1. СРПСКА
РЕВОЛУЦИЈА
(ПРВИ СРПСКИ
УСТАНАК)

2. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ
КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА
• Београдски пашалук – простор између Саве и
Западне Мораве, Дрине и Тимока.

3. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ
КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА
• После Кочине крајине Турци чине велики
терор над Србима у Београдском пашалуку.
У терору предњаче спахије и јањичари. Они
не поштују ни наређења султана.
• Реформама султана Селима III Срби добили
право да порез убиру сеоске старешине,
слободу вероисповести и трговине, створена
је и народна војска с циљем одржавања
реформи. На чело пашалука постављен
Хаџи – Мустафа паша – српска мајка.

4. Султан Селим III

5. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ
КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА
• Реформе пропадају због напада Наполеона
на Турску у Египту.
• Власт у Београдском пашалуку преузимају
дахије – вође јањичара: Аганлија, Кучук
Алија, Мула Јусуф и Мехмед – ага Фочић.
• Дахије убијају Хаџи – Мустафа пашу и
заводе до тада невиђени терор над Србима

6. Дахије убијају Хаџи – Мустафа пашу

7. СТАЊЕ У БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ
КРАЈЕМ XVIII И ПОЧЕТКОМ XIX ВЕКА
• Срби предвођени старешинама – кнезовима
почињу припреме за подизање буне против
дахија.
• Дахије откриле намере Срба и да би спречиле
буну убијају јануара 1804. многе српске
старешине – сеча кнезова.
• У сечи кнезова убијени Илија Бирчанин,
Алекса Ненадовић, Хаџи Рувим...
• Сеча кнезова убрзала избијање устанка.

8. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807.
• Преживеле старешине окупљају се на збору у
Орашцу на Сретење 15. фебруара 1804.
године.
• Одлуке: да се подигне устанак против дахија,
да сваки старешина у свом крају дигне
народ, да се за вођу – вожда устанка изабере
Карађорђе Петровић.

9. Збор у Орашцу

10. Карађорђе Петровић

11. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807.
• Устанак се брзо проширио, Турци убијани,
паљене и пљачкане турске куће.
• Јула 1804. на острву Ада Кале на Дунаву
Миленко Стојковић убио дахије.
• Устаници траже аутономију коју би поред
султана гарантовале Аустрија или Русија.
• Султан одбија захтеве Срба и из Румелије
(Бугарске) шаље војску на Србе.

12. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807.
• Устаници дочекују Турке код Иванковца код
Ћуприје и августа 1805. године односе
велику победу.
Споменик код Иванковца

13. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807.
• Године 1806. султан на Србе шаље војске из
Босне и Румелије.
• У бици на Мишару код Шапца потучена
босанска војска, у бици код Делиграда близу
Ниша потучена румелијска војска.
• До краја 1806. и почетком 1807. устаници
ослободили целу Србију, укључујући и
Београд који постаје престоница устаничке
Србије.

14. Битка на Мишару
Црква у
Делиграду где се
одиграла битка

15. ТОК УСТАНКА ОД 1804 – 1807.
• У име устаника преговоре о миру води
земунски трговац Петре Ичко. Постигнут је
повољан Ичков мир, али га устаници одбијају
због позива Русије да јој се придруже у рату са
Турцима.
Петре Ичко

16. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813.
• Русија шаље помоћ у Србију: војску,
материјал, новац и свог посланика
Константина Родофиникина.
• Утицај Русије на Балкану узнемирио
Аустрију и Наполеона. Наполеон даје
подршку Турцима.

17. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813.
• Уз руску помоћ устаници односе победе на
Штубику, Малајници, код Варварина и
Лознице и ослобађају шест суседних нахија.
- Љубичастом бојом означена је Србија пре 1807.
- Наранџастом бојом означена је Србија после 1807.

18. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813.
• Године 1809. устаници су доживели тежак
пораз у бици на Чегру код Ниша. Пораз је
уследио због неслоге међу старешинама. У
бици се посебно истакао војвода СтеванСтеван
СинђелићСинђелић који је са својим војницима јуначки
погинуо.
• Турци су од глава погинулих Срба саградили
Ћеле – кулуЋеле – кулу.

19. Стеван Синђелић пуца
у колибу са муницијом
Ћеле - кула

20. ТОК УСТАНКА ОД 1807 – 1813.
• Због похода Наполеона на Русију 1812. Русија
и Турска склапају мир у Букурешту. За
Србију предвиђена амнестија, самоуправа и
повратак Турака. Србија остаје без икакве
помоћи Русије.
• Устаници одбијају Букурешки мир и доносе
одлуку да наставе борбу.
• Нападнути са свих страна и у неравноправној
борби устаници доживели слом.
• Карађорђе и многе старешине са хиљадама
избеглица пребегли у Аустрију.

21. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ
• Са првим успесима у борби притив Турака за
време устанка устаници почели да стварају
органе власти и граде државну организацију.
• Године 1805. основан је Правитељствујушчи
совјет српски – влада као централни орган
власти.
• Совјет се састојао од угледних старешина.
Био је састављен од попечитељстава, старао
се о правосуђу, унутрашњим и спољним
пословима, финансијама, војсци просвети.

22. Печат Правитељствујучег
совјета

23. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ
• Први председник Совјета био је прота Матеја
Ненадовић. Седиште совјета било је
Смедерево, а затим Београд.
• Временом Совјет је постао опозиција вожду
Карађорђу, јер је желео да му ограничи власт.
Између вожда и Совјета долазило је до
жестоких сукоба.

24. ОРГАНИЗАЦИЈА УСТАНИЧКЕ ДРЖАВЕ
• У устаничкој Србији су отваране школе.
Велика помоћ стизала је од образованих Срба
из Аустрије.
• У Србију је дошао и најобразованији Србин
тог времена Доситеј Обрадовић,
најзаслужнији за развој школа и оснивач
Велике школе 1808. године у Београду.
• Срби из Аустрије и Босне помагали
устаницима доласком добровољаца, слањем
новца и набавком оружја и муниције.

25. • ЗНАЧАЈ I СРПСКОГ УСТАНКА:
српски народ покренуо борбу за коначно
ослобођење од Турака, почела изградња
модерне српске државе, устанак имао
велики утицај на све Србе.

26. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ
Миленко
Стојковић
Петар
Добрњац
Станоје
Главаш

27. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ
Прота Матеја
Ненадовић
Васа
Чарапић

28. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ
Хајдук Вељко
Петровић
Арсеније
Ломо
Петар Николајевић
Молер

29. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ
Младен
Миловановић
Милан
Обреновић
Сима
Марковић

30. СРПСКЕ СТАРЕШИНЕ - СЛИКЕ
Узун Мирко
Апостоловић
Танаско Рајић Милош
Обреновић