Organski osnovi psihičkog života

1. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Примери
Космос око нас - космос у нама
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Пред вама је
електронски уџбеник у
којем је обрађена
тема коју ћете
проучавати три
наредна часа. Након
упознавања са
одељком ИНФО, који
садржи основне
инструкције, урадите
ПРЕТЕСТ како бисте
стекли увид у
првобитни ниво знања
и на основу њега
даље напредовали у
усвајању знања.
Пријатан рад
инфо
аутор: Анита Суханек Климент

2. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
ПРЕТЕСТ
Претест
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Претест
A
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
B
Одговор (упиши број тачног одговора):
0
C
D
E
F
Питање: Добро погледај слику и одреди који су делови мозга задуж ени за примање чулних утисака?
Одговор (упиши број тачног одговора):
0
Питање: У ситуацији када се убодемо иглом нервни импулс путује до мозга путем влакана која се називају
1. еферентна влакна
2. ефикасна влакна
3. аферентна влакна
4. афектив на влакна
Одговор (упиши број тачног одговора):
0
Питање: Лева хемисфера је задуж ена за
1. оријентацију у простору
2. препознав ање ликова
3. емоционално доживљавање
4. говор
Одговор (упиши број тачног одговора):
0
Питање: Хормон који утиче на активност које прате емоције назива се
1. тироксин
2. адреналин
3. нуклеинска киселина
4. естроген
Одговор (упиши број тачног одговора):
0
Број освојених поена (максимум 6 п.):
0
следећа

3. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Улога нервног система
Игре
Линкови
Оцени час
Органске
основе
психичког
живота
Одаберите
једно од
понуђена три
подручја.
Пут нервног импулса
Мождана кора и локализација
психичких функција
За брз и свеобухватан увид у целокупно
градиво погледајте мапу ума
следећа

4. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Одаберите
садржај који
желите да
проучавате.
Примери
Задаци
Веза између организма
и психичког живота
Игре
Линкови
Оцени час
Улога
нервног
система
Нервни систем
Органска основа
психичког живота
Чула
Покрет
Жлезде
Улога нервног система
Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити
садржајем из појмовника. Погледајте и примере од 1 до
4 који детаљније описују поједине сегменте овог дела,
као и примере у оквиру
везе између организма и психичког живота. У одељку
нервни систем погледајте занимњивости. Приликом
проучавања чула, покрета и улогe нервног система
појавиће вам се задаци.
Улога нервног система
Више информација о нервном систему поtражите у
одељку линкови.
следећа

5. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
ВЕЗА ИЗМЕЂУ ОРГАНИЗМА
И ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• психички живот
• организам
Задаци
Игре
Линкови
ОРГАНИЗАМ
ПРИМЕР 2.
ПРИМЕР 1.
ПСИХИЧКИ ЖИВОТ
Оцени час
х
ПСИХИЧКИ ЖИВОТ
чине психички
Х
ОРГАНИЗАМ
процеси, психичке
Биће као целина
особине и
способна за живот
манифестације у
понашању
ПРИМЕР 1.
Неки научници узрок
многих болести траже у
психичком животу.
Један од главних узрока чира
на желуцу научници виде у
дуготрајним непријатним
емоцијама и стресу које нам
свакодневни живот доноси.
Утицај је обостран. Сa једне стране, организам
утиче на психички живот појединца, а са друге
стране од психичког живота појединца зависи
функционисање организма.
ПРИМЕР 2.
Сa друге стране, од стања
организма зависе
психички процеси.
Када нас боли зуб, немамо
мотивацију за учење и тешко
се концентришемо на
градиво.
Улога нервног система
> Веза између организма и психичког живота
следећа

6. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ОРГАНСКА ОСНОВА ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• организам
• нервни систем
• чула
• мишићи
• жлезде
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Х
чула
мишићи
жлезде
нервни
систем
Свака психичка појава има своју органску основу.
Органску основу психичког живота чини организам
у целини, пре свега нервни систем.
ОРГАНИЗАМ
х
Биће као целина
НЕРВНИ СИСТЕМ х
способна органа који
је систем за живот х
ЧУЛА
регулише све
АнатомскоМИШИЋИ
функције организма х
физиолошки систем
растегљива,
ЖЛЕЗДЕ га у
повезујући ткива које
који развија осете
опружљива стварају
Органи који целину
јединствену
се покрећу стезањем
и луче супстанце
и опуштањем живот
неопходне за
организма
Поред нервног система велику улогу
имају и чула, мишићи и жлезде.
Улога нервног система
> Органска основа психичког живота
следећа

7. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Примери
Појмовник
једро
нерв
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
нервна
ћелија
дендрити
аксони
аксон
НЕУРОН
нервни завршеци
Х
синапса
Нервни систем је изграђен од великог броја неурона.
Неурон се састоји од нервних ћелија и нервних влакана.
Снопови нервних влакана чине нерве.
Неурони се надовезују једни на друге, а места прелаза
нервног импулса називају се синапсе.
Улога нервног система
• неурон
• нервна ћелија
• нервно влакно
• нерв
• синапса
> Органска основа психичког живота > Нервни систем
НЕУРОН
х
Структурална и
ЗАНИМЉИВОСТИ
НЕРВНА ЋЕЛИЈА х
функционална
средишњи део, тело
јединица нервног
НЕРВНО систем се
Наш нервниВЛАКНО х
неурона
система у коме се
део неурона који
НЕРВ
састоји од око 6и
налази једроњегове
представља
живац или сноп
милијарди међусобно х
цитоплазма (аксон)
СИНАПСА
продужетке
нервних неурона.
повезаних влакана.
веза, спој, преносна
По правилу неурони
тачка у нервном
живе колико и ми.
систему.
Стварају се рођењем и
када се једном униште,
не могу се више
обновити. Ове ћелије се
у организму не
регенеришу
следећа

8. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• мозак
• кичмена мождина
• мишићи
• чула
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
CNS
PNS
Разликујемо две велике целине:
1. ЦЕРЕБРОСПИНАЛНИ НЕРВНИ
СИСТЕМ
a) Централни нервни систем
Чине га:
• мозак
• продужена мождина
• кичмена мождина
б. Периферни нервни систем
неурони који се налазе изван мозга
и кичмене мождине, у мишићима,
чулима и органима.
Улога нервног система
2. АУТОНОМНИ НЕРВНИ
СИСТЕМ
Релативно је независан у своме
раду, а регулише рад унутрашњих
органа (крвоток, жлезде, дисање,
варење и др.).
Х
МОЗАК
смештен је у лобањих
КИЧМЕНА
и чини најзначајнији х
МИШИЋИ
МОЖДИНА
х
део централног
разтегљива,
део нервног система
ЧУЛА
нервног система
опружљива ткива
који је смештена укоја
Анатомскосе покрећу стезањем
кичменом каналу.
физиолошки систем
и опуштањем
Цилиндричног је
који развија осете
облика и састоји се
од сиве и беле масе.
Није под контролом
коре великог мозга и његов рад
није под утицајем воље.
> Органска основа психичког живота > Нервни систем
следећа

9. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЧУЛА И НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
•
• чуло вида
П
•
• чуло слуха
О
•
x
•
В ЗАДАТАКчуло укуса
слику
• Кликом на • чуло мириса
Е најзначајнија
повежите
чула са одговарајућом
• Ж сликом.чуло додира
•
И
•
• чуло за бол
Преко чула се долази до информација о
процесима у спољашњем свету и у самом
организму. Чулне ћелије или нервни завршетак
специјализован
за
пријем
одређених
информација на органима називају се и
РЕЦЕПТОРИМА.
Улога нервног система
> Органска основа психичког живота > Чула
Појмовник
• информација
• спољашњи свет
• рецептор
Х
ИНФОРМАЦИЈА
х
Обавештење СВЕТ
СПОЉАШЊИ
х
ПРИЈЕМ
целина свих
РЕЦЕПТОР
ИНФОРМАЦИЈА
спољашњих услова,
прималац, схватање
опажањесредина
животна и
специјализована
сигнала.
нервна ћелија у којој
се активирају
процеси, уколико на
њу делује
одговарајућа драж.
следећа

10. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ПОКРЕТИ И НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Појмовник
1.
намерни покрети
чуло
Игре
2. рефлексни покрети
чуло
Линкови
Оцени час
кичмена
мождина
РАЗЛИКА
мозак
мишићи
мишићи
Човек на одређени начин реагује на примљене
информације из спољашњег света.
То најчешће чини путем покрета који могу да буду:
ОДГОВОР
1. намерни покрети (вољни)
ЈЕ ТАЧАН
2. рефлексни покрети (независни од воље човека)
тако настају нпр. рефлекс хватања,
ОДГОВОР
одбрамбени, рефлексно ширење зенице
и др.
ЈЕ НЕТАЧАН
Улога нервног система
> Органска основа психичког живота > Покрет
• спољашњи свет
• рефлекс
• кичмена
мождина
• мозак
Х
СПОЉАШЊИ СВЕТ
х
целина свих
РЕФЛЕКС
спољашњих услова, х
ЗАДАТАК
је одговор организма
Како бисте боље разумели
животна средина
КИЧМЕНА
на стимулус
рефлексне покрете,
х
МОЖДИНА
извршите следећи оглед са
посредством нервног
МОЗАК
је део нервног
својим паром:
система. Одвија се
смештенкоји је
система је у лобањи
аутоматски,
и чини најзначајнији
Један ученик кичменом
смештен у нека
независно од други
прекрсти ноге, а воље
део централног
каналу.
субјекта.
ученик треба да га удари
нервног система
Цилиндричног је
руком у потколеницу.
облика и састоји се
од сиве и беле масе.
Покрет који је настао:
зависи од воље
не зависи од воље
Кликни на тачан одговор
следећа

11. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• жлезде
• хормон
• адреналин
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Жлезде су органи који луче одређене хемијске састојке.
Разликујемо две главне врсте жлезда:
1.
2.
Улога нервног система
жлезде са спољашњим лучењем (нпр. пљувачна
жлезда)
жлезде са унутрашњим лучењем (ендокрине жлезде) –
хемијске састојке луче у крв имају важну улогу у
психичком животу и понашању понашању човека.
> Органска основа психичког живота > Жлезде
Х
ЖЛЕЗДЕ
ЗАНИМЉИВОСТИ
Органи који стварају х
ХОРМОН
и луче супстанце
Жлезде утичу на психичк
физиолошки активне х
неопходне на рад
живот, али и за живот
хемијске супстанце
АДРЕНАЛИН
организма
жлезда могу утицати
које луче ендокрине
хормон сржи
психолошки фактори.
жлезде.
надбубрежних
Стресне ситуације
жлезда. Учествује у
доприносе
корегулацији
неуравнотеженом
концентрације
функционисању
шећера у крви.
ендокриних жлезда и то
је праћено низом
физиолошких и
психолошких последица.
следећа

12. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ
Градиво
Мапа ума
Примери
Појмовник
хипофиза
Задаци
Игре
штитна жлезда
• жлезде
• хормон
• адреналин
Линкови
Оцени час
надбубрежнe жлездe
Х
ЖЛЕЗДЕ
ЗАНИМЉИВОСТИ
х
полне жлезде (мушке и женске)
Органи су последице
Различите који стварају
ХОРМОН функционисања
и луче супстанце
поремећеног
физиолошки активне х
жлезда
неопходне за живот
АДРЕНАЛИН
хемијске супстанце
Међу најзначајније жлездe спадају:
• Хипофиза – важна је за раст и регулише рад осталих
жлезда.
• Надбубрежна жлезда – лучи хормон адреналин који
утиче на активност што прати емоције.
• Штитна жлезда – лучи хормон тироксин који утиче на
метаболизам.
• Полне жлезде – луче естроген и тестотерон који утичу на
понашање мушкараца и жена, јављање секундарних полних
карактеристика и сексуално понашање.
Улога нервног система
> Органска основа психичког живота > Жлезде
организма
• хипофиза  претерана
хормон сржи
које лучепатуљаст раст
висина или ендокрине
надбубрежних
жлезде.
• надбубрежна жлезда у
жлезда. Учествује 
претрани активитет или
корегулацији
тромост
концентрације
• штитна жлезда 
шећера у крви
заостајање у интелектуалном
развоју
• полне жлезде  прерано
сексуално сазревање или
заостајање у сексуалном
развоју
следећа

13. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Појмовник
чула
мозак
Игре
Линкови
Највише су проучаване
промене које настају
при страху
драж
Оцени час
повећана
концентрација и
јачање мишића
1.
Улога нервног система
надбубрежна
жлезда
лучи појачано
адреналин
крв брже струји
кроз оранизам
повећава се
количина шећера
у крви
срце почиње
убрзано да куца
Нервни систем регулише функције
појединих органа нашег тела.
(мишића, жлезда)
> Улога нервног система > 1. улога
• драж
• чула
• надбубрежне
жлезде
• адреналин
• концентрација
Х
ДРАЖ
х
промена у
ЧУЛА
спољашњем свету, х
Анатомскоподстицај.
НАДБУБРЕЖНЕ
физиолошки систем х
ЖЛЕЗДЕ
који развија осете
АДРЕНАЛИН
припада жлездама са
х
хормон, производ
унутрашњим
КОНЦЕНТРАЦИЈА
надбубрежних
усредсређивање,
лучењем. Налази се
жлезда. Појачано се
збирање било и
изнад бубрега којих
лучи у стањима јаких
излучује хормон
физиолошких и
емоција, што корфин.
психолошких даје
адреналин и процеса
сигнал јетри да
у једну тачку. Нпр.
пошаље већу пажње
концентрација
количину шећера у
на неки садржај.
крви.
следећа

14. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• чула
• мозак
• мишићи
• организам
• спољашњи свет
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Х
драж
2.
чуло
мозак
мишићи
покрет
Одржавање везе између
организма и спољашњег света.
Уз помоћ нервног система ми сазнајемо
информације о спољашњем свету, али и утичемо
на њега.
Улога нервног система
> Улога нервног система > 2. улога
ЗАДАТАК
ЧУЛА
АнатомскоКакорешавајући овај х
бисте боље
МОЗАК ову улогу
физиолошки систем х
разумели
једноставан задатак
смештен је лобањи
који развијауосете
нервног система,
ЧУЛИМА сте
МИШИЋИ
и чини следећу
урадитенајзначајнији х
запазили две
разтегљива,
ОРГАНИЗАММОЗГУ
део централног
вежбу:
ДРАЖИ. ткива које
опружљиваУ
Биће каоупоредили их
нервног система
сте их целина
се покрећу стезањем
способна за живот
СПОЉАШЊИ СВЕТ
донели закључак
и опуштањем.
кликните на о
целина свих
већем
спољашњих услова,
већи
правоугаонику, а
животна средина
МИШИЋЕМ прста
правоугаоник
сте извршили
ПОКРЕТ и мишем
одабрали објекат.
следећа

15. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
УЛОГА НЕРВНОГ СИСТЕМА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
Игре
Линкови
догађаји
са журке
• информација
• учење
• памћење
успомене
из детинства
Оцени час
ма
те
фо мат
рм ичк
ул е
е
Х
3.
Улога нервног система
Задржава, сређује и чува
примљене информације
(учење и памћење)
> Улога нервног система > 3. улога
ИНФОРМАЦИЈА
х
Обавештење
УЧЕЊЕ
ПРИЈЕМ
трајна или релативно
ИНФОРМАЦИЈА
х
трајна промена
опажање и схватање
ПАМЋЕЊЕ
индувидуе, која се
сигнала.
процес чувања
под одређеним
прошлог искуства.
условима може
Трајање оног што је
манифестовати у
претходно учењем
њеној активности и
стечено
која је резултат
претходне
активности
индивидуе.
следећа

16. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Одаберите
садржај који
желите да
проучавате.
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Пут
нервног
импулса
аферентни пут
еферентни пут
Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити
садржајем из појмовника.
Више информација о нервном систему потражите у
одељку линкови.
Пут нервног импулса
следећа

17. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
Игре
драж
чуло
мозак
мишићи
покрет
Линкови
• нервни импулс
• драж
• покрет
• мозак
• нервно влакно
Оцени час
х
АФЕРЕНТНИ ПУТ
Пут од чула преко
нервних влакана до
мозга се назива
аферентни пут.
Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви
ЕФЕРЕНТНИ ПУТ
Пут од мозга преко
нервних влакана до
мишића се назива
еферентни пут.
НЕРВНИ ИМПУЛС х
Надражај који настаје
ДРАЖ
у нервним ћелијама х
промена у
ПОКРЕТ дражи
х
дејством
спољашњем свету,
свака промена
МОЗАК
подстицај.
положаја је у лобањих
смештен тела,
НЕРВНОделова или у
његових ВЛАКНО
и чини најзначајнији
део неурона који
целини
део централног
представља његове
нервног система
продужетке (аксон)
следећа

18. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ПУТ НЕРВНОГ ИМПУЛСА
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
чуло
АФЕРЕНТНИ ПУТ
У
чулима
се
налазе
нервне ћелије које
су
осетљиве
на
одређене
врсте дражи.
Дражи у тим рецепторима
изазивају
нервни импулс,
који се кроз нервна влакна
прослеђује
у
одређене
делове мозга
где
се
стварају
одговарајући
осећаји.
мишићи
ЕФЕРЕНТНИ ПУТ
Код
вољних покрета
нервни импулс креће
из
мождане коре.
Преко
нервних влакана
дуж
кичмене мождине
импулс одлази до мишића
.
Стезањем мишића настају
покрети.
убод игле
Пут од чула преко нервних
влакана до мозга се назива
аферентни пут, а нервна
влакна која воде ове импулсе
аферентна влакна.
Пут нервног импулса > Аферентни и еферентни путеви
Пут од мозга преко нервних
влакана до мишића се назива
еферентни пут, а нервна
влакна која воде ове импулсе
еферентна влакна.
следећа

19. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Мождана кора
Игре
Линкови
Оцени час
Мождана
кора и
локализација
психичких
функција
Одаберите
садржај који
желите да
проучавате.
Две хемисфере
Локализација психичких функција
Проучите градиво. Своја сазнања можете обогатити
садржајем из појмовника. Погледајте и пример 5 који
детаљније описује Паркинсонову болест. Покушајте да
решите задатке.
Више информација о нервном систему подражите у
одељку линкови.
Мождана кора и локализација психичких функција
следећа

20. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
МОЖДАНА КОРА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
Игре
Линкови
Оцени час
ДО
Р
ЕА
Ж
И
КЦ
ВЉ
И
ЈА
АЈ
Задаци
• мождана кора
• доживљај
• реакција
• мишљење
• памћење
х
Најважнији део нервног система је кора великог мозга
која се састоји од великог броја нервних ћелија и влакана.
Захваљујући можданој кори човек може да
ствара доживљај спољашњег света и да
реагује на њега.
Уз помоћ мождане коре човек може да мисли,
говори и памти.
Мождана кора и локализација психичких функција > Мождана кора
МОЖДАНА КОРА
х
завршни и
ДОЖИВЉАЈ
површински слој
субјективни одраз х
мозга који покрива
РЕАКЦИЈА
објективне
обе хемисфере.
одговор организма х
стварности.
МИШЉЕЊЕ
на подстицаје
ментални процес х
ПАМЋЕЊЕ
којим се схвата и
процес чувања
уноси неки поредак
прошлог искуства.
у спољну и
Трајање оног што је
унутрашњу
претходно Налази се
реалност. учењем
стечено
под утицајем
осећања и хтења.
следећа

21. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
Појмовник
Л Д
• хемисфера
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Л
Д
х
ХЕМИСФЕРА
једна од две
половине мозга.
Као и мозак, и кора се дели на два дела, две
хемисфере: леву и десну.
Лева хемисфера контролише десну
половину тела, а десна контролише леву
половину тела.
Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере
следећа

22. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
DVE HEMISFERE
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
• хемисфера
• говор
• мишљење
• оријентација
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
х
Контролише десну половину тела
ЗАДУЖЕНА ЗА:
Контролише леву половину тела
ЗАДУЖЕНА ЗА:
• говор
• препознавање ликова
• мишљење
ГОВОР
исказивање мисли х
МИШЉЕЊЕ
и осећања речима х
ментални процес
и реченицама које
ОРИЈЕНТАЦИЈА х
којим се схватаии
имају значење
одређење према
уноси неки поредак
ХЕМИСФЕРА
служе
било којој и
у спољнудве
једна од утврђеној
споразумевању.
тачки
унутрашњу
половине мозга
реалност.Под
утицајем је
осећања и хтења.
• оријентацију у простору
Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере
следећа

23. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА
Градиво
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
Игре
Линкови
фронтална зона
Асоцијационе
зоне
Примарне
моторне зоне
паријетална зона
• психичке
функције
• мождана кора
окципитална зона
Оцени час
х
темпорална зона
Примарне
сензорне зоне
Свака психичка активност има своју нервну основу. У
можданој кори постоје: а) фронтална зона
ПСИХИЧКЕ
ФУНКЦИЈЕ
х
сложени психолошки
МОЖДАНА КОРА
садржаји и
завршни који су
развијени у току
површински слој
живота јединке.
мозга који покрива
обе хемисфере.
б) паријетална зона
в) темпорална зона
г) окципитална зона
Психичке функције су локализоване према
а) примарне сензорне зоне
следећим зонама:
б) примарне моторне зоне
в) асоцијационе зоне
Мождана кора и локализација психичких функција
> Локализација психичких функција
следећа

24. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
фронтална зона
Игре
паријетална зона
Линкови
• нервни импулс
• чула
• осећај
• визуелно
• аудитивно
окципитална зона
Оцени час
х
темпорална зона
Примарне
сензорне зоне
Примарне сензорне зоне
У њима се завршавану нервни импулси који долазе из чула и
стварају се осећаји.
• визуелна сензорна зона – смештена у окципиталној
зони
• аудитивна сензорна зона – смештена у темпоралној
зони
Мождана кора и локализација психичких функција
> Локализација психичких функција
НЕРВНИ ИМПУЛС х
надражај који настаје
ЧУЛА
у нервним ћелијама х
анатомскодејством дражи
ОСЕЋАЈ
физиолошки систем х
доживљена својства
ВИЗУЕЛНО осете
који развија
чулног очно, које се х
видно, искуства која
произилазе из вида
односи на чуло
АУДИТИВНО
дејства одговарајућих
чујно, слушно,
дражи на везу са
означава чулне
примаче. То је прост
слухом
чулни квалитет.
следећа

25. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
фронтална зона
Игре
Примарне
моторне зоне
• покрет
• намерни покрет
паријетална зона
Линкови
окципитална зона
Оцени час
х
ПОКРЕТ
х
свака промена
НАМЕРНИ ПОКРЕТ
положаја тела,
вољна промена или у
његових делова
положаја тела,
целини
његових делова или у
целини.
темпорална зона
Примарне моторне зоне
У њима се налазе центри за обављање намерних
покрета – смештене су између фронталне и паријеталне
зоне.
Мождана кора и локализација психичких функција
> Локализација психичких функција
следећа

26. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
Градиво
ЛОКАЛИЗАЦИЈА ПСИХИЧКИХ ФУНКЦИЈА
Мапа ума
Појмовник
Примери
Задаци
Игре
Линкови
фронтална зона
Асоцијационе
зоне
паријетална зона
• учење
• памћење
• асоцијација
окципитална зона
Оцени час
х
темпорална зона
Асоцијационе зоне
сви делови коре који нису обухваћени сензорном и
моторном зоном називају се асоцијационе зоне. Ове зоне
су задужене за сложене психичке процесе као што су
планирање, учење, памћење, контрола понашања и др.
Мождана кора и локализација психичких функција
> Локализација психичких функција
УЧЕЊЕ
х
трајна или релативно
ПАМЋЕЊЕ
трајна промена х
процес чувања
АСОЦИЈАЦИЈА се
индувидуе, која
прошлог искуства.
спајање, везивање,
под одређеним
Трајање оног што је
удруживање, може
условима
претходно учењем
сједињавање билоу
манифестовати
којих психолошких и
њенојстечено
активности
садржаја. резултат
која је
претходне
активности
индивидуе.
следећа

27. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЗАДАЦИ
Градиво
Мапа ума
ОДГОВОР
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ
ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ
КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ
ПОВРЕДИЛА ДЕСНУ
ПОЛОВИНУ МОЗГА?
ПОВРЕДА
Упиши одговор у
означени простор
Провери да ли си
тaчно одговорио
Како се то одражава у
ситуацији када ту особу
посети нека блиска
особа?
Задатци > Zadatak 1.
Не препознају
ликове и тешко
се оријентишу у
простору. Говор
им није
оштећен.
следећа

28. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЗАДАЦИ
Градиво
Мапа ума
ОДГОВОР
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
POVREDA
КАКВЕ СЕ ПСИХОЛОШКЕ
ПОСЛЕДИЦЕ ЈАВЉАЈУ
КОД ОСОБЕ КОЈА ЈЕ
ПОВРЕДИЛА ЛЕВУ
ПОЛОВИНУ МОЗГА?
Како се то одражава у
ситуацији када ту особу
посети нека блиска
особа?
Задатци > Zadatak 2.
Упиши одговор у
означени простор
Провери да ли си
тaчно одговорио
Препознају ликове
и даље се
оријентишу у
простору. Говор им
је оштећен.
Препознаје особу,
али не може да
именује.
следећа

29. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЗАДАЦИ
Градиво
Мапа ума
ОДГОВОР
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ
ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ
КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА
СЕНЗОРНЕ ОБЛАСТИ
МОЗГА?
ПОВРЕДА
Упиши одговор у
означени простор
Провери да ли си
тaчно одговорио
Особа је
снижене
осетљивости за
вид или је слепа
Задатци > Zadatak 3.
следећа

30. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЗАДАЦИ
Градиво
Мапа ума
ОДГОВОР
Примери
Задаци
Игре
Линкови
ПОВРЕДА
Оцени час
КАКВЕ СЕ ПОСЛЕДИЦЕ
ЈАВЉАЈУ КОД ОСОБЕ
КОЈА ЈЕ ПОВРЕДИЛА
ПРИМАРНЕ МОТОРНЕ
ОБЛАСТИ МОЗГА?
Упиши одговор у
означени простор
Провери да ли си
тaчно одговорио
Не може да
помера поједине
делове тела
Задатци > Zadatak 4.
следећа

31. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ПРИМЕРИ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Примери
Повезаност типова нервних система са психичким животом
х
ПРИМЕР 1
х
ПОВЕЗАНОСТ ТИПОВА НЕРВНИХ
Човек није свестан рада аутономногСА ТИПОВИМА
ПРИМЕР 2 нервног система
СИСТЕМА
ЧОВЕК НИЈЕ СВЕСТАН РАДА
х
ТЕМПЕРАМЕНАТА
ПРИМЕР 3
Руски психолог Павлов увео је типологију
Поремећај рада хипофизе АУТОНОМНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА
Аутономни нервни систем (АНС) управљах
ПОРЕМЕЋАЈ РАДА одговара типовима
нервног система којиХИПОФИЗЕ
радом жлезда и унутрашњих изазивакао
Поремећај
темперамената: ове жлезде органа
ПРИМЕР 4 рада
што суСЕ СКЛАДИШТЕ НАША ЗНАЊА
патуљасти или џиновски црева др.
1. Јако
Како сe складиште наша знања срце, плућа, јетра,нервногисистемах
КАКО уравнотежен тип раст. Душевни
Готово такве особе може изван утицаља
развој све
– сангвинички темперамент
Електричнирадње АНС суда буде
ПРИМЕР 5 импулси код краткорочног
воље и неуравнотеженНпр. не може
нормалан или заостао.
2. Јако свести човека. у затвореном
памћења се задржавајутип нервног се
ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ
Паркинсонова болест
присилити колерички темпераментсе пулс
система – срце да код брже, али
ланцу неурона, док куцадугорочног
Хронична болест која споро напредује, а
убрзава сам од себе у току првих
Ако дете расте само управља свесним
3. Слабо уравнотежен одређене
памћења пролазештокада се нечега
погађа део мозга кроз тип нервног
уплашимо. И свенсне и несвесне мисли
неколико флегматички краткорочно
система – тела. Испољава се су
структуре година, престанком нормалног
покретимасинапси. Да би темперамент
утичу на рад АНС.у дугорочно нервни
функционисања
4. Слабо неуравнотежен тип неопходно
памћење прешлоове живота. оно
педесетим годинама жлезде Почиње
престане да расте и његове пропорције
систем - обично благим више пута
је да електрични импулсиподрхтавањем
поступно,меланхолички темпераменти
остају дечје, нпр. 125 цм. Таквом детету
дужедок се човек одмара,исту нехотичним
руку време пролазе кроз или мрежу
се може
синапси. помоћи хормонима. напредује,
климањем главе. Како болест
подрхтавање мишића захвата цело тело.
Хипофиза регулише рад и интелектуалне
Паркинсонизам не утиче нараст многих
органа. Понекад се ствара тумор који
способности.
повећава ову жлезду и тада она лучи
већу количину хормона. Ако је лучење
хормона раста сувише велико, особа ће
достићи џиновски раст, висину и од
245цм.
следећа

32. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
МАПА УМА
Градиво
Мапа ума
Веза између организма
и психичког живота
Примери
Задаци
Нервни систем
Улога нервног система
Игре
Органска основа
психичког живота
Чула
Линкови
Покрет
Жлезде
Оцени час
Улога нервног система
Органске
основе
психичког
живота
Аферентни пут
Пут нервног импулса
Еферентни пут
Мождана кора
Мождана кора и локализација
психичких функција
Две хемисфере
Локализација психичких функција
Мапе ума
следећа

33. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ИГРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
• боје, боје
• оптичке варке
• визуелно поље
• илузија покретних слика
Игре
следећа

34. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ИГРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
БОЈЕ, БОЈЕ...
ЗАДАТАК: Покушајте да изговарате БОЈЕ
што брже, а не речи које су написане.
ПЛАВА
ЗЕЛЕНА
ЖУТА
ЉУБИЧАСТА
ЦРВЕНА
НАРАНЏАСТА
СИВА
ЦРНА
БЕЛА
ПЛАВА
Оцени час
БЕЛА
БРАОН
Теорије које објашњавају сметње:
1.
2.
До сметњи долази због тога што се речи изговарају
брже него што се боје препознају.
3.
Игре > Игрa 1
Десна половина мозга жели да препозна боју, а лева
половина да прочита текст.
До сметњи долази због тога што именовање боја
захтева већу концентрацију него изговарање речи.
следећа

35. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ИГРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
ОПТИЧКЕ ВАРКЕ
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Илузије сведоче о несавршености нашег система
рецептора. Одређени склоп дражи редовно погрешно
доживљавамо. Вид није физички процес, он је у ствари
умно искуство. Ми не видимо очима, већ мозгом.
Очи су механички инструмент за примање утисака. Када
слике доспеју у мозак, долази до препознавања,
мишљења, расуђивања. Ћелије у мозгу одлучују шта
представља лик или слика коју видимо
Игре > Игрa 2
дужи су
исте
дужине
следећа

36. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ИГРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
ВИЗУЕЛНО ПОЉЕ
Посматрајте прво анимацију са оба ока. Затворите
десно око, а левим оком фокусирајте крст (+).
Линкови
Оцени час
Црвена тачка ће нестајати и поново се
појављивати у видном пољу.
Игре > Игрa 3
следећа

37. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ИГРЕ
Градиво
Мапа ума
Примери
ИЛУЗИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
Захваљујући тромости нашег ока у стању смо да
брзо промицање статичних слика видимо као
сливени покрет.
Ова илузија је могућа услед ретиналне
перзистенције, особине нашег ока да задржи
слику на мрежњачи ока мало дуже него што се
она налази пред њим.
Игре > Игрa 4
следећа

38. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ЛИНКОВИ
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Линкови
Оцени час
•http://sr.wikipedia.org/wiki/Psihologija
•http://sh.wikipedia.org/wiki/Nervni_sistem
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Centralni_nervni_sistem
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Sinapse
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Periferni_nervni_sistem
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Mozak
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Autonomni_nervni_sistem
•http://sr.wikipedia.org/sr-el/Kičmena_moždina
Линкови
следећа

39. ОРГАНСКИ ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА
Претест
ВРЕДНОВАЊЕ ЧАСОВА
Градиво
Мапа ума
Примери
Задаци
Игре
Вреднујте рад професора, часове и
приказани садржај:
Линкови
Оцени час
На овом месту вам се пружа могућност да вреднујете часове на
којима сте се бавили огранским основама психичког живота на
нов и надам се занимљив начин. Оцените рад професора и
опишите ваш утисак о овим часовима. Ваши одговори послужиће
унапређивању будућег рада и односа између професора и
ученика.
Вредновање
следећа