7. Источно римско царство
(Византија)
• Историчари су Источно римско царство називали
Византија по Византу, старој грчкој колонији.
• Службени назив био је Ромејско царство.
• Становници те земље називали су се Ромеји, тј.
Римљани.
8. Престоница
Цар Константин је 330. године на темељима
Византа подигао нову престоницу Римског царства
Константинопољ, коју су Словени називали
Цариград.
Цар Константин
Оснивање Цариграда често се узима за почетак и царица Јелена
Византије, али је као посебна држава настала тек
Теодосијевом поделом Римског царства 395.
године.
9. Константин I Велики
рођен: 27. фебруар, 271. или 273.
Наис, Горњ Мезија (данас
Ниш у Србији)
Глава колосалне статуе
преминуо: 22. мај, 337.
цара Константина , околина Никомедије,
подигнута у Риму у част Битинија
победе над Максенцијем (данас Измит у Турској)
( после 312. год )
10. Обнова царства Цар Јустинијан
• Кад је пропало Западно римско царство византијски
цареви су се сматрали законитим наследницима.
• Цар Јустинијан I (527-565) делимично је обновио
границе некадашњег царства. За време његове
владавине Византија је освојила:
1. Вандалску Краљевину
2. Остроготску Краљевину
3. Највећи део Визиготске Шпаније
16. • Велика Освајања и изградња многобројних грађевина у
Византији приписује се Јустинијану и његовим сарадницима
1. Војсководје Велизар и Нарзес
2. Знаменити правник Трибонијан
3. Његова жена Теодора
• 532. године у Цариграду је избио устанак “ Ника “(Победа )Цар је био
спреман да се одрекне власти и побегне.
• Царица Теодора се међутим није колебала већ је изјавила :
• “Пурпур је најлепши мртвачки поклон” На њен захтев Велизар је против
побуњеника послао војскуса угушио устанак и на хиподрому побио
• око 30 000 људи.
• Највеће Јустинијаново дело је обимни Зборник грађанског права, који је, по
његовом наредјењу саставила и објавила група правника спроводећи темељну
реформу права.
20. Цар Ираклије (610-641 )
• После Јустинијана многе територије су изгубљене:
1. Ломбарди су заузели северну Италију
2. Визиготи повратили Шпанију
3. Словени угрозили Балкан
4. Азиске границе је нападала Персија
• Цар Ираклије (610-641) био је, после Јустинијана највећи византијски
владар.
• Извршио је реформу државне управе и војске и уместо првинција
успоставио тематски систем
• Теме су војно-административне области у којима је владао стратег
21. • Већину становништва у темама чинили су стратиоти,
слободни сељаци, који су плаћали порез и служили војску.
• 626. године отклањајући опасност цар Ираклије је поразио
Аваре који су са Словенима опседали Цариград
• Пред крај његове владавине 674-678. године Кипар, Родос и
Крит угрожавали су Цариград.
22.
23. • Оснивач Сиријске Династије Лав III (717-741)
окончао је један, а сам створио други грађански рат.
• У Сирији је упознао религије ислам и јудаизам а био
је близак и секти павликијанаца.Под тим утицајима
је 726. године наредио да се уклони икона Христа
изнад двери царске палате.
24. • Становништво је реаговало са огорчењем и погубило
извршиоце цареве наредбе.
• Тиме је почео дуготрајни грађански рат познат као
иконоборство или иконоклазам (276-843).
• Цар је едиктом цркву подредио царској власти,
забранио израду икона и наредио да се постојеће
спале.
• Поштоваоци икона су се склањали у јужну Италију где
су преовлађивали Грци.
25. • Унутрашња напетост у Византији се смирила кад је
Свети синод (843) прогласио поштовање икона
законитим и учинио крај иконоборства.
• За владавине сиријске династије Византија је
изгубила статус највеће силе.
• Од краја 8. века непрестано је водила ратове против
Бугарске, Арабије ,Русије, Самуиловог царства.
26. Стабилност и ред у земљи успоставио је цар Василије II
Македонац (976-1025).
Способност његових наследника довело је до пропадања
државе и губитак многих територија:
• Нормани су заузели Сицилију и јужну Италију
• Мађари Београд (1064)
• Печенези су продрли у Грчку
• Турци Селџуци су после битке код Манцикерта (1071) освојили
већи део Византиске Мале Азије и око 1077. основали Иконијски
Султанат (Рим)
27.
28. Феудализација царства.
•Током 9. и 10. века у Византији
настаје племство као друштвени слој
и заузима високе положаје у државној
служби.
Купујући земљу, племство је сељаке
довело у зависан положај до 11. века
већина сељака је била претворена у
кметове који су се звали парици.
Цар Василије II
29. • У Византији је тек тада преовладао феудализам.
• Јачањем племства опадала је финансиска и одбрамбена моћ
државе.
• У војску су сце више регрутовани странци као најамници
(Англосаси, Немци, Французи, Нормани, Верјази, Алани,
Печенези).
30. • Цар Алексије Комнин (1081-1118) уз помоћ Венеције,
повратио је утицај у источном Средоземљу и зауставио
нормане на источној обали Јадрана.
• Венеција је за учињене услуге добила право на
повлашћену трговину са Византијом и ослобођена свих
пореза.
• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али
су по заузећу Антиохије дошли у сукоб са Византијом
31.
32. Алексеј Комнин ( 1081 – 1118 )
• Цар Алексеј комнин уз помоћ Венеције поврати је утицај у источном
средоземљу и зауставио Нормане на источној обали Јадрана.
• Венеција је на учињене услуге добила право на повлашћену трговину са
Византијом и ослобођена свих пореза.
• Крсташке вође су му положиле заклетву на верност, али су узпомоћ Антиохије
дошли у сукоб с Византијом.
33. Манојло I Комнин
• Манојло I Комнин (1143-1180) одбио је да (1143-1180)
учествује у Другом крсташком рату, па је на
западу стекао бројне противнике, што се брзо
испољило губитком јужне Италије.
• Цар Манојло је био велики државник и
војсковођа и успео је да одржи унутрашњу
стабилност Царства.
• После Комнинове смрти дошло је до нових
грађанских ратова.
34. Пад Цариграда 1204.
• Доласком на власт династије Анђела (1185-
1204) убрзан је распад земље. Анђели су
изгубили превласт на Балкану.
• Учесници Четвртог крсташког рата заузели
су Цариград (1204) и на тлу Византије
основали своје државе.
Михајло I
Комнин
35.
36.
37. Арабљани (Сарацени, Арапи)
• У 7. веку на Арабиском полуострву није било организованих
држава.
• На Арабиском полуострву због климе највише су гајене камиле
ради преноса терета, исхране, израде одеће и обуће
• Племенима су управљали шеици или емири.
• На југозападу развио се град Јемен. Јемен се обогатио
тргујући мирисима.
• До почетка 7. века развило се више градова, најпознатији:
Мека и Јатриб (Медина).
38. Каба (Ћаба) - Мека
• Бедуинска племена су до Мухамедовог времена била
многобожачка и хетерогена у верском погледу.
• То је била највећа препрека за уједињавање држава што је знао и
Мухамед (570-632).
• У Меки се налазило заједничко светилиште за централне
Арабљане, црни камен (метеорит) назван Каба или Ћаба, око кога
је подигнут храм.
41. За време одржавања сајмова у Меку су долазили
трговци. Тада су прекидани племенски сукоби,
који су били веома чести.
На полуострву су основане хришћанске и јеврејске
колоније преко којих су се ширили културни
утицаји, које је прихватао и Мухамед.
42. Мухамед
• Родом је из Меке, из племена Корејш.
• Отхранио га је стриц Абу Талиб.Јер је у шестој години
остао без породице.
• Са 25 година се оженио удовицом Хатиџом.
• Путујући од Јемена до Сирији упознао је разне
религије.И на основу тих религија настала је религија
Ислам.
43.
44. • Религија
• Он је сваке године на одређено време ишао у пећину и
посвећивао се некој врсти медитације.
• 610. године, наводно му се јавио Архангел Гаврило, и открио му
‚‚правог бога”, Алаха и наредио му да то објави људима.
• Представљајући се као Алахов пророк Мухамед је од 610. године
почео проповед ислам, што значи покорност.Његови следбеници
су муслимани тј. Они који се покоравају
45. Почетак Ислама 622.године
• Мухамеду су у почетку прилазили рођаци и сиромашни, али
његови богати саплеменици су га протерали из племена и он
је отишао у Јатриб ( Медину).
• Тај догађај из 622.године муслимани називају хиџра и
тај догађај се узима као почетак исламске ере.
• До 630 године сва Арапска племена су примила ислам.
Уједињењем Мухамед је постао световни и верски поглавар
уједињене Арабљанске државе.
• Медина је била верско и државно средиште, а Каба у Меки
најважније муслиманско светилиште.
46.
47. • Мухамед је последњи пут боравио у меки 632. године и ускоро
умро.
• Како није имао мушких потомака наследио га је отац једне од
његових жена, Абу Бекр.
• Владари су после Мухамеда носили титулу Калифа, што значи
заменик, па се и држава називала Калифат.
• Абу Бекр је почео освајање византијских територија, а наставио
их Омар, други Мухамедов таст.
55. • Због разних утицаја дошло је до распада на Шите и Суните.
• Династија Омејада (661-750) пренела је престоницу у Дамаск и
предузела освајања на истоку и западу.
• 711. године Арабљани су прешли Гиблартар и покорили већи део
визиготске Шпаније. Нападају и Франачку доспели су до града Тура,
али у битци код Поатјеа побио их је Карло Мартел.
• На Истоку су до 711. заузели све до реке Инд.
1. Угрозили су Византију
2. Заузели Сицилију, Сардинију и Корзику
3. Заузели и део јужне Италије одакле су их у 11. веку притиснули
нормани.
56. • Војска цара Ираклија повлачила се из Сирије,
Египта и Палестине.
• Арабљани су освајања истовремено усмерили и на
исток, и за само једну деценију освојили персиску
државу Сасанида.
• Своје победе су прписивали Алаху.
• За време владавине Омаједа племена су се
уздигла на виши ниво, али велика освајања су
зауставила даљи напредак
57.
58. • Арабљани су покореним народима
остављали широку аутономију, па и
слободу вере. Али они су масовно
мењали веру у ислам јер је порез за
исламске вернике био много мањи.
• У Месопотамији је изгубио устанак који
је довео до преврта на власти, на
власт је дошла династија Абасида
(750-1258).
• По заузећу Дамаска побили су све
чланове породице Омејада, спасао се
једино младић Абдурахман.
59. • С Абасидима је почело стварање самосталних држава.
• 756. Абдурахман је основао емират Гранада у Шпанији
касније проглашен за калифат са седиштем у Кордови
• Последњи остатак се одржао до 1492. године.
• Калифе Абасидске династије преместили су престоницу
у Багдад и од краја 10. века само формално владали
Арабљанским царством.
60. Купола на стени
( Јерусалем)
• Кад су 1055. Турци Селџуци заузели Багдад, Калифе су
били само верски поглавари.
• 1258. Монголи су разорили Багдад и то је био крај
Багдадског калифата.
61.
62. Религија
• Религија
• Мухамедово учење је изложено у Kурану, светој књизи муслимана.
• Куран је у ствари зборник прописа и наредби састављен од 114 сура
(поглавља)
• Поред похвала Алаху књига садржи опис раја и пакла.
• Дужности муслимана по Kурану:
1. Пет молитава дневно, с тим да се претходно опере водом или
песком
2. Пост у месецу рамазану
3. Одлазак на хаџилук у Меку најмање једанпут у животу
4. Да води џихад (свети рат)
5. Плаћа порез у корист сиромашних, даје милостињу
63.
64. Поред Курана најважнији текстови су хадиси,
записи о делима и изрекама Пророка и његових Куран
следбеника.
• Најважнији свештенички ред у ислам су дервиши
• Верске обреде могу да обављају и имами и улеме.
• Имами су образовани муслимани, а улеме
познаваоци курана.
• Мујезин позива на молитву с минарета.