1. Кратке народне
Кратке
народне
умотворине
умотворине

2. 1. питалице
2. загонетке
3. брзалице
4. разбрајалице
5. пословице

3. Питалице су састављене од изазовних
питања на која треба оштроумно
одговорити.
Питали ђаци учитеља.
-Који је занат најмучнији на свету?
- Поштена човека и књижевника.
-Шта не може вода однети?
Сенку.
Питао магарац ђака:
- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.

4. Загонетке су кратке умотворине- питања у
којима треба оштроумношћу поронаћи
одгонетку што није увек лако због игре
речима и језичких скривалица.
Највише зна, најмање говори?
(Књига)
Нити га је било, нити ће га бити, а сад је? (Данашњи дан)
Ко је увек сам у кући? (пуж)
Свему свијету један тањир доста. (Сунце)
Бије те, а не видиш га. (ветар)
Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник)
Шта је најбрже на свету? (мисао)

5. Брзалице су вешто састављене да се тешко изговарају.
Брзалице су језичке игре које служе за игру и разоноду.
Подстичу на игру, на такмичење ко ће брже и више пута
изговорити неку брзалицу без грешке. Вешто су
састављене да се тешко изговарају.
Риба риби гризе реп
На врх брда врба мрда.
Јеси ли ти то ту, јеси ли то ту ти, јеси ли ту то ти?
Петар Петру плете плот. Не плети, Петре Петру плот.
Црн јарац црном трну врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.
Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те!
Четири чавчића на чунчићу чучећи ћијучу.

6. Разбрајалице си кратке песмице које
служе за забаву и разоноду.
БУМБАР
Бумбар, делипар,
Сео цар на кантар,
Жарипан, пеливан,
Мерили га
по васдан
Пале па се скљуси
И рече му - ту си.
ЕНЦИ
Енци, менци,
на каменци,
тамо кују
дванаест
деци;
ин, пин,
чарапин,
чараупе,
једи супе
баш ти!
ЈЕДИНАР
Јединар,
дводинар,
триносори,
сараори,
текутице, текутан,
палатан,
праскеле, тут
келе,
десетица.

7. Пословице су кратке изреке о ономе што су људи доживели и сазнали.
У њима су исказани мудрост, поука, схватање живота. Има их о раду
и лењости, правди, истини, мудрости, поштењу, љубави, слободи…
Њихов циљ је да поуче.
Без муке нема науке.
Зло је ко не зна, а учити се не да.
Лепа реч гвоздена врата отвара.
У младости ко не учи, у старости тај се мучи.
Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.
Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
Чини добро – не кај се, чини зло – надај се.
Ко рано рани две среће граби.
Испеци па реци.
Ако желиш некога да упознаш, пусти га да говори.
Боље је не обећати, него реч не одржати.