Nasilje oz

1. NASILJEMEÐU
DECOM U ŠKOLI

2.  nasilje u školi je problem koji je
prisutan u celom svetu
 u današnje vreme su i roditelji i
nastavnici i učitelji vrlo zabrinuti
učestalim nasilnim ponašanjima
dece školskog
uzrasta

3.  nasilje u školi narušava
sigurnost deteta i
njegov psihofizički
život
 radnici škole i roditelji
mogu pomoći u
sprečavanju i
zaustavljanju nasilja u
školama, štaviše, bez
njihove aktivnosti nije
moguće smanjiti
količinu nasilja u
školama

4. Nasilje u školi je...
... nasilje u kojem je
učenik trajno i učestalo
izložen negativnim
postupcima od strane
jednog ili više učenika
koji ga namerno žele
povrediti, poniziti ili
izložiti neprijatnostima
(Olweus, 1988. i 1991.)
Termini koji se koriste za
označavanje nasilja u školi su:
mobbing i bullying.

5. Nasilje u školi nije...
 jednokratni incident koji
se neće ponoviti
 prijateljska razmirica,
svađa ili nesporazum
 nenamerno nanošenje
bola
 prijateljsko zadirkivanje
 nasilno rešavanje
sukoba između prijatelja
iste moći

6. VRSTE NASILJA
U ŠKOLI
1. FIZIČKO
(guranje, udaranje, grebanje, i sl.)
2. VERBALNO
(nazivanje pogrdnim imenima,pretnje i sl.)
3. SOCIJALNO
(ogovaranje, ignorisanje, pokušaji da se druga
osoba izbaci iz grupe i sl.)
4. PSIHOLOŠKO
(preteći pogledi i sl.)

7. UČESTALOST NASILJA
 svako četvrto dete izloženo je nasilju
 Svakih sedam minuta jedno dete u školi
izloženo je nasilju
 15% učenika je uključeno u nasilje -
bilo da su žrtve, bilo da su nasilnici
 u 4% slučajeva nasilje pokuša sprečiti
odrasla osoba; u 11% slučajeva pokuša
ga sprečiti vršnjak; u 85% slučajeva
detetu - žrtvi nasilja ne pomogne niko

8. RAZLIKEIZMEÐU DEČAKAI DEVOJČICA
DEČACI
 više su izloženi nasilju
 uopšte, više učestvuju u zlostavljanju
 češće se služe telesnim nasiljem
 češće su izloženi nasilju pojedinca
DEVOJČICE
 među devojčicama su uobičajene
suptilnije metode nasilja
(ogovaranje, ignorisanje, širenje
glasina i sl.)
 nasilje se među devojčicama zbog
toga teže otkriva
 češće su izložene nasilju grupe
V
Olweus, 1998.

9. OSOBINE TIPIČNE ŽRTVENASILJA U ŠKOLI
 nesigurna
 oprezna
 mirna
 povučena
 niskog
samopoštovanja
 usamljena
 utučena
 plačljiva
 ima malo prijatelja
 fizički slabija od
nasilnika
V

10. KAKO PREPOZNATI DETE-ŽRTVU
 nasilje se u školi obično događa
daleko od očiju odraslih, na dvorištu
van škole, u wc-u i sl.
 djeca koja su žrtve nasilja često
nikom ne govore o problemu s kojim
su suočeni, jer ih je sram vlastite
slabosti i nemogućnosti da se
odbrane ili se boje pretnji nasilnika;
 ponekad se boje da će umešanost
odrasle osobe u ovaj problem izazvati
još više nevolja

11. KAKO PREPOZNATI DETE-NASILNIKA?
 ima snažnu potrebu za moći i kontrolom
 često je telesno jače od svojih žrtava
 nema saosećanja za bol svoje žrtve
 uživa u tuđoj boli i patnji
 smatra da ga je žrtva izazvala svojim ponašanjem
 razdražljivo je
 impulsivno je
 relativno je visokog samopoštovanja
 nije bojažljivo
 teško podnosi neuspjeh
 u njegovoj/njenoj porodici su česte fizičke kazne
 agresivno je i prema odraslima
 ne pridržava se školskih pravila

12. POSLEDICENASILJA U ŠKOLI
 čak 7% dece ostaje kod kuće,
barem jednom mesečno, zbog
zlostavljanja u školi
 žrtve nasilja trpe izolovanost
od vršnjaka, jer se njihovi
vršnjaci ne žele družiti s onima
koji su neomiljeni i zlostavljani,
zbog straha da bi se isto moglo
dogoditi i njima
 izloženost nasilju u školi vodi
do niskog samopoštovanja i
depresije, a ti se problemi
mogu nastaviti i u zrelom dobu
 čak 60% onih, koji su u
školskom uzrastu procenjeni
kao nasilnici, do 24. godine je
imalo barem jedno kriminalno
delo
Olweus, 1993; Batsche & Knoff,
1994; prema: www.

13. Ako si žrtva nasiljau školi trebao bi...
 Da naučiš
postupke koji
mogu da te
zaštitite od
nasilja u školi
a to su:

14.  Ponašaj se hrabro.
Čak i kada smo jako uplašeni, jer nam
neko preti, korisno je ponašati se hrabro:
podignuti glavu, uspravno hodati i gledati
osobu u oči.
 Ignoriši nasilnika.
Nasilnik često baš očekuje tvoj strah ,
zato mu ga ne treba pokazati
 Zauzmi se za sebe.
Nasilniku treba reći "ne", a zatim mirno
otići.

15.  Poveri se odrasloj osobi.
Deca često smatraju da bi poveravanje
odrasloj osobi bilo tužakanje. Potrebno je
objasniti šta je tužakanje a šta je traženje
pomoći: tužakanje je kad govoriš o tudjim
postupcima u nameri da tu osobu povrediš.
Tužakanje nije kada kažeš što ti je neko
učinio u nameri da zaštitiš sebe. Potrebno je
da imaš osećaj sigurnosti i poverenja prema
odraslim osobama.
 Poveri se prijateljima i potraži pomoć.
 NIKADA ne uzvraćaj na nasilje nasiljem jer to
nasilnik i želi. Ovakvi obračuni se često
završavaju lakšim i težim povredama a
nekada i veoma ozbiljnim ishodima.

16. Šta ako primetimoda je nekonasilnik?
Nasilno ponašanje
vršnjaka svakako treba
prijaviti razrednom
starešini, pedagogu i
psihologu škole i
roditeljima.
U našoj školi odskora
radi i tim za zaštitu
dece od nasilja,
zlostavljanja i
zanemarivanja.

17.  Ne opravdavajte nasilno ponašanje.
Setite se da su nasilna deca u starijem
uzrastu češći počinitelji kriminalnih
dela.
 Na nasilje ne
odgovaraj
nasiljem

18. SADA KAD ZNAŠ ŠTA JE
NASILJE U ŠKOLI ...
 Porazmisli:
◊ Koliko puta si bio žrtva nasilja?
◊ Koliko puta si bio nasilnik?
◊ Koliko puta si posmatrao nasilje
i nisi pomogao drugu koji je bio
žrtva nasilja?

19. Kako sami možemo doprineti
da se nasilje u školi smanji?
 Na nasilje ne smemo
odgovoriti ćutanjem
 Na nasilje ne
odgovaramo nasiljem
 Razmišljajmo o svom
ponašanju prema
vršnjacima
 Tražimo pomoć ukoliko
nam je potrebna

20. end