Nađa i Marko

1. СИСТЕМ
ОРГАНА ЗА
ВАРЕЊЕ
<ГРАЂА>

2. Систем органа за варење
(дигестивни систем или цревни
систем) се састоји из низа
узастопних делова у којима се
одвијају поједине фазе варења
и апсорпције.
Чине га цревни канал и жлезде
са спољашњим лучењем (јетра
и панкреас).

3. Цревни канал сачињавају:
усна дупља;
ждрело;
једњак;
желудац;
танко црево;
дебело црево;
анални отвор (ректум)
Црево је причвршћено за телесни зид
трбушном марамицом – мезентером.

4. Дигестивни
систем

5. Усна дупља
 Усна дупља има
функцију
примања хране.
 У усној дупљи се
налазе помоћни
органи за
варење:
 зуби,
 језик,
 пљувачне жлезде

6. Зуби
 Зуби се састоје од
органске материје дентина
, а споља су покривени
слојем тврде глеђи.
Унутрашњост зуба је
испуњена зубном пулпом
(везивно ткиво) у којој се
налазе крвни судови
(исхрањују зуб) и нерви.
Корен зуба је покривен
слојем цемента (коштано
Код сисара постоје само две
ткиво).
зубне генерације (млечни и
стални).

7. Језик
Језик је мишићно-
слузокожни орган смештен
у усној дупљи.
Обавља низ значајних
функција као што су: говор,
жвакање,сисање, гутање,
преношење утисака у
централни нервни систем...
Састоји се из предњег дела
или тела и задњег дела или
корена језика.

8. Чуло укуса
 Представљено је групама секундарних чулних ћелија
које заједно са потпорним ћелијама образују тзв.
густативне квржице. Највећа осетљивост за поједине
надражаје везана је за одређене зоне језика – врхом
језика се осећа слатко, а задњим крајем горко итд. Не
постоји чулна зона за љуто, већ се такве дражи
преносе преко нервних завршетака као бол.
 Постоје 4 основна осећаја укуса:
 сланог,
 слатког,
 горког и
 киселог.

9. Пљувачне жлезде
 Налазе се у
усној дупљи.
 У њу жлезде
изливају продукт
своје секреције и
тако учествују у
хемијској преради
хране.
Има их 3 пара:
 1 паротидна
 2 подвилична
 3 подјезична

10. Ждрело
 Ждрело је мишићно-слузокожни орган који представља
део система органа за варење и дисање.
 Дигестивни тракт се из усне дупље наставља преко
ждрела у једњак и остале нисходне делове, док се пут
за ваздух наставља из носне дупље преко ждрела у
гркљан.
 На ждрелној дупљи се разликују три дела или спрата:
носни, усни и гркљански.
Једњак
Једњак је мишићна цев која спроводи храну до желуца.
Код многих птица на њему се јавља проширење –
вољка, са многобројним слузним жлездама чији секрет
размекшава храну.

12. Желудац
 проширени део канала за
варење који се пружа од
једњака до
дванаестопалачног црева.
 горњим делом желудац
комуницира са једњаком преко
кардијачног отвора
 доњим крајем комуницира са
дванаестопалачним цревом
преко пилоричног отвора
 прстенасти мишиљи затварачи
налазе се на уласку и изласку
из желуца.
 По свом облику желудац
подсећа на усправљену удицу

13. Панкреас
Налази се попречно
постављен лево од
дванаестопалачног
црева.
Жлезда са двојаком
улогом (спољашње и
унутрашње лучење)
У варењу учествује део
панкреаса са
спољашњим лучењем у
ком се стварају ензими
и преко изводних
канала уливају се у
дванаестопалачно
црево.

14. Јетра
 Јетра је највећи орган трбушне дупље а налази се на десној
страни тела, неподредно испод дијафрагме. Клинастог је
облика, чини је меко ткиво и тамноцрвене је боје. Њена маса
код одраслог човека износи 1 до 2.5 килограма.
 Учествује у метаболизму обављајући мноштво функција,
укључујући детоксификацију, одлагање гликогена и
производњу протеина крви.
 Јетра такође производи жуч, која је важна приликом варења
масти.
 Жуч се ствара у жучној кеси и преко жучног канала се улива у
дванаестопалачно црево.

15. ТАНКО ЦРЕВО
У танком цреву се под утицајем великог
броја ензима, које луче гуштерача и
слузокожа танког црева и жучи из јетре
Танко црево се дијели на врши највећи дио варења, као и
три дијела: ресорпција сварених састојака.
1. Дванаестопалачно
црево (дуоденум), које
полази од желуца и
причвршћено је за задњи
трбушни зид; у њега се
уливају одводни канали
јетре и панкреаса
2. празно црево (јејунум)
3. криво црево (илеум), које
се улива у цекум, почетни
део дебелог црева.

16. ТАНКО ЦРЕВО
На његовој површини се налазе цревне
ресице које повећавају површину танког
црева и која са њима укључује површину
од 250 квадратних метара.
У цревним ресицама се налазе крвни
судови који упијају сварену храну.

17. Дебело црево
Завршни део дигестивног тракта који
се наставља на танко црево
Дужине је око 2м
Прихвата садржај из танког црева из
ког абсорбује воду и соли.
Прикупља несварене остатке које у
процесима варења и труљења претвара
у измет (фецес)
У њему мноштво симбионатских
бактерија које стварају витамине и
обезбеђују завршетак варења.
Састоји се из:
Слепог црева (lat. cecum),
колона (lat. colon)
ректума (lat. rectum).

18. Анус
 Анус у анатомији је посљедњи
део пробавног тракта, и
коначни отвор ректума, а сам
отвор се зове чмар.
Улога:
 Када је ректум пун, повећање
притиска тера на ширење
аналне цеви како би измет
доспео у цев. Ректум се
смањује, а измет путује
аналном цеви до ануса помоћу
перисталтике.

19. Процес варења хране у
нашем телу

20. Варење хране
Процес механичког и хемијског ситњења хране до
простијих хранљивих материја које се могу
абсорбовати и преносити путем крви.
МЕХАНИЧКО ХЕМИЈСКО ВАРЕЊЕ
ВАРЕЊЕ подразумева улогу ензима и
подразумева других супстанци које луче
уситњавање и желудачне жлезде, цревне
мешање хране жлезде, пљувачне жлезде,
помоћу зуба, језика панкреас и јетра разлажући
и у желуцу помоћу храну и претварајући је у
мишића зида једињења које тело лакше
желуца. апсорбује и користи.
ХРАНА СЕ ПОТИСКУЈЕ КРОЗ ЦРЕВО ПЕРИСТАЛТИЧКИМ
ПОКРЕТИМА ЗИДА ЦРЕВА.

21. Ензими
 То су комплексни протеини који регулишу активности свих живих
ћелија и учествују у многим хемијским променама у организму.
 Од њих зависи рад свих органа, ткива и ћелија. Без њих организам
не би могао да опстане. Сваки ензим у организму има задатак да
обави одређену реакцију и ретко има вишеструке функције
 Ензими су биолошки катализатори који контролишу и убрзавају
реакције метаболизма.

22. Дигестивни ензими
 Дигестивни ензими су они ензими који се налазе у
органима за варење и који функционишу као биолошки
катализатори да покрену процес разграђивања хране,
тако да важне хранљиве материје буду добро
апсорбоване и искоришћене. Сва храна садржи
хранљиве материје и одређене нутритивне вредности,
међутим док ензими не почну процес варења хранљиве
материје су ,,закључане’’ и нису доступне да их тело
апсорбује.

23. Улога усне дупље
 Уношењем хране у усну дупљу почиње
уситњавање хране и разврставање несварљиве
опне влакана које окружују јестиве делове неких
врста хране.
 Пљувачне жлезде почињу да луче пљувачку у
којој се налазе ензими.
 Пљувачка натапа храну и помоћу ензима
амилазе починје хемијско варење скроба.

24. Жвакање
 Жвакањем се храна у усној дупљи ситни и меље. Жвакање се
састоји у комбинованом деловању попречно пругастих мишића
вилица, образа и језика.
 Жвакање има неколико улога: уситњавање хране и
олакшавање гутања, мешање хране са пљувачком чиме
започиње варење скроба, а пљувачка делује и лубрикантно,
довођење хране у контакт са рецепторима за укус и мирис.

25. Пљувачка има функцију :
 Да ствара амилазе тј.ензиме који
разлажу угљене хидрате на просте
шећере.
 Да влажи и згушњава иситњену храну да
би је језик одгурнуо према доњем делу
уста,када гутањем храна склизне низ
грло (ждрело и једњак) у желудац

26. Улога желуца
 Окружен је јаким мишићима помоћу
којих снажно мешајући разлаже
храну, чинећи ритмичке контракције.
 Жлезде које се налазе у зиду
желуца луче желудачне сокове
(смеса ензима, хлороводоничне
киселине и слузи).
 Желудачна (хлороводонична
киселина) има улогу да уништи
евентуалне узрочнике болести који
су доспели са храном у желудац, да
створи киселу средину неопходну за
дејство ензима.
 Ензим који се лучи у желуцу из
желудачних жлезда је пепсин –
започиње варење беланчевина

27. Панкреас и функција у варењу
Егзокрини део панкреаса Панкреас ствара и ензиме:
ствара ензиме трипсин и амилазу – разлаже
химотрипсин који даље шећере до дисахарида
разлажу беланчевине све до липазу – разлаже масти
амино-киселина.
Основна функција
Жуч (јетра)
жучне кесе је чување
жучи, смеђе или
зеленкасте течности
која помаже да се
разгради маст.
Главни састојци
жучи су жучне соли и
киселина.

28. Варење у цреву
 У дванаестопалачном цреву
врши се варење масти
дејством жучи (разбија маст У дванаестопалачном
на ситне капљице), завршетак цреву је, за разлику
од желуца, базна
варења беланчевина средина, неопходна
деловањем трипсина и за активност ензима
химотрипсина. панкреаса.
 Завршава се и варење
шећера деловањем амилазе
и масти деловањем липазе из
панкреаса.
Најважнија фаза процеса варења одвија се у
цреву у коме се врши и апсорпција сварених
хранљивих материја на цревним ресицама.

29. Дебело црево
До дебелог црева доспева несварни део
хране, вода и соли. Несварена храна се у виду
фецеса избацује, а вода и соли се ресорбују.
У њему се налази мноштво бактерија које
имају способност синтезе витамина које
организам апсорбује.