1. Neorganski poremećaji
spavanja

2. Postoji više vrsta neke su :
 a) Disomnija – primarno psihogena stanja kod kojih je dominanatan
poremećaj u dužini , kvalitetu ili u ciklusu spavanje-budno stanje,a u
čistoj osnovi se nalaze emocinalni uzročnici , npr.
Insomnija,hipersomnija,poremecaj ciklusa spavanje – budno stanje.
 b) Parasomnija – nenormalna epizodična zbivanja koja se dešavaju
tokom spavanja : hodanje u snu ( somnabulizam) ,noćni strahovi i
noćne more.

3. Neorganska insomnija
 Karateriše se nezadovoljavajućim kvalitetom ili kvalitetom spavanja
koji traje tokom dužeg vremenskog preioda. Pacijent koji pati od
insomnije,najčešće imaju poteškoće da zaspe,česta buđenja i rano
jutarnje buđenje. Razvija se u vreme povećanih životnih stresova .
Javlja se kod žena ,starijih osoba,osoba sa psihološkim problemima i
siromašnih osoba. Može da dovede do straha od nesanice.
Pacijenti se osećaju napetim,anksioznim,zabrinutim ili depresivnim i
koriste lekove za spavanje a ponekad i alkohol kako bi se smirili.

4. Neorganska hipersomnija
 Definiše se kao stanje koje se ispoljava bilo preteranom pospanošću
tokom dana i napadima spavanja bilo prolongiranim prelaskom do
potpuno budnog stanja ,posle buđenja. Povezano je sa mentalnim
poremećajem .
 Karakteriše:
 a) preterana dnevna pospanost ili napade spavanja
 b) ispoljava se svakog dana više od jednog meseca .
 c) odustni su dodatni simptomi narkoleksije.
 d) odsustvo bilo kakve neurološke ili opšte bolesti

6. Hodanje u snu
 Stanje izmenjene svesti u kome su kombinovani feonomeni spavanja
i budnosti. Za vreme epizoda hodanja u spavanju takva osoba
ustaje iz kreveta,obično tokom prve trećine noćnog spavanja i
šetanja naokolo.
 Mogu čak i da izađu iz svojih kuća ili stanova. Obično se ničeg ne
sećaju tokom spavanja .Tokom epizode hodanja u toku spavanja
,pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno. Osobe uglavnon ne
reaguju na napore drugih da utiču na njih,ili da komuniciraju sa
njima.Mogu se probuditi uz velike poteškoće.
 Posle buđenja postoji amnezija u osnosu na epizodu
somnabulizma.Nekoliko minuta posle buđenja iz epizode ne
registruje se bilo kakav poremećaj mentalne aktivnosti ili ponašanja
,mada inicijalno može postojati kratak period konfuzije u
dezorijentacije

8. Noćni strahovi
 Noćni strahovi ili strahovi u spavanju predstavljaju noćne epizode
ekstremnog straha i panike povezane sa intezivnom vokalizacijom i
motaliteotm,kao i visokim nivoima autonomnog pražnjenja. Osoba
sa ovim poremećajem ,obično tokom prve trećine noćnog
spavanja ,podiže se iz kreveta sa paničnim vriskom ,često jureći ka
vratima,kao da želi da pobegne ,mada retko napušta sobu.Napori
drugih da smire takvu epizodu mogu da dovedu do straha ,jer
osobe tokom noćnog straha ne samo da rekativno ne reaguju na
ponašanja drugih,već su i dezorijentisane nekoliko minuta.Posle
buđenja pacijent se obično ne seća epizode. Zbog navedenih
kliničkih karakteristika pacijenti su pod velikim rizikom povrevađinja
tokom epizoda noćnog straha.Dominantni simptomi jedna ili više
epizoda buđenja iz sna sa paničnim vriskom,obilno znojenje
,ubrzano disanje ,autonomna hiperaktivnost,tahikardija,sećanje na
epizodu ,ukoliko uopšte postoji ,veoma je ograničeno,postoji
odsustvo bilo kakvih bolesti kao što su na primer ,tumor
mozga,epilepsija.

9. Noćne more
Predstavljaju snove ispunjene anksioznošću ili strahom čijih sadržaja se osoba do detalja seća .
Ovi snovi su veoma jasni i obično uključuju teme koje se odnose na pretnje životu,sigurnosti ili
samopoštovanju.Veoma često se pojavljuju snovi sa istim ili sličnim temama.Tokom noćnih
mora posotji određen stepen autonomog pražnjenja,ali sa zanemarljivom vokalizacijom ili
telesnim motalitetom.Posle buđenja osoba postaje potpuno svesna i orijentisana.Osoba može
u potpunosti da komunicira sa drugima ,obično detaljno opisujući svoj san,kako neposredno
posle buđenja ,tako i sledećeg jutra . Kod dece su noćnemore uglavnom povezane sa
fazama emocionalnog razvoja dok se kod odraslih ispoljavaju psihičke smetnje,obično u vidu
poremećaja ličnosti.

10. SLATKI SNOVI
:3