Rimska vojska

1. РИМСКА ВОЈСКА
ПОГЛЕДАТИ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

2. Организација
 Главни род војске код Римљана су представљале пешадија и коњица.
 Треба уз то споменути и морнарицу.
 Војску је пратила и комора, а било је и помоћних чета.
 Највећа војна јединица била је легија и бројила је обично 6.000 војника. Међутим, Цезареве легије
биле су бројчано мање и бројале су по 4.000 момака.
 Легија је носила име или по редном броју, или по своме оснивачу. У галском рату је била чувена
Цезарева десета легија.
 Свака се легија састојала од 10 кохорти, а кохорта од три манипула.
 Још мања јединица је била центурија. Оно што је центурија била у пешадији, то је била турма, односно
ескадрон у коњици. Турма се састојала од 30 коњаника.
 Још мања јединица у коњици је била декурија.
 Од бродова се у Коментарима спомињу: ратна лађа, брза лађа, теретна лађа и извиђачка лађа. Према
броју весала делиле су се на двовесларке, тровесларке итд.
 Поред оперативне војске у војсци је било и занатлија.

5. Чинови
 На челу војске налазио се врховни командант , који је командовао и на копну и
на мору. Овај назив су касније носили и римски цареви. Нешто нижи ранг од
императора био је војвода (dux), који је управљао војском или делом војске.
 Виши официри су били: legati militum и tribuni militum.
 Ових других, тј. војних трибуна било је по шест у свакој легији. Од својих виших
официра Цезар нарочито истиче легата Тита Лабијена, а од трибуна Каја
Волусена.
 Нижи официри су се звали центуриони - centurio и њихово је звање
одговарало данашњим нижим официрима или подофицирима.
 Заповедник коњице је носио назив - praefectus equitum, а флоте - praefectus
classis.

6. Оружје и опрема
 Главно оружје римске војске је било: мач (gladius), копље (pilum), стрела (sagitta) и штит
(scutum и parma). Иначе за копље као и за друго оружје постоји велики број синонима.
 Римљани су поред овога познавали и бојне справе (catapulte и baliste) за избацивање
стрела и копаља, а употребљавали су праћке (funda и tormentum).
 Што се тиче одеће, војници су на глави носили шлемове (cassis и galea) и то углавном у
коњици. На себи су имали капут без рукава (tunica) и кабаницу (sagulum) као и кратке
панталоне (bracae). На прсима су имали оклопе и штитнике (thorax и lorica) од коже и
метала. На ногама су им биле чизме (caliga). Поред тога, сваки војник носи са собом и
храну за извесно вријеме као и друге потребне ствари (sarcina).
 За покрет, напад или узмицање имали су више бојних труба:
(tuba, cornu, lituus, classicum), a за измену страже (bucina).
 У бојне знакове спадали су: орао (aquila) и застава (vexillum). Aquila је представљао лик
орла, насађен на високу мотку, а vexillum је био комад црвена или бела платна, у форми
заставе. Њих су носили орлоноше (aquiliferi) и заставници (signiferi).

12. Тактика
 Легија се пред борбу постављала у три бојна реда.
 У првом су биле четири, а у друга два по три кохорте. Трећи бојни ред је обично представљао резерву.
Са страна су била крила и ту су се налазиле коњица и помоћне чете.
 Код кретања војске постојале су три врсте марша: обични, убрзани и брзи. Обични марш је износио
25—30 km на дан.
 Код напада на градове војска се служила покретљивим дрвеним кулама на спратове, које су биле на
точковима, затим овновима. То су биле дебеле дрвене греде, које су висиле на ланцима, а чији је
предњи део од метала имао фигуру овна. Том се гредом ударало о зидове и настојало да се бедем
провали. На бедеме се јуришало и под штитовима, гдје је више војника ступало у облику корњаче, а
употребљавали су се и српови за разваљивање зидова. Српови су служили и за кидање конопа којим су
били везани јарболи.
 За одбрану су поред бедема служили и јаркови, шанчеви, а биле су и ограде.
 Када је требало да се војска одмори или извесно време задржи, подизан је логор. Он је имао четвртаст
облик са капијама на све четири стране. У средини се налазио командантов шатор, док је остали
простор био распоређен на војне јединице између којих су били пролази. Логор су чувале страже, по
чему се код Римљана и ноћно време делило на четири вигилије, а дневно на часове.
 Ако је војска логоровала преко зиме, то је био зимовник.

14. Одликовања
 За заслуге у војсци делила су се различита одликовања, а звала су се венци, јер су имала облик венаца, који
су били направљени од лишћа или каква метала.
 Та одликовања су била:
 Corona castrensis. Добивао га је онај војник који се истакао при опсади логора.
 Corona civica се давала ономе ко спасе живот римскога грађанина. То одликовање је Цезар добио код опсаде
Митилене.
 Corona muralis је за онога ко се успне на непријатељске зидове.
 Corona navalis се давала код победе на мору.
 Corona obsidionalis је за онога који друге ослободи од опсаде.
 Corona vallaris је одликовање које војник заслужује ако први уђе у непријатељски шанац.
 Но, свакако је највеће одликовање било — corona triumphalis. Њега је сенат додељивао војсковођи за победу
у рату. То је био венац од ловора, који је приликом тријумфа носио побједник возећи се на Капитол у колима
које су возили бели коњи. Уз то је био одевен у шарену тогу (toga picta)и тунику са палмовим гранчицама
(tunica palmata). Такву част је Цезар доцније трајно присвојио, па се таквом одјећом користио и кад није био
награђен тријумфом.
 Мањи се тријумф звао овација. У њему је победник ишао пешке или је јахао на коњу.
 Ислужени војници (veterani) су по одласку из војске као награду добивали комад земље коју су обрађивали, и
то им је служило као нека пензија.