1. ДАНИЛО КИШ
РАНИ ЈАДИ
СНЕЖАНА КЛЕПИЋ
СОМБОР

3. КЊИГА ЗА ДЕЦУ И
ОСЕТЉИВЕ

4. Биографија
22.фебруара 1935.
године у Суботици је
рођен Данило Киш.
Отац му је био
Едуард Киш (до 13.
године Едуард Кохн)
мађарски Јеврејин, а
мајка Милица
(рођена Драгичевић)
Црногорка.

5. 1937. године
породица Киш
сели се у Нови Сад

6. 1939. године крштен је у Успенској
цркви у Новом Саду у време
доношења антијеврејских закона у
Мађарској
1941. године почиње рат
1942. године убијене су стотине
војвођанских Срба и Јевреја
Кишов отац остаје жив захваљујући
“чуду”

7. 1942. године
породица Киш
се сели
у Мађарску

8. 1944. године
Едуард Киш је са
већином својих
рођака одведен у
Аушвиц одакле се
нико од њих неће
вратити

9. Едуард Киш био је виши инспектор
државних железница, писац Кондуктера
– југословенског реда вожње
железничког, аутобуског, бродског и
авионског саобраћаја

10. 1947. године Милица Киш
са својом децом
Даницом и
Данилом
репатрирана је
на Цетиње

11. 1951. године умрла
је Милица Киш. “…
после смрти моје
мајке ја више не
верујем у бога. Ако
неко као што је моја
мајка мора да пати
толико много и
толико дуго, то је
доказ да Бога нема.”

12. 1954. године
завршава
средњу школу
на Цетињу

13. Уписује се
на Филозофски факултет
у Београду

14. 1957. постаје члан редакције Видика
1958. је дипломирао као први студент на
катедри за Историју светске
књижевности са теоријом књижевности
1959. први пут напушта земљу
1960. завршава постдипломске студије
1961. је у војсци
1962. објављени су “Мансарда” и
“Псалам 44”

15. Од 1962-64.
борави у
Стразбуру као
лектор за српски
језик

16. 1963. је током
селидбе
изгубљено писмо
Едуарда Киша
(Велико
завештање)
1965. објављен је
роман “Башта,
пепео”, довршио
је “Ране јаде”

17. Две године ради
као драматург у
Атељеу 212
1967. је
пронађено Велико
завештање
1969. објављени
су “Рани јади”

18. 1972. објављен је “Пешчаник”
Објављена је књига есеја “Поетика”
1973. добија Нинову награду
Од 1973-76. ради као лектор за српскохрватски
језик на Универзитету у Бордоу

19. 1974. објављује “По-етику”
1976. објављује збирку прича “Гробница за
Бориса Давидовича”
1977. добија награду Иван Горан Ковачић

20. 1978.објављује полемичку књигу
“Час анатомије “ у којој одбацује
оптужбе на рачун “Гробнице”
1979. добија награду Железаре
Сисак за “Час анатомије”

21. 1979. одлази у
добровољно
изгнанство у
Париз
До 1983. предаје
српскохрватски
језик у Лилу
Воли толеранцију
Париза

22. 1980. прима у Ници награду за
целокупан књижевни рад
1983. објављује “Ноћ и маглу” “Homo
poeticus” и “Енциклопедију мртвих”
1984. добија Андрићеву награду
1986. добија награду Скендер Куленовић
и француски орден Витез уметности и
књижевности
1987. добија Седмојулску награду
1988. изабран је за дописног члана
САНУ

23. 15. октобра у Паризу умро је
Данило Киш
Сахрањен је у Београду по
православном обреду. Пекић је тих
дана записао: “У последњим, за
живе видљивим, часовима верни је
пријатељ упитао Данила боли ли га
шта. –Да! Живот.”

25. Рани јади
РОМАН?
ЗБИРКА ПРИПОВЕДАКА?

26. С ЈЕСЕНИ, КАДА ПОЧНУ
ВЕТРОВИ
МОТИВ ПРОЛАЗНОСТИ
МОТИВ ЗВЕЗДЕ
МОТИВ СМРТИ
МОТИВ МИРИСА

27. Кестенови немају своје
успомене

28. Али, ово је ипак нека чудна
игра.(Игра)

29. Стајао сам по страни, као
праведник, поштеђен
освете. (Погром)

30. “Мама, ја сам се упишкио…
А после кад се осушим и када
будем седео на свом месту,
поново ћу задобити свој ореол
првака у разреду
и седећу с том круном, мудра
држања као сова, док ће госпођа
Риго читати најбољи задатак (мој)
…

31. “Ана, запамти то једном заувек.
Када се неком држи подокница,
онда треба запалити шибицу.
То је знак отмене пажње.”
Шта издваја ову причу од
осталих?

32. Тако изгледа ливада, пуста
јесења ливада после
вашара…
“Закуни се да нећеш рећи
ником.”

33. Анди се, изгледа, неће никада
више вратити.
У то време још нисам, ни
помишљао да ћу икада писати
приче, али сам помислио: “Господе
како сам немоћан пред овим
цвећем.”
“Анди, остани после часа…”

34. Прича о печуркама
Мачке
Крушке
Коњи
Човек који је долазио издалека

35. НЕДОСТАЈЕ ЛИ АНДИЈУ ОТАЦ?

36. “Улазимо у воз са својим смешним
пртљагом, вучемо са собом чергу свога
луталаштва, жалосну прћију мог
детињства.”
“Јер без свега тога, без тих рукописа и
без тих фотографија, ја бих данас
зацело био уверен да све то није
постојало, да је све то једна накнадна,
сањана прича, коју сам измислио себи
за утеху.”

37. “Не верујем да је мојој мајци могла да
измакне грозна чињеница које ја тада
још нисам био свестан: да су те перине
испуњене лажним гушчијим перјем, само
наставак, можда последње поглавље,
оне луталачке,ахасверске историје коју
је започео мој отац, заправо његови
преци,трговци гушчијим перјем, а који су
доспели ту негде из далеког мрака
историје – тешко, наследно бреме које
смо ми још једнако вукли, бесмислено.”

38. “Јасно вам је: ту је
потребна самоћа.”

39. НА ЧЕМУ ЈЕ ЗАСНОВАНО
ПРИПОВЕДАЊЕ?
КО ЈЕ ЈУНАК ДЕЛА?
ШТА ЈЕ У ДЕЛУ У ПРВОМ ПЛАНУ?
ОТКУДА ТОЛИКА ЛИРИЧНОСТ?
АКО ЈЕ ЖИВОТ “ГОРКИ ТАЛОГ
ИСКУСТВА” ИМА ЛИ СМИСЛА
ЖИВЕТИ?

40. Ране јаде чини низ од 19 прозних целина
различите дужине и различите приповедне
технике. Неке од њих (Игра, Коњи…) написане
су као згуснуте приповетке, неке су
меланхолично осенчени прозори (С јесени…
Ливада у јесен…), неке су састављене од
чистих реминисценција (Улица дивљих
кестенова, Серенада за Ану…) неке су у језику
прозе заустављене слике (Крушке, Погром…), а
оне најдуже затварају књигу (Из баршунастог
албума, Дечак и пас…)

41. Формалну разноликост прича из Раних
јада обједињује исти приповедачки глас,
односно лирска елементарност његове
нарације. Приче се тако могу читати на
различите начине: као песме, као
фрагментинеке веће прозне форме,а
увек као документи једног колико
стварног, толико и имагинарног
детињства које је проживљено у истој
мери у којој је и одсањано.

42. Породични циклус чине:
Рани јади
Башта, пепео и
Пешчаник