2. Она реч у реченици која врши радњу, која је носилац стања
или узрочник збивања.
Подела:
граматички;
логички.
Граматички субјекат је најчешће у номинативу. Изузетак је
вокатив у народним епским песмама: Умори се, Крањевићу
Марко.
Пример:
Марко је кошаркаш.
Логички субјекат није исказан номинативом него неким
другим падежом. У реченици га препознајемо по смислу,
отуда такав назив.
Пример:
Ивани је купљена хаљина.
3. Предикат означава радњу која се дешава у реченици. Главни
је реченични члан који повезује све друге делове реченице у
једну разумљиву целину.
Подела:
именски;
глаголски.
Именски предикат се састоји од глаголског и именског дела.
Пример: Књиге су биле прашњаве и старе.
Глаголски предикат се састоји од глагола у личном
глаголском облику. Ако се састоји од само једног личног
глаголског облика онда је прост, а ако се састоји од два
глагола, од којих је један непотпун, а другим се допуњује
информација, онда је у питању сложен глаголски предикат.
Примери:
Маријана би уписала балетску школу. (прост)
Ања ће почети да учи италијански језик. (сложен)
4. Објекат је реч која означава предмет над којим субјекат
врши радњу.
Подела:
прави;
неправи.
Прави објекат је увек у акузативу без предлога и добија се
на питања кога, шта? Јавља се искључиво уз прелазне
глаголе.
Пример:
Наташа ће позвати Милана.
Неправи објекат се налази у осталим падежима, са или без
предлога, јавља се уз непрелазне глаголе и добија се на
питања коме, чему, о коме...
Пример:
Ми помажемо мајци.
5. Атрибут стоји уз именицу и ближе је одређује. Може бити једна
реч или скуп речи. Ближе одређује особину, припадност или
количину неке именице. Одговара на питања какав, чији, од чега?
Врсте речи које могу бити атрибути у реченици:
именице;
придеви;
заменице;
бројеви.
Врсте придева:
Конгруентни: слаже се с именицом у роду, броју и падежу. Пример:
чоколадне торте.
Падежни: налази се у неком другом падежу у односу на именицу
коју одређује, са предлогом или без: девојка плаве косе.
Именички: представља именицу која ближе одређује именицу:
река Дрина.
6. Апозиција ближе објашњава именицу уз коју стоји, а
може и да замени именицу уз коју стоји. Није једна
реч, већ увек скуп речи или читава реченица. Од
остатка реченице се одваја зарезом.
Пример:
Ивана, Јеленина сестра, добро игра одбојку.
Апозитив у реченици, за разлику од апозиције
означава неку особину именице коју нарочито
желимо да истакнемо. Најчешће се исказује
придевском синтагмом и увек се слаже са именицом
у роду, броју и падежу.
Пример:
Моја мама, веома уморна, увек има снаге да се поигра
са мном.
7. Изражавају се прилозима и именицама са
предлогом или без.
Подела:
ПОВ - када (данас, јуче, сутра, јутрос, вечерас)
ПОМ – где (овде, онде, туда, свуда, тамо, горе,
доле)
ПОН – како (брзо, споро, аљкаво, гласно, тихо)
ПОУ – зашто, због чега (предлошко-падежне
конструкције: због болести)
ПОЦ – са којим циљем, са којом намером (ради
дружења)
ПОК – колико (много, мало, доста, неколико, још)
ПОД – с ким (са друговима)