SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 68
ППооччееттаакк ббууннее ннаа ддааххиијјее 
ППррвваа ггррууппаа
ППеевваајј,, ббррааттее
ККааммииооннџџиијјее
ПРВИ СРПСКИ 
УСТАНАК 
ДРУГА ГРУПА
СТРАХОВЛАДА 
ДАХИЈA 
(1801-1804) 
-Повратак јаничара у Београдски пашалук 
-Убиство Хаџи Мустафа паше
УЗРОК И ПОВОД ЗА ИЗБИJАЊЕ 
УСТАНКА 
 Узрок: Тежак живот српског становништва 
 Повод: Сеча кнезова (од 4. до 10. фебруара 
1804. године)
СЕЧА КНЕЗОВА 
 Дванаест кнезова из ваљевске нахије 
 Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин
ЗБОР У ОРАСЦУ 
 Сретење 14. фебруар 1804. године Марићебића 
јаруга 
 Одлука о подизању устанка 
 Избор карађорђа за вођу устанка
УСТАНИЧКА 1805. ГОДИНА 
 Преговор Бећир паше са устаницима 
 Убиство дахија 
 Битка на Иванковцу - Прерастање буне на 
дахију у устанак против турске власти
УСТАНИЧКЕ БОРБЕ 1806. ГОДИНЕ 
 Бој на Мишару 
 Бој на Делиграду 
 Ослобоеђње Београда
СЛОМ УСТАНКА
БИТКА НА ЧЕГРУ
СЕЧА КНЕЗОВА
БУНА НА 
ДАХИЈЕ
НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА?! 
Ко су биле дахије? Узрок сече кнезова? 
 Дахије су биле 
вође османлијских 
јањичарских јединица 
у Београдском 
пашалуку којим су 
управљали независно 
од централних власти 
од 1801. до 1804. 
године. 
 Сеча 
кнезова je погубљење 
српских народних 
главара 1804. године 
које су 
спровеле дахије. Она 
је била непосредни 
повод за 
избијање Првог 
српског устанка.
ОПИС ЛИКОВА 
ИСТОРИЈА ПЕСМА 
 Кнез Илија Бирчанин 
(1764 - 1804) 
 Кнез Илија Бирчанин је 
био окнежен 1794. године 
за обор-кнеза подгорске 
кнежине ваљевске нахије. 
Пошто је он 
пореклом Ненадовић, а 
обор-кнез Алекса 
Ненадовић је био 
старешина тамнавске и 
посавске кнежине 
ваљевске нахије, иста 
породица је управљала са 
три од четири кнежине 
ваљевске нахије. 
 Илија Бирчанин је у 
песми приказан као 
обор-кнез ког су 
погубиле турске 
дахије,јер су сматрале да 
он има велики утицај на 
српски народ.У песми је 
описан као велики јунак 
који са собом увек носи 
буздован и имао је дуге 
бркове. Мрзео је 
турке ,,Кад Турчина у 
кнежини нађе,топузом 
му ребра испребија’’.
ИЛИЈА БИРЧАНИН (1764-1804)
ДАХИЈЕ 
ИИССТТООРРИИЈЈАА 
 У периоду од 1791. до 1798. године, јањичарима је био 
забрањен приступ Београдском пашалуку. Након 
повратка, међу јањичарима су се посебно истакле 
четворица њихових вођа: Аганлија, Кучук-Алија,Мула 
Јусуф и Мехмед-Ага Фочић. Њих четворица су 1801. 
године извршили неочекивано убиство на 
дотадашњег београдског везира Хаџи-Мустафа пашу. 
Након убиства, дахије су поделиле пашалук између себе 
на четири једнака дела и завеле своју страховладу- 
владавину терора. Дахије су управљале самостално, 
односно без одобрења. Разноврсна насиља као и Сеча 
кнезова почетком 1804. узроковале су почетак буне на 
дахије која се претворила у Први српски устанак.
ДАХИЈЕ 
ППЕЕССММАА 
 У песми су дахије описане као четири сложна 
брата,богати.Имали су жељу да убију све српске 
кнезове,поглавице,кметове и остали спрски 
народ,осим деце до седам година.Били су 
бездушни,жељни владавине. Силници који су се 
одметнули од владавине и закона. У песми 
,,Почетак буне на дахије’’ хтели су да убију 
Илију Бирчанина.
A1 Б1 
A2 
Мула Јусуф Илија 
Колона Б 
ККооннааччнноо Први српски рреешшеењњее 
устанак 
Кучук Алија 
Фочич Мехмед 
Ага 
Аганлија 
Дахије 
Бирчанин 
Алекса 
Ненадовић 
Стеван 
Андреић 
Палалија 
Марко 
Чарапић 
Сеча 
кнезова 
Б3 
Г3 
На салашу 
1806 
Г1 
Крв 
На 
Битка 
Мишару 
В4 
Црни 
Вођа 
В2 
1804 
1813 
Карађорђе 
Г2 
Г4 
В1 
В3 
Б4 
Б2 
A3 
A4 
Колона А 
Колона В Колона Г
ПОЧЕТАК БУНЕ НА ДАХИЈЕ 
Трећа група
"Почетак буне против дахија" је 
најкрупнији бисер у круни наше 
епске поезије и представља 
најпознатију и најзначајнију песму 
слепог гуслара Филипа Вишњића 
Историјска основа песме је Први 
српски устанак и погибија српских 
кнезова и виђенијих првака које су 
дахије погубиле у "сечи кнезова". 
Због насиља, пљачки, убистава 
1804. године читава се Србија 
похајдучила и дигла на устанак. 
Ток догађаја даје се са обе 
супротстављене стране – и са 
српске и са турске. У уводним 
стиховима песник нам говори о 
немогућности српског народа да 
истрпи турски зулум и истиче с 
једне стране неодлучност српских 
кнезова да крену у борбу, а с друге 
непоколебиву одлучност 
потлачених и обесправљених 
сељака да пруже отпор суровим 
освајачима.
Филип Вишњић је један од 
најпознатијих српских гуслара 
и твораца српских народних 
пјесама. Филип Вишњић је 
рођен на Мајевици, у селу 
Горња Трнова, код Угљевика.
ПИТАЊА
* Oбјасните зашто песма почиње помињањем речи чудо? 
* У преиоду од 1800. до 1806. неке од астрономских појава које се 
помињу у песми (помрачење Сунца и Месеца и појава комете) заиста 
су се догодиле.Народни певач све ове појаве сместио је временски у 
1804. годину.Објасните зашто. 
* За какав преступ ће дахије бити кажњени? 
* Набројте дахије које се спомињу у песми. 
* Који се празници помињу у песми? 
* Како се завршава песма?
Локализација:Устаничка 
Србија,београдски пашалук,за 
време Првог српског устанка 
Мотиви:буна,храброст,јунаштв 
о,слога,правда,уједињеност,по 
нос, сеча,погубљење 
Тема:Буна за ослобођење,за 
правду у Србији
Целине:1.Жеља за променом власти. 
2.Бог шаље поруку Србима да је 
време за устанак. 
3.Турци су очајни,због астрономских 
појава. 
4.Турци су немоћни док су Срби у 
''рају''. 
5.Одлука за сечу кнезова. 
6.Сеча кнезова још више 
распламсава побуну. 
7.Уплашени,Турци беже из градова. 
8.''Једва чекам,да се скине б'једа, 
јер не могуда гледам у њега.''
ЈЕЗИЧКО – СТИЛСКА АНАЛИЗА ПЕСМЕ 
“ПОЧЕТАК БУНЕ НА ДАХИЈЕ”
“Мили Боже, чуда великога”! – 
СТЕРЕОТИПНИ 
ПОЧЕТАК
”Боже мили! Чуда великога! 
Кад се ћаше по земљи Србији, 
По Србији земљи да преврне 
И да друга постане судија, 
Ту кнезови нису ради кавзи, 
Нит’ су ради Турци изјелице, 
Ал’ је рада сиротиња раја, 
Која глоба давати не може, 
Ни трпити Турскога зулума; 
И ради су Божиј угодници, 
Јер је крвца из земље проврела, 
Земан дош’о, ваља војевати, 
За крст часни крвцу прољевати, 
Сваки своје да покаје старе...” 
Песма почиње стилском фигуром која се зове...
СЛОВЕНСКА 
АНТИТЕЗА
Које језичко – стилско средство је 
уптребљено у стиху: …“Небом свеци 
сташе војевати…” 
…“У тепсију звезде поваташе.”
То стилско средство 
назива се 
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА.
 ...” ’Ваку прву прилику вргоше: 
Од Трипуна до светога Ђурђа 
Сваку ноћцу мјесец се ваташе, 
Да се Србљи на оружје дижу, 
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. 
Другу свеци вргоше прилику: 
Од Ђурђева до Дмитрова дана 
Све барјаци крвави идоше 
Виш’ Србије по небу ведроме, 
Да се Србљи на оружје дижу, 
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. 
Трећу свеци вргоше прилику: 
Гром загрми на светога Саву 
Усред зиме, кад му време није, 
Сину муња на часне вериге, 
Потресе се земља од истока, 
Да се Србљи на оружје дижу, 
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. 
А четврту вргоше прилику: 
Виш’ Србије на небу ведроме 
Увати се сунце у прољеће, 
У прољеће на светог Трипуна, 
Један данак три пута се вата, 
А три пута игра на истоку…”
Ово стилско средство назива се: 
ГРАДАЦИЈА.
“Старац Фочо од стотину љета...” Преувеличавање 
његове старости... 
То је...
ХИПЕРБОЛА
“Нек је харац петнаест динари, 
Нек је харац тридесет динари. 
Не Износ’те глоба ни пореза, 
Не износ’те на рају биједа, 
Не дирајте у њихове цркве…” 
Понављање истих гласова на почетку 
стихова назива се...
АЛИТЕРАЦИЈА
...”Један данак ТРИ пута се вата…” 
...”и из града сви СЕДАМ дахија…” 
...”Па од јада свих СЕДАМ дахија…” 
...”Старац Фочо од СТОТИНЕ љета…” 
...”пак повика све СЕДАМ дахија…” 
Стилска фигура употребљена у 
стиховима назива се...
СТАЛАН БРОЈ
...”Бацише је низ бијелу кулу...” 
Стлска фигура, често се јавља у епским 
народним песмама и назива се...
СТАЛНИ ЕПИТЕТ
Стлска фигура која описује нешто, 
обично придев. 
Пример: Боже мили, брижни, невесели, 
велике дахије, ведро небо... 
То је...
ЕПИТЕТ
...”К нама брже, хоџе и ‘ваизи…” 
…”Турци, браћо, све седам дахије…” 
…”Дишер море хоџе и ‘ваизи…” 
Како се зове стилско средство где се 
ликови обраћају једни другима?
Зове се АПОСТРОФА.
...”Турци, браћо, све седам дахија…” 
…” Турци, браћо, све седам дахија…” 
Понављање истих стихова у песми 
назива се...
АНАФОРА
...”него паз’те рају ко синови...” 
…”начетворо ко четири брата...” 
Ова стилска фигура зове се...
ПОРЕЂЕЊЕ
...”Цар умрије а ми остадосмо, 
и ми нашег цара не слушасмо, 
већ велики зулум подигосмо...” 
-разлика између српске и турске војске 
-разлика између зиме и пролећа 
Овакво стилско средство назива се...
КОНТРАСТ
...”кад устане кука и мотика…” 
To je…
МЕТАФОРА
...”кад устане кука и мотика, 
биће Турком по Медији мука…”
Средство које говори у пренесеном значењу 
назива се МЕТОНИМИЈА.
У песми имамо језичко - стилско средство 
ОНОМАТОПЕЈУ. 
Пронађите и објасните.
...”Море, слуге, тамо пашче бац’те, 
ђе му гавран кости наћи неће...” 
Ово стилско средство назива се...
Назива се СИМБОЛ.
Шта представља гавран у оваквим 
песмама?
Презентацију радили: 
- Јелена Станковић  
-Никола Цветковић  
- Милица Крстић  
- Милан Младеновић 

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаUcionica istorije
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeDušan Novakov
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратовиUcionica istorije
 
Београд – главни град
Београд – главни градБеоград – главни град
Београд – главни градТихи Тихи
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeandjelan1
 
Američka revolucija
Američka revolucijaAmerička revolucija
Američka revolucijaandjelan
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаŠule Malićević
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba narodaandjelan
 
функционални стилови
функционални стиловифункционални стилови
функционални стиловиmilijana1
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуMilan Jovanović
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.andjelan1
 

Was ist angesagt? (20)

Kраљевина Jугославија
Kраљевина JугославијаKраљевина Jугославија
Kраљевина Jугославија
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
 
Београд – главни град
Београд – главни градБеоград – главни град
Београд – главни град
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновић
 
Stvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavijeStvaranje jugoslavije
Stvaranje jugoslavije
 
Srpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptxSrpsko turski ratovi.pptx
Srpsko turski ratovi.pptx
 
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomijeDrugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
 
Američka revolucija
Američka revolucijaAmerička revolucija
Američka revolucija
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
 
Srbija
SrbijaSrbija
Srbija
 
Seoba srba
Seoba srbaSeoba srba
Seoba srba
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
 
функционални стилови
функционални стиловифункционални стилови
функционални стилови
 
Prrvi svetski rat
Prrvi svetski ratPrrvi svetski rat
Prrvi svetski rat
 
Struktura lirske pesme
Struktura lirske pesmeStruktura lirske pesme
Struktura lirske pesme
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. веку
 
Prvi svjetski rat
Prvi svjetski ratPrvi svjetski rat
Prvi svjetski rat
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 

Ähnlich wie Pочетак буне на дахије 8/1

Почетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxПочетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxVuk Zivkovic
 
Најстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуНајстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуDejan Živanović
 
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne gore
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne goreCiklus pesama o oslobodjenju srbije i crne gore
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne goreMiroslav
 
6. Први српски устанак (1804)
6. Први српски устанак (1804)6. Први српски устанак (1804)
6. Први српски устанак (1804)DragaDavid1
 
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxСЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxssuserf96101
 
Вилијам Шекспир/William Shakespeare
Вилијам Шекспир/William ShakespeareВилијам Шекспир/William Shakespeare
Вилијам Шекспир/William ShakespeareAndjela Simsic
 
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Dragana Stevanovic
 
Сећања - више споменика
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменикаDragana Misic
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Miroslav
 
Pisci dela-osmi-razred
Pisci dela-osmi-razredPisci dela-osmi-razred
Pisci dela-osmi-razredMilicaMiti1
 
Podela narodne književnosti ii 4
Podela narodne književnosti  ii 4Podela narodne književnosti  ii 4
Podela narodne književnosti ii 4dragadavid
 

Ähnlich wie Pочетак буне на дахије 8/1 (20)

Почетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptxПочетак буне против дахија.pptx
Почетак буне против дахија.pptx
 
Најстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о ШапцуНајстарија песма о Шапцу
Најстарија песма о Шапцу
 
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne gore
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne goreCiklus pesama o oslobodjenju srbije i crne gore
Ciklus pesama o oslobodjenju srbije i crne gore
 
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
6. Први српски устанак (1804)
6. Први српски устанак (1804)6. Први српски устанак (1804)
6. Први српски устанак (1804)
 
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxСЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
 
Вилијам Шекспир/William Shakespeare
Вилијам Шекспир/William ShakespeareВилијам Шекспир/William Shakespeare
Вилијам Шекспир/William Shakespeare
 
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
Сценарио за наставни час "Плава гробница" Mилутина Бојића
 
Prvi srpski-ustanak
Prvi srpski-ustanakPrvi srpski-ustanak
Prvi srpski-ustanak
 
Kada je muzika ratovala
Kada je muzika ratovala Kada je muzika ratovala
Kada je muzika ratovala
 
Сећања - више споменика
Сећања - више споменикаСећања - више споменика
Сећања - више споменика
 
Prezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosuPrezentacija o njegosu
Prezentacija o njegosu
 
Плава гробница
Плава  гробницаПлава  гробница
Плава гробница
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
 
Вукови певачи
Вукови певачиВукови певачи
Вукови певачи
 
Pisci dela-osmi-razred
Pisci dela-osmi-razredPisci dela-osmi-razred
Pisci dela-osmi-razred
 
Sparta
SpartaSparta
Sparta
 
Podela narodne književnosti ii 4
Podela narodne književnosti  ii 4Podela narodne književnosti  ii 4
Podela narodne književnosti ii 4
 

Mehr von Ивана Цекић

Падежи - служба и значења
Падежи - служба и значењаПадежи - служба и значења
Падежи - служба и значењаИвана Цекић
 
Алманах ''Рукописи не горе'' 2
Алманах ''Рукописи не горе'' 2Алманах ''Рукописи не горе'' 2
Алманах ''Рукописи не горе'' 2Ивана Цекић
 
Глаголски облици - грађење
Глаголски облици - грађење Глаголски облици - грађење
Глаголски облици - грађење Ивана Цекић
 
Плава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеПлава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеИвана Цекић
 
Плава звезда- анализа
Плава звезда- анализаПлава звезда- анализа
Плава звезда- анализаИвана Цекић
 
Речи по начину постанка
Речи по начину постанкаРечи по начину постанка
Речи по начину постанкаИвана Цекић
 
Међународни дан писмености
Међународни дан писменостиМеђународни дан писмености
Међународни дан писменостиИвана Цекић
 
Радјард Киплинг, ''Ако''
Радјард Киплинг, ''Ако''Радјард Киплинг, ''Ако''
Радјард Киплинг, ''Ако''Ивана Цекић
 
Алманах ''Рукописи не горе''
Алманах ''Рукописи не горе''Алманах ''Рукописи не горе''
Алманах ''Рукописи не горе''Ивана Цекић
 
Часопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројЧасопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројИвана Цекић
 
Зимске чаролије у нашем граду
Зимске чаролије у нашем градуЗимске чаролије у нашем граду
Зимске чаролије у нашем градуИвана Цекић
 
Свако своју ружу има
Свако своју ружу имаСвако своју ружу има
Свако своју ружу имаИвана Цекић
 
Права и дужности детета
Права и дужности дететаПрава и дужности детета
Права и дужности дететаИвана Цекић
 

Mehr von Ивана Цекић (20)

Падежи
ПадежиПадежи
Падежи
 
Падежи - служба и значења
Падежи - служба и значењаПадежи - служба и значења
Падежи - служба и значења
 
Алманах ''Рукописи не горе'' 2
Алманах ''Рукописи не горе'' 2Алманах ''Рукописи не горе'' 2
Алманах ''Рукописи не горе'' 2
 
Глаголски облици - грађење
Глаголски облици - грађење Глаголски облици - грађење
Глаголски облици - грађење
 
Глаголски облици
Глаголски облициГлаголски облици
Глаголски облици
 
Глаголски вид и род
Глаголски вид и родГлаголски вид и род
Глаголски вид и род
 
Плава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и КатаринеПлава звезда- Презентација Николине и Катарине
Плава звезда- Презентација Николине и Катарине
 
Плава звезда- анализа
Плава звезда- анализаПлава звезда- анализа
Плава звезда- анализа
 
Подела гласова
Подела гласоваПодела гласова
Подела гласова
 
Речи по начину постанка
Речи по начину постанкаРечи по начину постанка
Речи по начину постанка
 
Међународни дан писмености
Међународни дан писменостиМеђународни дан писмености
Међународни дан писмености
 
Радјард Киплинг, ''Ако''
Радјард Киплинг, ''Ако''Радјард Киплинг, ''Ако''
Радјард Киплинг, ''Ако''
 
О плавом чуперку
О  плавом чуперкуО  плавом чуперку
О плавом чуперку
 
Алманах ''Рукописи не горе''
Алманах ''Рукописи не горе''Алманах ''Рукописи не горе''
Алманах ''Рукописи не горе''
 
Часопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. бројЧасопис ''Росуља'' - 3. број
Часопис ''Росуља'' - 3. број
 
Личне заменице
Личне заменицеЛичне заменице
Личне заменице
 
Зимске чаролије у нашем граду
Зимске чаролије у нашем градуЗимске чаролије у нашем граду
Зимске чаролије у нашем граду
 
Свако своју ружу има
Свако своју ружу имаСвако своју ружу има
Свако своју ружу има
 
Права и дужности детета
Права и дужности дететаПрава и дужности детета
Права и дужности детета
 
Именице
ИменицеИменице
Именице
 

Pочетак буне на дахије 8/1

  • 1. ППооччееттаакк ббууннее ннаа ддааххиијјее ППррвваа ггррууппаа
  • 4. ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК ДРУГА ГРУПА
  • 5. СТРАХОВЛАДА ДАХИЈA (1801-1804) -Повратак јаничара у Београдски пашалук -Убиство Хаџи Мустафа паше
  • 6.
  • 7. УЗРОК И ПОВОД ЗА ИЗБИJАЊЕ УСТАНКА  Узрок: Тежак живот српског становништва  Повод: Сеча кнезова (од 4. до 10. фебруара 1804. године)
  • 8. СЕЧА КНЕЗОВА  Дванаест кнезова из ваљевске нахије  Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин
  • 9. ЗБОР У ОРАСЦУ  Сретење 14. фебруар 1804. године Марићебића јаруга  Одлука о подизању устанка  Избор карађорђа за вођу устанка
  • 10.
  • 11. УСТАНИЧКА 1805. ГОДИНА  Преговор Бећир паше са устаницима  Убиство дахија  Битка на Иванковцу - Прерастање буне на дахију у устанак против турске власти
  • 12.
  • 13. УСТАНИЧКЕ БОРБЕ 1806. ГОДИНЕ  Бој на Мишару  Бој на Делиграду  Ослобоеђње Београда
  • 14.
  • 19. НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА?! Ко су биле дахије? Узрок сече кнезова?  Дахије су биле вође османлијских јањичарских јединица у Београдском пашалуку којим су управљали независно од централних власти од 1801. до 1804. године.  Сеча кнезова je погубљење српских народних главара 1804. године које су спровеле дахије. Она је била непосредни повод за избијање Првог српског устанка.
  • 20. ОПИС ЛИКОВА ИСТОРИЈА ПЕСМА  Кнез Илија Бирчанин (1764 - 1804)  Кнез Илија Бирчанин је био окнежен 1794. године за обор-кнеза подгорске кнежине ваљевске нахије. Пошто је он пореклом Ненадовић, а обор-кнез Алекса Ненадовић је био старешина тамнавске и посавске кнежине ваљевске нахије, иста породица је управљала са три од четири кнежине ваљевске нахије.  Илија Бирчанин је у песми приказан као обор-кнез ког су погубиле турске дахије,јер су сматрале да он има велики утицај на српски народ.У песми је описан као велики јунак који са собом увек носи буздован и имао је дуге бркове. Мрзео је турке ,,Кад Турчина у кнежини нађе,топузом му ребра испребија’’.
  • 22. ДАХИЈЕ ИИССТТООРРИИЈЈАА  У периоду од 1791. до 1798. године, јањичарима је био забрањен приступ Београдском пашалуку. Након повратка, међу јањичарима су се посебно истакле четворица њихових вођа: Аганлија, Кучук-Алија,Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић. Њих четворица су 1801. године извршили неочекивано убиство на дотадашњег београдског везира Хаџи-Мустафа пашу. Након убиства, дахије су поделиле пашалук између себе на четири једнака дела и завеле своју страховладу- владавину терора. Дахије су управљале самостално, односно без одобрења. Разноврсна насиља као и Сеча кнезова почетком 1804. узроковале су почетак буне на дахије која се претворила у Први српски устанак.
  • 23. ДАХИЈЕ ППЕЕССММАА  У песми су дахије описане као четири сложна брата,богати.Имали су жељу да убију све српске кнезове,поглавице,кметове и остали спрски народ,осим деце до седам година.Били су бездушни,жељни владавине. Силници који су се одметнули од владавине и закона. У песми ,,Почетак буне на дахије’’ хтели су да убију Илију Бирчанина.
  • 24. A1 Б1 A2 Мула Јусуф Илија Колона Б ККооннааччнноо Први српски рреешшеењњее устанак Кучук Алија Фочич Мехмед Ага Аганлија Дахије Бирчанин Алекса Ненадовић Стеван Андреић Палалија Марко Чарапић Сеча кнезова Б3 Г3 На салашу 1806 Г1 Крв На Битка Мишару В4 Црни Вођа В2 1804 1813 Карађорђе Г2 Г4 В1 В3 Б4 Б2 A3 A4 Колона А Колона В Колона Г
  • 25. ПОЧЕТАК БУНЕ НА ДАХИЈЕ Трећа група
  • 26.
  • 27. "Почетак буне против дахија" је најкрупнији бисер у круни наше епске поезије и представља најпознатију и најзначајнију песму слепог гуслара Филипа Вишњића Историјска основа песме је Први српски устанак и погибија српских кнезова и виђенијих првака које су дахије погубиле у "сечи кнезова". Због насиља, пљачки, убистава 1804. године читава се Србија похајдучила и дигла на устанак. Ток догађаја даје се са обе супротстављене стране – и са српске и са турске. У уводним стиховима песник нам говори о немогућности српског народа да истрпи турски зулум и истиче с једне стране неодлучност српских кнезова да крену у борбу, а с друге непоколебиву одлучност потлачених и обесправљених сељака да пруже отпор суровим освајачима.
  • 28. Филип Вишњић је један од најпознатијих српских гуслара и твораца српских народних пјесама. Филип Вишњић је рођен на Мајевици, у селу Горња Трнова, код Угљевика.
  • 29.
  • 31. * Oбјасните зашто песма почиње помињањем речи чудо? * У преиоду од 1800. до 1806. неке од астрономских појава које се помињу у песми (помрачење Сунца и Месеца и појава комете) заиста су се догодиле.Народни певач све ове појаве сместио је временски у 1804. годину.Објасните зашто. * За какав преступ ће дахије бити кажњени? * Набројте дахије које се спомињу у песми. * Који се празници помињу у песми? * Како се завршава песма?
  • 32. Локализација:Устаничка Србија,београдски пашалук,за време Првог српског устанка Мотиви:буна,храброст,јунаштв о,слога,правда,уједињеност,по нос, сеча,погубљење Тема:Буна за ослобођење,за правду у Србији
  • 33. Целине:1.Жеља за променом власти. 2.Бог шаље поруку Србима да је време за устанак. 3.Турци су очајни,због астрономских појава. 4.Турци су немоћни док су Срби у ''рају''. 5.Одлука за сечу кнезова. 6.Сеча кнезова још више распламсава побуну. 7.Уплашени,Турци беже из градова. 8.''Једва чекам,да се скине б'једа, јер не могуда гледам у њега.''
  • 34. ЈЕЗИЧКО – СТИЛСКА АНАЛИЗА ПЕСМЕ “ПОЧЕТАК БУНЕ НА ДАХИЈЕ”
  • 35. “Мили Боже, чуда великога”! – СТЕРЕОТИПНИ ПОЧЕТАК
  • 36. ”Боже мили! Чуда великога! Кад се ћаше по земљи Србији, По Србији земљи да преврне И да друга постане судија, Ту кнезови нису ради кавзи, Нит’ су ради Турци изјелице, Ал’ је рада сиротиња раја, Која глоба давати не може, Ни трпити Турскога зулума; И ради су Божиј угодници, Јер је крвца из земље проврела, Земан дош’о, ваља војевати, За крст часни крвцу прољевати, Сваки своје да покаје старе...” Песма почиње стилском фигуром која се зове...
  • 38. Које језичко – стилско средство је уптребљено у стиху: …“Небом свеци сташе војевати…” …“У тепсију звезде поваташе.”
  • 39. То стилско средство назива се ПЕРСОНИФИКАЦИЈА.
  • 40.  ...” ’Ваку прву прилику вргоше: Од Трипуна до светога Ђурђа Сваку ноћцу мјесец се ваташе, Да се Србљи на оружје дижу, Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. Другу свеци вргоше прилику: Од Ђурђева до Дмитрова дана Све барјаци крвави идоше Виш’ Србије по небу ведроме, Да се Србљи на оружје дижу, Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. Трећу свеци вргоше прилику: Гром загрми на светога Саву Усред зиме, кад му време није, Сину муња на часне вериге, Потресе се земља од истока, Да се Србљи на оружје дижу, Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше. А четврту вргоше прилику: Виш’ Србије на небу ведроме Увати се сунце у прољеће, У прољеће на светог Трипуна, Један данак три пута се вата, А три пута игра на истоку…”
  • 41. Ово стилско средство назива се: ГРАДАЦИЈА.
  • 42. “Старац Фочо од стотину љета...” Преувеличавање његове старости... То је...
  • 44. “Нек је харац петнаест динари, Нек је харац тридесет динари. Не Износ’те глоба ни пореза, Не износ’те на рају биједа, Не дирајте у њихове цркве…” Понављање истих гласова на почетку стихова назива се...
  • 46. ...”Један данак ТРИ пута се вата…” ...”и из града сви СЕДАМ дахија…” ...”Па од јада свих СЕДАМ дахија…” ...”Старац Фочо од СТОТИНЕ љета…” ...”пак повика све СЕДАМ дахија…” Стилска фигура употребљена у стиховима назива се...
  • 48. ...”Бацише је низ бијелу кулу...” Стлска фигура, често се јавља у епским народним песмама и назива се...
  • 50. Стлска фигура која описује нешто, обично придев. Пример: Боже мили, брижни, невесели, велике дахије, ведро небо... То је...
  • 52. ...”К нама брже, хоџе и ‘ваизи…” …”Турци, браћо, све седам дахије…” …”Дишер море хоџе и ‘ваизи…” Како се зове стилско средство где се ликови обраћају једни другима?
  • 54. ...”Турци, браћо, све седам дахија…” …” Турци, браћо, све седам дахија…” Понављање истих стихова у песми назива се...
  • 56. ...”него паз’те рају ко синови...” …”начетворо ко четири брата...” Ова стилска фигура зове се...
  • 58. ...”Цар умрије а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо...” -разлика између српске и турске војске -разлика између зиме и пролећа Овакво стилско средство назива се...
  • 60. ...”кад устане кука и мотика…” To je…
  • 62. ...”кад устане кука и мотика, биће Турком по Медији мука…”
  • 63. Средство које говори у пренесеном значењу назива се МЕТОНИМИЈА.
  • 64. У песми имамо језичко - стилско средство ОНОМАТОПЕЈУ. Пронађите и објасните.
  • 65. ...”Море, слуге, тамо пашче бац’те, ђе му гавран кости наћи неће...” Ово стилско средство назива се...
  • 67. Шта представља гавран у оваквим песмама?
  • 68. Презентацију радили: - Јелена Станковић  -Никола Цветковић  - Милица Крстић  - Милан Младеновић 