награђени ученички радови из 2. круга акције писања рецензија књига Оштро перо

1. Приче о љубави – Катарина Ковачић 8/1
„Приче о љубави“ је, првенствено, дирљива и занимљива књига. Необична је и
посебна, јер се у целој књизи ради о љубави, али у различитим љубавним причама и
ситуацијама. То сматрам једном од главних карактеристика књиге, јер се могу
упознати различите емотивне приче и догађаји. Оно што је, такође, занимљиво јесте
да писац свакој причи приступа на посебан, оригиналан начин. Свака прича је
другачија и због тога што су радње смештене у различито време и на различита места.
По мом мишљењу, ова књига је за тинејџере, али и за одрасле, јер је у овој књизи
веома битно разумети суштину приче, што је комплексно. Међутим, језик и речник
прилагођени су тинејџерском узрасту.
Појединачне догађаје не бих издвајала, већ бих радњу сагледала као целину. Свака
прича је карактеристична и посебна, али на одређен начин повезана са претходним. У
свакој од њих судбина је одиграла важну улогу. Карактеристично је и то што је већина
ликова упорна и не одустаје од својих циљева. Свака прича на свој начин, има поруку
и поуку. Занимљиво и необично је да се доста прича завршава тужно, али уједно и
срећно, јер су сви ликови задовољни што су упознали и схватили значење љубави.
Сваки лик је засебан и даје свој печат и допринос, али у свим причама носиоци радње
су парови, партнери који наилазе на различите препреке. Сматрам да овој књизи није
потребан хумор, јер је љубав важна тема о којој треба разговарати са пажњом и
разумевањем.
Књига није досадна. Поново бих је прочитала, јер мислим да из неких догађаја
можемо извести закључак тек после више читања. „Приче о љубави“ бих препоручила
свима, а посебно романтичним душама, јер сам сигурна да ће им значити упознавање
са различитим љубавним искуствима.

2. Приче о љубави – Милица Јечменица 8/2
Претпостављам да је аутор ову књигу написао са жељом да младима покаже моћ
праве и искрене љубави.
Прича о Орфеју и Еуридици се бави старом Грчком, њиховом религијом и културом.
Све подсећа на класичну љубавну причу, заљубљеност, па венчање.Само ова
прича нема срећан крај. Еуридика умире и захваљујући Орфејевој несмотрености
заувек одлази у подземни свет. Након тога долази до неизрециве патње и бола.То је
крај приче, али мени није био јасан почетак, иако сам је прочитала више пута. На
почетку се говори о Орфејевом животу пре венчања, његовом музицирању,
путовањима итд. Постоји реченица:”Најзанимљивија и најлепша песма је била она
којом је освојио прелепу нимфу Еуридику.“После тога иде део о Еуридици. Али шта
је било са песмом? Каква је била? Како се звала? Сва та питања остају без одговора,
јер се песма нигде више не помиње. Зашто? И прича о Ниту и Мизи, иако у почетку
делује магично, на свршетку добија лош и непотпун крај.
Прича која ми се веома допала је прича о Тристау и Изабели. Одрасли између два
различита света, упознају се сасвим случајно и упркос свему што их дели остају
срећни и весели. Прича добија тужан крај али нас наводи на размишљање о љубави и
њеном уделу у животу свакога од нас. Једна прича не заслужује да буде у књизи. То је
прича о Гермилу и Лизебед, јер оно што се дешава између њих није љубав, већ
насиље, спутавање, туга и изнад свега несрећа. Гермил закључава Лизебед у мрачни
подрум светионика, подмеће јој рибу која у себи садржи отров за спавање и руши
њену слободу и личност. А Лизебед бежи, кује планове за спас и оставља га самог на
острву. Прича о Филемону и Баукиди нас поново враћа у свет античке Грчке и доказује
нам да људи могу да се воле, без обзира на материјалне могућности и без обзира на то
колико година имају. Помаже нам да схватимо да права љубав није потрошна.
Ситуацију сваког лика у причи дочарава нам веродостојна илустрација, па смо за трен
у сред бразилског мрачног гетоа или на ливади старе Грчке где посматрамо два
загрљена дрвета.
Иако је књига за све генерације не могу а да се не запитам зашто нам често дају да
читамо неке сладуњаве љубавне романе. Да, ми јесмо деца у пубертету и истина је да
повремено само на љубав мислимо, ипак сматрам да смо и довољно зрели и озбиљни
да се мало одмакнемо од те теме.
На крају, волела бих да нека позната продуцентска кућа откупи ову књигу или бар
неколико прича (од којих би издвојила Тристао и Изабела, па и Гермила и Лизебед,

3. због драме и напетости) и сними филм за који сам сигурна да би био номинован, ако
не за Оскара, онда за Бафту.
Ћао, Ти! – Сања Дрча 7/2
По самом наслову могла сам да предвидим да је књига на неки начин љубавна. Ипак
се разликује од осталих љубавних романа. Нема увод и закључак, радња се лако
прати, а стил писања је разумљив и лаган. Оно што је чини посебном је што се
састоји из писама. Није претерано духовита, а ни озбиљна, већ тајанствена. До сада
сам прочитала много књига, али ова ми је привукла пажњу, вероватно због
интересантног и некласичног приступа теми. Нема дијалога, смењују се писма, све
личи на једну велику игру. У тој игри побеђује љубав.
Ради се о двоје младих који се не знају, а кроз писма се упознају и временом
заљубљују. Дописују се тајним порукама, писмима, што је један начин удварања. То
ми се допада, мада, која је вероватноћа да се свидимо особи која се нама свиђа?
Посебно бих издвојила писма у којима слободно пишу о свему, свом животу,
догађајима, осећањима и мада се не знају, имају поверења једно у друго, као да се
знају одмалена и као да међу њима нема тајни. Задивила су ме писма која говоре о
њиховом детињству, хумор у појединим деловима и одличне илустрације. Мада,
можда би била занимљивија да је дописивање пресечено неким занимљивим
догађајем, можда да су писци умешали неког трећег ко би грешком дошао до писма
или намерно одговорио у туђе име.
Допада ми се што нас писци овом књигом ослобађају страха и дају нам подршку да
кренемо напред за оним што волимо, уче нас да увек треба да покушавамо, уливају
нам поверење, подстичу слободу и храброст.
Дошла сам до дивних порука читајући. Једна од њих је: „ Изглед је небитан, очи нас
некада заваравају, али срцем освајамо и препознајемо какав је неко стварно“.
Поред свих бламова, испада, храбрости, али и страхова, љубав побеђује. Књигу бих
препоручила онима који нису храбри и одважни као лекцију о самопоуздању.