se da ispod debelog sloja leda na Evropi ima uslova i za opstanak vode
u tečnom obliku pa je kao i Mars vrlo interesantna za proučavanje.

12. SATURN
Saturn se skoro ceo sastoji od gasova- vodonika i helijuma. Samo u jezgru planete koje je vrlo malo
postoji stenje. On je jedna od planeta sa najbržom rotacijom koja dostiže 10.000 km/h. Njegova
površina izgleda potpuno glatka ali postoji nekoliko kružnih oluja. Saturn ima toliko malu gustinu da
bi mogao da pliva u kadi vode- ako bi neko našao dovoljno veliku kadu. Takodje, Saturn je jedna od
najlepših planeta zbog svojih upečatljivih prstenova koji su verovatno ostaci jednog od smrvljenih
meseca.

13. URAN
Uranova osa je toliko nagnuta da izgleda kao da se kotrlja oko Sunca, kao ogromna kugla
za kuglanje. Ova nakrivljenost je možda posledica davnog sudara sa meteorom ili nekom
drugom planetom. Ima ledenu atmosferu od koje bi se čovek zamrzao i razbio kao staklo.
Njegova plava boja je uticaj ledenog okeana od metana čija temperatura je -195 stepeni.
On kao i Saturn ima prstenove, ali oni nisu toliko uočljivi.

14. NEPTUN
• Kao i Uran, Neptun ima površinu od ledenog tečnog metana I atmosferu od
vodonika I helijuma. Prosečna temperatura na površini je -200 stepeni. Neptun ima
3 odvojena tanka prstena. Triton, Neptunov mesec je najhladnije mesto u
Sunčevom sistemu.

15. KOMETE I ASTEROIDI
• Komete su nebeska tela koja su u putanji oko Sunca sa dugim repom koje
ponekad vidimo na noćnom nebu. Halejeva kometa se pojavljuje na svakih
76 godina. Sledeći put kada će kometa proći pored Zemlje najavljeno je
2062.
Asteroidni pojas je područje u Suncevom sistemu izmedju Marsa i Jupitera. Neki
asteroidi se satoje od leda i smatra se da je jedan pao na Zemlju i doneo život.