1. IF
llr
E Teskt i foto: Uglje5aJOClC
" ,,i!"'*
lfiirr{.:l
r;l[]i
;':iiili:ii..
_'riii;:j,r'
dFig;';g
;fttrilrj
Iti
id*li;*i
PT]T KOJIM Str REDtr IDtr (PRV| DEO)
,,YELLOW CAB.. NASTAVUA,TRADICIJU PUTOPISA PO EGZOTIEruIU I NE TAKO UOBIEAJENIM
DESTINAbUAMA. U OVOM I SLEDEEEM IZDANJU VODIMO VAS NA UZBUDL'IVO PUTOVANJE KROZ JEDAN OD
NAJINTERESANTNIJIH GRADOVA BLISKOG ISTOKA!
_l ocekuje. Tako nam je ifarsi, zvanidni leziklrana,,,l-tSao L,l uSi"; on
T *."," ostoje turistidke destinacije kuda se veiina ljudi, dim ima
inade pripada indoevropskoj grupi i izuzev dinjenice da pocev od 7.
i*'- neSto vremena i novca, lako odludi da otputuje, a postoji i
L' J onaj ,,put kojim se rede ide"
-ditav
niz zemalja koje iz veku koristi arapsko pismo, nema nikakve druge veze sa arapskim
raznih razloga predstavljaju crne ovce, gde obidni turisti t ne jezikom koji pripada semitskim jezicima.
pomi5ljaju da bi mogli da odu. Nikada se nisam pokajao kada bih 7a razliku od zapadnjaka, kojirna je dobijanje vize veliki
se odludio za ovu drugu varijantu, jer, po pravilu, iskustva sa ovih problem, mi smo je dobili bez ikakvih kom0likacija t uz minimun,
putovanja bila su veoma pozitivna i pokazala su da predstave koje papira u lranskoj ambasadi u Beogradu.
svetski mediji nastoje da stvore o zemljama koje uzmu na zub Put nas je vodio avionom preko lstanbula do Teherana, pa
nemaju ba5 mnogo veze sa stvarnoSiu. zatim lokalnrm letom do Siraza (najjuZnije tadke naSeg itinerera) i
I tako je, posle Sirije, Palestinskih teritorija, Libije i Turske republike onda polako redovnim autobuskim linijama preko Jazda, Esfahana
Severni Kipar, sasvim logidno, na red do5ao i lran, i KaSana nazad do Teherana, Sto je, uz usputne posete raznim
arheoloSkim lokalitetima (Persepolis, Nak5-e Rostam, Pasargade),
j
l.,,-. f,,!i;r l: irii ii sasvim lepo ispunilo planiranih 14 dana.
Po5to smo supruga i ja sastavili itinerer i odabrali moguii
sme5taj (pored informacija sa Interneta, koristili smo Lonely li"iii.l;li.i liiirii.t
Planetovvodid iz 2008, jer drugi gotovo da i ne postoje), zalraZili Ono Sto stranci prvo zapaze po dolasku u lran, jeste da Zene
smo ponudu od nekoliko iranskih agencija zakoie smo na5li (ukljudujuii i strankinje) na javnim mestima moraju da se pojave
preporuke na Internetu (tako smo uStedeli dosta vremena umesto pokrivene glave (suprotno uvreZenom mi5ljenju, dador koji pokriva
beskrajnog dekanja na odgovore od svakog pojedinadnog hotela ditavu figuru nije obavezan, izuzev prilikom posete nekim verskim
mnogi putnici.Zalili su se da hoteli baS inisu preterano revnosni u
- objektima). Na tu zakonsku obavezu povremeno podseiaju i
odgovaranju na poruke) i odabrali najpovoljniju. plakati (i s tekstom na engleskom), alije njena praktidna primena
VaZnu ulogu u pripremama za ovo putovanje odigralo je i podloZna raznim tumadenjima, tako da desto, pogotovo u
veoma ljubazno osoblje lranskog kulturnog centra u Beogradu, Teheranu, mogu da se sretnu devojke kojima se marama jedva drZi
kako zbog praktidnih saveta, tako i zbog niza iranskih filmova na pundi, ostavljajuii gotovu ditavu kosu vidljivom.
koje smo odgledali da bismo Sto bolje u5li u atmosferu koja nas Ubrzo zatim postaje odigledna i segregacija polova, podev
l4 Yef low Cab mart | 20II.

2. od osnovne Skole (odvojeni razredi za devojdice i decake) pa sve
Et
E
do gradskog prevoza u teheranskom metrou postoje posebn. f;i$fi;
vagoni samo za Zene.
- i;s,e
,ii:;!i!:*i
Ali, trajan utisak, kada se radi o lrancima, ostavlja njihova
ljubaznost; desto nam se desavafo da nas ljudi zaustave i, uz !:i;i;tiP
mnogo izvinjavanja, pitaju odakle smo, kakvi su nam utisci, da li _:d::l!:t:i,.
''t'11Pr
mogu nekako da nam pomognu. Ti razgovori ama ba5 nikada nisu :{};$:tit;
sluZili kao uvod u pokuSaj da nam ne5to prodaju (kako to inade . 'il;'"
:$*siil
cesto biva na Bliskom istoku), vei se radilo o iskrenoj radoznalosti . tl.'
'-rii 'r
ljudi da saznaju kako oni i njihova zemlja izgledaju u odima
stranaca. Mladima je to bila prilika da malo veZbaju engleski, a
cesto ida stave doznanja da se ne slaZu s postupcima svojih
vlasti.
i' .' r' , . ; i. i .,
lako svaki od gradova koji smo posetili ima mnogo toga da
pokaie (kao Sto rede Audrey Hepburn u Prazniku u Rimu,,,svakije
lep na svoj nadin"), ipak se medu svima njima svojim spomenicrma
iop5tom atmosferom izdvaja Esfahan, koji se nalaziu samom
centru lrana, na oko 400 km juZno od Teherana, i sa svojih
1.600.000 stanovnika predstavlja treii grad po velicini u zemlji.
Mada je zahvaljuluci svom povoljnom poloZajg na trgovadkom
putu koji je vodio od Kaspijskog jezera do Persijskogzaliva vec
oko 1000. godine p. n.e. predstavljao znatajan centar, uspon
Esfahana poceo je u 11. veku, za vreme vladavine SeldZuka, kada
je prvi put postao glavni grad lrana. :
U tom periodu podignuta je DZameh (petak) dlamila,koja
s povrSinom od preko 20.000 kvadratnih metara i 476kupola
i danas predstavlja najveiu dlamiju u lranu. Moguie je satima
lutati salama za molitvu poduprtim stottnama stubova i uZivati
u jednostavnim geometrijskim ukrasima od cigala koje su pod
razliditim uglovima postavili seldZucki arhitekti, kao i u lepoti
keramickih plodica iz kasnijih vremena, ali pravi dragulj DZameh
dZamije predstavlja mihrab sultana OldZaitu Hodabandeha iz
1310. Ovaj mihrab (niSa u zidu dlamijekoja ozna(ava pravac
u kome se nalazi Meka i prema kojoj su vernici okrenutt tokom
molitve) predstavlja pravu skulpturu od gipsanog maltera, prepunu
kaligrafski ispisanih ciIaIa iz Korana i vesto isprepletenih biljnih
motiva.
mart2OI1. lYellow Cab 15

3. lako sluZi i kao aktivna diamija, ona le istovremeno I
kulturno-istorijski spomenik, tako da se naplacuje ulaznica'
Cene ulaznica u lranu veoma su niske po evropskim
standardima (gotovo uvek ispod jednog evra), ali u prvim
danrma boravka nikako vam neie bitijasno koliko 5ta koSta;
naime, iako je zvanidna valuta rial (1 evro = 13.800 riala), cene
su desto iskazane u tomanima, pri demu jedan toman vredi 10
riala. Ako prodavac kolikololiko govori engleski, brzo se razlasni
u kojim jedinrcama je cena koju vam je upravo saop5tio, ali
jedan
ako morate da se sporazumevate znakovima, znaile da
podignuti prst oznadava jednu zelenu novdanicu od 1O'OO0
riala, tj. jedan dolar.
Drugi, joS znacajniji period za Esfahan nastao Je za vreme
vladavine dinastija Safavida; najvazniji vladar iz ove dinastije,
5ah Abas Veliki, Zeleii da Sto viSe udalji prestonicu svoje drzave
od granice sa Otomanskim carstvom, premestio je 1598' glavni
t:.''
grad iz Kazvina u Esfahan.
.
Prisustvo vladara i dvora, umetnika, trgovaca iz Aziiei
jedan
Evrope i stranih diplomata ucinilo je da Esfahan postane
od najsjajnijih gradova svog vremena. U prvoj polovini 17'
veka imao je viSe od pola miliona stanovnika, 163 dZamije, 48
medresa, 1.800 radnji i 263 hamama, TaIo ne treba da cudi Sto
su ga savrementct prozvali Nesf-e Dlahan (pola sveta), zeleii da
kalu da ko je video Esfahan, video je pola sveta'
Sah Abas Veliki ie pocetkom 17. veka pokrenuo veliki
program obnove svoje nove presionice: iako je nastao
velidanstveni pravougaoni Kraljevski trg (ili Slika sveta - Nak5-e
Dlahan; zvanidni naziv lmamov trg skoro niko ne koristi setite
-
se samo naSe Slavijel), koji s dimenzijama 160 x 508 metara
predstavlja drugi po velicini trg na svetu (posle Tjenanmena
u Pekingu), a upisan je i na Uneskovu listu svetske kulturne
baStine. Nekada je trg bio samo veliki slobodni prostor na kome
je sluZio za
su danju trgovci razapinlali svoje Satre, a predvede
Setnju i predstave madionidara,longlera, akrobata i lutkarskih
pozoriSta, ponekad i za vojne parade, polo utakmice (i danas
su vidljivi mermerni stubovi koji su oznadavali mesta za golove
na kraiim stranama trga), pa (akizajavna pogubljenja. Danas
se na istom mestu mozete rashladiti uz fontane i vodoskoke ili
iznajmiti fijaker zavolnlu oko trga, a predvece ditave porodtce
znalu da organizuju piknik na zelenim povr5inama uz hranu
koju su doneli od kuie. Ako se nadete u njihovoj blizini, sigurno
ie vam po nekom detetu poslati plasticni tanjir sa iranskim
specija litetima.
Trg je okruZen arkadama na dva nivoa koje kriju prodavntce
jer
uglavnom namenjene turrstima (prvenstveno domacim,
stranih tma veoma malo), dok se u sredini svake strane nalazi
po jedna gradevina koja privlaci paZnlu.
Na severnoj , kracoi strani je visoki luk koji oznacava ulaz
u glavni bazar (nije nas impresionirao ipak je onaj u Alepu
- (ili
, Sitili autentidniji), a na juZnoj strani istrce se Kraljevska
lmamova) dlamila.Interesantno je da je glavna osa dZami.le
(ona na kojojje i mihrab) postavljena pod uglom od 45 stepeni
u odnosu na glavnu osu trga po nekim miSljenjima, to je
ucinjeno
-
da bi se izbeglo da, gledano s trga, ulazni portal zakloni
KU pol U.
Kada udete u dvoriSte dZamije, naii iete se usred palete
boja-ispoljniiunutraSnjrzldovi,minaretiikupolaprekriven
su olavim, belim, tirkiznim i oker plocicama' Tradicionalni
iranski nadin izrade ovih dekoracija (moarak kasl) slican 1e
tehnici mozaika:jednobojne plocice seku se u odgovaraluce
oblike i pazljivo uklapaju stvarajuiitako 5aru. Ova tehnika daje
je
divne rezultate, ali i zahteva mnogo vremena' Kako 5ahu
Abasu velikom bilo veoma stalo da ova dzamija bude zavrsena
za njegovog Zivota, prilikom izgradnje kori5iene su i obidne
pravougaone plodice na kojima su Sare nasltkane u sedam bola
(haft rangi), Sto je bilo manje dekorativno, ali je istovremeno bllo
mnogo jeftinije i omoguiavalo brZi zavrSetak radova'
(Nastaviie se)
16 Yef low Cab mart 1 2OII.