2. ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА
Хуни и Германи
 Идући на запад, Хуни (монголско турско племе) су 375
године прошли између планине Урал и Касписког језера тај
пролаз назван је“врата народа” ( равница )
• У исто време крећу из северне Европе на исток германска
племена Источни Западни Готи ( Осроготи и Визиготи )
• Визиготи се настањују на ушћу Дунава, а Остроготи – од
доњег тока Дњепра до реке Дон
 Судар Хуна и Германа означио је почетак великог кретања
народа на европским просторима које је трајало од краја 4
века до почетка 10 века .

3. Велика сеоба народа је 375. потресла Римско царство, тачније њен
западни део.
Предводили су је Хуни, турско-монголско племе, које је са својом великом војском
стигло све до Рима. Многа друга племена су појачала нападе на Рим и срушила
његово западно царство. Франци, Готи, Вандали и друга племена поделили су
територије Западног римског царства што је била последица Велике сеобе народа.

4. Атила
око 406. — 453.
Краљ Хуна
Период 434 — 453
Претходник Бледа и Руга
Наследник Елак
Отац Манзак
Мајка

5. ПРАВАЦ НАПАДА ХУНА

6.  Хуни су покорили Остроготе, а Визоготи су по одобрењу цара Валенса 376
године населили у римску провинцију доњу Мензију.
 Две године касније Визиготи су дигли побуну па је лично цар Валенс
пошао са војском да их умири.Обрачун је завршен царевим поразом код
Адријанопоља (Једрена )
• Цар Теодосије је Визиготе усмерио ка западу Балкана,
• Одакле су пешачили у Италију и под вођством Алариха 410 године
заузели Рим.
• Током 5 века германска племена су преплавила западно римско царство
и готово неометано оснивали своје државе :
• Визготску краљевину (419-711)
• Вандалску краљевину (429-534) и краљевину Бургундију - ( 443-534)
Теодосије I

7. • С подручја даншње Данске, у Британију су прешла германска племена : Англи,
Саси и Јити и покорили романизоване келте
• Староседеоци Брити су под њиховим притиском прешли канал ламанш и
населилисе у северном делу галије, у покрајни која се по њима назива
Бретања.
• Током 5. века Галију су насели ли франци.
• Хуни пљачкају територије ЗРЦ и ИРЦ.
• Највећи успон за време Атиле (434 .453 ) противници га називали “Бич божји “
• центар државе(ринг) Панонија негде у близини Кикинде
• Под власт хуна доспели су: Остроготи, Лангобарди и део Словена
• У поход на запад недалеко од Париза 451.године у бици код на Каталунским
пољима римски војсковођа Аеције зауставио је Хуне.
• Хуни прелазе преко северне Италије и приморали Западно римско царство на
плаћање данка
• Кад Атила умире њихова држава се распада.
• Остроготи прелазе на десну обалу дунава и уз споразуму са
• Византијом преселили се у Италију.
• Под вођством краља Теодориха срушили су Одоакарову државу
• 493.године и основали Остроготску државу коју је средином
• 6.века уништила Византија.

8.  Око 566.год .у Панонију стижу Авари - турско монголско племе .
 Лангобарди притиснути Аварима стижу сев. Италију
 Лонгобарде је покорио Карло Велики и припојио их Франачкој
 ( 774.године)
 Из Скандинавије је крајем 9. века покренут исељенички талас северних
германских племена – Нормана, са којима се завршила велика сеодба
народа.
 Део Нормана се населио у северној Француској у области која се по
њима назива Нормандија.
• Други део Нормана – Викинзи, настанили су се на Исланду и преко
Гренланда 1000. године досли до обале Северне Америке.
Трећа група Нормана, завладала је речним токовима од Балтичког до
Црног мора.
• У пероиду од 5. до 7. века покренула су се бројна словенска племена из
истоцне и централне Европе.
• По окончању тих сеоба медју Словене су се 679. године доселили Бугари
а затим 896. године Мађари.

10. ХУНИ ОСВАЈАЈУ ГАЛИЈУ

11. ЦАРСТВО ХУНА

12. Франачка држава
• Франци су германска племена која су у 5. веку
живела на ушћу реке Рајне. Одатле су као
савезници Рима, постепено насељавали Галију.
Племена је ујединио Хлодовех (481-511) и
основао Франачку државу.
• Хлодовех је био родоначелник династије
Меровинга која је добила име по
легендарном вођи Франку Меровеху.
Хлодовех (481-511)

13. Карло Мартел (715-741).
• Током 7. века централна власт франачких краљева знатно је ослабила и
држава се распала на три скоро независна дела (Аустразија, Неустрија и
Бургундија).
• Јединство државе успоставио је мајордом
Карло Мартел (715-741). Почетком 8. века
Франачку су из Шпаније нападали Арабљани и
732. године доспели до Поатјеа, где их је
Карло Мартел тешко поразио и зауставио њихово
даље продирање у западну Европу.
Битка код Поатјеа 732.

14. Пипин Мали (751-768)
• Мајордом после Карла Мартела био је
Пипин Мали који је на позив од папе
сузбио Лангобарде који су нападали Рим и
добио је сагласност да збаци неспособног
владаоца Хилдериха III и да се прогласи
за краља Франачке. Пипин Мали (751-768)
је основао династију Каролинга.
• Поразио Лонгобарде и потисну их из
римске иравенске области.
• Папи 756. године предаје на вечита времена
земље Римске области и Равенског егзархата,
без обзира на противљење Византије чиме су
ударени темељи Папској држави.
• (папа постаје световни господар )

15. Карло Велики (768-814)
• Пипина је наследио син Карло Велики (768-814) који
је био најзначајнији владар династије Каролинга.
• Покорио је Лангобардску краљевину (774), Баварску,
Словене у Карантанији и Аваре (769) у Панонској
низији.
• Од свих ратова највећи је био против Авара.
• Узео новац (сребро и злато )из каганског двора Авара
оно што су они некад пљачкали од други.
• Авари нестају саисторијске сцене.
• Њихов неславни крај остао је као синоним за сурово
страдање :”Погибоше као Авари”

16. Крунисање за цара 800. године
 Карло Велики је објединио највећи број данашњих земаља –
Француску, Немачку, Швајцерску, Холандију, Белгију, Аустију и
Италију, а изгубио је рат против Арабљана.
 Водио је ратове против словенских племена Вилића, Лужичких Срба и
Чеха и на њиховим земљама оснивао пограничне грофовије (марке).
• Карло Велики је 800. године крунисан за римског цара, а
крунисао га је папа Лав III
• Цар Манојли И је миром у Ахену 812.године признао Карла Великог
за цара
 Карло Велики се никада није описменио до краја, иако је под јастуком
држао воштане таблице за писање. Оно што није знао питао је саветнике
из разних земаља којима се окруживао.
• Најдуже је боравио у Ахену, где му се налазио двор и капела
• Ту је подигао грађевине по угледу на Јустинијана
• према његовом биографу Ајнхарду Карло је био
• “човек од акције, а не мислилац”

17. Карло I Велики
2. април. 742 - 28.
јануар. 814
Цар Светог
Римског царства
Период 768-814
Претходник Пипин III Мали
Наследник Лудвиг Побожни
Отац Пипин III Мали
Мајка Бертрада фон Лун

18. Мапа Карловог царства

19. Крунисање Карла Великог у Риму 800.

20. Статуа
Карла
Великог у
Франкфурту

22. Европа у време смрти Карла Великог

23. Распад Карловог царства
• После смрти Карла Великог
дошло је до нагло распада
државе Каролинга.
• Његови наследници нису били
у стању да одрже континуитет
државе коју је он створио.
• Дошло је до јачања околних
феудалаца, који су почели да
разарају Франачку државу.

24. Верденски уговор 843.године
• Коначно, уговором у Вердену 843.,
• браћа Лотар,
• Карло Ћелави и Лудвиг Немачки су
• поделили јединствену територију Франачке царевине на три дела:
• Немачку,
• Италију и
• Француску.
• Тако је поново Света столица остала без свог владара, а Карлово
царство престало да постоји.
• Проћи ће више од стотину година када ће немачки цар Отон I бити
крунисан у Риму за новог цара Светог римског царства