generacija 1999.

1. 8/1
Песме за лепотане, лепотице, мангупе,
свезналице, добрице, љутице, паметнице...
генерација 1999/2000.

2. О Александру
Тако ми мога бића, Тако ми мога бића,
исписаћу се из „Петлића“! исписаћу се из „Петлића“!
Браним брате, ко од шале, Прерастао сам ту дечју игру.
не требају ми тренерове хвале. Хоћу, брате , у прву лигу!
На голу нема бољег од мене, Понуде стижу са свих страна:
не плашим се никад и немам треме. Црвене звезде, Партизана.
Браним лопте из једанаестерца, Слави својој не видим крај.
из корнера ме лопта мало кеца. Завидиће ми и голман Краљ.
Скачем по боку или по куку, Александре, Александре, буди се,
пружам леву и десну руку. „Петлићи“ твоји зову те.
Испуцавам лопте, За гол већи од два метра
е, то је милина, фали ти 100 и више сантиметара.
научићу томе разредниног сина.

3. О Александру
Крупан делија, плавог ока,
надимак му дали - Цока.
Голубије срце у телу крије,
смехом гласним шамара и бије.
Затресе се тад учионица цела,
и разредна би у смех, ал не би смела.
Озбиљне придике она му даје,
он се смеши, и знају; не хаје.
„И докле тако?“, чуде се стари.
Неки га правдају: „Па још је мали“.
Намигне оком, чуперком затресе...
Да сваку шалу враг не однесе...
Без смеха нема ни здравог детета.
Пуно смеха, коме то још смета?
Смеј се, смеј се, Цоко!
Нек се од смеха тресе и Дунав,
и цела планета.

4. О Вељку
У боксу, кажу, прави сам лаф.
Ал љубав ми није баш јачи фах.
У рингу све ми изгледа лако,
У љубави зло и наопако.
Директ и кроше примам ко од шале.
Кад се заљубим, колена клецају, брале.
У љубави друга правила постоје
Боксерски ударци ту се не броје.
Стрелице љубави када полете
И боксер постаје ко мало дете.
За љубавне нокауте неспреман сам ја.
Школу за љубав ако неко зна,
Нек јави хитно:
За ВЕЉКА
Адреса позната.

5. О Даници
Много волим музику
и за њу све бих дала.
Са виолончелом чувам слику
још кад сам била мала.
Сад сам позната, славна,
сви ме знају кад ме виде.
У друштво сам радо звана, Гледамо се тад без речи уз најлепше звуке.
нисам она које се стиде. Поглед дижем према свима.
Аутограме делим свима, Видим, у аплауз подижу се руке.
очима пуним сјаја. Осетим, музика је у мени,а и у њима.
Осетим срећу у њиховим срцима,
музика нас стално спаја.
У неком од њих ја препознам себе
пре но што сам се винула,
кад сам пуна треме пред наступе
непотребно бринула.

6. О Еми
У џунгли овој од сад владам ЈА.
Гласали сте за мене на последњим изборима.
Немир и нере мора да се зна.
Нова правила одредићу ја:
Нема ту за одморе да делите ужине.
Доста ми је ваше насмејане дружине.
На часу гласно нека се прича,
Да себе не чује чак ни наставница.
Док се неки свађају, други да гледају.
Ако се побију, нећу да се предају.
Од сад они најгори за мене су најбољи
За добрице, паметнице спремила сам посластице:
Да шапућу стално и уче за друге,
Да се на буне и не чуде.
Домаће задатке лењих да решавају,
Што да се код куће они умарају.
Ако треба и редаре заменићу у чуваре
И на крају молићу наставнике:
Јединице претворите у петице.
Ако ме не слушате, добићете сви поене казнене,
А поврх свега, казаћу вас код разредне.

7. О Зорану
Доста ми је туђе бриге! Ал кад ме савлада сан,
Одбацићу нове књиге! када падне мрак
Тако ми, деснице руке, и нестане светла зрак,
отићи ћу у хајдуке! кад ме зебе око струка,
По гори слободан, фалиће ми мамина рука.
једем само кад сам гладан. Да ми све по жељи спрема,
Учим се јунаштву, да замисли што се нема,
Худовом стрељаштву. да од снова плете приче
Развијам снагу и мишиће, што на бајку личе.
то тражи моје биће. Па кад боље размислим,
Да учим, никоме не тера, дође ми да одбацим
лутам без циља и смера. јунаштвои све те трице
Ловим, трчим цели дан... због мамине гибанице.

8. О Јелени
Свађа и љутња never
Јована и Јелена BFF
У добру и злу tugether
Јована и Јелена BFF
За друга све ever
Јована и Јелена BFF
И на југ и на север
Јована и Јелена BFF

9. О Јовани
Јована у свом оку има прегршт звезда,
зато нас тако умилно гледа.
Речју, милозвучјем, од самих акорда саткана,
позива нас на чаролију у бајкама.
Покрети су лаки, она их добро зна,
и већ смо на балу под маскама.
Са њом је све ко у причи,
Јована с круном на принцезу личи.
И дворац , и принц, и музика,
све се сјајно уклапа.
Плесало се дуго, до касних сати.
А кад више нисмо могли,
Јована је остала, а ми побегли.

10. О Катарини
Најмлађа је од сестара,
покупила много дара.
На једну је речита,
а на другу способна,
скромна, нежна, паметна.
Свакој сам предавла.
Она се издваја
по успеху и доброти,
окретности и лепоти.
Другарице има,
јасно је то свима.
Од једне се не одваја,
Погађате: то је - Марија.
И кад ћуте и кад разговарају,
истих су снова и кад спавају.
То је једна цура фина,
име јој је КАТАРИНА.

11. О Лазару
Што да учим, да се мучим?
Учење је бреме, а губи се време.
Одвлачи од игара, а уме да смара.
Фудбалу је претња, а слободи сметња.
Без књиге су мање бриге.
Још и ако сунце сија
Фудбал само мени прија.
А када је хладан дан,
Компу сам ја предан.
Коме још није сан
Да игра ко Диего Форлан.
Врлодобар или довољан
Нећу више, јер сам скроман.
И кад све на папир ставим,
Учићу кад остарим.

12. О Луки
Коме лука није стварао мука?
Наставници, родитељи, педагози
Сложни су у свему:
Помозимо њему!
На часу нек прича, у чему је фрка.
Разумите наставници и таквог ученика.
Кад упада у реч другом, па то вам је фазон.
Не похађа ваљда школу за бон – тон.
Кад одбија сарадњу, на часу се љути,
Живахно је дете, само болестан ћути.
А кад плане за ситницу,
Окривите наставницу.
С њиме мора само лепо,
Без грубих речи и без буке.
Схватиће кад буде родитељ
Какве нам је задавао муке.

13. О Марији
За енглески има дар
У погледу је њена чар
На ФБ – у активна
Никад није пасивна
За спикерку створена
Музикална, вољена…
Миљеница нас свију
LIKE за Марију.

14. О Милици
Кад бих ћерку имала, ,
звала би се Милица.
Очи би јој биле тамне
и снене, баш како твоје.
И руке дуге, меке,
а речи благе...
И српски би, наравно, волела,
и Читалачке дневнике водила...
Стварност је другачија:
Мој свет су Марко и Лука.
Поред мојих синова
и Милица из 8/1
подсети ме на мој сан.

15. О Милици Бојковић
Пред проблемом застане,
храброст јој понестане.
Како даље, сто му мука?
Зар томоже дечја рука?
Рад ликовни да поправи,
нову темуда састави,
тест са грешком исправи...
Обавезе нижу се,
а дан све је краћи .
Хоће ли све стићи
и са мртве тачке маћи?
За контролнида је спремна,
из физике проверена,
немакарта завршена...
За бој овај није спремна,
сметњајој је увек - трема.
Не помажутада ученички трикови.
Ко с лакоћом све то може?
Ко су ти ликови?
Е, видеће сви,
и другарица њена
кад употреби снагу свог презимена.

16. О Милошу
Нисам зао, ни лош,
име ми је Милош.
Ни најгори , ни најбољи, увек у средини.
Што да се издвајам и будем једини?
Кад бих више учио, далеко бих догурао.
Шта би се тад десило, страх ме и да помислим.
Овако сам уљуљкан у сигурној средини.
Циљеви се мамини не поклапају са мојим.
Зашто да жудим за успесима бољим?
Све је лакше у средини, без буре и оркана,
опуштен у тој милини сред животног океана.
Што да имам петице, па то може свако.
Шта кад их покварим?
Мислите, било би ми лако.
До четворке догурам без учења и без муке.
Чувам се увек штреберске бруке.
Уживам у тој милини,
У средини, у средини.

17. О МилошуТасићу
Где год да га бациш, тај ће се снаћи
Пред страшним он неће умаћи
Никада крив, увек у праву
По том је стекао своју славу
Зврчке, згоде, смицалице, трикови
Знају само важни ликови
Зато је први, па макар отпозади
И то неко мора, шта да се ради.
Ал широко срце Мифа има
И љубав за извоз ка свим друговима.

18. О Нади
Стрпљењу се учила док је нежне
биљке чекала да порасту.
Доброти се учила док је другу задатке решавала.
Храбрости се учила док је бубице
с ружа од трња спасавала.
И никад није стрепела,
нити се предавала,
нада је спасавала.
Нада у бољи успех.
Нада за лепши дан.
Нада за миран сан.
Нада за боље сутра.
Нада за плава јутра.
Зато јој је и такво име.

19. О Наталији
Математика, одбојка,
одбојка, математика,
ма, све се може,
постоји логика.
На терену где је друг до друга
употреби снагу можданих вијуга.
Поене збраја ко од шале,
за победу види колико су дале.
Смицалице, замке математика има,
ал све то дели по сетовима:
У првом увек мучи се много,
у другом проверу врши строгу,
у трећем победа је њена,
тек кад је у три добијена.
На терену јој прецизност помаже,
у математици ведар дух не одмаже.
У једном од њих сунце ће да засија,
наша нада, Ристић Наталија.

20. О Николи Јевремовићу
Иницијали: Н.Ј.
Хороскопски знак: ЛАВ
Омиљена боја: ПЛАВА
Воли музику и да спава.
Свим јединицама на знање:
ОВАЈ ЛИК ЈЕ БЕЗ МАНЕ.
Нека ми се што пре доведе,
хоћу га у елитне одреде.
Знам једно место,
ту ће бити предан,
код разредне Јелене,
одељење 8/1.

21. О Николи Лазићу
Растао је, растао, из дана у дан,
да оствари свој и мамин сан.
Још у стомаку знала је мајка
да му је омиљени спорт кошарка,
а десница снажна и јака.
Од свих у разреду за главу виши,
ваљда се пуно играо на киши.
Од дечије мице до прве трице
низале се у дневнику све саме петице.
Па је тако уз покупљена знања
најбољи постао из слободних бацања.
Нек му се спортска срећа увек смеши.
Кад затреба тиму, тад да не греши.
Кад постане славан да се не уобрази,
другарство ово да не погази.
И Дивцу славном треба подршка јака
од мајке, навијача и ортака.

22. О Нилоли Милановићу
Нико као Никола
Нико, нико, Нико – ла – ла
И нико и никад.
И усмерен и одмерен,
Учтив и проверен.
Нико као Никола
Нико, нико, Нико – ла – ла
И нико и никад.
Наука му иде лако,
Информатика итекако.
К знању стреми јако.
О, то не може баш свако.
Лето и веслање воли жарко.
А тек без друштва било би му
у животу зло и наопако.
Нико као Никола
Нико, нико, Нико – ла – ла
И нико и никад

23. О Николи Петровићу
Открићу вам свима: Ко ме таквог није пробо,
Мучи ме висина. изазивам на ФБ двобој.
Једна плава и висока А ти, плавоока, зажалићеш једном,
гледа ме испод ока. сви други биће ти сића,
Да јој приђем, нисам будала, кад дођеш код мене
нека лепо, хвала. У ШОУ НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА
Зато на ФБ качим слике луде.
Шта ме брига, па нека се чуде.
За коментар свима нађем праву реч.
Од свега направим занимљив скеч.
Хумор ми је јача страна,
а шала ми пети кец.
Ту се изјава не стидим
и не плашим као зец.

24. О Радомиру
Партизан му перјаница,
навијачка узданица.
Рад му мио,
јер је ведар, чио.
Учење му јача страна,
јер навија за Партизана.
Школа и фудбал кад се споје,
небитно пред битним, не иду у двоје.
Са српским је он у рату давно,
а презиме Пекић, књижевно му, славно.
Уз ведрину, ко дланом о руке,
решиће Радомир и те српске муке.

25. О сестрама Константиновић
Две сестре у клупи седе.
Да се раздвоје, таман посла, одмах се једе.
Маштања, снове деле
Откад су заједно селе.
Једна уз другу у добру и злу.
Куд Драгана крене и Ната је ту.
На одмору, часу, при свакој згоди
Брину једна о другој.
Не дај боже, да се нешто догоди!
Болести заједно прележале.
Задатке узајамно решавале.
Дај боже, заједно се и удавале
И све нас у сватове звале.

26. О Стефану
Име му је славно, а Стефа га звали.
Онда је узвикнуо: „Доста је!
Више нисам мали!
Хоће у ред храбрих да стане,
свакоме у очи да погледа без страха и мане.
Нежност и пажња само су за бебе.
Од сад ће мислити само на себе.
Нек се љути ко год хоће,
пред њим је живот и рајско воће.
Напред продужи, имаш подршку јаку,
Породицу своју, узданицу себи,
ђаку, човеку, јунаку.

27. О Милици Шутовић
number one
Шута по градиву никад не лута.
Непознанице за њу не постоје.
Петице у дневнику више се не броје.
Наша дика, милог лика.
РЕЦЕПТ: Торта а ла Милица
Основа: Много стрпљења и рада помешати. Крчкати и проверавати да знање не испари.
Додати радозналост, пажљивост и прегршт питања.
Фил: Смерност, доброта, саосећање... Додавати их неограничено.
Глазура: Младост, осмех и лепота.
Служити је сваког дана, јер је сви воле и свима прија.