SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 15
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ БИЉНОГ И
ЖИВОТИЊСКОГ СВИЈЕТА НА ЗЕМЉИ
 БИОСФЕРА
 Oмотач Земље
насељен живим
свијетом
 Обухвата:
 површину копна
 хидросферу
 дио литосфере
 дио атмосфере
 Тропске кишне шуме
 Саване
 Пустиње
 Средоземне шуме
 Степе
 Листопадне шуме
 Четинарске шуме
 Тундре
 Поларне пустиње
ПРОМЈЕНА ПРИРОДНИХ ЗОНА СА УДАЉАВАЊЕМ
ОД ЕКВАТОРА ПРЕМА ПОЛОВИМА
 ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ ПРАШУМЕ ИЛИ
ЏУНГЛЕ
 Јужна Америка
 Средња Америка
 Африка
 Азија
 Сјеверно и јужно од
зоне тропских шума
 Простране равнице
обрасле високом
травом, са
разбацаним и
ријетким дрвећем
 Африка,
 Јужна Америка
 Аустралија
 САВАНЕ
 ПУСТИЊЕ
 Области суве
климе
 Око повратника
 Иза високих
планина
умјереног
топлотног појаса
 СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ
 Средоземно море
 Калифорнија
 Јужна Африка
 Југ Аустралије
 СТЕПЕ (ПРЕРИЈЕ ИЛИ ПАМПАСИ)
 Травне заједнице
умјереног појаса
 Сјеверна Америка -
прерије
 Јужна Америка -
пампаси
 Умјерени појас
 Годишња количина
падавина прелази
500 мм
 ЛИСТОПАДНЕ ШУМЕ (ШУМЕ УМЈЕРЕНОГ
ПОЈАСА)
 ЧЕТИНАРСКЕ ШУМЕ - ТАЈГЕ
 Сјевер Европе
 Азије
 Сјеверне
Америке
 Најсјевернији
дијелови:
 Европе
 Азије
 Сјеверне
Америке
 Острва Сјеверног
леденог океана
 око Антарктика
 ТУНДРЕ
 ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ
 Подручје вјечитог
снијега и леда
 Арктик
• Поларни медјвед
• Поларна сребрна
лисица
• Туљан
• Морж
 Антарктик
• Пингвини
• Албатроси
ПРОМЈЕНА ПРИРОДНИХ ЗОНА СА ПОРАСТОМ
НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ
 ПРОМЈЕНА
ПРИРОДНИХ
ЗОНА
1. Од екватора
према
половима
2. Са порастом
НВ
 Утицај човјека на биљни и животињски свијет
Сателитски снимци амазонске прашуме

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Reljef Evrope
Reljef EvropeReljef Evrope
Reljef Evroperadmila10
 
Živi svijet šume Suzana obradovic
Živi svijet šume   Suzana obradovicŽivi svijet šume   Suzana obradovic
Živi svijet šume Suzana obradovicsuzanaobradovic1
 
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet AzijeHidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azijeradmila10
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeJelena Mandic
 
Биосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипБиосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипVioleta Djuric
 
Evropa - osnovni geografski podaci Tanja Notaroš Gagić
Evropa -  osnovni geografski podaci Tanja Notaroš GagićEvropa -  osnovni geografski podaci Tanja Notaroš Gagić
Evropa - osnovni geografski podaci Tanja Notaroš GagićEdukacija Obrazovni portal
 
Средња Америка
Средња АмерикаСредња Америка
Средња Америкаprijicsolar
 
Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земљеprijicsolar
 
Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiDragan Antić
 

Was ist angesagt? (20)

Reljef Evrope
Reljef EvropeReljef Evrope
Reljef Evrope
 
Živi svijet šume Suzana obradovic
Živi svijet šume   Suzana obradovicŽivi svijet šume   Suzana obradovic
Živi svijet šume Suzana obradovic
 
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet AzijeHidrografija biljni i životinjski svijet Azije
Hidrografija biljni i životinjski svijet Azije
 
Četinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šumeČetinarske zimzelene šume
Četinarske zimzelene šume
 
Šumarstvo u Srbiji Tanja Gagić
Šumarstvo u Srbiji Tanja GagićŠumarstvo u Srbiji Tanja Gagić
Šumarstvo u Srbiji Tanja Gagić
 
Biljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet SrbijeBiljni i zivotinjski svet Srbije
Biljni i zivotinjski svet Srbije
 
NP ''Tara''
NP ''Tara''NP ''Tara''
NP ''Tara''
 
Geografski položaj Azije Tanja Gagić
Geografski položaj Azije Tanja GagićGeografski položaj Azije Tanja Gagić
Geografski položaj Azije Tanja Gagić
 
Биосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић ФилипБиосфера - Јездовић Филип
Биосфера - Јездовић Филип
 
Dinarske planine Tanja Gagić
Dinarske planine Tanja GagićDinarske planine Tanja Gagić
Dinarske planine Tanja Gagić
 
Postanak planina
Postanak planinaPostanak planina
Postanak planina
 
Evropa - osnovni geografski podaci Tanja Notaroš Gagić
Evropa -  osnovni geografski podaci Tanja Notaroš GagićEvropa -  osnovni geografski podaci Tanja Notaroš Gagić
Evropa - osnovni geografski podaci Tanja Notaroš Gagić
 
Istocna Afrika
Istocna AfrikaIstocna Afrika
Istocna Afrika
 
Zapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja GagićZapadna Afrika Tanja Gagić
Zapadna Afrika Tanja Gagić
 
Stanovništvo i naselja Azije Tanja Gagić
Stanovništvo i naselja Azije Tanja GagićStanovništvo i naselja Azije Tanja Gagić
Stanovništvo i naselja Azije Tanja Gagić
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Средња Америка
Средња АмерикаСредња Америка
Средња Америка
 
Vasiona Tanja Notaroš Gagić
Vasiona Tanja Notaroš GagićVasiona Tanja Notaroš Gagić
Vasiona Tanja Notaroš Gagić
 
Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земље
 
Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografiji
 

Ähnlich wie RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx

Природне зоне
Природне зонеПриродне зоне
Природне зонеprijicsolar
 
Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zonelucidobg
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaIvana Damnjanović
 
Биоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићБиоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићVioleta Djuric
 
Травни екосистеми
Травни екосистемиТравни екосистеми
Травни екосистемиDraganaKosovac
 

Ähnlich wie RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx (8)

Природне зоне
Природне зонеПриродне зоне
Природне зоне
 
žIvotna oblast kopna
žIvotna oblast kopnažIvotna oblast kopna
žIvotna oblast kopna
 
Природне зоне
Природне зонеПриродне зоне
Природне зоне
 
Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
 
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. BiosferaOsnovni biomi na zemlji. Biosfera
Osnovni biomi na zemlji. Biosfera
 
Биоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка ЖивковићБиоми - Слободанка Живковић
Биоми - Слободанка Живковић
 
Prirodne zone
Prirodne zonePrirodne zone
Prirodne zone
 
Травни екосистеми
Травни екосистемиТравни екосистеми
Травни екосистеми
 

Mehr von radmila10

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptxradmila10
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxradmila10
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxradmila10
 
KOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxKOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxradmila10
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxradmila10
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxradmila10
 
STANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxSTANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxradmila10
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptxradmila10
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxradmila10
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxradmila10
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxradmila10
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxradmila10
 

Mehr von radmila10 (20)

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptx
 
KOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxKOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptx
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptx
 
STANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxSTANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptx
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
 

RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx

Hinweis der Redaktion

  1. Географска распрострањеност биљака зависи првенствено од климе. Због тога су на Земљи, у оквиру сваког типа климе, заступљене одређене биљне врсте. Животиње су ланцем исхране повезане са биљкама, тако да им је распрострањеност у њимау вези.
  2. Биосфера је омотач наше планете насењен живим свијетом. Обухвата површину копна, читаву хидросферу, дио литосфере до одређене дубине и приземни дио атмосфере.
  3. Највећи број биљних и животињских врста има одређено станиште ( животни средину).Под животном средином подразумевамо природну околину живих бића (климу, воду, земњиште, рељеф...). Биљке и животиње су населиле све топлотне појасеве,у којима владају различити животни услови, који су довели до стварања више природних зона. Природне зоне су области на Земљи настањене одређеним биљним и животињским врстама. Природне зоне су назване према преовлађујућем биљном и животињском свијету.То су тропске кишне шуме, саване, пустиње, средоземне шуме,степе,листопадне шуме, четинарске шуме и тундре.Природне зоне се смјењују од екватора према половима, и од мањих ка вишим НВ.
  4. Јављају се око екватора, на копну и на острвима (Јужна Америка - басени ријека Ориноко и Амазон, Средња Америка, Африка – басен ријеке Конго и доњи ток ријеке Нигер и Азија). СЛИКА 1,2,3,4,5, Чине их висока, бујна, увијек зелена стабла, испреплетана лијанама; она цвјетају и рађају плодове током цијеле године каучуково и какаово дрво, кафа, банана, кокос, хлебно дрво, махагони,... СЛИКА 6,7,8 Животињски свијет је разноврстан мајмуни, пантери, тигрови, мравоједи, анаконде, папагаји, колибри, џиновски пауци....
  5. САВАНЕ се простиру сјеверно и јужно од екватора, у области сувих зима тј. сјеверно и јужно од зоне тропских шума. Осим на афричком континенту, саване су распрострањене и у Ј. Америци и Аустралији. СЛИКА 1 То су простране равнице обрасле високом травом, са разбацаним и проређеним дрвећем. Траве у савана достижу обично висину од 1м,али негдје су високе 3-4м. СЛИКА 2 Од ријетког дрвећа најпознатији је баобаб који расте у Африци. Стабло баобаба нарасте до 25 метара, али су поједина стабла висока и до 45 метара. То необично дрво највећи је биљни спремник за воду, који се сушном периоду прилагодио тако да у свом набубреном стаблу похрањује и до 120 000 литара воде. Обим стабла износи понекад преко 40 метара, а пречник око 15 метара. СЛИКА 3,4 Афричке саване настањују зебре, лавови, слонови, леопарди,хијене,носорози, жирафе, антилопе, гепарди... СЛИКА 5 Афрички слон је највећа копнена животиња. Може бити тежак до 7 тона, те доживјети највећу старост међу копненим сисарима: 70 година. Гепард је најбржа копнена животиња. Може постићи брзину од 120 км/х. Жирафа је највиша копнена животиња. Њена висина износи до 6 метара. Афрички ној је највећа птица на свијету. Његова висина износи 2,7 метара, а тежи до 120 кг. Носи и највећа јаја ( до 1,6 кг - као 25 кокошјих). СЛИКА 6 Током влажног љета савана озелени, тропске траве расту и цвјетају. У сушно доба живот у саванама се једва одржава због чега се за вријеме сувог периода животиње скупљају у крда и селе у влажнија подручја.
  6. Пустиње су распрострањене у областима суве климе око повратника и иза високих планина умјереног топлотног појаса. То су најсушније области тропског и умјереног појаса. СЛИКА 1 Безводност високе дневне и ниске ноћне температуре,пјешчана и камена пустош, пјешчане олује – све то ствара неподношљиве услове за живот. У оваквим предјелима успјевају ријетке биљке и животиње прилагођене оваквом животу. СЛИКА 2 У пустињама мјестимично успјевају само неке вишегодишње траве, бодљикаво грмље, агаве и кактуси. СЛИКА 3 Од животињског свијета пустиње настањују камиле, пустињка лисица, пустињски зец, шкорпија,змије и сл. СЛИКА 4 Оазе у пустињама, са урмином палмом као својим обележјем, су мјеста живота у пустињама.
  7. СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ расту у приморским просторима, на обалама Средоземног мора, Калифорније у САД-у, југу Африке и Аустралије. СЛИКА 1 Преовладава зимзелено дрвеће и жбуње. Зимзелени храст, приморски бор, кедар, ловор, чемпрес и СЛИКА 2 макија (средоземна вегетација коју чине жбунови, и шибље). СЛИКА 3 Од биљака које узгајају људи заступљена је винова лоза,маслина, наранџа, мандарина, лимун. СЛИКА 4 Животињске врсте средоземних области су глодари, зечеви, дивокозе, гмизавци (змије, гуштјери), птице, инсекти, мекушци (пужеви)
  8. Степе су распрострањене у областима умјерених појасева, гдје се годишње излучи 300-400мм падавина. Заједно са полупустињама које су прелазни облик природне зоне између пустиње и степе, степе су присутне на свим континентима. У С. Америци их називају прерије, а у Ј.Америци пампаси. Имају топла и сушна љета, вјетровите и хладне зиме, са скромним сњежним покривачем. СЛИКА 1 У прољеће степске траве бујају, док се за сушних љета осуше. Многе степе су претворене у обрадиво земљиште – плодне житнице. Мало је влаге за раст дрвећа, па се оно јавља само уз ријечне токове – врба и топола СЛИКА 2 Степе настањује мноштво инсеката (скакавци, мрави), орлови, супови, зечеви, бизони
  9. Листопадне шуме су распрострањене у границама сјеверног умјереног појаса, гдје годишња количина падавина прелази 500мм. СЛИКА 1 Ту расту храст, буква, граб, клен, липа идр. СЛИКА 2Листопадне шуме настањују разноврсне животиње срна, лисица, дивља свиња, вјеверица, куна, разне врсте птица, глодара
  10. Листопадне шуме ка сјеверу постепено прелазе у четинарске шуме, које се на сјеверној полулопти називају тајге. Простори на сјеверу Евроазије и Северне Америке Развијају се на просторима са дуготрајним сњежним покривачем, уз релативно топло, али кратко љето. СЛИКА 1Чине их бор, јела, смрча, ариш. СЛИКА 2 Настањују их медвједи, вукови, лосови, јелени, ласице. Простране четинарске шуме у Русији називају се тајге.
  11. Тундре су распрострањене на крајњем сјеверу и обухватају најсеверније дијелове Евроазије и Сјеверне Америке, мјестимично и острва Сјеверног леденог океана и око Антарктика, у ширини око 300 – 500 km. Зиме су дуге и сурове, оштре. Земљиште је највећим дијелом године замрзнуто. СЛИКА 1 У таквим условима опстаје само биље које је отпорно на хладноћу - кржљаво грмље и трава отпорна на хладноћу лишајеви и маховине. СЛИКА 2 Животињски свијет је такође сиромашан. Чине га ирваси, поларна лисица, сњежна сова, бијели зец.
  12. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ Заступљене су око Сјеверног пола – Арктик и око Јужног пола – Антарктик и чини подручје вјечитог снијега и леда. У овим областима нема услова за развој вегетације, па отуда и назив поларне пустиње. Животињски свијет је углавном везан за море Гренланд, острва Сјеверног леденог океана, Антарктик и острва уз њега. Животињски свет поларне зоне чине топлокрзне животиње као поларни медјвед, поларна сребрна лисица, туљан, морж, а преставници антартичких области су пингвини и албатроси...
  13. Са порастом надморске висине смењују се природне зоне – вегетациони спратови. Иако је смјена брза (на сваких 1000 м. температура опада за 0,6°C ), а број спратова зависи и од географске ширине. На високим планинама тропског предјела смјењују се следећи спратови: влажне тропске шуме, саване, листопадне шуме, четинарске шуме, планински пашњаци, кршевите голети и појас сталног снијега и леда. У умјереним топлотним појасевима најнижи спратови су обрасли листопадним шумама, а даље се смјењују зоне мјешовитих шума, четинара, пашњака, голети и сталног снијега и леда. У најхладнијим дијеловима Земље вјечити снијег и лед прекрива сав простор до нивоа Свјетског океана.
  14. Природне зоне се смењују са порастом надморске висине и такодје од екватора према половима.
  15. Човек својом дјелатношћу често угрожава и деградира компоненте природне средине: ваздух, воду, земљиште, биљни и животињски свет. Промена једне компоненте изазива низ ланчаних промјена, најчешће штетне по човјека и околину. Заштита природних ресурса мора се заснивати на рационалном коришћењу природних добара, које омогућује њухово обнављање па и увећавање. Да би опстао човек мора, у могућој мери, ограничити сјечу шума ( само у тропским кишним шумама посјече се сваки дан око 5 милиона стабала., зауставити ширење пустиња, ограничити лови и риболов, смањити све облике загађивања природе и сл. Нпр. СЛИКА 1 Пред истрјебљењем су афрички слон, сибирски тигар, коала