SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo

SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)

•
•
Sloboda za životinje
Sloboda za životinje

Iz Impresum-a: ... Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“ osnovano je na osnivačkoj skupštini 25.4.2003. u Beogradu. Osnivanju je prethodio dolazak poznatog borca za prava životinja dr Christian Sailer-a. Ovaj doktor filozofije i prava, inače glavni tužilac međunarodnog suda za prava životinja u Ženevi je na poziv profesora, na Pravnom fakultetu u Beogradu u okviru kluba Forum Romanum održao predavanje: “Ustavno pravo za životinje?“. Tako je definicija ustavnog člana kojom se garantuje životinjama pravo na život u skladu sa svojom vrstom došla u Srbiju. Na poziv “Univerzalnog života” par dana kasnije on je predstavio i knjigu u SKC-u pod nazivom „Životinje se žale - prorok optužuje“ Ova izuzetna knjiga, bavi se uzrocima nastanka odnosa naše civilizacije koja sebe naziva hrišćanskom, prema životinjama kao stvorenjima bez osećaja i duše i odgovarajućim posledicama takvog odnosa. Mnoge prisutne je to predavanje pokrenulo da se angažuju. I tako je u Srbiji osnovano i prvo udruženje sa jasnim programom i idejom liberalizacije ili potpunog oslobađanja svih životinja.

Regierungs- und gemeinnützige Organisationen
1 von 48
Downloaden Sie, um offline zu lesen
Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života Sloboda za životinje Sloboda za životinje Klimatske promene - pitanje opstanka: Aktivizam: Šta je sve neophodno našem organizmu: Da li će vegetarijanci spasiti svet? Eksperimenti na životinjama - najveći od svih zločina Ukinimo životinjske tačke u cirkusima Abeceda vitamina i zdrave ishrane Portret Poja -Prijateljstvo sa slonovima
Dragi čitaoci, Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, gledano kroz naš odnos prema prirodi, životinjama, pa i društvu u celini, nalaže nam da kao odgovorni i zreli ljudi trebamo biti upoznati sa stvarnim stanjem koje vlada oko nas. Zato smo uz pomoć grada Beograda i redakcije lista »Zdrav život« izdali ovaj časopis-dvo- broj, da bi upoznali što veći broj čitalaca sa stanjem u kome se nalazimo. Mislimo da su teme u časopisu veoma važne i tiču se svih nas. Te oblasti našeg života su toliko aktuelne, da će svako od nas veoma brzo morati da donosi neke bitne lične odluke, koje će umnogome da utiču na njegovu budućnost. I ne samo njegovu, već i budućnost njegovih bližnjih, porodice, društva u celini, pa i svih nas na Zemlji. O ovim temama se baš mnogo i ne piše u štampi. To nisu lake teme, ni vesele, nego su češće opore i teške. Ali se ne mogu zaobići! Ne možemo ih odgurnuti od sebe, jer one mnogo utiču na naš život, a opredeljuju i našu budućnost. Budemo li ih i sada lakonski zaobišli, kao što smo to do sada činili, ne rešavajući ih, može nam se desiti da u budućnosti nećemo ništa ni trebati da rešavamo – ostaćemo bez ikakvih izbora i mogućnosti! Osećaj odgovornosti prema deci, životinjama, prirodi, prema životu uopšte, to nam ne dozvoljava... Planiramo da u decembru 2008. godine izdamo i drugi časopis - dvobroj 3/4 i tu nam je potrebna Vaša pomoć! Pomozite nam svojim prilogom, članarinom ili do- nacijom da izdamo i naredni časopis. Svaki Vaš prilog nam je dobrodošao. Unapred Vam se zahvaljujemo! Redakcija. Udruženje „Sloboda za životinje“, Cvijićeva 62, 11000 Beograd br.žiro-računa: 355 - 1050086 - 42 Svi članovi Udruženja Sloboda za životnje, koji su ili koji će uplatiti godišnju članarine od 1.000 din, dobijaju oba dvobroja časopisa besplatno na kućnu adresu.
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3 Sadržaj časopisa: Vesti iz Udruženja Sloboda za životinje 4 Globalno zagrevanje. Stočarska proizvodnja kao jedan od glavnih krivaca za ovakvo stanje. Vegetarijanstvo kao deo rešenja 6 Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti? 8 Miran protest protiv životinja u cirkusima 10 Posetili smo Amora 11 Svetski dan borbe protiv eksperimenata nad životinjama 12 Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji Posetili smo lipicanere u Lipiku 13 Antilovni protest ispred Narodne skupštine 14 Eksperimenti nad životinjama - najveći od svih zločina 15 Prava istina o eksperimentima nad životinjama 18 Priča o Rumenki 19 Poja. Prijateljstvo sa slonovima 20 Srne Jana i Lana vraćene u prirodu 30 Zadužbina Gabriele 31 Lisica. Za i protiv? 32 Predstavljanje knjige »Večna Treblinka« 33 Osam prehrambenih laži 36 U kojim uslovima žive i pate životinje na farmama život. sa krznom 38 Da li nas mleko čini mlitavim? 40 Mleko kao hrana - da ili ne? 42 Abeceda vitamina i ostalog 44 Pozdravljam Vas, dragi čitaoci, Pred Vama je najnoviji časopis-dvobroj (br. 2/3), Udruže- nja „Sloboda za životinje“. Mi mislimo da je ovakav časopis potreban u Srbiji, i da je to dobar način da svoje članove, ljude koji rade na odgovornim poslovima zaštite životinja i ekologije, kao i sve druge mlade i stare slobodnomisleće ljude, upozna- mo sa stanjem u kome se mi svi nalazimo, sa odlukama koje moramo da donesemo zarad naše budućnosti. A to stanje za- brinjava i neće se promeniti samo od sebe. Mi stanovnici ovog društva, ove planete, moramo znati kakvo je zaista stanje naše okoline, a to je i osnovni zadatak ovog časopisa. Svako snosi svoj deo odgovornosti i to nas tera da učinimo prve korake u smislu poboljšanja. Pa o čemu onda pišemo u ovom časopisu? Pišemo o svemu onome o čemu drugi ne pišu, ili tek ponegde stidljivo nešto natuknu. Pišemo o onome što traži naš napor da se i mi promenimo kako bismo promenili svoju okolinu, o promeni našeg odnosa prema prirodi, životinjama, drugim ljudima, pa i Zemlji u celini. Pišemo o nastupajućim promenama klime na Zemlji i o našem predlogu kako da se ove promene uspore; pišemo o akcijama našeg Udruženja na zaštiti životinja, o različitim pristupima ži- votinjama – o onima koje se eksploatišu kroz masovni uzgoj i u skrivenim laboratorijama, kao i o onima koje volimo. Imamo i lep članak o devojčici Poji i njenom prijateljstvu sa slonovima, sa puno lepih slika. Predstavljamo i jednu zna- čajnu knjigu - „Večna Treblinka“, Čarlsa Patersona, o našem beskrupuloznom odnosu prema životinjama, o uzrocima koji su do toga doveli, i o refleksiji tog odnosa na ljude drugačije lod nas. U ovom časopisu pišemo i o brutalnim eksperimenti- ma koji se izvode na životinjama, a čiji se rezultati uopšte ne mogu sa sigurnošću primeniti na ljude. Udruženje Sloboda za životinje propagira vegetarijanstvo, mi ne jedemo meso - jer su životinje naši prijatelji, u časopisu se nalaze i preporuke stručnjaka šta da jedemo da bi se naše telo snabdelo svim potrebnim materijama. Podsećamo ljude i na osam prehrambenih laži u vezi jedenja mesa. Otvorili smo i temu - da li je za ljude korisno da piju kravlje mleko, kakvi su efekti toga i da li nam je kravlje mleko uopšte potrebno? Nadam se da će Vam se časopis svideti, da ćete u nje- mu naći nešto interesantno.Ali pre svega se nadamo da ćete se zamisliti nad nekom od tema i članaka, i da ćete i Vi lično preduzeti neke korake ka promeni stanja - za početak u Vašoj okolini. Napred! Glavni urednik Dragoslav Milovanović SLOBODA ZA ŽIVOTINJE revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života broj 2/3, avgust 2008 I Z D A J E : Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje« Cvijićeva 62, 11000 Beograd u saradnji sa listom »Zdrav život« iz Beograda Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.org e-mail: info@sloboda-za-zivotinje.org Predsednica: Snežana Milovanović UREDNIŠTVO gl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav Milovanović, Lektura i korektura: Predrag Stanojev, Tehnička priprema: Dragoslav Milovanović, Uredništvo: Predrag Stanojev, Katica Spasić, Snežana Milovanović, Zoran Mikan Časopis je besplatan! Štampa: »AMD sistem« Beograd Časopis je štampan većim delom od sredstava koje je Udruženje »Sloboda za životinje« dobilo na konkursu od Grada Beograda, Komisije za finansiranje projekata NVO u 2007.g. ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinje COBISS.SR-ID 136007180 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074 NAJNOVIJE VESTI Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje« Izgled raja za životinje Članovi udruženja »Sloboda za životinje« su u toku 2007. i 2008. godine više puta posetili Zemlju Mira - Gabrijelinu zadužbinu - područje u Nemačkoj u okolini grada Virzburga, u kojem ljudi uče da žive u miru i harmoniji sa životinjama i prirodom. Isto tako, i životinje tamo uče da žive u harmoniji sa drugim životinjama i ljudima. A kako to sve izgleda u praksi? Da li je uopšte moguće ostvariti nov odnos iz- među ljudi i životinja posle vekova ljudske dominacije? Da li životinje pamte, znaju li šta smo im vekovima radili? Kako se prema ljudima ponašaju mladunci životinja koji su rođeni na Zemlji Mira? Više o sve- mu ovome saznaćete na 31. strani. Organizovali smo vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji Udruženje »Sloboda za zivotinje« je u subotu,10.05.2008.god. orga- nizovalo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Ciganlije. Vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji je održan pod motom: »Živo- tinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje«. Proveli smo jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje razvija saosećanje prema bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi! Volite životinje - nemojte ih jesti, i slične citate iz naše brošure »Šta su rekli veliki umovi o jedenju mesa i o lovu«, mogli su se čuti preko megafona u toku ručka i druženja! Održan protest više organizacija protiv korišćenja životinja u cirkusima u Srbiji Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Ne- formalna grupa artista i žonglera i Nezavisni aktivisti za prava ži- votinja Srbije, održali su zajedno, dana 15.juna.2008.god. miran protest protiv korišćenja životinja u cirkusima, pod motom »Zatvorite cirkuse sa životinjama« Protest je održan pored šatre cirkusa ''KORONA'' na zemunskom keju, kod bivšeg hotela ''Jugoslavija'' i trajao je od 17 do 20 h. Zahtevali smo i donošenje Gradske odluke kojom će se zabraniti cir- kusi sa zivotinjskim tačkama u Srbiji, i donošenje Zakona o zaštiti životinja u kome će biti definisan član koji se odnosi na zabranu cirkusa sa tačkama u kojima učestvuju životinje. Održali smo protest u Novom Sadu protiv eksperimenata nad životinjama Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata nad životinjama, udruženje »Sloboda za životinje« je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, dana 24.4.2008.god. održalo protest protiv eksperimenata nad životinjama, na prostoru po- red Katoličke crkve u Novom Sadu. Oko trideset aktivista organizovalo je program za prolaznike u kojem su prikazane patnje životinja tokom izvođenja eksperimenata nad njima. Tokom protesta, aktivisti su držali u rukama potresne slike sa eksperimenata.Tokom celog protesta su pre- ko megafona uzvikivane parole i poruke protiv mučenja životinja i ot- krivani su potresni detalji sa eksperimenata, a na kraju je održan kratki perfomans pod nazivom »seciranje životinja«. Tokom protesta prola- znicima je podeljeno preko 1000 letaka i časopisa. 4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
Kako možete da pomognete životinjama? Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da promenimo! Pristupni formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« se nalazi na ovoj strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu. Udruženje »Sloboda za životinje« je neprofitna organizacija koja se finansira isključivo od članarina i priloga ljubitelja životinja. Članarina za jednu godinu iznosi 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u spasavanju životinja i brzom reagovanju kada je potrebna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355 - 1050086 - 42 Ukoliko želite da postanete aktivni član Udruženja Sloboda za životinje potrebno je da... ... se prijavite ili preko sajta ili preko gore postavljenog formulara ...za mladje od 15 godina roditelji popune pri- javni formular ...uplatite godišnju članarinu od 1000 din ili mesečno članarinu od 100 din Popunjen formular pošaljite na Sloboda za životinje Cvijićeva 62 11000 Beograd : date predloge i sugestije kako svojim talentima i umećima možete doprineti ostvari- vanju ciljeva Udruženja ...se upoznate sa Statutom Udruženja koga možete naći na sajtu www.sloboda-za-zivotinje.org
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 Klimatske premene: šta možemo uraditi? Globalno zagrevanje Stočarska proizvodnja kao jedan od glavnih krivaca za ovo stanje Vegetarijanstvo kao deo rešenja Metan ima efekat zagrevanja koji je 23 puta veći nego kod ugljen-dioksida, a efekat azot-oksida je 296 puta veći. Na planeti po- stoji 1,5 milijardi goveda i bivola, i 1,7 milijardi ovaca i koza. Njihov broj se ubrzano povećava, posebno u zemljama u razvoju. Očekuje se da će se ukupna proizvodnja mesa udvostručiti između 2001. i 2050. godine. Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisi- ju 1,5 tona ugljen-dioksida godišnje, prema rezultatima istraživanja Univerziteta u Čikagu. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisi- ju CO2- gasa za samo jednu tonu...« – Ovo je samo jedna od 51 stav- ke o tome kako pojedinci mogu doprineti smanjenju efekta globalnog zagrevanja, objavljeno u magazinu Tajm (Time), u tekstu »Vodič za preživljavanje kroz globalno zagrevanje« »Stočarska proizvodnja se javlja kao jedan od dva ili tri naj- značajnija faktora koja doprinose nekim od najozbiljnijih ekoloških problema, od lokalnih do globalnih razmera. Zaključci predstavljeni u ovom izveštaju sugerišu da je potrebno skoncentrisati se na iznala- ženje pogodnih modela za rešavanje problema degradacije zemljišta, klimatskih promena, zagađenja vazduha, nedostatka vode i njenog za- gađivanja i degradacije biodiverziteta, a sve u vezi sa stočarskom proi- zvodnjom. Uticaj stočarske proizvodnje na ekološke probleme, kao i njen doprinos rešavanju istih, takođe je veoma značajan. Sa porastom svetske populacije i rastom prihoda, zajedno sa promenama u načinu is- hrane, ubrzano raste i potražnja za proizvodima stočarske proizvodnje, dok globalizacija intenzivira razmenu stočarskih proizvoda. Predviđa se da će se svetska proizvodnja mesa udvostručiti - sa 229 miliona tona na 465 miliona tona u 2050-oj godini, dok će proizvodnja mleka pora- sti sa 580 na 1043 miliona tona. Ekološki uticaj po jedinici stočarske proizvodnje mora biti umanjen za polovinu, da bi se nivo štete sveo na sadašnji nivo. Sektor stočarske proizvodnje se pokazao kao najveći antro- pogeni korisnik zemljišta. Ukupna površina zemljišta koje se koristi za napasanje stoke iznosi 26% od ukupne svetske kopnene površine, ne računajući zemljište pod ledom. Uz to, 33% od ukupnih svetskih ora- ničnih površina koristi se za proizvodnju krmnog bilja. Sve u svemu, stočarska proizvodnja koristi 70% ukupnog svetskog poljoprivrednog zemljista i 30% ukupne kopnene površine. * GWP je ponderisan faktor koji omogućava poređenje uticaja 1 kg bilo kog gasa staklene bašte na globalno zagrevanje i uticaja 1 kg CO2, pri čemu je vrednost CO2 jednaka jedan (prim. prev.). Ekspanzija stočarske proizvodnje je ključni faktor za defore- staciju, posebno u Latinskoj Americi, gde je stopa krčenja šuma naj- veća - 70% površina koje su nekada bile pod šumom Amazona su sada pašnjaci, a proizvodnja krmnog bilja zauzima veliku većinu ostatka ze- mljišta. Oko 20% svetskih pašnjaka (prirodnih i veštačkih), od kojih je 73% prirodnih pašnjaka u područjima sa suvom klimom, uništeno je u izvesnoj meri, uglavnom zbog prekomernog napasanja, gaženja i erozi- je, nastalih delovanjem stoke. Pogotovo zemljišta u suvoj klimi su pod uticajem ovih faktora, jer stočarska proizvodnja je veoma često jedini izvor prihoda za stanovištvo tih krajeva. Sa porastom temperature i porastom nivoa okeana, usled to- pljenja ledenih vrhova planina i glečera, menjanjem tokova morskih struja i vremenskih prilika, klimatske promene su postale najozbiljniji izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava. Uticaj stočarskog sek- tora je veliki, jer on ima udeo od 18% u emisiji “gasova staklene bašte” merenog u CO2-ekvivalentima. Ovo je veći udeo od onoga koji je po- sledica drumskog saobraćaja. Gajenje stoke je uzrok nastanka nekih gasova sa mnogo većim potencijalom za zagrevanje atmosfere. Ono emituje 37% od uku- pnog antropogenog metana koji ima 23 puta veći potencijal globalnog zagrevanja ( global warming potential - GWP). Većina tog metana je nastala tokom varenja hrane kod preživara. Stočarska proizvodnja je odgovorna za emisiju 65% antropogenog azot-monoksida (N2O) čiji je GWP 296, uglavnom poreklom iz stajskog đubriva. Gajenje stoke je ta- kođe odgovoro za skoro dve trećine (64%) emisije antropogenog amo- nijaka, koji značajno doprinosi pojavama kiselih kiša i zakiseljavanju ekosistema Svet se kreće ka oskudici i smanjenju količine pijaće vode. Očekuje se da će do 2025. godine 64% svetske populacije živeti u po- dručjima u kojima je količina pijaće vode nedovoljna. Stočarstvo je ključni faktor u povečanju korišćenja vode za piće i odgovorno je za preko 8% vode koju ljudi koriste u svetu, uglav- nom za navodnjavanje krmnog bilja. Ono je jedan od najvećih zagađi- vača vode, i doprinosi pojavi “mrtvih” zona u priobalnim područjima, degradaciji koralnih grebena, pojavi zdravstvenih problema kod ljudi, pojavi bakterija otpornih na antibiotike, a stvara i mnoge druge pro- bleme. Glavni izvori zagađivanja su stajsko đubrivo i osoka (tečno đu- brivo), antibiotici i hormoni, hemikalije iz kožara, veštačka đubriva i pesticidi koji se koriste u proizvodnji krmnog bilja, kao i sedimenti iz erodiranih pašnjaka. Brojke nisu dostupne na svetskom nivou, jedino se zna za SAD, koje su četvrta po veličini kopnena površina u svetu, da je stočarska proizvodnja odgovorna za 55% erozije, 37% pesticida koji se koriste u proizvodnji, 50% antibiotika i trećinu azota i fosfora koji za- vrše u izvorima pijaće vode. Stočarska proizvodnja utiče na smanjenje dopunjavanja iz- vora vode, time što dovodi do sabijanja zemljišta, smanjenja filtracije, dovodi do uništavanja vodenih tokova, isušivanja plavnih površina i smanjenja nivoa podzemnih voda. Krčenje šuma povećava eroziju i re- dukuje vodene tokove tokom suve sezone. Nalazimo se u dobu dosad neviđene opasnosti po biodiverzitet. Ko je odgovorniji za globalno zagrevanje: BMW ili Big Mac? Verovali ili ne, to je hamburger. Ukupna mesna industrija oslobađa 18% svetske emisije gasova odgovornih za efekat stakle- ne bašte – čak više od celokupnog drumskog transporta u svetu – po rezultatima izveštaja Organizacije za hranu i poljoprivredu pri OUN. Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana koji se oslobađaju prilikom varenja hrane kod preživara. ''Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je potrošiti 10.000 litara vode, navedeno je u izveštaju Međunarodnog instituta za upra- vljanje vodenim resursima. U izveštaju, prezentovanom na konfe- renciji koja je održana u Stokholmu povodom Svetskog dana vode, navodi se da je za proizvodnju jedne kalorije hrane potreban pribli- žno jedan litar vode, pri čemu količina varira u zavisnosti od namir- nice - za kilogram žitarica potrebno je od 500 do 4.000 litara vode, znatno manje nego za proizvodnju jednog kilograma mesa. ... »Svaki treći vodovod u Srbiji zaražen je bakterijama, a u narednih nekoliko decenija u Srbiji neće biti dovoljno vode. '' ( Deo vesti koju su objavili RTS i Politika 24. avgusta 2006. godine). © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7 Procenjeno je da je izumiranje vrsta od 50 do 500 puta veće nego što je evidentno iz fosilnih ostataka. Za 15 od 24 važne funkcije ekosistema od interesa za ljude, smatra se da su u opadanju. 20% od ukupne ko- pnene životinjske biomase otpada na stoku, a 30% ukupne svetske ko- pnene površine koju sada zaposedaju domaće životinje, je nekad bilo nastanjeno divljim životinjama. Zaista, za stočarsku proizvodnju mo- žemo reći da je vodeći krivac za poremećaje u biodiverzitetu, pošto ona snosi glavnu odgovornost za krčenje šuma, i jedan je od glavnih uzročnika degradacije zemljista, zagađenja, klimatskih promena, pre- komernog izlovljavanja ribe, sedimentacije u priobalnim područjima i omogućavanja invazija vrsta iz drugih staništa. Uz to, konkurencija za resurse dovodi do konflikta sa divljim životinjama u zaštićenim podru- čjima u blizini pašnjaka. »Uzgoj goveda deluje pogubno po atmosferu - ona samo u Francuskoj emituju tri puta više gasova sa efektom staklene bašte nego 14 rafinerija nafte u toj zemlji, pokazalo je istraživanje »Poljoprivreda i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte«. On je odgovoran i za 6,5 % ukupne količine ovih gasova koji se oslobode u Francuskoj, navede- no je u toj studiji - prenela je agencija Frans pres. Uglavnom se smatra da goveda, koja imaju po četiri želuca, najveću količinu štetnih gasova emituju nadimanjem. To međutim nije tačno - istraživanje je pokazalo da ona podrigivanjem godišnje emituju 26 miliona tona gasova sa efek- tom staklene bašte, dok njihov izmet, pre no što se njime nađubre polja, emituje 12 miliona tona ovih gasova. Iz rafinerija se svake godine oslo- bodi 13 miliona tona ovih gasova. Goveda najviše oslobađaju metan i azotni oksid, koji su, po- red ugljen-dioksida, najznačajniji gasovi sa efektom staklene bašte. Smatra se da ovi gasovi u velikoj meri doprinose zagrevanju planete.« Uzgajanje životinja za hranu uzrokuje samo u SAD-u veće za- gađenje vode nego bilo koja druga industrija, jer životinje koje se uzgajaju za hranu proizvedu 130 puta više izmeta od ukupne ljudske populacije – 40 tona svake sekunde! Najveći deo otpada sa industrijskih farmi i iz kla- nica ističe u reke i potoke, zagađujući izvore vode. Od svih sirovina i fosilnih goriva u SAD-u, više od trećine se koristi za uzgoj životinja za hranu. Svaki vegetarijanac sačuva 4.000 kvadratnih metara šume svake godine! Tropske kišne šume se uništavaju da bi se dobili pašnjaci za sto- ku. Svakog minuta uništi se prostor veličine sedam fudbalskih igrališta. Pet kvadratnih metara tropske šume mora biti uništeno zbog proizvodnje jednog jedinog hamburgera od 100 g.” U Francuskoj se gaji 20 miliona grla goveda, i ona učestvuju sa 80 odsto u oslobađanju gasova sa efektom staklene bašte u sektoru uzgo- ja. Ostali preživari - ovce i koze, kao i 10 miliona svinja i 285 miliona ko- mada živine, u mnogo manjoj meri doprinose zagađenju atmosfere ovim gasovima.« Skoro četvrtinu prirodnih resursa trenutno iskorišćava jedina vr- sta – čovek, i to na štetu drugih vrsta i njihovih staništa. Stvari će se i po- goršati, bude li se povećavala proizvodnja žitarica za biogoriva. Zato su sada stočarstvo i uzgoj biljaka za proizvodnju ekoloških goriva udruženi u jednom cilju: uništiti ostatak šuma i ostalih prirodnih ekosistema! Čovek može da živi bez mesa, ali u savremenim uslovima života, život bez elek- trične energije i bez transporta je nemoguć. Katica Spasić, dipl.vet. Da li smo i mi odgovorni za stanje na Zemlji ? Svaki čovek koji jede meso ne šteti samo sebi, već je saodgovoran i za štete koje nastaju u čovekovoj okolini, a time i za klimatske katastrofe. On je saodgovoran: 1. Za efekat staklene bašte sa svim njegovim ne- gativnim posledicama, jer emisija gasova zbog ga- jenja stoke je mnogo gora nego ona koju stvara- ju saobraćajno-transportna sredstva širom sveta. Držanje životinja je odgovorno za 18% ekvi- valenata ugljen-dioksida. 2. Za ljude koji umiru od gladi jer nemaju ni jednu površinu na kojoj bi npr. gajili žitarice, ako se ova koristi za gajenje stoke. 3. Za ljude koji umiru od žeđi, jer se 8% svet- ske potrošnje vode koristi za uzgoj stoke. Istraživa- či polaze od toga da će nedostatak vode za piće u budućnosti biti jedan od naših glavnih problema. 4. Za krčenje tropskih šuma i time za klimatske katastrofe, ukoliko su ove uslovljene uzgojem stoke. 5. Za nastajanje zona smrti u priobalnim područjima. 6. Za svakog čoveka koji umre zbog rezistentnosti na neke antibiotike koja je nastala zbog uzgoja životinja, i još mnogo toga. Mora nam biti jasno da ćemo i sami, pre ili kasnije biti prozvani za sve ove posledice, hteli mi to sada da prihvatimo ili ne. A prema izveštaju OUN-a o klimi, možda i mnogo brže nego što mislimo. Stoga je najbolje rešenje, za dobrobit nas sa- mih i za dobrobit naše prelepe planete: POSTANITE VEGETARIJANCI POMOZITE DA I DRUGI POSTANU VEGETARIJANCI POMOZITE DA SE UKINE MASOVNI UZGOJ STOKE I KLANICE, I TIME MOŽETE ODMAH UČINITI VIŠE ZA ZAŠTITU KLIME OD SVIH PAMETNIH GOVORNIKA © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20078 Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti? Nalazimo se možda pred najvećim izazovima u istoriji čovečanstva. Živeći ovaj naš, sadašnji život, na način kako to sada radimo, mi stvaramo ogromne količine otpada, uništavamo šume i zagađujemo mora i reke, oto- pljavamo ledene kape na polovima po cenu da se potopi veliki deo obala na Zemlji, ubijamo životinje i nekontro- lisano vadimo rude, gradimo ogromne brane, pravimo nuklearne elektrane - sve ono što nikako ne bismo smeli da radimo! Da li možemo da se zaustavimo i razmisllmo - šta dalje? ''Mi sada živimo u nečemu što biolozi konzervacionisti nazivaju Holocenskim periodom izumiranja (napomena prevodioca: Holocen je period koji obuhvata približno poslednjih 10.000 godina). To je šesto masovno izumiranje u poslednjih 439 miliona godina. Prethodnih pet perioda masovnog izumiranja zbrisalo je između 50 i 95 procenata svih vrsta svaki put. Poslednji je bio pre 65 miliona godina na kraju perioda Jure, kataklizmički događaj koji je istrebio di- nosauruse, dominantnu grupu vrsta tog perioda. Evolucija utiče na smanjenje biološke raznovrsnosti kroz specija- ciju (napomena prevodioca: specijacija je podela na vrste, tj. razvoj vr- sta tokom evolucije), ali potrebno je najmanje deset miliona godina da se izgradi raznovrsnost vrsta do nivoa koji je postojao do pre perioda izumiranja. Deset miliona godina pre propasti u doba Jure, svet je bio potpuno drugačiji nego u svetu dinosaurusa. Svet će posle Holocenskog perioda izumiranja, ovog u kome sada živimo, biti potpuno promenjen i najverovatnije da će jedna od vrsta koja neće preživeti ovaj period, biti sadašnja dominantna vrsta – ljudska vrsta. S jedne tačke gledišta, Holocenski period izumiranja možemo nazvati ''periodom Holocenskog masovnog samoubistva ljudi''.Nakon svega, mi, Homo sapiens-i, smo poslednji preživeli u liniji hominida (napomena prevodioca: pripadnika familije Hominidae ), grupe koja je već na tom putu neko vreme. Radi poređenja, familija insekata tvrdo- krilaca, na primer, ima oko 700.000 vrsta. Mnoge od vrsta tvrdokrilaca će preživeti izumiranje, dok mi nećemo. Ali realnost ovoga što se sada dešava je da je to rezultat kolek- tivnog delovanja ljudi. Mi smo nemilosrdni teritorijalni primati čiji je broj daleko premašio globalni kapacitet podnošljivosti za smrtonosne karakteristike ponašanja koje ispoljavamo. Katica Spasić, dipl.vet. Problem velike količine otpada direktno je povezan sa prevelikom prenaseljenošću planete i neodgovarajućim ponašanjem ljudi Danas je eskalirajuća ljudska populacija uveliko prevazišla globalni kapacitet podnošljivosti i sada proizvodi ogromne količine čvrstog,tečnog i gasovitog otpada. Biološka raznovrsnost (diverzitet) je opasno ugrožena prenaseljenošću ljudima, zagađenošću, poljoprivrednim monokulturama, invazivnim vrsta- ma, takmičenjem između vrsta, uništenjem habitata (životnog prostora), širenjem gradova, zakiseljavanjem okeana, uništavanjem ozona, globalnim zagrevanjem i promenom klime. To je nekontrolisano zahuktavanje voza ekološke propasti. To je voz koji sa sobom nosi sve vrste ove planete kao nevoljne putnike sa ljudima, jer neodgovorni inženjeri ne koriste kočnice. Poslednji izveštaji iz Međunarodne unije za konzervaciju Crvene liste prirode - (International Union for the Conservation of Nature’s Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statu- sa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – sa velikom sigurnošću konstatuje da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. To je jedno kataklizmičko predviđanje, a pogotovo je strano odsustvo tih informacija u svetskim medijima. Ljudi ne žele da slušaju o tome. Mi radije kolektivno odbijamo ekološku realnost. Vilson predviđa da će sadašnji tempo dovesti do izumiranja polovine svih biljnih i životinjskih vrsta do 2100. godine. Vrste funkcionišu u međuzavisnosti, radi razvoja uzajamno korisnih strategija koje čuvaju i jačaju ekosisteme. Svaka uklonjena vrsta oslabljuje sistem i slabi kolektivno telo biosfere. Ljudi sada rade protiv tog tela u istom smislu kako to radi invazivni virus, rezultujući slabljenjem ekološkog imunog sistema. Virus ubija domaćina, i to je upravo ono što mi radimo sa sistemom koji podržava život na našoj planeti. Mi ubijamo našeg domaćina, planetu Zemlju.'' © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 9 »Životinje su moji prijatelji, a ja svoje prijatelje ne jedem« Džorž Bernard Šo, pisac Najdublje osećam, da će duhovni razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prestanemo da ubijamo živa bića koja žive sa nama, da bismo udovoljili svojim telesnim prohtevima. Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikada ne bih radi čovečijeg tela oduzeo život nekom jagnjetu.Što je neko živo biće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zašti- tu od ljudske okrutnosti. Veličinu i moralni napredak neke nacije možemo meriti po tome, kako postupa prema životinjama« Mahatma Gandi, indijski državnik Zašto ne jedem braću - jednostavno zbog svesti o porodici; to je sve. Negde stid mora da počne. . O.V. Fišer, glumac Ništa neće toliko povećati šansu za preživljavanje na Zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani. Već samo svojim fizičkim delovanjem na ljudski temperament, vegetarijanski način života bi krajnje pozitivno mogao uticati na sudbinu čovečanstva. Albert Ajnštajn, fizičar Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata, naravno, i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih. Johan Volfgang fon Gete, nemački.pesnik Ookrutnost prema životinjama stoji u suprotnosti sa dužnostima i obavezama čoveka pema sebi samome. Emanuel Kant, filozof Od ubijanja životinje do ubijanja čoveka, samo je jedan korak, a time i od mučenja životinja do mučenja ljudi. Dokle god postoje klanice, biće i bojnih polja. Lav Tolstoj, književnik © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200710 Oko 50 aktivista Udruženja za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Neformalne grupe ar- tista i žonglera i Nezavisnih aktivista Srbije, kao i aktivista drugih udruženja, održali su u nedelju, 15. juna, ispred cirkusa ''KORONA'' na Zemunskom keju, kod hotela ''Jugoslavija'', od 17 do 20 časova: MIRAN PROTEST PROTIV KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA U CIRKUSIMA pod nazivom “ ZATVORITE CIRKUSE SA ŽIVOTINJAMA”  Akcije Udruženja »Sloboda za životinje« Tražili smo donošenje gradskih odluka kojima će se zabraniti cirku- si sa tačkama u kojima učestvuju životinje, u gradovima po Srbiji, us- vajanje Zakona o zaštiti životinja i dopunu Zakona o veterinarstvu, kojima će se zabraniti cirkusi sa dresiranim životinjama. Artisti i žo- ngleri zabavljali su decu na pro- testu; sa puno topline i strpljivosti žonglera deca su mogla da proba- ju  i nauče neke žonglerske tačke. Bilo je prisutno više medija - B92, Studio B, TV Avala, listovi Gaze- ta i Blic, koji su pravili izveštaje i reportaže za vesti. Građani su preko medija, kao i na samom protestu mogli da se upoznaju sa problem- om patnje cirkuskih životinja. One se transportuju od grada do grada po velikim vrućinama i pod sedati- vima da bi to izdržale. Da ne bi prl- jale kaveze, u toku transporta im ne daju ni vodu ni hranu. A najgore od svega su dresure, ili bolje rečeno, torture koje se vrše nad ovim jad- nim životinjama da bi izvodile te ne- prirodne tačke koje su nedostojne njihove vrste. Šteta je što novinari nisu tražili da odmah uđu i unutar cirkusa i da na licu mesta snime ove napaćene životinje - usled trans- porta i zbog užasnog smeštaja. Iz nekih izveštaja medija se mogao steći pogrešan utisak, da su aktivisti samo na osnovu reklama za cirkus mislili da su ove divlje životinje, poput leoparda i tigrova, unutar cirkusa Korona, a ne da to stvarno i znaju jer su ih videli i snimili, i te sn- imke postavili odmah i na YouTube.. Jasno je da nije stvar u reklama- ma sa tigrovima i lavovima. U cirkusu Korona nalazil su se zatvoreni tigrovi i leopardi u velikom kavezu, bez doz- vole nadležnih organa, jer cirkus Ko- rona nema uslove za njihovo držanje. Bili su smešteni u ogromnom kav- ezu pored generatora koji je užasno bučan, koji je radio neprekidno i koji je izluđivao ove jadne životinje koje su unezvereno šetale tamo-amo po kavezu. Kavez je bio potpuno zat- voren, ponekad su otvarali samo jedno okno; životinje su boravile u potpunom mraku tokom celog dana, i tako čitavih mesec dana. Samo izuzetno su otvarali sva okna, i tada su se životinje mogle videti i snimiti. Udruženje Sloboda za životinje ima snimke tih jadnih životinja. Tigrovi, leopardi i lavovi po CITES-konvenciji spadaju u zaštićene vrste i zabranjena je trgovina njima. Na sajtu cirkusa Ko- rona se može pročitati da se oni bave i trgovinom životinjama. Inače, ovakvo držanje životinja u cirkusima globalno potpada pod zlostavljanje i kažnjivo je po Krivičnom zakonu, član 269, kao i po Zakonu o veterinarstvu RS. Zahvalnismomedijimaštosmopreko njih mogli da informišemo javnost o po- zadini celog ovog problema. To što radi cirkus Korona jeste zlostavljanje životinja! Imaju tigrove i leoparde ne samo u reklami, drže ih u malom prljavom kavezu u sredini curkusa - gde se oni stalno vrte u kavezu, potpuno neurotizovani i izgubljeni. Kavez sa velikim mačkama je bio postavljen pored generatora koji stal- no radi i sve to jako smrdi. Prosto je neverovatno da stanari okolnih zgra- da nisu reagovali na buku i smrad. Cirkus maltretira i domaće životinje - imaju bikove, konje, svinje i mačke koje drže u kavezima blizu generatora. Pored laži da nemaju zatočene divlje životinje, vlasnica ovog cirkusa tvrdi da ne postoje zemlje i gradovi koji su zabranili cirkuse sa životinjama. Cirku- si sa životinjama su inače zabranjeni u Izraelu, V. Britaniji, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, SAD-u, Australiji i u mnogim evropskim gradovima: Beč, Venecija, Barselona, u 29 gradova u Hrvatskoj. Zašto bismo dozvoljavali ovakvo maltretiranje i mučenje životinja kod nas? Treba da postanemo bolji i hu- maniji prema prirodi i životinjama, a ne da vaspitavamo decu da iskorišćavaju životinje radi ličnog zadovoljstva. One su živa bića, a ne igračke! Korona se na svom sajtu re- klamira i kao firma koja preproda- je životinje, a to je nezakonito!i Neverovatno je da nadležni organi to ne © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 11 znaju i da to tolerišu. Zato cirkusima sa životinjama ne tre- ba pružati gostoprimstvo u Srbiji, jer su duboko nehumani i tužni, a ovom cirkusu treba odmah otkazati gostoprimstvo! Video izveštaji se mogu videti na adresi: w w w. Yo u Tu b e . c o m / u s e r / s t u d i o 7 b g Posetili smo Amora ! Da li se sećate Amora, engleskog punokrvnog pre- ponaša, koji je sa Ksenijom bio trostruki šampion države. Posetili smo sa Ksenijom tog istog Amo- ra koga smo prošle godine spasili od klaničara Kao što vidite, dobro mu je. Lep je, snažan, i još uvek ume lepo da skoči. Uživa i odmara se. I dalje voli šargarepu. Prepoznao je i Kseniju čim joj je čuo glas kada smo mu zajedno došli u posetu! A domaćin nam je pričao da lepši poklon u životu nije do- bio. Nada se da će otvoriti školu jahanja za decu. A Amoru baš ide na kopitu ta popularnost; sa Jelenom Karleušom je snimio spot za nje- nu pesmu »Tihi ubica«. Kažu da je bilo tada jako hladno, mada je Jelena bila samo u be- loj haljini. Sada ga traže i za snimanje filma... © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200712  Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama, udruženje “Sloboda za životinje” je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 24.aprila 2008 održalo prvo javno protestno okupljanje u Srbiji, u Novom Sadu, na početku Zmaj Jovine ulice Ekološke posledice kao rezultat hvatanja žaba radi seciranja Žabe za seciranje moraju se hvatati u divljini, jer se ne mogu uzgajati u zatočeništvu, i ta masovna hvatanja žaba izazivaju poremećaje prirodne ravnoteže. Kao deo komplek- snog ekološkog ciklusa, žabe su istovremeno i grabljivice i plen. Žabe jedu komarce i druge insekte, i obratno - one su zna- tan izvor hrane za slepe miševe, zmije, kornjače, ribe i čaplje. Kad nema dovoljno žaba, onda nastane prevelik broj komaraca i drugih insekata koji prenose bolesti i uništavaju useve za hranu ljudi. U međuvremenu, životinje koje jedu žabe brojno se smanjuju jer nemaju dovoljno hrane. To utiče i na životinje koje njih vrebaju, i tako dalje kroz ceo eko-sistem. U Bangladešu je masovno hva- tanje žaba dovelo do ozbiljnog uništavanja useva i širenja bolesti zbog prenamnoženosti insekata. U SAD-u i Meksiku npr., velikoj američkoj žabi i leopard-žabi (vrste koja se najčešće koriste u seciranjima) preti nestanak, kao i močvarama u kojima one žive. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Tridesetak aktivista organizovalo je program kako bi oku pljenim prolaznicima ukazali na patnje eksperimentalnih životinja. Na protestu, koji je bio veoma posećen, uzvikivali smo parole i poruke protiv eksperimenata na životinjama, otkrivali potresne detalje tih eksperimenata, odigrali kratki performans “seciranje životinja” i podelili prolaznicima oko 1000 letaka. Istina o patnji eksperimentalnih životinja Istraživači ne žele da javno mnjenje zna šta se stvarno dešava iza zatvorenih vrata laboratorija za testiranje životinja - oni imaju mnogo toga da sakriju! Danas, univerziteti, instituti i koncerni farmaceutske industrije predstavljajumodernestarozavetnežrtveneoltarenakojimasvoje živote ostavljaju miševi, pacovi, kunići, zamorčići, poljski miševi, hrčci, tekunice, psi, mačke, majmuni, živina, svinje, ovce, konji…. Rezultati eksperimenata na životinjama često se ne mogu pri- meniti na ljude - lekovi testirani na životinjama ne daju iste re- zultate i na ljudima. Nekoliko poznatih instituta za istraživanje raka u Engleskoj i Americi odustalo je od eksperimenata na životinjama, jer ovi nisu dali nikakve pozitivne rezultate. Pitagora je još u 6. veku pre nove ere govorio: „ Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku”. Ma- hatma Gandi je pre pola veka rekao: „ Eksperimenti na živo- tinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, sa kojim danas čovek greši protiv Boga i Stvaranja.”“ Užasi eksperimenata na životinjama ne mogu doneti nikakvo dobro ljudima. Oni našu civilizaciju obeležavaju kao neetičku i nemoralnu i predstavljaju zločin protiv prirode i života uopšte. Setimo se i Isusa, koji je rekao: „Ono što učinite i najmanjem od Mojih, Meni ste učinili“, kao i - „Ono što ne želiš da tebi drugi čine, to nemoj ni ti činiti drugome.“ To važi i za životinje. Sociološke posledice eksperimenata na životinjama Mnogi sociolozi i stručnjaci za razvoj dece veruju da pos- toji veza izmedju seciranja životinja i rastuće neosetljivosti na nasilje kod mladih ljudi! Istraživanje koje je sprovela Sharon Methvin, profesorka antropologije i sociologije na Cameron Univerzitetu u Lawton-u, Oklahoma, ističe da što su ljudi češće izloženi određenim situacijama, one im postaju sve normal- nije - naviknu se na njih. Zato studenti kojima je možda prvo seciranje bilo neugodno, ponavljajući ovaj postupak veruju da će se više opustiti i da će im biti manje neugodno. Psiholozi takođe istražuju vezu između neosetljivosti na nasilje kod životinja, sa neosetljivošću na nasilje kod ljudi. Već je utvrđeno da serijske ubice započinju svoju ubilačku karijeru tako što muče životinje. Takođe, tu je i pitanje protivrečnih poruka koje šaljemo mladim ljudima, kada se radi o odnosu životinja-čovek. Govoriti da je u redu secirati životinje u školi, a istovre- meno ih ohrabrivati da budu dragi i odgovorni prema životinjama, vodi do unutrašnjeg konflikta u ovim ljudima.
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13 Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji pod motom: Životinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje Oko 80 ljubitelja životinja provelo je jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje ra- zvija saosećaj sa bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi! “Volite životinje - nemojte ih jesti!” i slične citate iz knjižice “Šta su rekli veliki umovi o jeden- ju mesa i o lovu” mogli su se čuti u toku ručka i druženja preko megafona! Na pikniku su gosti ima- li priliku da probaju slatke i slane ukusne zakuske sponzora “Vegetarijana” iz Sombora. Ukusni namazi od suncokreta, sremuša i paprike veoma su dobro išli kao predjelo, zajedno sa biljnim mesom - sejta- nom. Ovo je u Beogradu prvi vegetarijanski piknik našeg udruženja, i sa tom praksom ćemo nastaviti i ubuduće - pa dobro došli ubuduće svi vi koji želite da se družimo, koji ste bili sprečeni ovoga puta i svi ostali koji žele da probaju vegetarijanska jela. i divnim Božjim stvorenjima, i ne volim kada se dele, pogotovo posle zajedničke 17-godišnje epopeje. Tešim se da su svi konji ipak spašeni , da im je sada bolje i da su na sigurnom; a milo mi je i što je Srbija u celom ovom poduhvatu na kraju ispala krajnje hu- mana i poštena. Punih 17 godina u vrlo teškim us- lovima i okolnostima konji su prolazili golgotu, no preostale vratila je Srbija zdrave i čitave, bez ikakvih uslovljavanja i zahteva njihovim pravim vlasnicima. A reč je o 66 konja, što uopšte nije ni lako ni jeftino. “Mala večnost” - prvo čistokrvno ždrebe lipicanera rođeno u lipičkoj ergeli. Udruženje“Sloboda za životinje”je10.majaorganizova- lo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Cigan- lije. Jeli smo izvrstan vegetarijanski gulaš-paprikaš. Krajem juna 2008. godine, na poziv g. Franka Ves- termana, holandskog pisca i novinara, koji inače piše kn- jigu o sudbini i ratnoj epopeji lipicanera iz Lipika, poseti- li smo ergelu lipicanera u Lipiku. I ranije smo, doduše, imali poziv da posetimo ergelu Lipik od Mr. Mate Čačića iz Hrvatskog stočarskog centra, ali ovo je sada bio prvi put da poziv možemo da iskoristimo posle povratka konja. Konji izgledaju lepo, uhranjeni su, i očigledno je da je vraćanje konja iz privatne ergele u Novom Sadu i Novom Miloševu u matičnu ergelu Lipik, bio pra- vi potez. Konji su spašeni, vraćeni su vlasniku i već u ergeli imaju 8 ždrebadi, a 16 kobila je sada ždrebno. Ceo grad je živnuo sa vraćanjem konja. Lipička ergela uskoro postaje centralna državna ergela za uzgoj lipicane- ra i matična za celokupni sistem uzgoja konja u Hrvatskoj. U Lipiku je tokom proteklog rata bila linija razgraničenja između dve vojske i tragovi su ostali na mnogim zgra- dama. Moramo i dalje da živimo zajedno, sada kao najbliže komšije, i očigledno je došlo vreme da se pruže ruke pomirenja. Neka i ovi prelepi konji daju doprinos toj boljoj budućnosti, neka doprinesu pomirenju između dva naroda. Kao potpuni laik, bio sam malo razočaran što su konji razdvojeni - na one koji su čiste rase, dokazane li- picanere, i one druge - toplokrvne, koji nisu čista rasa. Čistoća rase se utvrđuje nakon provere DNK, i oni nedokazanog porekla su manje vredni?! A prelepi su i jedni i drugi. Nekima je to normalno za ovakve vrhun- ske ergele u kojima se gaje vrhunska grla čiste rase, ali meni je to ostavilo ukus gorčine. Ja, kao običan laik, fasciniran sam njima kao veličanstvenim životinjama © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 POSETILI SMO LIPICANERE U LIPIKU
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200714 Antilovni protest ispred Narodne skupštine! Udruženje »Sloboda za životinje« u saradnji sa »Stani-pani kolekti- vom« organizovalo je 2.maja 2007.g. ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu antilovni protest, pod nazivom »Lov je strast za ubijanjem« a povodom održavanja 54. generalne skupštine Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači, u zgradi Narodne skupštine u Beogradu. Skupština lovaca je imala naziv »Briga o životinjama, razumevanje među ljudima«?! Na ulazu u Skupštinu obratili smo se preko razglasa okupljenim dele- gacijama lovačkih udruženja iz celog sveta, na 5 jezika - engleskom, ne- mačkom, francuskom, mađarskom i srpskom. Preneli smo im našu poru- ku - protest protiv lova. Lovci, koji su preko crvenog tepiha pristizali u zgradu, iznenađeno su zastajali na ulazu i iznenađeno nas slušali. »Lov treba da prestane, a lovce u muzeje! Čovek treba da prestane sa tim varvarstvom nad životinjama!«, «Lov nije sport, nije zabava, već bo- lest i okrutno ubijanje!«, »Zločin nad prirodom - lovci su jedine štetoči- ne!«, »Lov - kukavički rat protiv golorukih!«, »Lov treba potpuno zabra- niti, a sva lovišta pretvoriti u nacionalne parkove!« - neke su od poruka koje smo im preneli preko razglasa tokom dvočasovnog protesta. Osim čitanja poruka i tekstova preko razglasa, nekoliko maskiranih i kostimiranih aktivista u ulozi lovca i progonjenih životinja izvelo je per- fomans pod nazivom »Lov na divljač«, u kojem je prikazana brutalnost ubijanja životinja u lovu. Razne male lepe vesti iz sveta Ovce »šišaju« zelene površine Kako nas obaveštava list »Danas« od 7.4.2008, drugu go- dinu za redom u Torinu, u Italiji, ovce će preuzeti ulogu komunalaca i »ošišaće« zelene površine u Torinu, a na taj način će biti ušteđeno dosta novca poreskih obveznika. U grad su već dovedena dva stada, a ovce će u naredna dva meseca svakodnevno biti odvođene u torinske parkove na ispašu. Prvo stado ovaca počeće sa radom u parku Mesi- no, a drugo u parku Sangone. Gradski čelnici su saopštili da je prošle godine, kada je prvi put korišćena ta praksa, ušteđeno 30.000 evra. Lane su ovce bile angažovane u tri parka, a pored njih travu su »šišale« i krave. Sada se od krava odustalo, jer za sobom ostavljaju neuporedivo više izmeta nego ovce. »Dolazilo je i do nekih manjih nespo- razuma sa građanima, ali je inicijativa vredna pažnje. Po- red finansijske uštede, projekat ima i ekološku vrednost. Osim toga, gradska deca imaju priliku da uživo vide ovce, pa čak i da se igraju s njima«, izjavio je Federiko Tom- bolato, pastir čija su dva stada »zaposlena« u Torinu. Zadnji deo protesta bio je u znaku muzike - pustili smo antilovne pe- sme-hitove, kao npr. GODS CREATION od Fila Karmena i čitav blok pesama grupe AJ GANG, jednog animal rights-benda iz Nemačke, koji izvodi angažovane pesme posvećene ukidanju lova i zaštiti životinja. Uz muziku, čitali smo prevode pesama na srpskom jeziku, a prolaznici, građani i učesnici protesta su pozitivno reagovali na muzički blok. Mediji su celu akciju propratili profesionalno. Sve veće TV-stanice, nekoliko radio-stanica i veliki deo dnevnih listova i novinskih agencija su u udarnim vestima dale priloge o ovom protestu, a svi su bili u korist životinja i naše akcije - ukupno 16 medija je prenelo vest o antilovnom protestu. To je veliki uspeh i prvi put u Srbiji da mediji tako jasno prene- su ideju i naš zahtev za potpunim ukidanjem lova! U nastavku akcije, predstavnici Udruženja »Sloboda za životinje« pre- dali su Narodnoj skupštini RS zahtev sedam i po hiljada građana, kojima se od Skupštine Srbije zahteva pretvaranje lovišta u nacionalne parkove u kojima je zabranjen lov. Psi-lutalice u Beogradu Da li se u Beogradu konačno rešava pi- tanje pasa-lutalica, izgradnjom azila i sterili- zacijom? Da li će veterinarska stanica Beo- grad konačno to i postati, a da više ne bude kafilerija? Kako pišu “Večernje novosti” od 30. juna, po- pulacija napuštenih pasa u Beogradu je pod kon- trolom, barem tako tvrde nadležni, i dodaju da će do kraja godine svi psi-lutalice biti sterilisani. Kra- jem godine, prema planu Strategije za rešavanje problema pasa-lutalica, na ulicama prestonice ne bi trebalo da bude pasa koji nisu sterilisani. U Ve- terinarskoj stanici »Beograd« sa sigurnošću tvr- de da će svi beogradski napušteni psi biti sterilisani do decembra i procenjuju da ih je ostalo još 1.800. »Mesečnoobavimood150 do200sterilizacijauOvči», kaže Milivoje Lazić, direktor beogradske Veterinarske stanice. »Malo nam je teže da hvatamo pse po ovoj vrućini, jer se i oni zavlače u skloništa. Ali siguran sam da ćemo do kraja godine ispuniti plan koji nam je zadat, a to je da cela populacija napuštenih pasa bude sterilisana, kako se više ne bi razmnožavali« Radovi na izgradnji prvog gradskog azila U Beogradu, u Rako- vici, počeli su pre nepuna dva meseca, a sve bi trebalo da bude završeno do septembra. «To će biti najsavremeniji objekat te vrste u Evropii« - najavljuje Vlada Marković, član Gradskog veća. - «Površina ovog prihva- tilišta biće oko 400 metara kvadratnih, a kapacitet 1.000 pasa. Objekat će biti višenamenskog karaktera, tu će biti obavljane sterilizacije, mikročipovanje pasa, kao i edukacija stanovništva« © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 15 Evropske države se smatraju najkulturnijima, jer se stanovništvo uglavnom civilizovano ophodi međusobno. Međutim, još uvek varvarski izgleda u štalama, u transportu životinja kamionima i u klanicama moderne mesne industrije. Ali govedi- ma i svinjama koje vegetiraju u uskim ogradama sa metalnim mrežastim podovima, koje sunčevu svetlost vide samo na putu za klanicu, mogli bi skoro da zavide njihova životinjska braća i se- stre, ako bi se uzeo za primer njihov život i sudbi- na u laboratorijama za eksperimente univerzite- ta, Max–Planck instituta, u bolnicama i industriji. Muče životinje da bi lečili ljude? Šta može da da životinjski život? Eksperimentišu na njima, tako što ih operišu sa narkozom ili bez nje, svinja- ma daju rastvor praška za pranje dok ne uginu, zečevima stavljaju tečnost u oči dok ne oslepe, mačkama presecaju očne mišiće i stavljaju im elektrode u očne šupljine, tako da se orijentišu škiljenjem, psima unište grudni koš i otvo- re glavnu arteriju da im prekinu rad srca i da tako uginu. Možemo samo da zamislimo kako majmuni vrište kada im stave gvozdene sonde u mozak i ubrizgavaju im hemikalije, kako deluju te otrovne hemikalije koje se daju životinjama koje satima trpe grčeve, visoku temperaturu, krvave prolive, dok im konačno želudac ne pukne i disajni sistem otkaže. To je samo nekoliko primera iz mučilišta univerziteta i kon- cerna farmaceutske industrije; sadističke grozote koje po- tresu svakog normalnog čoveka. A sve sa izgovorom: »Da vidimo sada šta će se desiti ako ovu životinju usmrtimo u jednom određenom moždanom predelu, ili joj odsečemo ovaj ili onaj deo tela.« U Nemačkoj je, prema zvaničnim sta- tističkim podacima o zaštiti životinja, od maja 2006. godine na taj način umrlo preko 2.100.000 životinja, od toga 2.155 majmuna, 11.661 svinja, 117.890 zečeva i 1.024.413 zamoraca, konja, ovaca i goveda. U budućnosti će to biti još više, jer je počeo da važi zakon, ili nova odredba EU, da 30.000 hemikalija koje su već 20 godina na tržištu, mora biti ponovo testirano opsežnim testovima na životinjama. Računa se da će se zbog toga otrovati oko 50 miliona životinja, od toga 20.000 – 30.000 pasa. Šta da mislimo o civilizaciji, kad nauka uključuje takve brutalnosti, a njena medicina leči metodama koje životi- njama donose ono najgore? Hirurg Dr. Werner Hartinger, koji je umro pre tri godine i koji je uživao veliki međunarodni ugled kao kritičar vivisekcije, je na pitanje - kako je sve to moguće, izbegao odgovor:‚‚Politika je legalizovala zloupotrebu životinja, crkvene institucije su tome dale moralnu podršku, a nauka je to utemeljila kao »blago čovečanstva«; industrija se zgražava pred nezaposle- nošću, poljoprivreda proglašava to za nedopustivo, naučni- ci upozoravaju iznoseći to u svet, mediji govore o opštem haosu pri medicinskoj nabavci, a interesne grupe dobijaju milijarde subvencija, i svi opravdavaju eksperimente nad životinjama dobrobitnom korišću i upotrebnom vrednošću. Moralna opravdanost Umesto da čuva Zemlju, čovek uništava sve što je na njoj. To je počelo još davno, na žrtvenim oltarima staroza- vetne svešteničke kaste, koja je time htela da umiri »razja- renog boga«. Ni do danas se nije puno toga promenilo. Ko iz «naučnih razloga» fiksira majmune za sto i psima lomi kosti i može uprkos tome da nedeljom sedi na crkvenoj klupi? U prošlosti žrtve crkvenog nemorala nisu bile samo životinje, nego i EKSPERIMENTI NAŽIVOTINJAMA– NAJVEĆI OD SVIH ZLOČINA Intervju sa Dr. Kristijanom Zajlerom (Christian Sailer) glavnim tužiocem na Međunarodnom sudu za prava životinja u Ženevi © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200716 pripadnici drugih veroispovesti i »veštice«, ljudi druge boje kože, svi koji su smatrani za manje vredne. Kada ćemo mi Evropejci da se probudimo iz svoje uspavanosti u koju su nas uveli teolozi i filozofi? Npr., crkveni učitelj Toma Akvin- ski (1225–1274), koji je govorio o bezvrednosti životinja, jer one «nemaju dušu». Ili filozof i matematičar Dekart (1596– 1650), koji je poredio krike bola životinja sa škripom maši- na. Još pre pola veka, Mahatma Gandi je rekao: «Eksperi- menti na životinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, kojim se danas čovek ogrešuje protiv Boga i Stvaranja.» Gigantski slepi manevar Da bi opravdali te zločine, uvek ponovo obmanju javnost. Najdrskije lažu profesori Handverker i Kesler iz Erlangena, koji uporno tvrde: «Mišljenje da eksperimenti na životinjama predstavljaju okrutnost, spada u svet bajki!» Kaliko je prija- tna atmosfera u laboratorijama za životinje, pokušao je da objasni bremenski naučnik koji se bavi ispitivanjem mozga, Andreas Kraiter, u časopisu »Suddeutsche Zeitung«. Sa svojim majmunima, kojima je dao i imena, imao je «jednak odnos kao dobar domaćin životinjama na svom seoskom imanju.» Ipak, to bi životinje malo drugačije komentarisale kad bi mogle da pročitaju njegovu poruku: »Majmunima je izbušena rupa na lobanji koja je zacementirana cementom za zube, iz koje štr- če kovane palice kojima su fiksirani za stolove. Pomoću njih su čvrsto pričvršćeni za posebno napravljene stolove, da bi lako i bez većeg pokretanja naučnici više sati dnevno na ekra- nu pratili prolazeće svetlosne reflekse. Njihovo moždano de- lovanje istražuje se kao vlas tankim elektrodama koje im se u toku eksperimenta utiskuju u mozgove..»Istraživač Kraiter izaziva na taj način njihove reakcije - »da svi jednako pevaju, kao u horu». Već dugo postoje alternative koje bi mogle zameniti ekspe- rimente na životinjama pri razvoju lekova i eksperimenata to- ksičnosti. Tome možemo dodati i široke mogućnosti kompju- terskih simulacija kojima se mogu nadomestiti eksperimenti na životinjama, kao na primer kod komplikovanih hemijskih reakcija pri razvoju vakcina. Matematički modeli ozdravljenja kostiju sprečavaju mučenje životinja pri veštački izazvanim lomovima kostiju kod pasa i ovaca. Računarski modeli se ko- riste u toksikologiji, kod istraživanja raka, naslednih bolesti, u mikrohirurgiji itd Slepo zaklanjanje. Još gore od opuštenosti prema alternativnim naučnim eks- perimentalnim metodama jeste sudbonosno prepričavanje ko- risnosti rezultata eksperimenata na životinjama. To je tesno povezano sa jednim drugim motivom - da više lekova donosi više zdravlja. Po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), za većinu danas poznatih bolesti potrebno je samo oko 270 delujućih supstanci. Na tržištu u Nemačkoj ima oko 60.000 lekova, od kojih se 20.000 redovno testira na životinjama. Za tu hiperprodukciju lekova koristi se na milione eksperimental- nih životinja, uprkos tome što se dobijeni rezultati po pravilu ne mogu primeniti na ljude. 80% tih testiranih delujućih sup- stanci se kod kliničkih testova koji slede posle testova na živo- tinjama, pokaže neupotrebljivim za ljude. Na primer, sredstvo za umirenje CONTERGAN prouzrokovalo je na hiljade abor- tusa, i dece rođenih sa hendikepom, iako je lek nosio ozna- ku valjanosti «uspešno ispitan na životinjama». Stručnjaci na- vode da samo u Nemačkoj, zbog nepoznatih učinaka lekova, godišnje umre najmanje 16.000 ljudi. U SAD-u oko 100.000! Profesor Überle, iz Svetskog zavoda za zdravlje, je 1987. u jednom izveštaju tvrdio: «Eksperimenti na životinjama načel- no nisu prenosivi na ljude!» Bezbroj vakcina i lekova je za lju- de katastrofalno škodljivo, iako su se na životinjama pokaza- li kao neškodljivi. Po nekim izjavama klinike Grosshadern u Minhenu, 61% svih hendikepiranih novorođenčadi i 80% mr- tvorođenih beba može se pripisati posledicama uzimanja le- kova. Npr., engleski Nacionalni centar za istraživanje raka (NCRI) već dugo ne vrši nikakve eksperimente na životinjama, jer ovi ne daju nikakve pozitivne rezultate. Dr. Klauzner, iz In- stituta za rak u Njujorku je takođe tvrdio: »Ne dolazi u obzir da nijedan novi lek za lečenje raka dođe nakon vršenja eksperi- menata na životinjama. Svi raspoloživi lekovi su bili testirani na životinjama tek naknadno, pošto su upozorenja na njihove terapijske vrednosti već bila utvrđena. Tako je smrt miliona životinja bila potpuno uzaludna. Mučenje životinja pri «naučnom istraživanju» Posebno se bez zabrane na životinjama vrše osnovna, tj. temeljna istraživanja. U velikoj meri se to najčešće radi iz na- učne radoznalosti, gde će se rezultati praktično upotrebiti tek kasnije. Dr Valter Šmit, iz Udruženja doktora protiv eksperi- menata na životinjama, piše: »Ni u najmračnijem Srednjem veku nisu činjene takve grozote, koje se danas čine na živo- tinjama širom sveta; ni jedan eksperimentator ne može po- reći te filmovima dokazane zločine. U službi nauke i za «bla- go čovečanstva», životinje u eksperimentalnim laboratorijama truju, komadaju, polivaju vrelom vodom i izlažu radioaktivno- sti. Uništavaju njihove mozgove, lome i testerišu njihove kosti, guše ih i utapaju, puštaju ih da umru od žeđi i gladi, da iskr- vare, razbijaju im lobanje pneumatskim čekićima, u lobanje im sipaju vrelu vodu ili ulje. U protokolima se čuvaju zapisi o svakom ovom groznom smrtnom slučaju. 60% svih eksperime- nata na životinjama nije izvedeno zato da bi se nekome pomo- glo da ozdravi, nego se ide za sticanjem ugleda ovih mučitelja životinja, da bi svojim naučnim radom stekli doktorsku titulu ili dozvolu za profesuru na univerzitetu. Genetska tehnologi- ja zadnjih godina postaje izvor bezgranične patnje životinja. Prvi uspeh je bio miš kome su genetskom manipulacijom uni- štili odbrambeni mehanizam. Slično kao i «miš-rak», proizve- dene su i druge transgene životinje kojima su transplantira- ni geni ljudskih bolesti: artritične svinje, šizofreni pacovi... Od 80-ih godina proizvedeno je i patentirano preko 10.000 gen- manipulisanih životinjskih vrsta. Gen-manipulisane životinje se čak mogu naručiti i preko kataloga. Isto tako, ovi naučnici hoće da reše problem gladi genetskom manipulacijom u poljo- privredi. Rešenje za Treći svet oni ne vide u pravednijoj prera- spodeli industrijskih dobara, nego u genetski manipulisanom kukuruzu, u genetskoj promeni povrća. Oni koji eksperimenti- šu na životinjama idu i mnogo dalje, i proizvode mešance ovce i koze, petla bez perja, turbo-kravu i super-prasiće koji pokle- knu od prekomerne težine i ne mogu sami da ustanu. Tužba za prava životinja Sve se to dogodilo u državama u kojima se kao temelj pravnog poretka zahtevaju etika i moral. Takođe, u etici koja se odnosi samo na ljude, bio bi veoma važan pravi odnos pre Foto:KarlaRihtaršič © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 17 Laboratorija bola Ekipa lista „Alo“ imala je priliku da poseti laboratoriju za bol na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Laboratoriju vodi profesor Medi- cinskog fakulteta dr Sonja Vučković. Tamo smo na delu videli prime- nu bihejvioralnog modela istraživanja bola na miševima, pacovima i kunićima. - »Ispitujemo efekte određenih supstanci kao potencijalnih lekova protiv bola na životinjama, pre nego što se isti daju ljudima. Naravno, sva ispitivanja odobrio je etički komitet Medicinskog fakulteta i ona su u skladu sa svim principima koji važe i u svetu - ističe dr Vučković, uz napomenu da se koristi najmanji mogući stepen bola potreban za ovu vrstu eksperimenata. - Primenjujemo toplotni bolni stimulus, na primer potapanje repa pacova u toplu vodu temperature do 50 stepeni. Ili radijacionu toplo- tu na rep pacova i merimo vreme od primene toplote do refleksnog povlačenja repa. Drugi tip su eksperimenti koji zahtevaju malo složenije radnje, ne samo kičmene moždine (refleksnog luka), već i viših centara. To je test vruće ploče - kada postavimo miša ili pacova na ploču zagrejanu na 45-50 stepeni. Merimo vreme do kada on počinje da otresa ili liže za- dnju šapu, odnosno dok ne percipira bol. Potom ga sklanjamo. gućnost da životinja sama izbegne bol - kaže dr Vučković. Još jedan način ispitivanja bola jeste mehanički pritisak na rep ili šapu. Na primer, lokalnim ubrizgavanjem neke supstance izazo- vemo zapaljenje šape, odnosno zgloba i onda pustimo životinju da se oslanja o određenu površinu ili platformu sa obe šape. Životinja će, kao i čovek, pri hodu prenositi težinu na zdravu šapu. Znači, razli- ka u opterećenju jedne i druge šape će biti pokazatelj bola. Ovakva pretklinička ispitivanja pomažu u saznanju kakva sve dejstva imaju potencijalni lekovi, u kom pravcu bi možda moglo da se ide u samoj strukturnoj (hemijskoj) varijaciji leka, ali i da se bolje upoznaju me- hanizmi nastanka bola u čovekovom telu, koji i danas predstavljaju veliku nepoznanicu. Ovi eksperimenti, tvrdi dr Vučković, nisu jako agresivni po živo- tinje, ali zahtevaju dobro poznavanje njihovog ponašanja, jer često i mala promena u njihovom ponašanju može otkriti nešto sasvim razli- čito od onog što je bio prvobitni cilj eksperimenta.Tako su i mnogi le- kovi otkriveni slučajno, a da nisu imali veze sa samim istraživanjem. List „Alo!“, izdanje od 24.03.2008 Lekari protiv eksperimenata na životinjama Istorija duža od tri stotine godina, tokom koje se nesagledi- vo brojnim pokušajima eksperimentisanja na životinjama na- stojalo doći do lekova koji bi spasili (ili barem pomogli) čove- čanstvu, pretvorila se u istoriju nadrilekarstva i kvaziznanosti, koja je dokazala upravo suprotno: ne samo da eksperimenti na životinjama ne koriste ljudima, već su štetni i za čoveka i koče razvoj savremene medicine i nauke! Zašto onda biznis vivisekcije (ili ogleda ili testiranja na ži- votinjama) i dalje cveta? U igri je veliki novac, a farmaceutski lobi, jedan od najmoćnijih lobija današnjice, protivi se ukida- nju ogleda na životinjama pod izgovorom da bez ogleda na ži- votinjama ne bi bilo napretka medicine. ma životinjama. Krši se nemački Ustav, član 1: »Do- stojanstvo čoveka je nedodirljivo». Da li prijatelji ži- votinja mogu da pred sudom optuže nekoga zbog kr- šenja ljudskih prava, prava koja satiru životinje? Primer iz leta 2001 (prim.prev. - tada još nije posto- jao Ustavni član za zaštitu životinja u Nemačkoj): tri se- ljaka su pokrenula sudski postupak da spreče ubija- nje 400.000 grla stoke, samo zato što je pala cena mesa. Upravni sud u Frankfurtu je priznao da je u pravnom smislu delimično zastupljeno stanovište da »zaštita ljud- skog dostojanstva Ustavom, na svaki način posredno šti- ti i životinje, iako antropocentrično usmerenje Ustava go- vori isključivo o čuvanju ljudi i za svoj cilj nema zaštitu drugih živih bića.» Sud je ovaj predlog seljaka odbacio. Ako je eksperiment na životinjama dozvoljen, od suda se ne može tražiti zaštita životinja, uprkos ve- likim rečima u Nemačkom zakonu o zaštiti životinja. Da li je istina da će nam do 2050.godine trebati nova planeta? UizveštajuorganizacijeWorldWildlifeFund(WWF)iz2006.godine, iznet je zaključak da će nam do 2050.godine trebati nova planeta sličnaplanetiZemlji,ukolikonastavimosasadašnjimnivoomtroše- nja prirodnih resurasa. Ovakav zaključak iznet je na osnovu osma- tranja, kako trenutna potrošnja čovečanstva utiče na ekosisteme. Dr Rob Litl, direktor WWF-SA, izneo je još jednu zanimljivu statistiku - kada bi svi širom sveta mogli da žive i troše kao prosečan američki građanin, trebalo bi nam šest planeta. Istraživanja su utvrdila da se populacija kičmenjaka smanjila za jednu trećinu od 1970. godine - 31% vrsta koje žive u slatkoj vodi i 28% onih koje žive uz morsku obalu. Negativan uticaj čovečan- stva na eko-sisteme se utrostručio od 1960. godine i trenutno nadmašuje regenerativne kapacitete planete Zemlje za oko 25%. Deset zemalja koje prednjače u trošenju resursa Zemlje su: Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Finska, Kanada, Ku- vajt, Australija, Estonija, Švedska, Novi Zeland i Norveška. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Sledeća alternativa je naći put ka prirodi. Dok to ne posti- gnemo, podležemo Zakonu uzroka i posledice. To ne važi samo u fizici, nego i svuda u životu. »Ono što učinite i naj- manjem od Mojih, Meni ste učinili», rekao je Isus iz Naza- reta. »Ko se mača lati, od mača će i poginuti» - od toga nije izuzet ni skalpel pri vivisekciji; i isteraće ih iz njiho- vih laboratorija kao što je nekad isterao trgovce iz hrama Nova slika sveta Vivisekcija je produžetak High-Tech medicine, koja bo- lest tretira isključivo kao telesni proces, kao mehanič- ki poremećaj u ljudskom organizmu. U tom smislu, kod životinja se bolest prouzrokuje mehanički, i na taj na- čin se hoće da se ova mehanički i odstrani. To je potpu- no isključenje jedinstvenog delovanja tela, duha i duše. Alternativa je da medicina bude potpora samoisceljujućim snagama u organizmu, koje postaju aktivne kada se uspo- stavi ravnoteža između duha, duše i tela, što nije moguće pomoću hemikalija, operacija, itd. Dovedite u red svoj život. svoje misli i osećanja...
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200718 Iz strane štampe Prava istina o eksperimentima na životinjama Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomaže- te napredak nečije karijere koja se zasniva na užasnim mučenjima i nehumanim postupci- ma, a sve to od novca poreskih obveznika. Mnogi ljudi složiće se s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolu- tno nepotrebni, ali kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe, nisu toliko sigurni. To je razumljivo; svi želimo da vidimo pozitiv- ne pomake na tom polju. No pitanje je, koli- ko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, kako bi se zaštitilo naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje za- ista nužno zlo? NAVS-organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju ni naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje ukazuje na to da ovi testovi nisu doprineli razvoju nau- ke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Na- protiv, smatraju da je ova zastarela metoda, koja nikad nije dala dovoljno dobre rezulta- te, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njome previše dugo bavili umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i napre- dnije metode. Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na reč 'nadaju') da će neko znanje dobijeno testira- njima eventualno moći da posluži za stica- nje znanja koja su nam toliko potrebna. No najvažniji činilac koji je uvek prećutkivan i zanemarivan jeste različitost vrsta. Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sred- stva i terapije. Dele nas strukturne i fiziolo- ške različitosti. Čak i ako sumnjamo da reak- cija tela zamorca na jedan određeni hemijski proizvod može biti istovetna onoj kod ljudi, to nas ne čini sigurnima da izvesni proizvod možemo ponuditi svojoj deci. Poznat je slučaj penicilina. Taj antibio- tik se masovno koristi u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, i sam je priznao da je sretna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama, jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje, te bi daljnja istraživanja bila obu- stavljena. Aspirin, koji se između ostalog uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene po- remećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na za- morce, ali se kod žena postiže upravo supro- tan učinak. Ovaj lek se danas uspešno kori- sti u borbi protiv raka dojke, ali kod zamorca izaziva kancerogena oboljenja. Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uklju- čuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo važnih lekova za teške bolesti nije te- stiran na životinjama, jer je delovanje sup- stanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima. Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti kod ljudi i produžavanju čovekovog života doprineli su čista voda, sa- nitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se sprečiti infekcije, kao i zdravije prehrambene navike i način života. Korišćenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinina za borbu pro- tiv malarije, kao i razvoj anestetika, samo su nekoliko primera za otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudima. Moderni lekovi, kao što su dramamin, kortizon, kao i umirujuća sredstva, otkriveni su na isti način. Hirurški zahvati razvijeni bez korišćenja životinja jesu: odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenova, katarakte, tumora jaj- nika, zahvati na srcu i mnogi drugi. Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive, njihovog načina života i okoline, pokazala su, između ostalog, veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti. Nasuprot tome, korišćenje životinja u la- boratorijskim istraživanjima dovelo je do za- stoja, pa čak i do katastrofa. Transfuzija krvi kasnila je 200 godina zbog propalog testa na životinjama; transplatacija rožnjače kasnila je 90 godina iz istog razloga. Nakon projekta u kojem je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tret- manu dece obolele od leukemije, ali ta deca su umirala brže nego ona bez takvog tretma- na. Opren, koji se koristio protiv artritisa, pro- šao je testove na životinjama i proglašen je pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 sluča- jeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) za- branjen je. Potrebne su nam naprednije i sofisticirani- je metode, relevantnije našim ljudskim pro- blemima. Postoje mnogi načini da se elimini- šu testovi na životinjama i drugi načini da se obezbedi iznalaženje novih metoda lečenja. Danas imamo savremene tehničke metode, kao što je kompjutersko modeliranje, analiza briseva, epidemiološke studije i kliničke stu- dije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje, unutar kojih se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge. Testiranja bazirana na životinjama pripa- daju prošlosti, mračnom dobu nauke, i danas ih podržava samo manji broj inertnih nauč- nika. www.navs.org.uk. (Virunga News 21.02.2001) © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 19 spomenemo, jer je ona bila isuviše čista i uredna žena. Mora da joj je bilo vrlo teško da donese takvu odluku, jer održavanje čistoće i reda u kući u kojoj živi i krava zahteva izuzetne na- pore. Od tog trenutka svi smo radosno kre- nuli u akciju. Oslobodili smo sobu za našu Rumenku, a mi smo se smestili svi u jednu sobu. Sada je naša Rumenka bila tu pored nas. Bilo joj je toplo.Slušali smo njen dah i osećali njenu toplinu, kao da nas je sada još i grejala, a ne samo hranila. Jednom u zoru, te hladne zime, okovane snegom i ledom, čuli smo neke čudne po- krete iz njene sobe. Kada smo došli kod nje ugledali smo divno šareno tele koje je ona smireno lizala. Dali smo joj ime Zora. Za nekolko trenu- taka ono se podiglo, i kao da je znalo šta treba da uradi - nespretno je odgegalo do majčinog vimena. A onda je spretno počelo da sisa, kao da je to već dugo radilo.Ostalo nam je zaista nejasno kako je to spretno či- nilo, bez ičije pomoći. Kada je Zora porasla, teška srca smo se odvojili od nje. Čim je otoplilo, Rumen- ka je opet bila u svojoj štali. Mi smo sobu očistili i okrečili, i sve je opet bilo na svom mestu. Ne sećam se koliko je to zima i leta trajalo, samo se sećam lepih dana prove- denih sa njom na livadama i njenog toplog prisustva u hladnim zimskim danima. Tako smo mi deca rasli uz nju i njeno toplo mle- ko. Jedno po jedno prerasli smo osnovnu školu i trebalo je ići dalje. Do gimnazije se dugo putovalo, i sve je manje vremena bilo za našu Rumenku. Tako smo svi zajedno doneli odluku da je prodamo, tešeći se da će joj kod drugih biti bolje. Ali, avaj! Kako to uraditi? Kako napraviti prvi korak? Prvi pokušaj je propao! U nameri da je povede- mo na stočnu pijacu, samo smo ušli u štalu, pogledali se i ćuteći se vratili. Drugi poku- šaj je bio nešto odlučniji. Izveli smo je čak do kapije, ali čim je ona počela da se otima u nameri da se vrati, svi smo se vratili na- zad. Jednom smo je čak odveli i do pijace. Na našu sreću nije bilo kupaca za nju i mi smo se radosno vratili sa njom, kao da nam je ponovo poklonjena. A jednog dana, moj brat i mama vratili su se bez Rumenke. Niko ništa ne govori, niko ništa ne pita. Svi smo se kao zabavili nekim drugim poslovima. U očima suze, u mislima Rumenka, i kakvi će nam biti dani bez nje? Tek posle dužeg vremena brat mi je ispričao da je jurio za njom kad su je već prodali, jer je hteo da je vrati, i da njeno tu- žno mukanje nikad neće moći da zaboravi. Godinama posle toga prepričavali smo do- gadjaje vezane za našu Rumenku. Jutrima smo pričali svoje snove u kojima je Rumen- ka bila sa nama. Hvala ti Rumenka što si mi ulepšala de- tinjstvo i oplemenila život. Tako i danas svaku kravu koju vidim, vidim je kao moju Rumenku, a i mnoge druge životinje doži- vljavam kao bića koja su tu da nekome po- mognu i ulepšaju život. Živka Petrović APEL Verske vođe velikih religija i vla- de još uvek ne preduzimaju ništa, ali ti možeš. Jednostavno, prestan- kom jedenja mesa, živine, ribe i pro- izvoda od mesa, doprinećeš da se okončaju patnje, okrutnost i uništa- vanje života. Zaustavi ubijanje tako što ćeš postati vegetarijanac; izbor je tvoj! Možeš pomoći u sprečava- nju okrutnosti i uništavanja, još da- nas. Postani vegetarijanac. Pridruži se borbi za život! Da li je GM hrana rešenje za nedostatak hrane u svetu ? Po nekim saznanjima, na zemljištu gde je zasađena genetski modifikovana (GM) hrana, 12 godina ne može da raste nijedna druga biljna vrsta, jer ova “zauzima” zemlju. Kada se zasadi prirodna hrana, ona od tih sa- stojaka u zemljištu mutira u GM.Korporacije nude GM-hranu, biljke koje dve godine imaju seme, ali treće godine GM-seme bude steril- no, a biljke morate kupiti ponovo baš od njih, jer su tu hranu patentirali kao intelektual- nu svojinu! Za nekoliko godina, ova jevtinija GM-hrana može dovesti do nestanka priro- dne hrane usled zakona tržišta. Tada nastu- pa fenomen »ko drži resurse hrane i vode - vlada svetom«, a to su korporacije... Takođe, korporacije žele da sade GM- drveće koje je duplo otpornije na bolesti i du- plo je manjeg obima, pošto im to odgovara za industrijsku preradu, i jer je stablo me- kše, a to drveće je otporno samo na herbi- cide koje proizvode te korporacije. Takođe, to drveće prenosi svoje GM-gene do 600 km oko sebe...na prirodna stabla. Pritom niko u svetu još ne zna kakve posle- dice mogu nastupiti za ljude ukoliko koriste GM-hranu. Još niko ovu hranu nije testirao na ljudima u dužem vremenskom periodu. Ko želi da pretpostavi šta se može desiti u budućnosti posle konzumiranja ove hrane, neka se upozna sa genetskom strukturom ove hrane. U nju su usađeni geni nekih bi- ljaka i životinja, i to ne sa ciljem da pomo- gnu čoveku, nego da donesu više novca svim proizvođačima GM-hrane u lancu pro- daje. Obično su to zatvoreni monopoli i kar- teli – pravi multinacionalni džinovi, uglavnom iz SAD-a, i sa njima ne možete da se nosite, već samo možete da kupujete ovu hranu. A posledice? Verovatno će se ti “umetnu- ti” geni u hrani, a koji su sada i njen sastavni deo, “umetnuti” i u vašu genetsku strukturu. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Crtice iz mog detinjstva RUMENKA Opet sam sanjala moju kravu Rumenku i opet mi dolaze slike iz detinjstva, kad je Ru- menka bila sa nama. Hoću da ih i zapišem, da se nikada ne izgube. Ulazim u godine u kojima se mnogo čega neću više sećati, a uspomenu na to meni drago biće ne bih da zaboravim. Za vreme Drugog svetskog rata, nas tro- je dece ostali smo bez oca sa našom pomaj- kom. Da bismo se nekako prehranili u tim te- škim posleratnim danima, dobili smo kravu od države – poklon iz Ukrajine. Nismo imali iskustva sa gajenjem krava, ali sve što smo radili, radili smo s radošću: sva- kog dana vodili smo je tamo gde je bila naj- bolja trava i tamo gde su bile i druge krave. Radovali smo se njenom nabreklom vimenu, jer smo znali da će tada biti dovoljno mleka za nas, pa čak i viška. Taj višak smo davali onima koji nisu imali kravu, a za to smo dobi- jali nešto što mi nismo imali. Rumenka je sve više zauzimala bitno mesto u našem životu. Brinuli smo o njoj, družili se s njom, a ujedno i sa drugom decom koja su čuvala neke dru- ge Rumenke ili Šarulje. Jedne vrlo hladne zime u štali je bilo vrlo hladno. Svakog jutra smo je zaticali naježe- nu od hladnoće. Tada smo je trljali, pokrivali je ćebadima i zatvarali rupe po štali odakle je dolazila hladnoća. Kada smo noću bili u našim toplim sobama, razmišljali smo kako da pomognemo Rumenki. Te zime, ona je u svojoj utrobi nosila još jedan život. Jednog jutra dolazi naša mama u sobu i kaže: »Deco, moramo da oslobodimo je- dnu sobu i da Rumenku uvedemo u kuću! Mi deca smo se neobično obradovali, jer otka- ko je zahlednelo mi smo jedino o tom i raz- mišljali. Nismo se usudili da našoj mami to
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200720 Vlado Began: »Trdno sem prepričan, da bo kmalu prišel čas, ko ljudje ne bodo več uživali mesa in lovili živali.« P o j a Prijateljstvo sa slonovima Od 1998.godine novinari Džesika Marske i Karsten Frike putuju za Indiju. Tokom jednog dvogodišnjeg prekomorskog putovanja iz Nemačke na ovaj potkontinet, rađa se u Aziji (1999.g) njihova kćerka Poja. Od 2002. godine ova porodica živi pola u Indiji, pola u Nemačkoj. Sa 5 godina, Poja, koja je zajedno sa svojim roditeljima stalno pomagala psima-lutalicama, napuštenim mačkama i svetim kravama, razvija posebnu naklonost prema slonovima. Želja ove pla- vokose devojčice da poseti ove sive džinove u džungli, vodi nju i njene roditelje 2004.godine u jedan sasvim novi period života. Porodica počinje da se bavi jed- nom temom koju ni do danas nije napustila i koja je dovodi do njenih snova. Oni slonove doživljavaju kao najnežnije životinje na svetu, osećajući u isto vreme nezamislivu patnju koju moraju da podnose mnogi zarobljeni slonovi. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 21 „Zovem se Poja. To je jedno indijsko ime - kada se izgovori postaje „Puudscha“. Jedan deo godine živim u Nemačkoj, a zimske mesece provodim sa svojim roditelji- ma u Indiji. Mnogim ljudima će to izgledati neuobičajeno. Meni ne, jer sam rođena na jednom putovanju za Indiju“. Iz knjige: „Poja. Devojčica sa slonovima“ (Droemer) © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200722 „Sloboda za životinje“: Možeš li još da se setiš svog prvog susreta sa nekim slonom? Kako je to bilo? Poja: Prvi put sam videla slona na putu za školu. Stajao je na suncu, a to za njih nije dobro. Posle škole smo ga nahra- nili lubenicom, jer nam ga je bilo žao. To je bio jedan slon za turiste, ljudi su se fotografisali sa njim. „Sloboda za životinje“: Sklopila si jedno sasvim posebno prijateljstvo sa slonicom Šanti? Poja: Da, htela sam obavezno da vidim slona. Zato smo otišli u nacionalni park Mudumalai i tamo upoznali Mahouta i Šanti. „Sloboda za životinje“: Kako izgleda kada se čovek spri- jatelji sa nekim slonom? Poja: Mislim da je to jako lepo. To se primećuje i po tome kako ta živorinja zavoli čoveka. Ponekad, kad si tužan, primetiš da je i slon malčice tužan. „Sloboda za životinje“: Možeš naravno i da ih dodirneš - kako se slon tada oseća? Časopis „Sloboda za životinje“ - intervju sa Pojom Poja: Na nekim mestima su sasvim meki i nežni. Koža je tu tanka kao papir, na primer kod očiju i is- pod plećke i oko površine usta. Takođe, na nekim me- stima ispod stomaka je jako meka, na drugim mesti- ma je koža malo jača – to se ne može opisati, čovek jednostavno mora da ih dotakne da bi znao kako je to. „Sloboda za životinje“: Naravno, na nekim mestima je koža deblja, da bi ih zaštitila od sunca i uboda insekata. Poja: Da, oni se onda mažu blatom i posipa- ju se prašinom. Kada stoje na suncu, to uop- šte nije dobro za njih. Oni onda pocrvene od sunca, isto kao i mi. Afrički slonovi podnose su- nce – to su, kao što znamo, pustinjske živo- tinje, ali ne i indijski. „Slobodazaživotinje“:Zarsenisiplašiladaćetetakoneki ogromni slon iz nepažnje nagaziti? Ili oni baš dobro paze? Poja: Pa, ponekad sam se i plašila. Ali oni i paze, posebno kada je dete u pitanju. Ali slonovi primete kada se čovek © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 23 plaši i tada su baš čudni – ja na to pazim, jer tada postaju nesigurni i može da se dogodi da me povrede. „Sloboda za životinje“: Kako se sporazumevaš sa Šanti, sa kojom si sklopila posebno prijateljstvo? Poja: Ja ne znam te komande koje se govore slonovima. Ja razgovaram sa njom više mislima. „Sloboda za životinje“: A da li imaš osećaj da ona može da te razume? Poja: Da, pomalo imam taj osećaj. „Sloboda za životinje“: Da li si nekada videla kako je neko loše postupao sa nekim slonom u hramu? Poja: Da, jesam. Videla sam kako su tukli slonove – po- stoje, naravno, mesta kod slonova koja su tanka kao pa- pir – i to onda baš boli. A to ovi ljudi takođe znaju, gde to naročito boli. Imaju neku kuku koju im zabodu u kožu. Kod Šanti je to tako, da su sa njom baš oprezni, i nikada ne koriste kuku. Slon ne može da kaže. „Ja sam ovde glav- ni badža! Radim šta hoću!“ - ali ni ljudi ne treba to da čine. „Sloboda za životinje“: Ti si se sada ponovo vratila u Hamburg. Da li često misliš na Šanti i na ostale slonove? Poja: Pa, ponekad malo čeznem za slonovima i psi- ma i mačkama. U Indiji pse i mačke možete naći na deponijama smeća, na ulici, na starim brodovima. „Sloboda za životinje“: I njima bi ti takođe najradije pomogla? Poja: To mi naravno i činimo! Ponesemo ih kući i ne- gujemo ih – a onda pitamo Indijce, zamolimo ih, da li hoće da hrane ove životinje i damo im onda i novac za to. „Sloboda za životinje“: Tvoja porodica je osnovala „Pojinu pomoć slonovima“. Zašto misliš da je važno da radite tako nešto? Poja: Mislim da je važno da životinjama pomognemo i spasimo ih. Jer životinje su kao i ljudi. A ima toliko mnogo jadnih životinja, a i toliko mnogo jadnih ljudi. Tu ljudi čine nešto dobro! „Sloboda za životinje“: Mislimo da je to jako dobro, to što vi tu radite – u svakom slučaju radite tako i dalje! Poja: Hvala – mi to i pokušavamo. 26.aprila 1999.g. na svet dolazi Poja, na jednom go- tovo dvogodišnjem preko- morskom putovanju iz Ne- mačke u Aziju. U stomaku svoje majke Džesike ona je pre toga proputovala Itali- ju, Grčku, Tursku, Iran, Pa- kistan, Indiju i Nepal, u kući na točkovima koju su sami napravili. Roditelji Džesika Marske i Karsten Frike, po- reklom iz Hamburga, odlu- čuju se za život pola u Ne- mačkoj a pola u Indiji. A tako živi i njihova kćerka Poja, u dva sveta koji jedva da bi mogli da se više razlikuju. Poja uči engleski, i u jednom malom selu u indijskoj save- znoj državi Goa se oseća više kod kuće nego u Hambur- gu. U Indiji Poja ide u zabavište, jednu predškolsku usta- novu i istovremeno u prvi razred jedne privatne indijske škole. Sa šest godina Poja će krenuti u školu i u Nemačkoj. Poja rano razvija svoju posebnu naklonost prema slonovi- ma. Ova plavokosa devojčica bi obavezno rado da pose- ti ove sive džinove u džungli. Za nju i njene roditelje 2004.go- dine time počinje jedan sasvim nov period života o kojem ova porodica izveštava u knjizi „Poja, devojčica sa slonovima“. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Ko je Poja?
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200724 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
Slonovi imaju raspoloženja kao i mi, osećaju sapatnju i brigu, uče od starije generacije. Mogu da umru ako im prepukne srce od žalosti, komuniciraju međusobno na velikim razdaljinama, vole svoju decu, a i svoje rođake. Vode računa jedni o drugima, neguju prijateljstva, žale za preminulima, pate od usamlje- nosti, a umeju i da zaplaču. Iz knjige: »Pooja: Das Elefantenmädchen«
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200726 „Moj omiljeni slon je slonica Šanti, jedna u svakom slučaju 49-godišnja dama među slonovima. Kada nekad smem da sedim na njoj, ona napravi veliku glupost. Odjednom, a da me prethodno i ne upozori, zabaci svoju surlu unazad i izduva pun tovar vode na mene. Šanti me je jednom tako pokvasila, da sam morala dobro da protrljam oči kako bih mogla ponovo da gledam“. Poja priča u svojoj knjizi: „Živimo na jugu In- dije, gde se nalazi i nacionalni park Mudumalai. Ovde slonovi žive u slobodnoj divljini. Već nekoliko nedelja, više od 60 slonova iz hrama provodi svoj godišnji od- mor u nacionalnom parku. Najpre nisam znala šta su slonovi iz hrama, i pitala sam se zašto im je uopšte po- treban godišnji odmor. Ali Subu mi je sve to objasnio. Subu je tragač. On poznaje čak i najskrovitije oblasti u kojima žive divlje životinje, jer je i sam rođen u džungli. Subu voli slonove isto kao i ja, i zbog toga smo i postali prijatelji. Kada on priča, ja znam da su stvari na svom pravom mestu. »Istina ima mnogo lica«, kaže Subu, a ja sam tek mnogo kasnije shvatila šta on time misli. Sve što znam o džungli saznala sam od njega. On mi je obja- snio da su slonovi najveće životinje koje žive na Zemlji. „Lisn Poja“, kaže Subu, uvek kada postane važno. To je na engleskom i znači „Slušaj, Poja“. „Slonovi su u Indiji svete životinje, jer važe kao otelovljenje boga slo- nova Ganeše. On je naročito omiljen među bogovima, jer donosi sreću. A zašto je slonovima iz hrama potre- ban godišnji odmor? Život slonova u hramovima nije pri- meren njihovoj vrsti. Premalo se kreću, a često ih po- grešno i hrane. Jednom godišnje smeju da sa svojim mahoutima imaju godišnji odmor u džungli“ objašnja- va mi Subu. „Svaki slon iz hrama ima svog sopstvenog mahouta – čoveka koji se brine o njemu do kraja života“ © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 27 S L O N O V I Danas postoje još dve žive vrste slonova - afrič- ka (Loxodonta africana) i azijska (Elephas maxi- mus). Istraživanja su pokazala da imaju zajednič- ke pretke, koji su iz Afrike došli u Aziju pre 5 do 7 miliona godina i odatle se raširili po čitavoj zemalj- skoj kugli, sa izuzetkom Australije i Antarktika. Azijski slonovi se dele na tri podvrste - na in- dijsku (Elephas maximus indicus), Sumatra-slo- nove (Elephas maximus sumatranus) i slonove koji žive na Šri Lanki (Elephas maximus maxi- mus). Njihovi najbliži srodnici, koji još i da- nas žive, jesu morske krave, veliki morski sisa- ri koji jedu zeleniš, a ima ih u plitkim vodama. Azijski slon je, nasuprot afričkom, jako malo prou- čen.Kodafričkihslonova,brojnostanjeod400.000 životinja važi kao sigurno (početkom 80-tih godi- na ih je još bilo 1,2 miliona). Kod azijskih slono- va se još računa sa maksimalno 50.000 životinja. Slonovi su veoma društvene životinje sa ekstre- mno izraženim majčinskim načinom ponašanja kojisuizvežbalečakiživotinjekojenemajupotom- stvo. Bake, majke, sestre i njihova deca čine klan slonova koji predvode jedna ili nekoliko ženki. Ove slonice su tokom celog života međusobno pove- zane, vode računa jedna o drugoj, brinu se o po- tomstvu drugih slonica i o bolesnim pripadnicima krda. Ako je, npr., neka slonica povređena, ostale se prilagođavaju njenom laganom tempu hoda, radi dovoda vazduha joj stavljaju surlu u čeljust, stavljaju joj glinu na rane kako bi joj zaustavili krvarenje i pomažu ranjenima da stanu na noge. Deca slonova rastu uz brigu i zaštitu svih članova klana.Dokjednoslonovskodeteneodraste,prođe otprilike 10 do 15 godina – dugo vreme, tokom kojeg mnogo šta ima da se nauči da bi se kasnije bilo sposoban član ovog matrijarhatskog društva. Mladi slonovi napuštaju krdo kada su stari između 10 i 15 godina, kada su u pubertetu, i formiraju sopstvena društva ili vode život kao samotnjaci. Izvor: www.poja-elefantenhilfe.de Preuzeto iz lista: FREIHEIT für Tiere, br. 1/2008 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200728 Poja priča: „Svakog jutra sam pored reke kada mahouti od- vode slonove u vodu. Subu i ja sedimo na jednoj maloj ste- ni u reci, odakle možemo sve precizno da posmatramo... Većini slonova čini veliko zadovoljstvo da se brčkaju u vodi. Poput usisivača izvlače svoju dugačku surlu punu vode. Jedva da mogu da poverujem: tu stane i do 10 litara vode, koliko i u veliku kofu . Slonovi: bogovi u lancima Većina slonova koje drže zarobljenima, bivaju uhvaćeni i dovedeni tu iz divljine i trenirani okrutnim metodama. Azijski slonovi spadaju u veoma ugrožene životinjske vrste. U Indiji zvanično 3.500 slonova živi zarobljeno. Kontrast između obožavanja ovih životinja kao božanstva i nedostojnog života u lancima koji oni vode, ne bi mogao da bude veći. Indijsko stanovništvo voli slonove i misli da oni provode život u luksu- zu – ali ovi živi bogovi su zapravo stvorenja koja ljudi izrabljuju. Slonovi uhvaćeni u divljini moraju biti najpre savladani i pri- pitomljeni. To zvuči bezazleno, ali je to zapravo jedan okrutni čin u kojem ova životinja bude fizički i psihički slomljena. Treći- na svih slonova uhvaćenih u divljini ugine tokom ovog proce- sa. Mahout mora da dominira nad ovom životinjom da bi mo- gao da joj naređuje. Razlika u stasu i snazi između čoveka i slona se može ujednačiti jedino brutalnošću i psihičkim priti- skom, tako misle u Indiji. Životinju vežu lancima dijagonal- no i nekoliko mahouta je maltretira motkama, štapovima i ku- kama i time je dovode u stanje neprestanog straha. Često se ovo hvatanje u divljini odvija bez davanja vode i hrane ovim životinjama, i ne dozvoljava im se da spavaju, a isto tako ne- zaštićene bivaju izložene suncu kako bi ih dodatno oslabili. Znamo da slonovi imaju jako dobro dugotrajno pamćenje i da ove muke nikada ne zaboravljaju.
OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 29 Preporučujemo knjigu: „Poja, devojčica sa slonovima“ „O Šanti, sutra ćemo se opet videti!“ Srećna i puna po- verenja živi mala Poja često danima i nedeljama zajedno sa slonovima. U toliko prijateljskom i prisnom odnosu je ona sa ovim debelokošcima, da se sa njima kupa u reci i dopu- šta im da je nežno golicaju. Njen drug Subu, tragač, poka- zuje Poji oblasti u koje su se povukli ovi sivi džinovi, i uči je kako da bolje razume te od izumiranja ugrožene životinje. A u ovoj zanosnoj slikovnici ova plavokosa Mogli-de- vojčica priča o svom dubokom prijateljstvu sa slonicom-da- mom Šanti. Pojini roditelji su fascinirajućim fotografijama ovekovečili ove doživljaje svoje kćerke. Jedan slikoviti do- življaj u raskošnim bojama, koji vas neće ostaviti ravnodu- šnim, i jedna slikovita priča o čežnji za slobodnim životom. „Poja, devojčica sa slonovima“ jeste drugo delo Džesike Marske i Karstena Frikea. Fascinirajućim fotografijama oni do- kumentuju doživljaje svoje kćerke, koja u jednom kampu za slonove iz hrama sklapa prijateljstvo sa slonicom-damom Šan- ti. Ova slikovnica na 144 strane - „Poja, devojčica sa slonovi- ma“, je Pojina priča, istinita priča iz džungle u Indiji, koju su kompletirali njeni roditelji na osnovu svojih posmatranja. Cilj autora je da ukažu na lepotu i fascinantnost ovih veoma sen- zibilnih životinja, kao i na patnju slonova koji žive u zatoče- ništvu, i da promene ponešto u situaciji koja preovladava . Pooja Marske: Pooja. Das Elefantenmädchen, 142 S., gebunden, Droemer Verlag, München 2006, Preis: 19,90 Euro Pojina pomoć slonovima „Hteli bismo da vratimo ovaj dar koji smo dobili od slonova – što smo mogli da im priđemo tako blizu. Zato smo rekli da želimo da učinimo nešto za slonove.“ Pojina majka Džesika Marske, priča u razgovoru sa novinarom lista „Sloboda za životinje“: „Mi nismo hte- li da svojom knjigom napravimo neku priču o „srećnom svetu“, već da izvestimo o negativnim stranama drža- nja slonova. Osnovali smo udruženje da bismo sakupi- li novčane priloge za ove slonove. Takođe, sve naše pri- hode od honorara za fotografije ili od TV-nastupa smo sami darovali kao prilog ovom udruženju. A naravno, pomoći će i čitaoci ove knjige – nedavno je neko daro- vao 1000 evra, jer ga je ova knjiga toliko pokrenula. Cilj: zaštićena oblast za slonove Pojiniroditeljipišuupogovoruoveknjige:Pojinsan,dom za stare slonove, je realan, iako još nije postao stvarnost. Mi, Pojini roditelji, osnovali smo udruženje „Pojina pomoć slo- novima“, pomoću koga ovaj san treba da postane stvarnost. „Pojina pomoć slonovima“ je sebi za cilj postavila da ublaži patnju ovih slonova: „Mi smo za manje slonova u zarobljeništvu, prema kojima će se ljudi bolje ophodi- ti. To podrazumeva i hvatanje manjeg broja slonova iz džungle i prestanak desetkovanja ove divlje populacije.“ „Pojina pomoć slonovima“ radi u Indiji na licu mesta, zaje- dno sa indijskim organizacijama za zaštitu životinja kao što je CUPA (Compassion Unlimited Plus Action ), WRRC (Wil- dlife Rescue And Rehabilitation) i IPAN (India Projekt for Animals and Nature) i potpomaže planiranje i opremanje „Elephant Rescue Center & Sanctuary“(ERSS) jedne zaštiće- ne oblasti za slonove koji moraju da budu zaplenjeni zbog svojih nedostojnih uslova držanja. Do danas nedostaje od- govarajuće mesto na kojem ove zaplenjene životinje mogu da žive primereno njihovoj vrsti. „Elephant Rescue Center & Sanctuary“ treba isto tako da postane jedno sirotište za slonove u koje se primaju i u kojem se odgajaju siročad nađena u džungli, da bi kasnije opet bili pušteni u džunglu. Žiro račun za „Pojinu pomoć slonovima“ Dresdner Bank – Konto 50 400 9700 – BLZ: 200 800 00 SWIFT-Code: DRES DE FF – IBAN: DE39 20080000 www.pooja-elefantenhilfe.de Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)

Empfohlen

SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
Sloboda za životinje
 
SZZ Časopis br. 1
SZZ Časopis br. 1SZZ Časopis br. 1
SZZ Časopis br. 1
Sloboda za životinje
 
Загађење животне средине
Загађење животне срединеЗагађење животне средине
Загађење животне средине
Violeta Djuric
 
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
Sloboda za životinje
 
Biocanin eko enciklopedija.ppt
Biocanin eko enciklopedija.pptBiocanin eko enciklopedija.ppt
Biocanin eko enciklopedija.ppt
Bojan Crvenkovic
 
5. BeGe Vege festival brosura
5. BeGe Vege festival brosura5. BeGe Vege festival brosura
5. BeGe Vege festival brosura
Sloboda za životinje
 
Екологија живљења
Екологија живљењаЕкологија живљења
Екологија живљења
Danijeline Pametnice
 
угрожавање и заштита биодиверзитета
угрожавање и заштита биодиверзитетаугрожавање и заштита биодиверзитета
угрожавање и заштита биодиверзитета
Djurdjica Simin
 

Empfohlen

SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 6-7 (dvobroj)
Sloboda za životinje
 
SZZ Časopis br. 1
SZZ Časopis br. 1SZZ Časopis br. 1
SZZ Časopis br. 1
Sloboda za životinje
 
Загађење животне средине
Загађење животне срединеЗагађење животне средине
Загађење животне средине
Violeta Djuric
 
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
Sloboda za životinje
 
Biocanin eko enciklopedija.ppt
Biocanin eko enciklopedija.pptBiocanin eko enciklopedija.ppt
Biocanin eko enciklopedija.ppt
Bojan Crvenkovic
 
5. BeGe Vege festival brosura
5. BeGe Vege festival brosura5. BeGe Vege festival brosura
5. BeGe Vege festival brosura
Sloboda za životinje
 
Екологија живљења
Екологија живљењаЕкологија живљења
Екологија живљења
Danijeline Pametnice
 
угрожавање и заштита биодиверзитета
угрожавање и заштита биодиверзитетаугрожавање и заштита биодиверзитета
угрожавање и заштита биодиверзитета
Djurdjica Simin
 
Sapice za zdravlje
Sapice za zdravljeSapice za zdravlje
Sapice za zdravlje
Sonja Lekovic
 
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar BorovicCasopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
Antioxidant Ge
 
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
instituttam
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 
Zloupotreba zivotinja
Zloupotreba zivotinjaZloupotreba zivotinja
Zloupotreba zivotinja
ivica_seminarski
 
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranomTajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
Emil Čić
 

Weitere ähnliche Inhalte

Ähnlich wie SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)

Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
instituttam
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
tanjamz
 

Ähnlich wie SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj) (8)

Sapice za zdravlje
Sapice za zdravljeSapice za zdravlje
Sapice za zdravlje
 
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar BorovicCasopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
Casopis Me-Dij, Dijabetes dr Petar Borovic
 
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
Uvod u pcel zanimanje 25 02 2015
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
 
Ekologija
EkologijaEkologija
Ekologija
 
Zloupotreba zivotinja
Zloupotreba zivotinjaZloupotreba zivotinja
Zloupotreba zivotinja
 
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranomTajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
Tajna je razotkrivena: trovanja GMO hranom
 

SZZ Časopis br. 2-3 (dvobroj)

  • 1. Časopis za ljubitelje životinja, prirode i zdravog života Sloboda za životinje Sloboda za životinje Klimatske promene - pitanje opstanka: Aktivizam: Šta je sve neophodno našem organizmu: Da li će vegetarijanci spasiti svet? Eksperimenti na životinjama - najveći od svih zločina Ukinimo životinjske tačke u cirkusima Abeceda vitamina i zdrave ishrane Portret Poja -Prijateljstvo sa slonovima
  • 2. Dragi čitaoci, Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo, gledano kroz naš odnos prema prirodi, životinjama, pa i društvu u celini, nalaže nam da kao odgovorni i zreli ljudi trebamo biti upoznati sa stvarnim stanjem koje vlada oko nas. Zato smo uz pomoć grada Beograda i redakcije lista »Zdrav život« izdali ovaj časopis-dvo- broj, da bi upoznali što veći broj čitalaca sa stanjem u kome se nalazimo. Mislimo da su teme u časopisu veoma važne i tiču se svih nas. Te oblasti našeg života su toliko aktuelne, da će svako od nas veoma brzo morati da donosi neke bitne lične odluke, koje će umnogome da utiču na njegovu budućnost. I ne samo njegovu, već i budućnost njegovih bližnjih, porodice, društva u celini, pa i svih nas na Zemlji. O ovim temama se baš mnogo i ne piše u štampi. To nisu lake teme, ni vesele, nego su češće opore i teške. Ali se ne mogu zaobići! Ne možemo ih odgurnuti od sebe, jer one mnogo utiču na naš život, a opredeljuju i našu budućnost. Budemo li ih i sada lakonski zaobišli, kao što smo to do sada činili, ne rešavajući ih, može nam se desiti da u budućnosti nećemo ništa ni trebati da rešavamo – ostaćemo bez ikakvih izbora i mogućnosti! Osećaj odgovornosti prema deci, životinjama, prirodi, prema životu uopšte, to nam ne dozvoljava... Planiramo da u decembru 2008. godine izdamo i drugi časopis - dvobroj 3/4 i tu nam je potrebna Vaša pomoć! Pomozite nam svojim prilogom, članarinom ili do- nacijom da izdamo i naredni časopis. Svaki Vaš prilog nam je dobrodošao. Unapred Vam se zahvaljujemo! Redakcija. Udruženje „Sloboda za životinje“, Cvijićeva 62, 11000 Beograd br.žiro-računa: 355 - 1050086 - 42 Svi članovi Udruženja Sloboda za životnje, koji su ili koji će uplatiti godišnju članarine od 1.000 din, dobijaju oba dvobroja časopisa besplatno na kućnu adresu.
  • 3. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 3 Sadržaj časopisa: Vesti iz Udruženja Sloboda za životinje 4 Globalno zagrevanje. Stočarska proizvodnja kao jedan od glavnih krivaca za ovakvo stanje. Vegetarijanstvo kao deo rešenja 6 Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti? 8 Miran protest protiv životinja u cirkusima 10 Posetili smo Amora 11 Svetski dan borbe protiv eksperimenata nad životinjama 12 Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji Posetili smo lipicanere u Lipiku 13 Antilovni protest ispred Narodne skupštine 14 Eksperimenti nad životinjama - najveći od svih zločina 15 Prava istina o eksperimentima nad životinjama 18 Priča o Rumenki 19 Poja. Prijateljstvo sa slonovima 20 Srne Jana i Lana vraćene u prirodu 30 Zadužbina Gabriele 31 Lisica. Za i protiv? 32 Predstavljanje knjige »Večna Treblinka« 33 Osam prehrambenih laži 36 U kojim uslovima žive i pate životinje na farmama život. sa krznom 38 Da li nas mleko čini mlitavim? 40 Mleko kao hrana - da ili ne? 42 Abeceda vitamina i ostalog 44 Pozdravljam Vas, dragi čitaoci, Pred Vama je najnoviji časopis-dvobroj (br. 2/3), Udruže- nja „Sloboda za životinje“. Mi mislimo da je ovakav časopis potreban u Srbiji, i da je to dobar način da svoje članove, ljude koji rade na odgovornim poslovima zaštite životinja i ekologije, kao i sve druge mlade i stare slobodnomisleće ljude, upozna- mo sa stanjem u kome se mi svi nalazimo, sa odlukama koje moramo da donesemo zarad naše budućnosti. A to stanje za- brinjava i neće se promeniti samo od sebe. Mi stanovnici ovog društva, ove planete, moramo znati kakvo je zaista stanje naše okoline, a to je i osnovni zadatak ovog časopisa. Svako snosi svoj deo odgovornosti i to nas tera da učinimo prve korake u smislu poboljšanja. Pa o čemu onda pišemo u ovom časopisu? Pišemo o svemu onome o čemu drugi ne pišu, ili tek ponegde stidljivo nešto natuknu. Pišemo o onome što traži naš napor da se i mi promenimo kako bismo promenili svoju okolinu, o promeni našeg odnosa prema prirodi, životinjama, drugim ljudima, pa i Zemlji u celini. Pišemo o nastupajućim promenama klime na Zemlji i o našem predlogu kako da se ove promene uspore; pišemo o akcijama našeg Udruženja na zaštiti životinja, o različitim pristupima ži- votinjama – o onima koje se eksploatišu kroz masovni uzgoj i u skrivenim laboratorijama, kao i o onima koje volimo. Imamo i lep članak o devojčici Poji i njenom prijateljstvu sa slonovima, sa puno lepih slika. Predstavljamo i jednu zna- čajnu knjigu - „Večna Treblinka“, Čarlsa Patersona, o našem beskrupuloznom odnosu prema životinjama, o uzrocima koji su do toga doveli, i o refleksiji tog odnosa na ljude drugačije lod nas. U ovom časopisu pišemo i o brutalnim eksperimenti- ma koji se izvode na životinjama, a čiji se rezultati uopšte ne mogu sa sigurnošću primeniti na ljude. Udruženje Sloboda za životinje propagira vegetarijanstvo, mi ne jedemo meso - jer su životinje naši prijatelji, u časopisu se nalaze i preporuke stručnjaka šta da jedemo da bi se naše telo snabdelo svim potrebnim materijama. Podsećamo ljude i na osam prehrambenih laži u vezi jedenja mesa. Otvorili smo i temu - da li je za ljude korisno da piju kravlje mleko, kakvi su efekti toga i da li nam je kravlje mleko uopšte potrebno? Nadam se da će Vam se časopis svideti, da ćete u nje- mu naći nešto interesantno.Ali pre svega se nadamo da ćete se zamisliti nad nekom od tema i članaka, i da ćete i Vi lično preduzeti neke korake ka promeni stanja - za početak u Vašoj okolini. Napred! Glavni urednik Dragoslav Milovanović SLOBODA ZA ŽIVOTINJE revija za sve ljubitelje životinja, prirode i zdravog života broj 2/3, avgust 2008 I Z D A J E : Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje« Cvijićeva 62, 11000 Beograd u saradnji sa listom »Zdrav život« iz Beograda Internet adresa: www.sloboda-za-zivotinje.org e-mail: info@sloboda-za-zivotinje.org Predsednica: Snežana Milovanović UREDNIŠTVO gl. i odg. urednik: Dragoslav Milovanović Prelom: Snežana Milovanović, Dragoslav Milovanović, Lektura i korektura: Predrag Stanojev, Tehnička priprema: Dragoslav Milovanović, Uredništvo: Predrag Stanojev, Katica Spasić, Snežana Milovanović, Zoran Mikan Časopis je besplatan! Štampa: »AMD sistem« Beograd Časopis je štampan većim delom od sredstava koje je Udruženje »Sloboda za životinje« dobilo na konkursu od Grada Beograda, Komisije za finansiranje projekata NVO u 2007.g. ISSN: 1452-7065 = Sloboda za životinje COBISS.SR-ID 136007180 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 4. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20074 NAJNOVIJE VESTI Vesti iz udruženja »Sloboda za životinje« Izgled raja za životinje Članovi udruženja »Sloboda za životinje« su u toku 2007. i 2008. godine više puta posetili Zemlju Mira - Gabrijelinu zadužbinu - područje u Nemačkoj u okolini grada Virzburga, u kojem ljudi uče da žive u miru i harmoniji sa životinjama i prirodom. Isto tako, i životinje tamo uče da žive u harmoniji sa drugim životinjama i ljudima. A kako to sve izgleda u praksi? Da li je uopšte moguće ostvariti nov odnos iz- među ljudi i životinja posle vekova ljudske dominacije? Da li životinje pamte, znaju li šta smo im vekovima radili? Kako se prema ljudima ponašaju mladunci životinja koji su rođeni na Zemlji Mira? Više o sve- mu ovome saznaćete na 31. strani. Organizovali smo vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji Udruženje »Sloboda za zivotinje« je u subotu,10.05.2008.god. orga- nizovalo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Ciganlije. Vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji je održan pod motom: »Živo- tinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje«. Proveli smo jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje razvija saosećanje prema bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi! Volite životinje - nemojte ih jesti, i slične citate iz naše brošure »Šta su rekli veliki umovi o jedenju mesa i o lovu«, mogli su se čuti preko megafona u toku ručka i druženja! Održan protest više organizacija protiv korišćenja životinja u cirkusima u Srbiji Udruženje za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Ne- formalna grupa artista i žonglera i Nezavisni aktivisti za prava ži- votinja Srbije, održali su zajedno, dana 15.juna.2008.god. miran protest protiv korišćenja životinja u cirkusima, pod motom »Zatvorite cirkuse sa životinjama« Protest je održan pored šatre cirkusa ''KORONA'' na zemunskom keju, kod bivšeg hotela ''Jugoslavija'' i trajao je od 17 do 20 h. Zahtevali smo i donošenje Gradske odluke kojom će se zabraniti cir- kusi sa zivotinjskim tačkama u Srbiji, i donošenje Zakona o zaštiti životinja u kome će biti definisan član koji se odnosi na zabranu cirkusa sa tačkama u kojima učestvuju životinje. Održali smo protest u Novom Sadu protiv eksperimenata nad životinjama Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata nad životinjama, udruženje »Sloboda za životinje« je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, dana 24.4.2008.god. održalo protest protiv eksperimenata nad životinjama, na prostoru po- red Katoličke crkve u Novom Sadu. Oko trideset aktivista organizovalo je program za prolaznike u kojem su prikazane patnje životinja tokom izvođenja eksperimenata nad njima. Tokom protesta, aktivisti su držali u rukama potresne slike sa eksperimenata.Tokom celog protesta su pre- ko megafona uzvikivane parole i poruke protiv mučenja životinja i ot- krivani su potresni detalji sa eksperimenata, a na kraju je održan kratki perfomans pod nazivom »seciranje životinja«. Tokom protesta prola- znicima je podeljeno preko 1000 letaka i časopisa. 4 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 5. Kako možete da pomognete životinjama? Možete se učlaniti u Udruženje da zajedno pokušamo da pomognemo životinjama. Zajedno smo jači i zajedno više toga možemo da promenimo! Pristupni formular za učlanjenje u Udruženje »Sloboda za životinje« se nalazi na ovoj strani. Zajednički cilj nam je da se aktivno borimo za pravo životinja na slobodan život, u skladu sa svojom vrstom, kod nas i u svetu. Udruženje »Sloboda za životinje« je neprofitna organizacija koja se finansira isključivo od članarina i priloga ljubitelja životinja. Članarina za jednu godinu iznosi 1000 dinara. Ukoliko niste u mogućnosti da aktivno učestvujete u aktivnostima i kampanjama Udruženja, svoj doprinos možete dati i novčanim prilozima. Oni se koriste isključivo za realizaciju konkretnih aktivnosti u spasavanju životinja i brzom reagovanju kada je potrebna pomoć ili akcija. Članarina i prilog može se uplatiti na žiro-račun 355 - 1050086 - 42 Ukoliko želite da postanete aktivni član Udruženja Sloboda za životinje potrebno je da... ... se prijavite ili preko sajta ili preko gore postavljenog formulara ...za mladje od 15 godina roditelji popune pri- javni formular ...uplatite godišnju članarinu od 1000 din ili mesečno članarinu od 100 din Popunjen formular pošaljite na Sloboda za životinje Cvijićeva 62 11000 Beograd : date predloge i sugestije kako svojim talentima i umećima možete doprineti ostvari- vanju ciljeva Udruženja ...se upoznate sa Statutom Udruženja koga možete naći na sajtu www.sloboda-za-zivotinje.org
  • 6. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20076 Klimatske premene: šta možemo uraditi? Globalno zagrevanje Stočarska proizvodnja kao jedan od glavnih krivaca za ovo stanje Vegetarijanstvo kao deo rešenja Metan ima efekat zagrevanja koji je 23 puta veći nego kod ugljen-dioksida, a efekat azot-oksida je 296 puta veći. Na planeti po- stoji 1,5 milijardi goveda i bivola, i 1,7 milijardi ovaca i koza. Njihov broj se ubrzano povećava, posebno u zemljama u razvoju. Očekuje se da će se ukupna proizvodnja mesa udvostručiti između 2001. i 2050. godine. Ako postanete vegetarijanci, svako od vas može sprečiti emisi- ju 1,5 tona ugljen-dioksida godišnje, prema rezultatima istraživanja Univerziteta u Čikagu. Poboljšanja na automobilima smanjuju emisi- ju CO2- gasa za samo jednu tonu...« – Ovo je samo jedna od 51 stav- ke o tome kako pojedinci mogu doprineti smanjenju efekta globalnog zagrevanja, objavljeno u magazinu Tajm (Time), u tekstu »Vodič za preživljavanje kroz globalno zagrevanje« »Stočarska proizvodnja se javlja kao jedan od dva ili tri naj- značajnija faktora koja doprinose nekim od najozbiljnijih ekoloških problema, od lokalnih do globalnih razmera. Zaključci predstavljeni u ovom izveštaju sugerišu da je potrebno skoncentrisati se na iznala- ženje pogodnih modela za rešavanje problema degradacije zemljišta, klimatskih promena, zagađenja vazduha, nedostatka vode i njenog za- gađivanja i degradacije biodiverziteta, a sve u vezi sa stočarskom proi- zvodnjom. Uticaj stočarske proizvodnje na ekološke probleme, kao i njen doprinos rešavanju istih, takođe je veoma značajan. Sa porastom svetske populacije i rastom prihoda, zajedno sa promenama u načinu is- hrane, ubrzano raste i potražnja za proizvodima stočarske proizvodnje, dok globalizacija intenzivira razmenu stočarskih proizvoda. Predviđa se da će se svetska proizvodnja mesa udvostručiti - sa 229 miliona tona na 465 miliona tona u 2050-oj godini, dok će proizvodnja mleka pora- sti sa 580 na 1043 miliona tona. Ekološki uticaj po jedinici stočarske proizvodnje mora biti umanjen za polovinu, da bi se nivo štete sveo na sadašnji nivo. Sektor stočarske proizvodnje se pokazao kao najveći antro- pogeni korisnik zemljišta. Ukupna površina zemljišta koje se koristi za napasanje stoke iznosi 26% od ukupne svetske kopnene površine, ne računajući zemljište pod ledom. Uz to, 33% od ukupnih svetskih ora- ničnih površina koristi se za proizvodnju krmnog bilja. Sve u svemu, stočarska proizvodnja koristi 70% ukupnog svetskog poljoprivrednog zemljista i 30% ukupne kopnene površine. * GWP je ponderisan faktor koji omogućava poređenje uticaja 1 kg bilo kog gasa staklene bašte na globalno zagrevanje i uticaja 1 kg CO2, pri čemu je vrednost CO2 jednaka jedan (prim. prev.). Ekspanzija stočarske proizvodnje je ključni faktor za defore- staciju, posebno u Latinskoj Americi, gde je stopa krčenja šuma naj- veća - 70% površina koje su nekada bile pod šumom Amazona su sada pašnjaci, a proizvodnja krmnog bilja zauzima veliku većinu ostatka ze- mljišta. Oko 20% svetskih pašnjaka (prirodnih i veštačkih), od kojih je 73% prirodnih pašnjaka u područjima sa suvom klimom, uništeno je u izvesnoj meri, uglavnom zbog prekomernog napasanja, gaženja i erozi- je, nastalih delovanjem stoke. Pogotovo zemljišta u suvoj klimi su pod uticajem ovih faktora, jer stočarska proizvodnja je veoma često jedini izvor prihoda za stanovištvo tih krajeva. Sa porastom temperature i porastom nivoa okeana, usled to- pljenja ledenih vrhova planina i glečera, menjanjem tokova morskih struja i vremenskih prilika, klimatske promene su postale najozbiljniji izazov sa kojim se čovečanstvo danas suočava. Uticaj stočarskog sek- tora je veliki, jer on ima udeo od 18% u emisiji “gasova staklene bašte” merenog u CO2-ekvivalentima. Ovo je veći udeo od onoga koji je po- sledica drumskog saobraćaja. Gajenje stoke je uzrok nastanka nekih gasova sa mnogo većim potencijalom za zagrevanje atmosfere. Ono emituje 37% od uku- pnog antropogenog metana koji ima 23 puta veći potencijal globalnog zagrevanja ( global warming potential - GWP). Većina tog metana je nastala tokom varenja hrane kod preživara. Stočarska proizvodnja je odgovorna za emisiju 65% antropogenog azot-monoksida (N2O) čiji je GWP 296, uglavnom poreklom iz stajskog đubriva. Gajenje stoke je ta- kođe odgovoro za skoro dve trećine (64%) emisije antropogenog amo- nijaka, koji značajno doprinosi pojavama kiselih kiša i zakiseljavanju ekosistema Svet se kreće ka oskudici i smanjenju količine pijaće vode. Očekuje se da će do 2025. godine 64% svetske populacije živeti u po- dručjima u kojima je količina pijaće vode nedovoljna. Stočarstvo je ključni faktor u povečanju korišćenja vode za piće i odgovorno je za preko 8% vode koju ljudi koriste u svetu, uglav- nom za navodnjavanje krmnog bilja. Ono je jedan od najvećih zagađi- vača vode, i doprinosi pojavi “mrtvih” zona u priobalnim područjima, degradaciji koralnih grebena, pojavi zdravstvenih problema kod ljudi, pojavi bakterija otpornih na antibiotike, a stvara i mnoge druge pro- bleme. Glavni izvori zagađivanja su stajsko đubrivo i osoka (tečno đu- brivo), antibiotici i hormoni, hemikalije iz kožara, veštačka đubriva i pesticidi koji se koriste u proizvodnji krmnog bilja, kao i sedimenti iz erodiranih pašnjaka. Brojke nisu dostupne na svetskom nivou, jedino se zna za SAD, koje su četvrta po veličini kopnena površina u svetu, da je stočarska proizvodnja odgovorna za 55% erozije, 37% pesticida koji se koriste u proizvodnji, 50% antibiotika i trećinu azota i fosfora koji za- vrše u izvorima pijaće vode. Stočarska proizvodnja utiče na smanjenje dopunjavanja iz- vora vode, time što dovodi do sabijanja zemljišta, smanjenja filtracije, dovodi do uništavanja vodenih tokova, isušivanja plavnih površina i smanjenja nivoa podzemnih voda. Krčenje šuma povećava eroziju i re- dukuje vodene tokove tokom suve sezone. Nalazimo se u dobu dosad neviđene opasnosti po biodiverzitet. Ko je odgovorniji za globalno zagrevanje: BMW ili Big Mac? Verovali ili ne, to je hamburger. Ukupna mesna industrija oslobađa 18% svetske emisije gasova odgovornih za efekat stakle- ne bašte – čak više od celokupnog drumskog transporta u svetu – po rezultatima izveštaja Organizacije za hranu i poljoprivredu pri OUN. Veliki deo tih gasova potiče od azotnog oksida i metana koji se oslobađaju prilikom varenja hrane kod preživara. ''Za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je potrošiti 10.000 litara vode, navedeno je u izveštaju Međunarodnog instituta za upra- vljanje vodenim resursima. U izveštaju, prezentovanom na konfe- renciji koja je održana u Stokholmu povodom Svetskog dana vode, navodi se da je za proizvodnju jedne kalorije hrane potreban pribli- žno jedan litar vode, pri čemu količina varira u zavisnosti od namir- nice - za kilogram žitarica potrebno je od 500 do 4.000 litara vode, znatno manje nego za proizvodnju jednog kilograma mesa. ... »Svaki treći vodovod u Srbiji zaražen je bakterijama, a u narednih nekoliko decenija u Srbiji neće biti dovoljno vode. '' ( Deo vesti koju su objavili RTS i Politika 24. avgusta 2006. godine). © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 7. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 7 Procenjeno je da je izumiranje vrsta od 50 do 500 puta veće nego što je evidentno iz fosilnih ostataka. Za 15 od 24 važne funkcije ekosistema od interesa za ljude, smatra se da su u opadanju. 20% od ukupne ko- pnene životinjske biomase otpada na stoku, a 30% ukupne svetske ko- pnene površine koju sada zaposedaju domaće životinje, je nekad bilo nastanjeno divljim životinjama. Zaista, za stočarsku proizvodnju mo- žemo reći da je vodeći krivac za poremećaje u biodiverzitetu, pošto ona snosi glavnu odgovornost za krčenje šuma, i jedan je od glavnih uzročnika degradacije zemljista, zagađenja, klimatskih promena, pre- komernog izlovljavanja ribe, sedimentacije u priobalnim područjima i omogućavanja invazija vrsta iz drugih staništa. Uz to, konkurencija za resurse dovodi do konflikta sa divljim životinjama u zaštićenim podru- čjima u blizini pašnjaka. »Uzgoj goveda deluje pogubno po atmosferu - ona samo u Francuskoj emituju tri puta više gasova sa efektom staklene bašte nego 14 rafinerija nafte u toj zemlji, pokazalo je istraživanje »Poljoprivreda i smanjenje gasova sa efektom staklene bašte«. On je odgovoran i za 6,5 % ukupne količine ovih gasova koji se oslobode u Francuskoj, navede- no je u toj studiji - prenela je agencija Frans pres. Uglavnom se smatra da goveda, koja imaju po četiri želuca, najveću količinu štetnih gasova emituju nadimanjem. To međutim nije tačno - istraživanje je pokazalo da ona podrigivanjem godišnje emituju 26 miliona tona gasova sa efek- tom staklene bašte, dok njihov izmet, pre no što se njime nađubre polja, emituje 12 miliona tona ovih gasova. Iz rafinerija se svake godine oslo- bodi 13 miliona tona ovih gasova. Goveda najviše oslobađaju metan i azotni oksid, koji su, po- red ugljen-dioksida, najznačajniji gasovi sa efektom staklene bašte. Smatra se da ovi gasovi u velikoj meri doprinose zagrevanju planete.« Uzgajanje životinja za hranu uzrokuje samo u SAD-u veće za- gađenje vode nego bilo koja druga industrija, jer životinje koje se uzgajaju za hranu proizvedu 130 puta više izmeta od ukupne ljudske populacije – 40 tona svake sekunde! Najveći deo otpada sa industrijskih farmi i iz kla- nica ističe u reke i potoke, zagađujući izvore vode. Od svih sirovina i fosilnih goriva u SAD-u, više od trećine se koristi za uzgoj životinja za hranu. Svaki vegetarijanac sačuva 4.000 kvadratnih metara šume svake godine! Tropske kišne šume se uništavaju da bi se dobili pašnjaci za sto- ku. Svakog minuta uništi se prostor veličine sedam fudbalskih igrališta. Pet kvadratnih metara tropske šume mora biti uništeno zbog proizvodnje jednog jedinog hamburgera od 100 g.” U Francuskoj se gaji 20 miliona grla goveda, i ona učestvuju sa 80 odsto u oslobađanju gasova sa efektom staklene bašte u sektoru uzgo- ja. Ostali preživari - ovce i koze, kao i 10 miliona svinja i 285 miliona ko- mada živine, u mnogo manjoj meri doprinose zagađenju atmosfere ovim gasovima.« Skoro četvrtinu prirodnih resursa trenutno iskorišćava jedina vr- sta – čovek, i to na štetu drugih vrsta i njihovih staništa. Stvari će se i po- goršati, bude li se povećavala proizvodnja žitarica za biogoriva. Zato su sada stočarstvo i uzgoj biljaka za proizvodnju ekoloških goriva udruženi u jednom cilju: uništiti ostatak šuma i ostalih prirodnih ekosistema! Čovek može da živi bez mesa, ali u savremenim uslovima života, život bez elek- trične energije i bez transporta je nemoguć. Katica Spasić, dipl.vet. Da li smo i mi odgovorni za stanje na Zemlji ? Svaki čovek koji jede meso ne šteti samo sebi, već je saodgovoran i za štete koje nastaju u čovekovoj okolini, a time i za klimatske katastrofe. On je saodgovoran: 1. Za efekat staklene bašte sa svim njegovim ne- gativnim posledicama, jer emisija gasova zbog ga- jenja stoke je mnogo gora nego ona koju stvara- ju saobraćajno-transportna sredstva širom sveta. Držanje životinja je odgovorno za 18% ekvi- valenata ugljen-dioksida. 2. Za ljude koji umiru od gladi jer nemaju ni jednu površinu na kojoj bi npr. gajili žitarice, ako se ova koristi za gajenje stoke. 3. Za ljude koji umiru od žeđi, jer se 8% svet- ske potrošnje vode koristi za uzgoj stoke. Istraživa- či polaze od toga da će nedostatak vode za piće u budućnosti biti jedan od naših glavnih problema. 4. Za krčenje tropskih šuma i time za klimatske katastrofe, ukoliko su ove uslovljene uzgojem stoke. 5. Za nastajanje zona smrti u priobalnim područjima. 6. Za svakog čoveka koji umre zbog rezistentnosti na neke antibiotike koja je nastala zbog uzgoja životinja, i još mnogo toga. Mora nam biti jasno da ćemo i sami, pre ili kasnije biti prozvani za sve ove posledice, hteli mi to sada da prihvatimo ili ne. A prema izveštaju OUN-a o klimi, možda i mnogo brže nego što mislimo. Stoga je najbolje rešenje, za dobrobit nas sa- mih i za dobrobit naše prelepe planete: POSTANITE VEGETARIJANCI POMOZITE DA I DRUGI POSTANU VEGETARIJANCI POMOZITE DA SE UKINE MASOVNI UZGOJ STOKE I KLANICE, I TIME MOŽETE ODMAH UČINITI VIŠE ZA ZAŠTITU KLIME OD SVIH PAMETNIH GOVORNIKA © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 8. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 20078 Da li je ovo početak kataklizme? Da li će Homo sapiens preživeti? Nalazimo se možda pred najvećim izazovima u istoriji čovečanstva. Živeći ovaj naš, sadašnji život, na način kako to sada radimo, mi stvaramo ogromne količine otpada, uništavamo šume i zagađujemo mora i reke, oto- pljavamo ledene kape na polovima po cenu da se potopi veliki deo obala na Zemlji, ubijamo životinje i nekontro- lisano vadimo rude, gradimo ogromne brane, pravimo nuklearne elektrane - sve ono što nikako ne bismo smeli da radimo! Da li možemo da se zaustavimo i razmisllmo - šta dalje? ''Mi sada živimo u nečemu što biolozi konzervacionisti nazivaju Holocenskim periodom izumiranja (napomena prevodioca: Holocen je period koji obuhvata približno poslednjih 10.000 godina). To je šesto masovno izumiranje u poslednjih 439 miliona godina. Prethodnih pet perioda masovnog izumiranja zbrisalo je između 50 i 95 procenata svih vrsta svaki put. Poslednji je bio pre 65 miliona godina na kraju perioda Jure, kataklizmički događaj koji je istrebio di- nosauruse, dominantnu grupu vrsta tog perioda. Evolucija utiče na smanjenje biološke raznovrsnosti kroz specija- ciju (napomena prevodioca: specijacija je podela na vrste, tj. razvoj vr- sta tokom evolucije), ali potrebno je najmanje deset miliona godina da se izgradi raznovrsnost vrsta do nivoa koji je postojao do pre perioda izumiranja. Deset miliona godina pre propasti u doba Jure, svet je bio potpuno drugačiji nego u svetu dinosaurusa. Svet će posle Holocenskog perioda izumiranja, ovog u kome sada živimo, biti potpuno promenjen i najverovatnije da će jedna od vrsta koja neće preživeti ovaj period, biti sadašnja dominantna vrsta – ljudska vrsta. S jedne tačke gledišta, Holocenski period izumiranja možemo nazvati ''periodom Holocenskog masovnog samoubistva ljudi''.Nakon svega, mi, Homo sapiens-i, smo poslednji preživeli u liniji hominida (napomena prevodioca: pripadnika familije Hominidae ), grupe koja je već na tom putu neko vreme. Radi poređenja, familija insekata tvrdo- krilaca, na primer, ima oko 700.000 vrsta. Mnoge od vrsta tvrdokrilaca će preživeti izumiranje, dok mi nećemo. Ali realnost ovoga što se sada dešava je da je to rezultat kolek- tivnog delovanja ljudi. Mi smo nemilosrdni teritorijalni primati čiji je broj daleko premašio globalni kapacitet podnošljivosti za smrtonosne karakteristike ponašanja koje ispoljavamo. Katica Spasić, dipl.vet. Problem velike količine otpada direktno je povezan sa prevelikom prenaseljenošću planete i neodgovarajućim ponašanjem ljudi Danas je eskalirajuća ljudska populacija uveliko prevazišla globalni kapacitet podnošljivosti i sada proizvodi ogromne količine čvrstog,tečnog i gasovitog otpada. Biološka raznovrsnost (diverzitet) je opasno ugrožena prenaseljenošću ljudima, zagađenošću, poljoprivrednim monokulturama, invazivnim vrsta- ma, takmičenjem između vrsta, uništenjem habitata (životnog prostora), širenjem gradova, zakiseljavanjem okeana, uništavanjem ozona, globalnim zagrevanjem i promenom klime. To je nekontrolisano zahuktavanje voza ekološke propasti. To je voz koji sa sobom nosi sve vrste ove planete kao nevoljne putnike sa ljudima, jer neodgovorni inženjeri ne koriste kočnice. Poslednji izveštaji iz Međunarodne unije za konzervaciju Crvene liste prirode - (International Union for the Conservation of Nature’s Red List), IUCN – baza podataka za procenu globalnog statu- sa 1,5 miliona naučno imenovanih vrsta na Zemlji – sa velikom sigurnošću konstatuje da ćemo izgubiti polovinu svih vrsta do 2150. godine. To je jedno kataklizmičko predviđanje, a pogotovo je strano odsustvo tih informacija u svetskim medijima. Ljudi ne žele da slušaju o tome. Mi radije kolektivno odbijamo ekološku realnost. Vilson predviđa da će sadašnji tempo dovesti do izumiranja polovine svih biljnih i životinjskih vrsta do 2100. godine. Vrste funkcionišu u međuzavisnosti, radi razvoja uzajamno korisnih strategija koje čuvaju i jačaju ekosisteme. Svaka uklonjena vrsta oslabljuje sistem i slabi kolektivno telo biosfere. Ljudi sada rade protiv tog tela u istom smislu kako to radi invazivni virus, rezultujući slabljenjem ekološkog imunog sistema. Virus ubija domaćina, i to je upravo ono što mi radimo sa sistemom koji podržava život na našoj planeti. Mi ubijamo našeg domaćina, planetu Zemlju.'' © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 9. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 9 »Životinje su moji prijatelji, a ja svoje prijatelje ne jedem« Džorž Bernard Šo, pisac Najdublje osećam, da će duhovni razvoj na jednoj izvesnoj tački od nas zahtevati da prestanemo da ubijamo živa bića koja žive sa nama, da bismo udovoljili svojim telesnim prohtevima. Za mene život jagnjeta nije manje vredan od života čoveka. I nikada ne bih radi čovečijeg tela oduzeo život nekom jagnjetu.Što je neko živo biće bespomoćnije, utoliko je veće njegovo pravo na ljudsku zašti- tu od ljudske okrutnosti. Veličinu i moralni napredak neke nacije možemo meriti po tome, kako postupa prema životinjama« Mahatma Gandi, indijski državnik Zašto ne jedem braću - jednostavno zbog svesti o porodici; to je sve. Negde stid mora da počne. . O.V. Fišer, glumac Ništa neće toliko povećati šansu za preživljavanje na Zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani. Već samo svojim fizičkim delovanjem na ljudski temperament, vegetarijanski način života bi krajnje pozitivno mogao uticati na sudbinu čovečanstva. Albert Ajnštajn, fizičar Religiozno strahopoštovanje prema onome što je ispod nas, obuhvata, naravno, i svet životinja i nalaže ljudima da poštuju i čuvaju ta stvorenja koja nastaju ispod njih. Johan Volfgang fon Gete, nemački.pesnik Ookrutnost prema životinjama stoji u suprotnosti sa dužnostima i obavezama čoveka pema sebi samome. Emanuel Kant, filozof Od ubijanja životinje do ubijanja čoveka, samo je jedan korak, a time i od mučenja životinja do mučenja ljudi. Dokle god postoje klanice, biće i bojnih polja. Lav Tolstoj, književnik © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 10. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200710 Oko 50 aktivista Udruženja za zaštitu i prava životinja »Sloboda za životinje«, Neformalne grupe ar- tista i žonglera i Nezavisnih aktivista Srbije, kao i aktivista drugih udruženja, održali su u nedelju, 15. juna, ispred cirkusa ''KORONA'' na Zemunskom keju, kod hotela ''Jugoslavija'', od 17 do 20 časova: MIRAN PROTEST PROTIV KORIŠĆENJA ŽIVOTINJA U CIRKUSIMA pod nazivom “ ZATVORITE CIRKUSE SA ŽIVOTINJAMA”  Akcije Udruženja »Sloboda za životinje« Tražili smo donošenje gradskih odluka kojima će se zabraniti cirku- si sa tačkama u kojima učestvuju životinje, u gradovima po Srbiji, us- vajanje Zakona o zaštiti životinja i dopunu Zakona o veterinarstvu, kojima će se zabraniti cirkusi sa dresiranim životinjama. Artisti i žo- ngleri zabavljali su decu na pro- testu; sa puno topline i strpljivosti žonglera deca su mogla da proba- ju  i nauče neke žonglerske tačke. Bilo je prisutno više medija - B92, Studio B, TV Avala, listovi Gaze- ta i Blic, koji su pravili izveštaje i reportaže za vesti. Građani su preko medija, kao i na samom protestu mogli da se upoznaju sa problem- om patnje cirkuskih životinja. One se transportuju od grada do grada po velikim vrućinama i pod sedati- vima da bi to izdržale. Da ne bi prl- jale kaveze, u toku transporta im ne daju ni vodu ni hranu. A najgore od svega su dresure, ili bolje rečeno, torture koje se vrše nad ovim jad- nim životinjama da bi izvodile te ne- prirodne tačke koje su nedostojne njihove vrste. Šteta je što novinari nisu tražili da odmah uđu i unutar cirkusa i da na licu mesta snime ove napaćene životinje - usled trans- porta i zbog užasnog smeštaja. Iz nekih izveštaja medija se mogao steći pogrešan utisak, da su aktivisti samo na osnovu reklama za cirkus mislili da su ove divlje životinje, poput leoparda i tigrova, unutar cirkusa Korona, a ne da to stvarno i znaju jer su ih videli i snimili, i te sn- imke postavili odmah i na YouTube.. Jasno je da nije stvar u reklama- ma sa tigrovima i lavovima. U cirkusu Korona nalazil su se zatvoreni tigrovi i leopardi u velikom kavezu, bez doz- vole nadležnih organa, jer cirkus Ko- rona nema uslove za njihovo držanje. Bili su smešteni u ogromnom kav- ezu pored generatora koji je užasno bučan, koji je radio neprekidno i koji je izluđivao ove jadne životinje koje su unezvereno šetale tamo-amo po kavezu. Kavez je bio potpuno zat- voren, ponekad su otvarali samo jedno okno; životinje su boravile u potpunom mraku tokom celog dana, i tako čitavih mesec dana. Samo izuzetno su otvarali sva okna, i tada su se životinje mogle videti i snimiti. Udruženje Sloboda za životinje ima snimke tih jadnih životinja. Tigrovi, leopardi i lavovi po CITES-konvenciji spadaju u zaštićene vrste i zabranjena je trgovina njima. Na sajtu cirkusa Ko- rona se može pročitati da se oni bave i trgovinom životinjama. Inače, ovakvo držanje životinja u cirkusima globalno potpada pod zlostavljanje i kažnjivo je po Krivičnom zakonu, član 269, kao i po Zakonu o veterinarstvu RS. Zahvalnismomedijimaštosmopreko njih mogli da informišemo javnost o po- zadini celog ovog problema. To što radi cirkus Korona jeste zlostavljanje životinja! Imaju tigrove i leoparde ne samo u reklami, drže ih u malom prljavom kavezu u sredini curkusa - gde se oni stalno vrte u kavezu, potpuno neurotizovani i izgubljeni. Kavez sa velikim mačkama je bio postavljen pored generatora koji stal- no radi i sve to jako smrdi. Prosto je neverovatno da stanari okolnih zgra- da nisu reagovali na buku i smrad. Cirkus maltretira i domaće životinje - imaju bikove, konje, svinje i mačke koje drže u kavezima blizu generatora. Pored laži da nemaju zatočene divlje životinje, vlasnica ovog cirkusa tvrdi da ne postoje zemlje i gradovi koji su zabranili cirkuse sa životinjama. Cirku- si sa životinjama su inače zabranjeni u Izraelu, V. Britaniji, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, SAD-u, Australiji i u mnogim evropskim gradovima: Beč, Venecija, Barselona, u 29 gradova u Hrvatskoj. Zašto bismo dozvoljavali ovakvo maltretiranje i mučenje životinja kod nas? Treba da postanemo bolji i hu- maniji prema prirodi i životinjama, a ne da vaspitavamo decu da iskorišćavaju životinje radi ličnog zadovoljstva. One su živa bića, a ne igračke! Korona se na svom sajtu re- klamira i kao firma koja preproda- je životinje, a to je nezakonito!i Neverovatno je da nadležni organi to ne © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 11. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 11 znaju i da to tolerišu. Zato cirkusima sa životinjama ne tre- ba pružati gostoprimstvo u Srbiji, jer su duboko nehumani i tužni, a ovom cirkusu treba odmah otkazati gostoprimstvo! Video izveštaji se mogu videti na adresi: w w w. Yo u Tu b e . c o m / u s e r / s t u d i o 7 b g Posetili smo Amora ! Da li se sećate Amora, engleskog punokrvnog pre- ponaša, koji je sa Ksenijom bio trostruki šampion države. Posetili smo sa Ksenijom tog istog Amo- ra koga smo prošle godine spasili od klaničara Kao što vidite, dobro mu je. Lep je, snažan, i još uvek ume lepo da skoči. Uživa i odmara se. I dalje voli šargarepu. Prepoznao je i Kseniju čim joj je čuo glas kada smo mu zajedno došli u posetu! A domaćin nam je pričao da lepši poklon u životu nije do- bio. Nada se da će otvoriti školu jahanja za decu. A Amoru baš ide na kopitu ta popularnost; sa Jelenom Karleušom je snimio spot za nje- nu pesmu »Tihi ubica«. Kažu da je bilo tada jako hladno, mada je Jelena bila samo u be- loj haljini. Sada ga traže i za snimanje filma... © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 12. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200712  Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama Povodom Svetskog dana borbe protiv eksperimenata na životinjama, udruženje “Sloboda za životinje” je zajedno sa Studentskom unijom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 24.aprila 2008 održalo prvo javno protestno okupljanje u Srbiji, u Novom Sadu, na početku Zmaj Jovine ulice Ekološke posledice kao rezultat hvatanja žaba radi seciranja Žabe za seciranje moraju se hvatati u divljini, jer se ne mogu uzgajati u zatočeništvu, i ta masovna hvatanja žaba izazivaju poremećaje prirodne ravnoteže. Kao deo komplek- snog ekološkog ciklusa, žabe su istovremeno i grabljivice i plen. Žabe jedu komarce i druge insekte, i obratno - one su zna- tan izvor hrane za slepe miševe, zmije, kornjače, ribe i čaplje. Kad nema dovoljno žaba, onda nastane prevelik broj komaraca i drugih insekata koji prenose bolesti i uništavaju useve za hranu ljudi. U međuvremenu, životinje koje jedu žabe brojno se smanjuju jer nemaju dovoljno hrane. To utiče i na životinje koje njih vrebaju, i tako dalje kroz ceo eko-sistem. U Bangladešu je masovno hva- tanje žaba dovelo do ozbiljnog uništavanja useva i širenja bolesti zbog prenamnoženosti insekata. U SAD-u i Meksiku npr., velikoj američkoj žabi i leopard-žabi (vrste koja se najčešće koriste u seciranjima) preti nestanak, kao i močvarama u kojima one žive. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Tridesetak aktivista organizovalo je program kako bi oku pljenim prolaznicima ukazali na patnje eksperimentalnih životinja. Na protestu, koji je bio veoma posećen, uzvikivali smo parole i poruke protiv eksperimenata na životinjama, otkrivali potresne detalje tih eksperimenata, odigrali kratki performans “seciranje životinja” i podelili prolaznicima oko 1000 letaka. Istina o patnji eksperimentalnih životinja Istraživači ne žele da javno mnjenje zna šta se stvarno dešava iza zatvorenih vrata laboratorija za testiranje životinja - oni imaju mnogo toga da sakriju! Danas, univerziteti, instituti i koncerni farmaceutske industrije predstavljajumodernestarozavetnežrtveneoltarenakojimasvoje živote ostavljaju miševi, pacovi, kunići, zamorčići, poljski miševi, hrčci, tekunice, psi, mačke, majmuni, živina, svinje, ovce, konji…. Rezultati eksperimenata na životinjama često se ne mogu pri- meniti na ljude - lekovi testirani na životinjama ne daju iste re- zultate i na ljudima. Nekoliko poznatih instituta za istraživanje raka u Engleskoj i Americi odustalo je od eksperimenata na životinjama, jer ovi nisu dali nikakve pozitivne rezultate. Pitagora je još u 6. veku pre nove ere govorio: „ Sve što čovek učini životinjama, vraća se opet natrag čoveku”. Ma- hatma Gandi je pre pola veka rekao: „ Eksperimenti na živo- tinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, sa kojim danas čovek greši protiv Boga i Stvaranja.”“ Užasi eksperimenata na životinjama ne mogu doneti nikakvo dobro ljudima. Oni našu civilizaciju obeležavaju kao neetičku i nemoralnu i predstavljaju zločin protiv prirode i života uopšte. Setimo se i Isusa, koji je rekao: „Ono što učinite i najmanjem od Mojih, Meni ste učinili“, kao i - „Ono što ne želiš da tebi drugi čine, to nemoj ni ti činiti drugome.“ To važi i za životinje. Sociološke posledice eksperimenata na životinjama Mnogi sociolozi i stručnjaci za razvoj dece veruju da pos- toji veza izmedju seciranja životinja i rastuće neosetljivosti na nasilje kod mladih ljudi! Istraživanje koje je sprovela Sharon Methvin, profesorka antropologije i sociologije na Cameron Univerzitetu u Lawton-u, Oklahoma, ističe da što su ljudi češće izloženi određenim situacijama, one im postaju sve normal- nije - naviknu se na njih. Zato studenti kojima je možda prvo seciranje bilo neugodno, ponavljajući ovaj postupak veruju da će se više opustiti i da će im biti manje neugodno. Psiholozi takođe istražuju vezu između neosetljivosti na nasilje kod životinja, sa neosetljivošću na nasilje kod ljudi. Već je utvrđeno da serijske ubice započinju svoju ubilačku karijeru tako što muče životinje. Takođe, tu je i pitanje protivrečnih poruka koje šaljemo mladim ljudima, kada se radi o odnosu životinja-čovek. Govoriti da je u redu secirati životinje u školi, a istovre- meno ih ohrabrivati da budu dragi i odgovorni prema životinjama, vodi do unutrašnjeg konflikta u ovim ljudima.
  • 13. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 13 Održan vegetarijanski piknik na Adi Ciganliji pod motom: Životinje su moji prijatelji - ja NE jedem svoje prijatelje Oko 80 ljubitelja životinja provelo je jedan lep dan u prirodi, uz ručak zbog koga ni jedna životinja nije morala da pati niti da umre, i uz druženje koje ra- zvija saosećaj sa bićima koja dišu istim dahom kao i mi ljudi! “Volite životinje - nemojte ih jesti!” i slične citate iz knjižice “Šta su rekli veliki umovi o jeden- ju mesa i o lovu” mogli su se čuti u toku ručka i druženja preko megafona! Na pikniku su gosti ima- li priliku da probaju slatke i slane ukusne zakuske sponzora “Vegetarijana” iz Sombora. Ukusni namazi od suncokreta, sremuša i paprike veoma su dobro išli kao predjelo, zajedno sa biljnim mesom - sejta- nom. Ovo je u Beogradu prvi vegetarijanski piknik našeg udruženja, i sa tom praksom ćemo nastaviti i ubuduće - pa dobro došli ubuduće svi vi koji želite da se družimo, koji ste bili sprečeni ovoga puta i svi ostali koji žele da probaju vegetarijanska jela. i divnim Božjim stvorenjima, i ne volim kada se dele, pogotovo posle zajedničke 17-godišnje epopeje. Tešim se da su svi konji ipak spašeni , da im je sada bolje i da su na sigurnom; a milo mi je i što je Srbija u celom ovom poduhvatu na kraju ispala krajnje hu- mana i poštena. Punih 17 godina u vrlo teškim us- lovima i okolnostima konji su prolazili golgotu, no preostale vratila je Srbija zdrave i čitave, bez ikakvih uslovljavanja i zahteva njihovim pravim vlasnicima. A reč je o 66 konja, što uopšte nije ni lako ni jeftino. “Mala večnost” - prvo čistokrvno ždrebe lipicanera rođeno u lipičkoj ergeli. Udruženje“Sloboda za životinje”je10.majaorganizova- lo vegetarijanski piknik na piknik-prostoru Ade Cigan- lije. Jeli smo izvrstan vegetarijanski gulaš-paprikaš. Krajem juna 2008. godine, na poziv g. Franka Ves- termana, holandskog pisca i novinara, koji inače piše kn- jigu o sudbini i ratnoj epopeji lipicanera iz Lipika, poseti- li smo ergelu lipicanera u Lipiku. I ranije smo, doduše, imali poziv da posetimo ergelu Lipik od Mr. Mate Čačića iz Hrvatskog stočarskog centra, ali ovo je sada bio prvi put da poziv možemo da iskoristimo posle povratka konja. Konji izgledaju lepo, uhranjeni su, i očigledno je da je vraćanje konja iz privatne ergele u Novom Sadu i Novom Miloševu u matičnu ergelu Lipik, bio pra- vi potez. Konji su spašeni, vraćeni su vlasniku i već u ergeli imaju 8 ždrebadi, a 16 kobila je sada ždrebno. Ceo grad je živnuo sa vraćanjem konja. Lipička ergela uskoro postaje centralna državna ergela za uzgoj lipicane- ra i matična za celokupni sistem uzgoja konja u Hrvatskoj. U Lipiku je tokom proteklog rata bila linija razgraničenja između dve vojske i tragovi su ostali na mnogim zgra- dama. Moramo i dalje da živimo zajedno, sada kao najbliže komšije, i očigledno je došlo vreme da se pruže ruke pomirenja. Neka i ovi prelepi konji daju doprinos toj boljoj budućnosti, neka doprinesu pomirenju između dva naroda. Kao potpuni laik, bio sam malo razočaran što su konji razdvojeni - na one koji su čiste rase, dokazane li- picanere, i one druge - toplokrvne, koji nisu čista rasa. Čistoća rase se utvrđuje nakon provere DNK, i oni nedokazanog porekla su manje vredni?! A prelepi su i jedni i drugi. Nekima je to normalno za ovakve vrhun- ske ergele u kojima se gaje vrhunska grla čiste rase, ali meni je to ostavilo ukus gorčine. Ja, kao običan laik, fasciniran sam njima kao veličanstvenim životinjama © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 POSETILI SMO LIPICANERE U LIPIKU
  • 14. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200714 Antilovni protest ispred Narodne skupštine! Udruženje »Sloboda za životinje« u saradnji sa »Stani-pani kolekti- vom« organizovalo je 2.maja 2007.g. ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu antilovni protest, pod nazivom »Lov je strast za ubijanjem« a povodom održavanja 54. generalne skupštine Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači, u zgradi Narodne skupštine u Beogradu. Skupština lovaca je imala naziv »Briga o životinjama, razumevanje među ljudima«?! Na ulazu u Skupštinu obratili smo se preko razglasa okupljenim dele- gacijama lovačkih udruženja iz celog sveta, na 5 jezika - engleskom, ne- mačkom, francuskom, mađarskom i srpskom. Preneli smo im našu poru- ku - protest protiv lova. Lovci, koji su preko crvenog tepiha pristizali u zgradu, iznenađeno su zastajali na ulazu i iznenađeno nas slušali. »Lov treba da prestane, a lovce u muzeje! Čovek treba da prestane sa tim varvarstvom nad životinjama!«, «Lov nije sport, nije zabava, već bo- lest i okrutno ubijanje!«, »Zločin nad prirodom - lovci su jedine štetoči- ne!«, »Lov - kukavički rat protiv golorukih!«, »Lov treba potpuno zabra- niti, a sva lovišta pretvoriti u nacionalne parkove!« - neke su od poruka koje smo im preneli preko razglasa tokom dvočasovnog protesta. Osim čitanja poruka i tekstova preko razglasa, nekoliko maskiranih i kostimiranih aktivista u ulozi lovca i progonjenih životinja izvelo je per- fomans pod nazivom »Lov na divljač«, u kojem je prikazana brutalnost ubijanja životinja u lovu. Razne male lepe vesti iz sveta Ovce »šišaju« zelene površine Kako nas obaveštava list »Danas« od 7.4.2008, drugu go- dinu za redom u Torinu, u Italiji, ovce će preuzeti ulogu komunalaca i »ošišaće« zelene površine u Torinu, a na taj način će biti ušteđeno dosta novca poreskih obveznika. U grad su već dovedena dva stada, a ovce će u naredna dva meseca svakodnevno biti odvođene u torinske parkove na ispašu. Prvo stado ovaca počeće sa radom u parku Mesi- no, a drugo u parku Sangone. Gradski čelnici su saopštili da je prošle godine, kada je prvi put korišćena ta praksa, ušteđeno 30.000 evra. Lane su ovce bile angažovane u tri parka, a pored njih travu su »šišale« i krave. Sada se od krava odustalo, jer za sobom ostavljaju neuporedivo više izmeta nego ovce. »Dolazilo je i do nekih manjih nespo- razuma sa građanima, ali je inicijativa vredna pažnje. Po- red finansijske uštede, projekat ima i ekološku vrednost. Osim toga, gradska deca imaju priliku da uživo vide ovce, pa čak i da se igraju s njima«, izjavio je Federiko Tom- bolato, pastir čija su dva stada »zaposlena« u Torinu. Zadnji deo protesta bio je u znaku muzike - pustili smo antilovne pe- sme-hitove, kao npr. GODS CREATION od Fila Karmena i čitav blok pesama grupe AJ GANG, jednog animal rights-benda iz Nemačke, koji izvodi angažovane pesme posvećene ukidanju lova i zaštiti životinja. Uz muziku, čitali smo prevode pesama na srpskom jeziku, a prolaznici, građani i učesnici protesta su pozitivno reagovali na muzički blok. Mediji su celu akciju propratili profesionalno. Sve veće TV-stanice, nekoliko radio-stanica i veliki deo dnevnih listova i novinskih agencija su u udarnim vestima dale priloge o ovom protestu, a svi su bili u korist životinja i naše akcije - ukupno 16 medija je prenelo vest o antilovnom protestu. To je veliki uspeh i prvi put u Srbiji da mediji tako jasno prene- su ideju i naš zahtev za potpunim ukidanjem lova! U nastavku akcije, predstavnici Udruženja »Sloboda za životinje« pre- dali su Narodnoj skupštini RS zahtev sedam i po hiljada građana, kojima se od Skupštine Srbije zahteva pretvaranje lovišta u nacionalne parkove u kojima je zabranjen lov. Psi-lutalice u Beogradu Da li se u Beogradu konačno rešava pi- tanje pasa-lutalica, izgradnjom azila i sterili- zacijom? Da li će veterinarska stanica Beo- grad konačno to i postati, a da više ne bude kafilerija? Kako pišu “Večernje novosti” od 30. juna, po- pulacija napuštenih pasa u Beogradu je pod kon- trolom, barem tako tvrde nadležni, i dodaju da će do kraja godine svi psi-lutalice biti sterilisani. Kra- jem godine, prema planu Strategije za rešavanje problema pasa-lutalica, na ulicama prestonice ne bi trebalo da bude pasa koji nisu sterilisani. U Ve- terinarskoj stanici »Beograd« sa sigurnošću tvr- de da će svi beogradski napušteni psi biti sterilisani do decembra i procenjuju da ih je ostalo još 1.800. »Mesečnoobavimood150 do200sterilizacijauOvči», kaže Milivoje Lazić, direktor beogradske Veterinarske stanice. »Malo nam je teže da hvatamo pse po ovoj vrućini, jer se i oni zavlače u skloništa. Ali siguran sam da ćemo do kraja godine ispuniti plan koji nam je zadat, a to je da cela populacija napuštenih pasa bude sterilisana, kako se više ne bi razmnožavali« Radovi na izgradnji prvog gradskog azila U Beogradu, u Rako- vici, počeli su pre nepuna dva meseca, a sve bi trebalo da bude završeno do septembra. «To će biti najsavremeniji objekat te vrste u Evropii« - najavljuje Vlada Marković, član Gradskog veća. - «Površina ovog prihva- tilišta biće oko 400 metara kvadratnih, a kapacitet 1.000 pasa. Objekat će biti višenamenskog karaktera, tu će biti obavljane sterilizacije, mikročipovanje pasa, kao i edukacija stanovništva« © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 15. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 15 Evropske države se smatraju najkulturnijima, jer se stanovništvo uglavnom civilizovano ophodi međusobno. Međutim, još uvek varvarski izgleda u štalama, u transportu životinja kamionima i u klanicama moderne mesne industrije. Ali govedi- ma i svinjama koje vegetiraju u uskim ogradama sa metalnim mrežastim podovima, koje sunčevu svetlost vide samo na putu za klanicu, mogli bi skoro da zavide njihova životinjska braća i se- stre, ako bi se uzeo za primer njihov život i sudbi- na u laboratorijama za eksperimente univerzite- ta, Max–Planck instituta, u bolnicama i industriji. Muče životinje da bi lečili ljude? Šta može da da životinjski život? Eksperimentišu na njima, tako što ih operišu sa narkozom ili bez nje, svinja- ma daju rastvor praška za pranje dok ne uginu, zečevima stavljaju tečnost u oči dok ne oslepe, mačkama presecaju očne mišiće i stavljaju im elektrode u očne šupljine, tako da se orijentišu škiljenjem, psima unište grudni koš i otvo- re glavnu arteriju da im prekinu rad srca i da tako uginu. Možemo samo da zamislimo kako majmuni vrište kada im stave gvozdene sonde u mozak i ubrizgavaju im hemikalije, kako deluju te otrovne hemikalije koje se daju životinjama koje satima trpe grčeve, visoku temperaturu, krvave prolive, dok im konačno želudac ne pukne i disajni sistem otkaže. To je samo nekoliko primera iz mučilišta univerziteta i kon- cerna farmaceutske industrije; sadističke grozote koje po- tresu svakog normalnog čoveka. A sve sa izgovorom: »Da vidimo sada šta će se desiti ako ovu životinju usmrtimo u jednom određenom moždanom predelu, ili joj odsečemo ovaj ili onaj deo tela.« U Nemačkoj je, prema zvaničnim sta- tističkim podacima o zaštiti životinja, od maja 2006. godine na taj način umrlo preko 2.100.000 životinja, od toga 2.155 majmuna, 11.661 svinja, 117.890 zečeva i 1.024.413 zamoraca, konja, ovaca i goveda. U budućnosti će to biti još više, jer je počeo da važi zakon, ili nova odredba EU, da 30.000 hemikalija koje su već 20 godina na tržištu, mora biti ponovo testirano opsežnim testovima na životinjama. Računa se da će se zbog toga otrovati oko 50 miliona životinja, od toga 20.000 – 30.000 pasa. Šta da mislimo o civilizaciji, kad nauka uključuje takve brutalnosti, a njena medicina leči metodama koje životi- njama donose ono najgore? Hirurg Dr. Werner Hartinger, koji je umro pre tri godine i koji je uživao veliki međunarodni ugled kao kritičar vivisekcije, je na pitanje - kako je sve to moguće, izbegao odgovor:‚‚Politika je legalizovala zloupotrebu životinja, crkvene institucije su tome dale moralnu podršku, a nauka je to utemeljila kao »blago čovečanstva«; industrija se zgražava pred nezaposle- nošću, poljoprivreda proglašava to za nedopustivo, naučni- ci upozoravaju iznoseći to u svet, mediji govore o opštem haosu pri medicinskoj nabavci, a interesne grupe dobijaju milijarde subvencija, i svi opravdavaju eksperimente nad životinjama dobrobitnom korišću i upotrebnom vrednošću. Moralna opravdanost Umesto da čuva Zemlju, čovek uništava sve što je na njoj. To je počelo još davno, na žrtvenim oltarima staroza- vetne svešteničke kaste, koja je time htela da umiri »razja- renog boga«. Ni do danas se nije puno toga promenilo. Ko iz «naučnih razloga» fiksira majmune za sto i psima lomi kosti i može uprkos tome da nedeljom sedi na crkvenoj klupi? U prošlosti žrtve crkvenog nemorala nisu bile samo životinje, nego i EKSPERIMENTI NAŽIVOTINJAMA– NAJVEĆI OD SVIH ZLOČINA Intervju sa Dr. Kristijanom Zajlerom (Christian Sailer) glavnim tužiocem na Međunarodnom sudu za prava životinja u Ženevi © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 16. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200716 pripadnici drugih veroispovesti i »veštice«, ljudi druge boje kože, svi koji su smatrani za manje vredne. Kada ćemo mi Evropejci da se probudimo iz svoje uspavanosti u koju su nas uveli teolozi i filozofi? Npr., crkveni učitelj Toma Akvin- ski (1225–1274), koji je govorio o bezvrednosti životinja, jer one «nemaju dušu». Ili filozof i matematičar Dekart (1596– 1650), koji je poredio krike bola životinja sa škripom maši- na. Još pre pola veka, Mahatma Gandi je rekao: «Eksperi- menti na životinjama su po mom mišljenju najteži zločin od svih zločina, kojim se danas čovek ogrešuje protiv Boga i Stvaranja.» Gigantski slepi manevar Da bi opravdali te zločine, uvek ponovo obmanju javnost. Najdrskije lažu profesori Handverker i Kesler iz Erlangena, koji uporno tvrde: «Mišljenje da eksperimenti na životinjama predstavljaju okrutnost, spada u svet bajki!» Kaliko je prija- tna atmosfera u laboratorijama za životinje, pokušao je da objasni bremenski naučnik koji se bavi ispitivanjem mozga, Andreas Kraiter, u časopisu »Suddeutsche Zeitung«. Sa svojim majmunima, kojima je dao i imena, imao je «jednak odnos kao dobar domaćin životinjama na svom seoskom imanju.» Ipak, to bi životinje malo drugačije komentarisale kad bi mogle da pročitaju njegovu poruku: »Majmunima je izbušena rupa na lobanji koja je zacementirana cementom za zube, iz koje štr- če kovane palice kojima su fiksirani za stolove. Pomoću njih su čvrsto pričvršćeni za posebno napravljene stolove, da bi lako i bez većeg pokretanja naučnici više sati dnevno na ekra- nu pratili prolazeće svetlosne reflekse. Njihovo moždano de- lovanje istražuje se kao vlas tankim elektrodama koje im se u toku eksperimenta utiskuju u mozgove..»Istraživač Kraiter izaziva na taj način njihove reakcije - »da svi jednako pevaju, kao u horu». Već dugo postoje alternative koje bi mogle zameniti ekspe- rimente na životinjama pri razvoju lekova i eksperimenata to- ksičnosti. Tome možemo dodati i široke mogućnosti kompju- terskih simulacija kojima se mogu nadomestiti eksperimenti na životinjama, kao na primer kod komplikovanih hemijskih reakcija pri razvoju vakcina. Matematički modeli ozdravljenja kostiju sprečavaju mučenje životinja pri veštački izazvanim lomovima kostiju kod pasa i ovaca. Računarski modeli se ko- riste u toksikologiji, kod istraživanja raka, naslednih bolesti, u mikrohirurgiji itd Slepo zaklanjanje. Još gore od opuštenosti prema alternativnim naučnim eks- perimentalnim metodama jeste sudbonosno prepričavanje ko- risnosti rezultata eksperimenata na životinjama. To je tesno povezano sa jednim drugim motivom - da više lekova donosi više zdravlja. Po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), za većinu danas poznatih bolesti potrebno je samo oko 270 delujućih supstanci. Na tržištu u Nemačkoj ima oko 60.000 lekova, od kojih se 20.000 redovno testira na životinjama. Za tu hiperprodukciju lekova koristi se na milione eksperimental- nih životinja, uprkos tome što se dobijeni rezultati po pravilu ne mogu primeniti na ljude. 80% tih testiranih delujućih sup- stanci se kod kliničkih testova koji slede posle testova na živo- tinjama, pokaže neupotrebljivim za ljude. Na primer, sredstvo za umirenje CONTERGAN prouzrokovalo je na hiljade abor- tusa, i dece rođenih sa hendikepom, iako je lek nosio ozna- ku valjanosti «uspešno ispitan na životinjama». Stručnjaci na- vode da samo u Nemačkoj, zbog nepoznatih učinaka lekova, godišnje umre najmanje 16.000 ljudi. U SAD-u oko 100.000! Profesor Überle, iz Svetskog zavoda za zdravlje, je 1987. u jednom izveštaju tvrdio: «Eksperimenti na životinjama načel- no nisu prenosivi na ljude!» Bezbroj vakcina i lekova je za lju- de katastrofalno škodljivo, iako su se na životinjama pokaza- li kao neškodljivi. Po nekim izjavama klinike Grosshadern u Minhenu, 61% svih hendikepiranih novorođenčadi i 80% mr- tvorođenih beba može se pripisati posledicama uzimanja le- kova. Npr., engleski Nacionalni centar za istraživanje raka (NCRI) već dugo ne vrši nikakve eksperimente na životinjama, jer ovi ne daju nikakve pozitivne rezultate. Dr. Klauzner, iz In- stituta za rak u Njujorku je takođe tvrdio: »Ne dolazi u obzir da nijedan novi lek za lečenje raka dođe nakon vršenja eksperi- menata na životinjama. Svi raspoloživi lekovi su bili testirani na životinjama tek naknadno, pošto su upozorenja na njihove terapijske vrednosti već bila utvrđena. Tako je smrt miliona životinja bila potpuno uzaludna. Mučenje životinja pri «naučnom istraživanju» Posebno se bez zabrane na životinjama vrše osnovna, tj. temeljna istraživanja. U velikoj meri se to najčešće radi iz na- učne radoznalosti, gde će se rezultati praktično upotrebiti tek kasnije. Dr Valter Šmit, iz Udruženja doktora protiv eksperi- menata na životinjama, piše: »Ni u najmračnijem Srednjem veku nisu činjene takve grozote, koje se danas čine na živo- tinjama širom sveta; ni jedan eksperimentator ne može po- reći te filmovima dokazane zločine. U službi nauke i za «bla- go čovečanstva», životinje u eksperimentalnim laboratorijama truju, komadaju, polivaju vrelom vodom i izlažu radioaktivno- sti. Uništavaju njihove mozgove, lome i testerišu njihove kosti, guše ih i utapaju, puštaju ih da umru od žeđi i gladi, da iskr- vare, razbijaju im lobanje pneumatskim čekićima, u lobanje im sipaju vrelu vodu ili ulje. U protokolima se čuvaju zapisi o svakom ovom groznom smrtnom slučaju. 60% svih eksperime- nata na životinjama nije izvedeno zato da bi se nekome pomo- glo da ozdravi, nego se ide za sticanjem ugleda ovih mučitelja životinja, da bi svojim naučnim radom stekli doktorsku titulu ili dozvolu za profesuru na univerzitetu. Genetska tehnologi- ja zadnjih godina postaje izvor bezgranične patnje životinja. Prvi uspeh je bio miš kome su genetskom manipulacijom uni- štili odbrambeni mehanizam. Slično kao i «miš-rak», proizve- dene su i druge transgene životinje kojima su transplantira- ni geni ljudskih bolesti: artritične svinje, šizofreni pacovi... Od 80-ih godina proizvedeno je i patentirano preko 10.000 gen- manipulisanih životinjskih vrsta. Gen-manipulisane životinje se čak mogu naručiti i preko kataloga. Isto tako, ovi naučnici hoće da reše problem gladi genetskom manipulacijom u poljo- privredi. Rešenje za Treći svet oni ne vide u pravednijoj prera- spodeli industrijskih dobara, nego u genetski manipulisanom kukuruzu, u genetskoj promeni povrća. Oni koji eksperimenti- šu na životinjama idu i mnogo dalje, i proizvode mešance ovce i koze, petla bez perja, turbo-kravu i super-prasiće koji pokle- knu od prekomerne težine i ne mogu sami da ustanu. Tužba za prava životinja Sve se to dogodilo u državama u kojima se kao temelj pravnog poretka zahtevaju etika i moral. Takođe, u etici koja se odnosi samo na ljude, bio bi veoma važan pravi odnos pre Foto:KarlaRihtaršič © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 17. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 17 Laboratorija bola Ekipa lista „Alo“ imala je priliku da poseti laboratoriju za bol na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Laboratoriju vodi profesor Medi- cinskog fakulteta dr Sonja Vučković. Tamo smo na delu videli prime- nu bihejvioralnog modela istraživanja bola na miševima, pacovima i kunićima. - »Ispitujemo efekte određenih supstanci kao potencijalnih lekova protiv bola na životinjama, pre nego što se isti daju ljudima. Naravno, sva ispitivanja odobrio je etički komitet Medicinskog fakulteta i ona su u skladu sa svim principima koji važe i u svetu - ističe dr Vučković, uz napomenu da se koristi najmanji mogući stepen bola potreban za ovu vrstu eksperimenata. - Primenjujemo toplotni bolni stimulus, na primer potapanje repa pacova u toplu vodu temperature do 50 stepeni. Ili radijacionu toplo- tu na rep pacova i merimo vreme od primene toplote do refleksnog povlačenja repa. Drugi tip su eksperimenti koji zahtevaju malo složenije radnje, ne samo kičmene moždine (refleksnog luka), već i viših centara. To je test vruće ploče - kada postavimo miša ili pacova na ploču zagrejanu na 45-50 stepeni. Merimo vreme do kada on počinje da otresa ili liže za- dnju šapu, odnosno dok ne percipira bol. Potom ga sklanjamo. gućnost da životinja sama izbegne bol - kaže dr Vučković. Još jedan način ispitivanja bola jeste mehanički pritisak na rep ili šapu. Na primer, lokalnim ubrizgavanjem neke supstance izazo- vemo zapaljenje šape, odnosno zgloba i onda pustimo životinju da se oslanja o određenu površinu ili platformu sa obe šape. Životinja će, kao i čovek, pri hodu prenositi težinu na zdravu šapu. Znači, razli- ka u opterećenju jedne i druge šape će biti pokazatelj bola. Ovakva pretklinička ispitivanja pomažu u saznanju kakva sve dejstva imaju potencijalni lekovi, u kom pravcu bi možda moglo da se ide u samoj strukturnoj (hemijskoj) varijaciji leka, ali i da se bolje upoznaju me- hanizmi nastanka bola u čovekovom telu, koji i danas predstavljaju veliku nepoznanicu. Ovi eksperimenti, tvrdi dr Vučković, nisu jako agresivni po živo- tinje, ali zahtevaju dobro poznavanje njihovog ponašanja, jer često i mala promena u njihovom ponašanju može otkriti nešto sasvim razli- čito od onog što je bio prvobitni cilj eksperimenta.Tako su i mnogi le- kovi otkriveni slučajno, a da nisu imali veze sa samim istraživanjem. List „Alo!“, izdanje od 24.03.2008 Lekari protiv eksperimenata na životinjama Istorija duža od tri stotine godina, tokom koje se nesagledi- vo brojnim pokušajima eksperimentisanja na životinjama na- stojalo doći do lekova koji bi spasili (ili barem pomogli) čove- čanstvu, pretvorila se u istoriju nadrilekarstva i kvaziznanosti, koja je dokazala upravo suprotno: ne samo da eksperimenti na životinjama ne koriste ljudima, već su štetni i za čoveka i koče razvoj savremene medicine i nauke! Zašto onda biznis vivisekcije (ili ogleda ili testiranja na ži- votinjama) i dalje cveta? U igri je veliki novac, a farmaceutski lobi, jedan od najmoćnijih lobija današnjice, protivi se ukida- nju ogleda na životinjama pod izgovorom da bez ogleda na ži- votinjama ne bi bilo napretka medicine. ma životinjama. Krši se nemački Ustav, član 1: »Do- stojanstvo čoveka je nedodirljivo». Da li prijatelji ži- votinja mogu da pred sudom optuže nekoga zbog kr- šenja ljudskih prava, prava koja satiru životinje? Primer iz leta 2001 (prim.prev. - tada još nije posto- jao Ustavni član za zaštitu životinja u Nemačkoj): tri se- ljaka su pokrenula sudski postupak da spreče ubija- nje 400.000 grla stoke, samo zato što je pala cena mesa. Upravni sud u Frankfurtu je priznao da je u pravnom smislu delimično zastupljeno stanovište da »zaštita ljud- skog dostojanstva Ustavom, na svaki način posredno šti- ti i životinje, iako antropocentrično usmerenje Ustava go- vori isključivo o čuvanju ljudi i za svoj cilj nema zaštitu drugih živih bića.» Sud je ovaj predlog seljaka odbacio. Ako je eksperiment na životinjama dozvoljen, od suda se ne može tražiti zaštita životinja, uprkos ve- likim rečima u Nemačkom zakonu o zaštiti životinja. Da li je istina da će nam do 2050.godine trebati nova planeta? UizveštajuorganizacijeWorldWildlifeFund(WWF)iz2006.godine, iznet je zaključak da će nam do 2050.godine trebati nova planeta sličnaplanetiZemlji,ukolikonastavimosasadašnjimnivoomtroše- nja prirodnih resurasa. Ovakav zaključak iznet je na osnovu osma- tranja, kako trenutna potrošnja čovečanstva utiče na ekosisteme. Dr Rob Litl, direktor WWF-SA, izneo je još jednu zanimljivu statistiku - kada bi svi širom sveta mogli da žive i troše kao prosečan američki građanin, trebalo bi nam šest planeta. Istraživanja su utvrdila da se populacija kičmenjaka smanjila za jednu trećinu od 1970. godine - 31% vrsta koje žive u slatkoj vodi i 28% onih koje žive uz morsku obalu. Negativan uticaj čovečan- stva na eko-sisteme se utrostručio od 1960. godine i trenutno nadmašuje regenerativne kapacitete planete Zemlje za oko 25%. Deset zemalja koje prednjače u trošenju resursa Zemlje su: Ujedinjeni Arapski Emirati, SAD, Finska, Kanada, Ku- vajt, Australija, Estonija, Švedska, Novi Zeland i Norveška. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Sledeća alternativa je naći put ka prirodi. Dok to ne posti- gnemo, podležemo Zakonu uzroka i posledice. To ne važi samo u fizici, nego i svuda u životu. »Ono što učinite i naj- manjem od Mojih, Meni ste učinili», rekao je Isus iz Naza- reta. »Ko se mača lati, od mača će i poginuti» - od toga nije izuzet ni skalpel pri vivisekciji; i isteraće ih iz njiho- vih laboratorija kao što je nekad isterao trgovce iz hrama Nova slika sveta Vivisekcija je produžetak High-Tech medicine, koja bo- lest tretira isključivo kao telesni proces, kao mehanič- ki poremećaj u ljudskom organizmu. U tom smislu, kod životinja se bolest prouzrokuje mehanički, i na taj na- čin se hoće da se ova mehanički i odstrani. To je potpu- no isključenje jedinstvenog delovanja tela, duha i duše. Alternativa je da medicina bude potpora samoisceljujućim snagama u organizmu, koje postaju aktivne kada se uspo- stavi ravnoteža između duha, duše i tela, što nije moguće pomoću hemikalija, operacija, itd. Dovedite u red svoj život. svoje misli i osećanja...
  • 18. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200718 Iz strane štampe Prava istina o eksperimentima na životinjama Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomaže- te napredak nečije karijere koja se zasniva na užasnim mučenjima i nehumanim postupci- ma, a sve to od novca poreskih obveznika. Mnogi ljudi složiće se s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolu- tno nepotrebni, ali kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe, nisu toliko sigurni. To je razumljivo; svi želimo da vidimo pozitiv- ne pomake na tom polju. No pitanje je, koli- ko su testovi na životinjama potrebni, a pre svega kompetentni, kako bi se zaštitilo naše zdravlje? Da li je seciranje i maltretiranje za- ista nužno zlo? NAVS-organizacija dokazuje da testovi na životinjama nemaju ni naučnog ni moralnog opravdanja. Njihovo istraživanje ukazuje na to da ovi testovi nisu doprineli razvoju nau- ke, pa tako ni njenog medicinskog dela. Na- protiv, smatraju da je ova zastarela metoda, koja nikad nije dala dovoljno dobre rezulta- te, čak usporila napredak medicine, jer su se naučnici njome previše dugo bavili umesto da su tražili relevantnije, sigurnije i napre- dnije metode. Testovi na životinjama podržani su od onih koji se nadaju (obratite pažnju na reč 'nadaju') da će neko znanje dobijeno testira- njima eventualno moći da posluži za stica- nje znanja koja su nam toliko potrebna. No najvažniji činilac koji je uvek prećutkivan i zanemarivan jeste različitost vrsta. Različite vrste različito reaguju na ista hemijska sred- stva i terapije. Dele nas strukturne i fiziolo- ške različitosti. Čak i ako sumnjamo da reak- cija tela zamorca na jedan određeni hemijski proizvod može biti istovetna onoj kod ljudi, to nas ne čini sigurnima da izvesni proizvod možemo ponuditi svojoj deci. Poznat je slučaj penicilina. Taj antibio- tik se masovno koristi u lečenju ljudi, iako u tim istim količinama ubija zamorce. Florey, čovek koji je prvi testirao penicilin, i sam je priznao da je sretna okolnost što penicilin nije testirao na ovim životinjama, jer bi ga u tom slučaju proglasio opasnim za ljudsko zdravlje, te bi daljnja istraživanja bila obu- stavljena. Aspirin, koji se između ostalog uzima kao sredstvo protiv bolova, izaziva urođene po- remećaje kod mačaka. Tamoxifen deluje kontraceptivno na za- morce, ali se kod žena postiže upravo supro- tan učinak. Ovaj lek se danas uspešno kori- sti u borbi protiv raka dojke, ali kod zamorca izaziva kancerogena oboljenja. Podatak koji će vas sigurno iznenaditi: VEĆINA medicinskih proizvoda NE uklju- čuje testiranje na životinjama. Ogroman broj vrlo važnih lekova za teške bolesti nije te- stiran na životinjama, jer je delovanje sup- stanci poznato od ranije ili se testiranje vrši na ljudima. Istorijski gledano, najvećem napretku u prevenciji bolesti kod ljudi i produžavanju čovekovog života doprineli su čista voda, sa- nitarna pravila, mere zaštite od bakterijskih bolesti i razvoj metoda kojima će se sprečiti infekcije, kao i zdravije prehrambene navike i način života. Korišćenje biljke digitalis pri proizvodnji lekova za bolesti srca, kinina za borbu pro- tiv malarije, kao i razvoj anestetika, samo su nekoliko primera za otkrića do kojih se došlo testiranjem na ljudima. Moderni lekovi, kao što su dramamin, kortizon, kao i umirujuća sredstva, otkriveni su na isti način. Hirurški zahvati razvijeni bez korišćenja životinja jesu: odstranjivanje slepog creva, mokraćnih kamenova, katarakte, tumora jaj- nika, zahvati na srcu i mnogi drugi. Proučavanja ljudi, mesta na kojima žive, njihovog načina života i okoline, pokazala su, između ostalog, veze između pušenja i pojave raka i srčanih bolesti. Nasuprot tome, korišćenje životinja u la- boratorijskim istraživanjima dovelo je do za- stoja, pa čak i do katastrofa. Transfuzija krvi kasnila je 200 godina zbog propalog testa na životinjama; transplatacija rožnjače kasnila je 90 godina iz istog razloga. Nakon projekta u kojem je korišćeno 18.000 miševa, Teropterin se koristio u tret- manu dece obolele od leukemije, ali ta deca su umirala brže nego ona bez takvog tretma- na. Opren, koji se koristio protiv artritisa, pro- šao je testove na životinjama i proglašen je pouzdanim. Nakon što je prouzrokovao više od 70 smrtnih slučajeva i više od 350 sluča- jeva ozbiljnih komplikacija (teška oštećenja kože, očiju, cirkulacije, jetre i bubrega) za- branjen je. Potrebne su nam naprednije i sofisticirani- je metode, relevantnije našim ljudskim pro- blemima. Postoje mnogi načini da se elimini- šu testovi na životinjama i drugi načini da se obezbedi iznalaženje novih metoda lečenja. Danas imamo savremene tehničke metode, kao što je kompjutersko modeliranje, analiza briseva, epidemiološke studije i kliničke stu- dije. NAVS je osnovao instituciju za naučna i medicinska istraživanja koja ne uključuju životinje, unutar kojih se odvijaju programi istraživanja kancerogenih oboljenja, testovi otrovnosti, mikrohirurgija i druge. Testiranja bazirana na životinjama pripa- daju prošlosti, mračnom dobu nauke, i danas ih podržava samo manji broj inertnih nauč- nika. www.navs.org.uk. (Virunga News 21.02.2001) © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 19. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 19 spomenemo, jer je ona bila isuviše čista i uredna žena. Mora da joj je bilo vrlo teško da donese takvu odluku, jer održavanje čistoće i reda u kući u kojoj živi i krava zahteva izuzetne na- pore. Od tog trenutka svi smo radosno kre- nuli u akciju. Oslobodili smo sobu za našu Rumenku, a mi smo se smestili svi u jednu sobu. Sada je naša Rumenka bila tu pored nas. Bilo joj je toplo.Slušali smo njen dah i osećali njenu toplinu, kao da nas je sada još i grejala, a ne samo hranila. Jednom u zoru, te hladne zime, okovane snegom i ledom, čuli smo neke čudne po- krete iz njene sobe. Kada smo došli kod nje ugledali smo divno šareno tele koje je ona smireno lizala. Dali smo joj ime Zora. Za nekolko trenu- taka ono se podiglo, i kao da je znalo šta treba da uradi - nespretno je odgegalo do majčinog vimena. A onda je spretno počelo da sisa, kao da je to već dugo radilo.Ostalo nam je zaista nejasno kako je to spretno či- nilo, bez ičije pomoći. Kada je Zora porasla, teška srca smo se odvojili od nje. Čim je otoplilo, Rumen- ka je opet bila u svojoj štali. Mi smo sobu očistili i okrečili, i sve je opet bilo na svom mestu. Ne sećam se koliko je to zima i leta trajalo, samo se sećam lepih dana prove- denih sa njom na livadama i njenog toplog prisustva u hladnim zimskim danima. Tako smo mi deca rasli uz nju i njeno toplo mle- ko. Jedno po jedno prerasli smo osnovnu školu i trebalo je ići dalje. Do gimnazije se dugo putovalo, i sve je manje vremena bilo za našu Rumenku. Tako smo svi zajedno doneli odluku da je prodamo, tešeći se da će joj kod drugih biti bolje. Ali, avaj! Kako to uraditi? Kako napraviti prvi korak? Prvi pokušaj je propao! U nameri da je povede- mo na stočnu pijacu, samo smo ušli u štalu, pogledali se i ćuteći se vratili. Drugi poku- šaj je bio nešto odlučniji. Izveli smo je čak do kapije, ali čim je ona počela da se otima u nameri da se vrati, svi smo se vratili na- zad. Jednom smo je čak odveli i do pijace. Na našu sreću nije bilo kupaca za nju i mi smo se radosno vratili sa njom, kao da nam je ponovo poklonjena. A jednog dana, moj brat i mama vratili su se bez Rumenke. Niko ništa ne govori, niko ništa ne pita. Svi smo se kao zabavili nekim drugim poslovima. U očima suze, u mislima Rumenka, i kakvi će nam biti dani bez nje? Tek posle dužeg vremena brat mi je ispričao da je jurio za njom kad su je već prodali, jer je hteo da je vrati, i da njeno tu- žno mukanje nikad neće moći da zaboravi. Godinama posle toga prepričavali smo do- gadjaje vezane za našu Rumenku. Jutrima smo pričali svoje snove u kojima je Rumen- ka bila sa nama. Hvala ti Rumenka što si mi ulepšala de- tinjstvo i oplemenila život. Tako i danas svaku kravu koju vidim, vidim je kao moju Rumenku, a i mnoge druge životinje doži- vljavam kao bića koja su tu da nekome po- mognu i ulepšaju život. Živka Petrović APEL Verske vođe velikih religija i vla- de još uvek ne preduzimaju ništa, ali ti možeš. Jednostavno, prestan- kom jedenja mesa, živine, ribe i pro- izvoda od mesa, doprinećeš da se okončaju patnje, okrutnost i uništa- vanje života. Zaustavi ubijanje tako što ćeš postati vegetarijanac; izbor je tvoj! Možeš pomoći u sprečava- nju okrutnosti i uništavanja, još da- nas. Postani vegetarijanac. Pridruži se borbi za život! Da li je GM hrana rešenje za nedostatak hrane u svetu ? Po nekim saznanjima, na zemljištu gde je zasađena genetski modifikovana (GM) hrana, 12 godina ne može da raste nijedna druga biljna vrsta, jer ova “zauzima” zemlju. Kada se zasadi prirodna hrana, ona od tih sa- stojaka u zemljištu mutira u GM.Korporacije nude GM-hranu, biljke koje dve godine imaju seme, ali treće godine GM-seme bude steril- no, a biljke morate kupiti ponovo baš od njih, jer su tu hranu patentirali kao intelektual- nu svojinu! Za nekoliko godina, ova jevtinija GM-hrana može dovesti do nestanka priro- dne hrane usled zakona tržišta. Tada nastu- pa fenomen »ko drži resurse hrane i vode - vlada svetom«, a to su korporacije... Takođe, korporacije žele da sade GM- drveće koje je duplo otpornije na bolesti i du- plo je manjeg obima, pošto im to odgovara za industrijsku preradu, i jer je stablo me- kše, a to drveće je otporno samo na herbi- cide koje proizvode te korporacije. Takođe, to drveće prenosi svoje GM-gene do 600 km oko sebe...na prirodna stabla. Pritom niko u svetu još ne zna kakve posle- dice mogu nastupiti za ljude ukoliko koriste GM-hranu. Još niko ovu hranu nije testirao na ljudima u dužem vremenskom periodu. Ko želi da pretpostavi šta se može desiti u budućnosti posle konzumiranja ove hrane, neka se upozna sa genetskom strukturom ove hrane. U nju su usađeni geni nekih bi- ljaka i životinja, i to ne sa ciljem da pomo- gnu čoveku, nego da donesu više novca svim proizvođačima GM-hrane u lancu pro- daje. Obično su to zatvoreni monopoli i kar- teli – pravi multinacionalni džinovi, uglavnom iz SAD-a, i sa njima ne možete da se nosite, već samo možete da kupujete ovu hranu. A posledice? Verovatno će se ti “umetnu- ti” geni u hrani, a koji su sada i njen sastavni deo, “umetnuti” i u vašu genetsku strukturu. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Crtice iz mog detinjstva RUMENKA Opet sam sanjala moju kravu Rumenku i opet mi dolaze slike iz detinjstva, kad je Ru- menka bila sa nama. Hoću da ih i zapišem, da se nikada ne izgube. Ulazim u godine u kojima se mnogo čega neću više sećati, a uspomenu na to meni drago biće ne bih da zaboravim. Za vreme Drugog svetskog rata, nas tro- je dece ostali smo bez oca sa našom pomaj- kom. Da bismo se nekako prehranili u tim te- škim posleratnim danima, dobili smo kravu od države – poklon iz Ukrajine. Nismo imali iskustva sa gajenjem krava, ali sve što smo radili, radili smo s radošću: sva- kog dana vodili smo je tamo gde je bila naj- bolja trava i tamo gde su bile i druge krave. Radovali smo se njenom nabreklom vimenu, jer smo znali da će tada biti dovoljno mleka za nas, pa čak i viška. Taj višak smo davali onima koji nisu imali kravu, a za to smo dobi- jali nešto što mi nismo imali. Rumenka je sve više zauzimala bitno mesto u našem životu. Brinuli smo o njoj, družili se s njom, a ujedno i sa drugom decom koja su čuvala neke dru- ge Rumenke ili Šarulje. Jedne vrlo hladne zime u štali je bilo vrlo hladno. Svakog jutra smo je zaticali naježe- nu od hladnoće. Tada smo je trljali, pokrivali je ćebadima i zatvarali rupe po štali odakle je dolazila hladnoća. Kada smo noću bili u našim toplim sobama, razmišljali smo kako da pomognemo Rumenki. Te zime, ona je u svojoj utrobi nosila još jedan život. Jednog jutra dolazi naša mama u sobu i kaže: »Deco, moramo da oslobodimo je- dnu sobu i da Rumenku uvedemo u kuću! Mi deca smo se neobično obradovali, jer otka- ko je zahlednelo mi smo jedino o tom i raz- mišljali. Nismo se usudili da našoj mami to
  • 20. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200720 Vlado Began: »Trdno sem prepričan, da bo kmalu prišel čas, ko ljudje ne bodo več uživali mesa in lovili živali.« P o j a Prijateljstvo sa slonovima Od 1998.godine novinari Džesika Marske i Karsten Frike putuju za Indiju. Tokom jednog dvogodišnjeg prekomorskog putovanja iz Nemačke na ovaj potkontinet, rađa se u Aziji (1999.g) njihova kćerka Poja. Od 2002. godine ova porodica živi pola u Indiji, pola u Nemačkoj. Sa 5 godina, Poja, koja je zajedno sa svojim roditeljima stalno pomagala psima-lutalicama, napuštenim mačkama i svetim kravama, razvija posebnu naklonost prema slonovima. Želja ove pla- vokose devojčice da poseti ove sive džinove u džungli, vodi nju i njene roditelje 2004.godine u jedan sasvim novi period života. Porodica počinje da se bavi jed- nom temom koju ni do danas nije napustila i koja je dovodi do njenih snova. Oni slonove doživljavaju kao najnežnije životinje na svetu, osećajući u isto vreme nezamislivu patnju koju moraju da podnose mnogi zarobljeni slonovi. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 21. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 21 „Zovem se Poja. To je jedno indijsko ime - kada se izgovori postaje „Puudscha“. Jedan deo godine živim u Nemačkoj, a zimske mesece provodim sa svojim roditelji- ma u Indiji. Mnogim ljudima će to izgledati neuobičajeno. Meni ne, jer sam rođena na jednom putovanju za Indiju“. Iz knjige: „Poja. Devojčica sa slonovima“ (Droemer) © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 22. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200722 „Sloboda za životinje“: Možeš li još da se setiš svog prvog susreta sa nekim slonom? Kako je to bilo? Poja: Prvi put sam videla slona na putu za školu. Stajao je na suncu, a to za njih nije dobro. Posle škole smo ga nahra- nili lubenicom, jer nam ga je bilo žao. To je bio jedan slon za turiste, ljudi su se fotografisali sa njim. „Sloboda za životinje“: Sklopila si jedno sasvim posebno prijateljstvo sa slonicom Šanti? Poja: Da, htela sam obavezno da vidim slona. Zato smo otišli u nacionalni park Mudumalai i tamo upoznali Mahouta i Šanti. „Sloboda za životinje“: Kako izgleda kada se čovek spri- jatelji sa nekim slonom? Poja: Mislim da je to jako lepo. To se primećuje i po tome kako ta živorinja zavoli čoveka. Ponekad, kad si tužan, primetiš da je i slon malčice tužan. „Sloboda za životinje“: Možeš naravno i da ih dodirneš - kako se slon tada oseća? Časopis „Sloboda za životinje“ - intervju sa Pojom Poja: Na nekim mestima su sasvim meki i nežni. Koža je tu tanka kao papir, na primer kod očiju i is- pod plećke i oko površine usta. Takođe, na nekim me- stima ispod stomaka je jako meka, na drugim mesti- ma je koža malo jača – to se ne može opisati, čovek jednostavno mora da ih dotakne da bi znao kako je to. „Sloboda za životinje“: Naravno, na nekim mestima je koža deblja, da bi ih zaštitila od sunca i uboda insekata. Poja: Da, oni se onda mažu blatom i posipa- ju se prašinom. Kada stoje na suncu, to uop- šte nije dobro za njih. Oni onda pocrvene od sunca, isto kao i mi. Afrički slonovi podnose su- nce – to su, kao što znamo, pustinjske živo- tinje, ali ne i indijski. „Slobodazaživotinje“:Zarsenisiplašiladaćetetakoneki ogromni slon iz nepažnje nagaziti? Ili oni baš dobro paze? Poja: Pa, ponekad sam se i plašila. Ali oni i paze, posebno kada je dete u pitanju. Ali slonovi primete kada se čovek © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 23. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 23 plaši i tada su baš čudni – ja na to pazim, jer tada postaju nesigurni i može da se dogodi da me povrede. „Sloboda za životinje“: Kako se sporazumevaš sa Šanti, sa kojom si sklopila posebno prijateljstvo? Poja: Ja ne znam te komande koje se govore slonovima. Ja razgovaram sa njom više mislima. „Sloboda za životinje“: A da li imaš osećaj da ona može da te razume? Poja: Da, pomalo imam taj osećaj. „Sloboda za životinje“: Da li si nekada videla kako je neko loše postupao sa nekim slonom u hramu? Poja: Da, jesam. Videla sam kako su tukli slonove – po- stoje, naravno, mesta kod slonova koja su tanka kao pa- pir – i to onda baš boli. A to ovi ljudi takođe znaju, gde to naročito boli. Imaju neku kuku koju im zabodu u kožu. Kod Šanti je to tako, da su sa njom baš oprezni, i nikada ne koriste kuku. Slon ne može da kaže. „Ja sam ovde glav- ni badža! Radim šta hoću!“ - ali ni ljudi ne treba to da čine. „Sloboda za životinje“: Ti si se sada ponovo vratila u Hamburg. Da li često misliš na Šanti i na ostale slonove? Poja: Pa, ponekad malo čeznem za slonovima i psi- ma i mačkama. U Indiji pse i mačke možete naći na deponijama smeća, na ulici, na starim brodovima. „Sloboda za životinje“: I njima bi ti takođe najradije pomogla? Poja: To mi naravno i činimo! Ponesemo ih kući i ne- gujemo ih – a onda pitamo Indijce, zamolimo ih, da li hoće da hrane ove životinje i damo im onda i novac za to. „Sloboda za životinje“: Tvoja porodica je osnovala „Pojinu pomoć slonovima“. Zašto misliš da je važno da radite tako nešto? Poja: Mislim da je važno da životinjama pomognemo i spasimo ih. Jer životinje su kao i ljudi. A ima toliko mnogo jadnih životinja, a i toliko mnogo jadnih ljudi. Tu ljudi čine nešto dobro! „Sloboda za životinje“: Mislimo da je to jako dobro, to što vi tu radite – u svakom slučaju radite tako i dalje! Poja: Hvala – mi to i pokušavamo. 26.aprila 1999.g. na svet dolazi Poja, na jednom go- tovo dvogodišnjem preko- morskom putovanju iz Ne- mačke u Aziju. U stomaku svoje majke Džesike ona je pre toga proputovala Itali- ju, Grčku, Tursku, Iran, Pa- kistan, Indiju i Nepal, u kući na točkovima koju su sami napravili. Roditelji Džesika Marske i Karsten Frike, po- reklom iz Hamburga, odlu- čuju se za život pola u Ne- mačkoj a pola u Indiji. A tako živi i njihova kćerka Poja, u dva sveta koji jedva da bi mogli da se više razlikuju. Poja uči engleski, i u jednom malom selu u indijskoj save- znoj državi Goa se oseća više kod kuće nego u Hambur- gu. U Indiji Poja ide u zabavište, jednu predškolsku usta- novu i istovremeno u prvi razred jedne privatne indijske škole. Sa šest godina Poja će krenuti u školu i u Nemačkoj. Poja rano razvija svoju posebnu naklonost prema slonovi- ma. Ova plavokosa devojčica bi obavezno rado da pose- ti ove sive džinove u džungli. Za nju i njene roditelje 2004.go- dine time počinje jedan sasvim nov period života o kojem ova porodica izveštava u knjizi „Poja, devojčica sa slonovima“. © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008 Ko je Poja?
  • 24. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200724 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 25. Slonovi imaju raspoloženja kao i mi, osećaju sapatnju i brigu, uče od starije generacije. Mogu da umru ako im prepukne srce od žalosti, komuniciraju međusobno na velikim razdaljinama, vole svoju decu, a i svoje rođake. Vode računa jedni o drugima, neguju prijateljstva, žale za preminulima, pate od usamlje- nosti, a umeju i da zaplaču. Iz knjige: »Pooja: Das Elefantenmädchen«
  • 26. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200726 „Moj omiljeni slon je slonica Šanti, jedna u svakom slučaju 49-godišnja dama među slonovima. Kada nekad smem da sedim na njoj, ona napravi veliku glupost. Odjednom, a da me prethodno i ne upozori, zabaci svoju surlu unazad i izduva pun tovar vode na mene. Šanti me je jednom tako pokvasila, da sam morala dobro da protrljam oči kako bih mogla ponovo da gledam“. Poja priča u svojoj knjizi: „Živimo na jugu In- dije, gde se nalazi i nacionalni park Mudumalai. Ovde slonovi žive u slobodnoj divljini. Već nekoliko nedelja, više od 60 slonova iz hrama provodi svoj godišnji od- mor u nacionalnom parku. Najpre nisam znala šta su slonovi iz hrama, i pitala sam se zašto im je uopšte po- treban godišnji odmor. Ali Subu mi je sve to objasnio. Subu je tragač. On poznaje čak i najskrovitije oblasti u kojima žive divlje životinje, jer je i sam rođen u džungli. Subu voli slonove isto kao i ja, i zbog toga smo i postali prijatelji. Kada on priča, ja znam da su stvari na svom pravom mestu. »Istina ima mnogo lica«, kaže Subu, a ja sam tek mnogo kasnije shvatila šta on time misli. Sve što znam o džungli saznala sam od njega. On mi je obja- snio da su slonovi najveće životinje koje žive na Zemlji. „Lisn Poja“, kaže Subu, uvek kada postane važno. To je na engleskom i znači „Slušaj, Poja“. „Slonovi su u Indiji svete životinje, jer važe kao otelovljenje boga slo- nova Ganeše. On je naročito omiljen među bogovima, jer donosi sreću. A zašto je slonovima iz hrama potre- ban godišnji odmor? Život slonova u hramovima nije pri- meren njihovoj vrsti. Premalo se kreću, a često ih po- grešno i hrane. Jednom godišnje smeju da sa svojim mahoutima imaju godišnji odmor u džungli“ objašnja- va mi Subu. „Svaki slon iz hrama ima svog sopstvenog mahouta – čoveka koji se brine o njemu do kraja života“ © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 27. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 27 S L O N O V I Danas postoje još dve žive vrste slonova - afrič- ka (Loxodonta africana) i azijska (Elephas maxi- mus). Istraživanja su pokazala da imaju zajednič- ke pretke, koji su iz Afrike došli u Aziju pre 5 do 7 miliona godina i odatle se raširili po čitavoj zemalj- skoj kugli, sa izuzetkom Australije i Antarktika. Azijski slonovi se dele na tri podvrste - na in- dijsku (Elephas maximus indicus), Sumatra-slo- nove (Elephas maximus sumatranus) i slonove koji žive na Šri Lanki (Elephas maximus maxi- mus). Njihovi najbliži srodnici, koji još i da- nas žive, jesu morske krave, veliki morski sisa- ri koji jedu zeleniš, a ima ih u plitkim vodama. Azijski slon je, nasuprot afričkom, jako malo prou- čen.Kodafričkihslonova,brojnostanjeod400.000 životinja važi kao sigurno (početkom 80-tih godi- na ih je još bilo 1,2 miliona). Kod azijskih slono- va se još računa sa maksimalno 50.000 životinja. Slonovi su veoma društvene životinje sa ekstre- mno izraženim majčinskim načinom ponašanja kojisuizvežbalečakiživotinjekojenemajupotom- stvo. Bake, majke, sestre i njihova deca čine klan slonova koji predvode jedna ili nekoliko ženki. Ove slonice su tokom celog života međusobno pove- zane, vode računa jedna o drugoj, brinu se o po- tomstvu drugih slonica i o bolesnim pripadnicima krda. Ako je, npr., neka slonica povređena, ostale se prilagođavaju njenom laganom tempu hoda, radi dovoda vazduha joj stavljaju surlu u čeljust, stavljaju joj glinu na rane kako bi joj zaustavili krvarenje i pomažu ranjenima da stanu na noge. Deca slonova rastu uz brigu i zaštitu svih članova klana.Dokjednoslonovskodeteneodraste,prođe otprilike 10 do 15 godina – dugo vreme, tokom kojeg mnogo šta ima da se nauči da bi se kasnije bilo sposoban član ovog matrijarhatskog društva. Mladi slonovi napuštaju krdo kada su stari između 10 i 15 godina, kada su u pubertetu, i formiraju sopstvena društva ili vode život kao samotnjaci. Izvor: www.poja-elefantenhilfe.de Preuzeto iz lista: FREIHEIT für Tiere, br. 1/2008 © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008
  • 28. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 200728 Poja priča: „Svakog jutra sam pored reke kada mahouti od- vode slonove u vodu. Subu i ja sedimo na jednoj maloj ste- ni u reci, odakle možemo sve precizno da posmatramo... Većini slonova čini veliko zadovoljstvo da se brčkaju u vodi. Poput usisivača izvlače svoju dugačku surlu punu vode. Jedva da mogu da poverujem: tu stane i do 10 litara vode, koliko i u veliku kofu . Slonovi: bogovi u lancima Većina slonova koje drže zarobljenima, bivaju uhvaćeni i dovedeni tu iz divljine i trenirani okrutnim metodama. Azijski slonovi spadaju u veoma ugrožene životinjske vrste. U Indiji zvanično 3.500 slonova živi zarobljeno. Kontrast između obožavanja ovih životinja kao božanstva i nedostojnog života u lancima koji oni vode, ne bi mogao da bude veći. Indijsko stanovništvo voli slonove i misli da oni provode život u luksu- zu – ali ovi živi bogovi su zapravo stvorenja koja ljudi izrabljuju. Slonovi uhvaćeni u divljini moraju biti najpre savladani i pri- pitomljeni. To zvuči bezazleno, ali je to zapravo jedan okrutni čin u kojem ova životinja bude fizički i psihički slomljena. Treći- na svih slonova uhvaćenih u divljini ugine tokom ovog proce- sa. Mahout mora da dominira nad ovom životinjom da bi mo- gao da joj naređuje. Razlika u stasu i snazi između čoveka i slona se može ujednačiti jedino brutalnošću i psihičkim priti- skom, tako misle u Indiji. Životinju vežu lancima dijagonal- no i nekoliko mahouta je maltretira motkama, štapovima i ku- kama i time je dovode u stanje neprestanog straha. Često se ovo hvatanje u divljini odvija bez davanja vode i hrane ovim životinjama, i ne dozvoljava im se da spavaju, a isto tako ne- zaštićene bivaju izložene suncu kako bi ih dodatno oslabili. Znamo da slonovi imaju jako dobro dugotrajno pamćenje i da ove muke nikada ne zaboravljaju.
  • 29. OSVOBODITEV ŽIVALI - november 2007 29 Preporučujemo knjigu: „Poja, devojčica sa slonovima“ „O Šanti, sutra ćemo se opet videti!“ Srećna i puna po- verenja živi mala Poja često danima i nedeljama zajedno sa slonovima. U toliko prijateljskom i prisnom odnosu je ona sa ovim debelokošcima, da se sa njima kupa u reci i dopu- šta im da je nežno golicaju. Njen drug Subu, tragač, poka- zuje Poji oblasti u koje su se povukli ovi sivi džinovi, i uči je kako da bolje razume te od izumiranja ugrožene životinje. A u ovoj zanosnoj slikovnici ova plavokosa Mogli-de- vojčica priča o svom dubokom prijateljstvu sa slonicom-da- mom Šanti. Pojini roditelji su fascinirajućim fotografijama ovekovečili ove doživljaje svoje kćerke. Jedan slikoviti do- življaj u raskošnim bojama, koji vas neće ostaviti ravnodu- šnim, i jedna slikovita priča o čežnji za slobodnim životom. „Poja, devojčica sa slonovima“ jeste drugo delo Džesike Marske i Karstena Frikea. Fascinirajućim fotografijama oni do- kumentuju doživljaje svoje kćerke, koja u jednom kampu za slonove iz hrama sklapa prijateljstvo sa slonicom-damom Šan- ti. Ova slikovnica na 144 strane - „Poja, devojčica sa slonovi- ma“, je Pojina priča, istinita priča iz džungle u Indiji, koju su kompletirali njeni roditelji na osnovu svojih posmatranja. Cilj autora je da ukažu na lepotu i fascinantnost ovih veoma sen- zibilnih životinja, kao i na patnju slonova koji žive u zatoče- ništvu, i da promene ponešto u situaciji koja preovladava . Pooja Marske: Pooja. Das Elefantenmädchen, 142 S., gebunden, Droemer Verlag, München 2006, Preis: 19,90 Euro Pojina pomoć slonovima „Hteli bismo da vratimo ovaj dar koji smo dobili od slonova – što smo mogli da im priđemo tako blizu. Zato smo rekli da želimo da učinimo nešto za slonove.“ Pojina majka Džesika Marske, priča u razgovoru sa novinarom lista „Sloboda za životinje“: „Mi nismo hte- li da svojom knjigom napravimo neku priču o „srećnom svetu“, već da izvestimo o negativnim stranama drža- nja slonova. Osnovali smo udruženje da bismo sakupi- li novčane priloge za ove slonove. Takođe, sve naše pri- hode od honorara za fotografije ili od TV-nastupa smo sami darovali kao prilog ovom udruženju. A naravno, pomoći će i čitaoci ove knjige – nedavno je neko daro- vao 1000 evra, jer ga je ova knjiga toliko pokrenula. Cilj: zaštićena oblast za slonove Pojiniroditeljipišuupogovoruoveknjige:Pojinsan,dom za stare slonove, je realan, iako još nije postao stvarnost. Mi, Pojini roditelji, osnovali smo udruženje „Pojina pomoć slo- novima“, pomoću koga ovaj san treba da postane stvarnost. „Pojina pomoć slonovima“ je sebi za cilj postavila da ublaži patnju ovih slonova: „Mi smo za manje slonova u zarobljeništvu, prema kojima će se ljudi bolje ophodi- ti. To podrazumeva i hvatanje manjeg broja slonova iz džungle i prestanak desetkovanja ove divlje populacije.“ „Pojina pomoć slonovima“ radi u Indiji na licu mesta, zaje- dno sa indijskim organizacijama za zaštitu životinja kao što je CUPA (Compassion Unlimited Plus Action ), WRRC (Wil- dlife Rescue And Rehabilitation) i IPAN (India Projekt for Animals and Nature) i potpomaže planiranje i opremanje „Elephant Rescue Center & Sanctuary“(ERSS) jedne zaštiće- ne oblasti za slonove koji moraju da budu zaplenjeni zbog svojih nedostojnih uslova držanja. Do danas nedostaje od- govarajuće mesto na kojem ove zaplenjene životinje mogu da žive primereno njihovoj vrsti. „Elephant Rescue Center & Sanctuary“ treba isto tako da postane jedno sirotište za slonove u koje se primaju i u kojem se odgajaju siročad nađena u džungli, da bi kasnije opet bili pušteni u džunglu. Žiro račun za „Pojinu pomoć slonovima“ Dresdner Bank – Konto 50 400 9700 – BLZ: 200 800 00 SWIFT-Code: DRES DE FF – IBAN: DE39 20080000 www.pooja-elefantenhilfe.de Sa nemačkog preveo: Predrag Stanojev © SLOBODA ZA ŽIVOTINJE - avgust 2008