1. 1|Računarski virusi
Računarski virusi
Uvod
U današnjem svetu gotovo je nezamislivo kada neko kaţe da nema računar. Jer računar je
postao sastavni deo svačijeg ţivota. Internet je takoĎe postao veoma raširen i traţen. Danas se
sve obavlja putem interneta, plaćaju svi računi, vode poslovi, naručuje roba i hrana ... No, tzv.
„surfovanje“ donosi sa sobom i štetne posljedice čiji su uzrok virusi. Mogu se pokupiti na
svakom koraku, uz malo nepaţnje. Dakle, računarski virusi su mali programi koje prave
crakeri da bi pravili štete drugim računarima.
Slika 1. Ilustracija računarskih virusa [1]
Oni nisu nastali hemijskim putem, to su samo programi koji izvršavaju svoj zadatak, a
nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnožavanja (sami sebe iskopiraju na više mesta na
disku ili na disketu). Aktiviraju se tako što se „zakače“ na neki legalan program i startuju kada
se startuje i taj program. Kada startuje taj program virus postane aktivan. Posao mu je da se
iskopira na što više mesta jer time raste mogućnost da se iskopira i u program koji startuje
svaki dan. Znači, virus čeka da se razmnoţi svuda po vašem disku i, ako pristupite
disketi/CD-u, da se iskopira i na disketu/CD. Prema tome, on postaje još opasniji, jer ćete tu
disketu/CD u 90% slučajeva dati nekome drugom, tako da ćete i njega zaraziti. Virusi, dakle
čekaju da bi se razmnoţili. Taj rok je otprilike 30 dana. Poslije toga, počinju da vas muče.
Program izgleda ovako:
Početak virusa
Naredbe pomoću kojih se virus
kopira na druge fajlove
Naredbe pomoću kojih virus
pravi štetu (npr. ako je 12 sati,
virus će uraditi to i to)

2. 2|Računarski virusi
Kraj virusa
Računarski virusi svakoga dana postaju sve inteligentniji, nevidljiviji i opasniji! Svakog
meseca se pojavi oko 150 novih virusa koji su, na sreću, samo mutanti pa ih je lako otkriti, ali
se pojavljuju i novi tipovi vurusa koji zadaju glavobolju vlasnicima čiju su računari inficirani.
Internet je dosta doprineo brzini razmnoţavanja virusa, jer se sa jednog kraja zemlje moţe
poslati virus na drugi kraj za samo 5 sekundi!
1. Istorijat računarskih virusa
Sve je krenulo virusom koji zapravo i nije trebao biti virus. Braća Basit i Amjad Farooq Alvi
iz Pakistana napravili su zaštitu kojom bi se sprečavalo piratstvo, zbog čega su i ostavili svoj
kontakt na poruci koja je upozorila korisnika da ima ilegalne stvari na disku. No, Brain (naziv
virusa) se nije nadograĎivao i s vremenom se počeo javljati i kad ne bi bilo ilegalnih stvari na
disku, nije više mogao razaznati legalno od ilegalnog. Braća su ubrzo povukla svoj program
(virus) s trţišta, a danas imaju u Pakistanu telekomunikacijsku firmu Brain
Telecommunication Limited i vrlo su uticajni i bogati. Posle te 1986. su se sve češće počeli
pojavljivati virusi, ali prvi kojeg su zabeleţili mediji bio je virus Michelangelo. Ime je dobio
jer je mirovao sve do 6. marta, dan kad je roĎen veliki renesansni umetnik. Kad bi se
Michelangelo “probudio”, “zarazio” bi disk. Zna se da je stigao sa Novog Zelanda, ali se
sumnja kako je njegov autor namerno koristio dan Michelangelova roĎenja. Microsoft je
takoĎe osetio nalet virusa, i to 1995. godine kad je američki virus Concept stigao na scenu i
“napadao” preko Word dokumenata. Smatra se prvim makro virusom u istoriji. A prvi e-mail
virus u istoriji bio je Happy99. Ne zna se odakle je stigao, ali pojavio bi se u vašem Inboxu s
nazivom “Sretna Nova 1999.”. Čim bi ga otvorili on bi automatski poslao istu poruku svima
koje imate u kontaktima, ali nije činio nikakvu štetu, baš kao ni ostali prvi virusi. Ali štetu je
zato činilo “ljubavno pismo”, virus stigao s Filipina 2000. godine napravio je pravu zbrku u
računarskom svetu. Ovaj virus, odnosno crv kako se nazivaju virusi koji se šire bez pomoći
čoveka, zarazio je milione računara tako što bi se pojavio u vašem Inboxu s naslovom “Love
letter”, a kad bi otvorili priloţenu datoteku on bi vam zarazio sve na računaru potrebno za
normalan rad.Taj crv je zapravo bio (r)evolucija i nakon njega su mnogi dobili inspiraciju. Ali
svi su oni zapravo sluţili da vam naštete, to je bila dovoljna satisfakcija svakog tko bi ih
pustio u opticaj. Sve do 2003. godine i Fizzera, prvog virusa napravljenog kako bi svom
tvorcu doneo zaradu. Poenta je bila da vam se “uvuče” u Inbox i zatim šalje reklame (spam)
svima u vašim kontaktima, a zatim svima u kontaktima onog gdje je stigao itd., itd.
Najopasniji virus svih vremena takoĎer se širio putem elektroničke pošte. Storm Worm je
stvoren 2007. godine na nepoznatoj lokaciji, a zavarao bi vas nazivom “230 mrtvih nakon
oluje u Europi”. Kad bi otvorili tu poruku na računar bi vam stigao “trojanski konj”', vrsta
virusa koja se u početku čini kao legalna datoteka, ali čim je instalirate na računar počne
kontrolirati odreĎene programe na računaru i slati vaše informacije onome ko vam je
“trojanca” poslao. Ukratko, Storm Worm je preuzimao kontrolu nad vašim računarom.

3. 3|Računarski virusi
Najmoćniji virus, za koji se veruje da ga je napravila Vlada SAD-a ili Izraela, jeste izmišljen
2010. godine, a naziva se Stuxnet. Njegov je zadatak da nadgleda industrijske programe ili
datoteke, posebno one koji se koriste za obogaćivanje uranijuma. Smatra se prvim virusom
koji se koristi za špijunaţu, odnosno kontrolu trţišta, a u što će evoulirati niko ne zna, iako se
mnogi teoretičari zavera bave raznim crnim predviĎanjima. Najznačajnijih 25 virusa u 25
godina njihova postojanja:
1. Brain - 1986., Pakistan. Stepen opasnosti (1-10): 1
2. Stoned - 1987., Novi Zeland. Stepen opasnosti (1-10): 1
3. Form - 1990., Švajcarska. Stepen opasnosti (1-10): 6
4. Michelangelo - 1991., Novi Zeland. Stepen opasnosti (1-10): 5
5. VCL - 1992., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 2
6. Monkey - 1994., Kanada. Stepen opasnosti (1-10): 5
7. Concept - 1995., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 7
8. Happy99 - 1999., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 3
9. Melissa - 1999., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 4
10. Love Letter - 2000., Filipini. Stepen opasnosti (1-10): 8
11. Code Red - 2001., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6
12. Slammer - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6
13. Sobig - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 7
14. Fizzer - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6
15. Cabir - 2003., Filipini. Stepen opasnosti (1-10): 3
16. MyDoom - 2004., Rusija. Stepen opasnosti (1-10): 7
17. Sasser - 2004., Njemačka. Stepen opasnosti (1-10): 7
18. SdBot - 2004., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 4
19. Haxdoor - 2005., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 4
20. Sony Rootkit - 2005., SAD/VB. Stepen opasnosti (1-10): 1
21. Mebroot - 2007., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 3
22. Storm Worm - 2007., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 9
23. Conficker - 2008., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 5
24. 3D Antiterorist - nepoznato, nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 2
25. Stuxnet - 2010., SAD/Izrael. Stupanj opasnosti (1-10): 5 [2
2. Vrste virusa
Već smo rekli da su računarski virusi mali programi koji se prvo „razmnoţavaju“ a potom
prave nešto neočekivano. MeĎutim, postoje i druge vrste programa – kao što su Trojanci ili
crvi – koji nanose sličnu štetu, ali se ne ugrađuju u programski kod. Ti programi tehnički i
nisu virusi, ali predstavljaju istu opasnost za računarske sisteme. Zbog toga se svi ti programi
– virusi i ne-virusi – obično zajedno svrstavaju u istu grupu i u opštem govoru se nazivaju
virusi“). Svi zlonamerni programi ne funkcionišu na isti način, a pogaĎaju različite delove
računarskog sistema. Zato je za uspešnu zaštitu dobro znati ponešto o svim vrstama virusa.
Virusi
Trojanci Crvi

4. 4|Računarski virusi
2.1. Virusi koji inficiraju fajlove – Tradicionalni oblik računarskog virusa je infektor
fajlova koji se skriva u kodu drugog programa. Oni su pre pojave Interneta i makro virusa
bili uzročnici skoro 85% svih infekcija. Zaraţeni program moţe da bude poslovna aplikacija,
pomoćni program ili čak i igra – bitno je samo da program bude izvršan, obično sa
ekstenzijom EXE, COM, SYS, BAT ili PIF. Kada se zaraţeni program pokrene, kod virusa se
učitava u sistemsku memoriju, obično prije nego što se učita kod programa. Virus tada traţi
druge fajlove koje moţe da zarazi i umeće se u njih, a takoĎe isporučuje svoj sadrţaj u skladu
sa načinom na koji je programiran. Potom vraća kontrolu host programa koji zaraţava
učitavanje i prikazuje se na ekranu. Slika 3. ilustruje ovaj proces:
Korisnik pokreće aplikaciju
Kod virusa je učitan u sistemsku memoriju
Virus ubacuje svoj kod u druge fajlove
Virus isporučuje svoj sadržaj (ako je
predviđeno da se sadržaj isporučuje prilikom
pokreta virusa).
Kod host programa je učitan u sistemsku
memoriju
Kontrola je vraćena na host progam
Slika 2. Način inficiranja fajlova [3]
2.2 Boot sektor i Master Boot Record Infektori - Druga velika grupa virusa su tzv.
sistemski (SYSTEM) ili boot-sektor (BOOT-RECORD ili BOOT-SECTOR) virusi. Ovi virusi
napadaju Master BOOT sektor, DOS BOOT sektor ili BOOT sektor floppy disketa, odnosno
program koji se u njima nalazi. BOOT sektor je idealan objekt za infekciju, budući da sadrţi
prvi program koji se izvršava na kompjuteru, čiji se sadrţaj moţe mijenjati. Kada jednom
kompjuter bude uključen, program u ROM-u (BIOS) će bez pitanja učitati sadrţaj Master
BOOT sektor u memoriju i izvršiti ga. Ako se u njemu nalazi virus, on će postati aktivan. No
kako je virus dospeo u master BOOT sektor? Najčešće pokušajem startovanja sistema sa
inficirane floppy diskete, ali boot sektor virusi se mogu širiti i pomoću posebnih programa,
trojanskih konja, kojima je glavna namena da neprimjetno “ubace” virus u BOOT sektor.
Boot sektor virusi su izuzetno efikasni u razmnoţavanju. Od sedam najčešćih kompjuterskih

5. 5|Računarski virusi
virusa, čak šest ih je sposobno zaraziti BOOT sektor. Samo neki predstavnici iz ove grupe su
Brain, Empire, Michelangelo. Obilje ove grupe virusa, čisti boot-sektor virusi i MBR virusi,
rezidentni su u memoriji tj. gotovo da su redovna pojava u njoj.
Slika 3. Razlika izmeĎu zaraţenog i nezaraţenog diska [4]
2.3.Parazitski virusi - Najčešća vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Ovi su virusi
sposobni zaraziti izvršne datoteke na kompjuterskom sistemu dodavanjem svog sadržaja
u samu strukturu programa, menjajući tok inficiranog programa tako da se virusni kod
izvrši prvi. Poznati kompjuterski virusi sposobni su zaraziti .COM, .EXE, .SYS, .OVL i
druge datoteke.
Slika 4. Način rada parazitskih virusa [5]
2.4 Svestrani virusi - „Dobre“ osobine boot sektor i parazitskih virusa ujedinjene su kod
svestranih (multipartite) virusa. Ovi virusi sposobni su zaraziti i BOOT sektore i izvršne
programe, povećavajući tako mogućnost širenja. Poput boot sektor virusa i ovi su virusi
iznimno efikasni u širenju.

6. 6|Računarski virusi
2.5.Virusi pratioci - Najjednostavniji oblik kompjuterskih virusa su upravo virusi pratioci.
Oni koriste prioritet kojim se izvršavaju programi s istim imenom pod DOS-om. .COM
datoteke se uvijek izvršavaju pre .EXE datoteka, programi iz direktorija koji su na početku
PATH niza izvršavaju se pre onih sa kraja. Virus pratilac obično stvori .COM datoteku
koristeći ime već postojećeg .EXE programa i ugradi u nju svoj kod. Princip je jednostavan -
kada program bude pozvan, umjeste originala s .EXE ekstenzijom, prvo će se izvršiti
podmetnuti .COM program s virusnim kodom. Kada izvršavanje virusnog koda bude
završeno, virus će kontrolu vratiti kontrolu programu s .EXE ekstenzijom. Da bi prikrio
prisustvo, virus pratilac će postaviti skriveni atribut za .COM program u koji je stavio svoj
sadrţaj. Ova vrsta ne menja ˝napadnuti˝ program, a zbog nespretnog načina širenja ne
predstavlja veću opasnost.
Slika 5. Način rada virusa pratioca [6]
2.6.Link virusi - Najinfektivnija vrsta virusa su link virusi koji jednom pokrenuti, u trenu
inficiraju napadnuti kompjuterski sistem. Poput virusa pratioca ovi virusi ne mijenjaju
“napadnute” programe već mijenjaju pokazivače u strukturi direktorija na takav način da ih
preusmere na cluster na disku gdje je prethodno sakriven virusni kod. Na svu sreću, ova
izrazito infektivna i neugodna vrsta virusa, koja zbog samog načina razmnoţavanja moţe
izazvati pravi haos na disku, ima trenutno samo dva predstavnika i ukupno četiri varijante.
Slika 6. Način rada link virusa
[7]

7. 7|Računarski virusi
2.7.Macro virusi - Macro virusi su '”mini – programi'” napisani u nekom internom
programskom jeziku (skript – language ili macro – language) nekog aplikativnog programa
kao što je to WORD, EXCEL, itd. Ovi virusi tipično pisani da se razmnoţavaju u
unutrašnjosti dokumenata kreiranih tom aplikacijom. Mogu se proširiti i na druge računare
ukoliko se na oba računara koristi dotična aplikacija i vrši se razmena inficiranih dokumenata.
Macro – virusi mogu se izvršavati na svakoj platformi na kojoj postoji ovakav program ( I
pripadajući interni jezik). Oni nisu ograničeni na pojedinačne računare ili samo odreĎeni
operativni sistem.
3. Kako se šire virusi?
U početku su se virusi širili preko disketa. Ljudi su se koristili disketama da bi razmjenjivali
datoteke (programe, tekstove, tablice, slike…). Ubacite nečiju disketu sa njegovim
programima u svoj računar, pokrenete igricu (npr. TETRIS) koji je zaraţen virusom i taj virus
uĎe u vaš računar, te nakon toga taj virus presnimi sebe na sve diskete koje vi iza toga ubacite
u svoje računar. Diskete iz vašeg računara bi kasnije nekako dospele u tuĎe kompjutere i to je
to… Eto zaraze! Kasnije su CD-i preuzeli uloge disketa kao prenosnika. Nekako paralelno sa
CD-ima je postao popularan jedan drugi medij za razmenu informacija (datoteka) – Internet.
Internet je dosta pomogao brzini razmnoţavanja virusa, jer se sa jednog kraja zemlje moţe
poslati virus na drugi kraj zemlje za samo pet sekundi. Uz to, popularnost interneta je rapidno
rasla, tako da je na kraju internet postao glavni medij za širenje virusa. Npr. kada bi netko tko
ima virus poslao nekome e-mail poruku, nerijetko bi se virus (bez korisnikova znanja)
“naselio” u tu poruku i zajedno sa njom otišao primaocu. Primalac bi morao samo otvoriti
poruku da je pročita da bi se virus sam aktivirao i prešao u njegovo računar. Naravno, sa
računara primaoca se virus širio i na druge računare. Virusi su toliko “napredovali” i toliko
postali “pametniji” da sada sami mogu sastaviti neku poruku i sami sebe poslati nekome iz
korisnikovog imenika (ili je koristio e-mail adrese od raznih pošiljaoca i primalaca sa kojima
se korisnik pre dopisivao, te njima slao privatne dokumente). Budući da se većina današnjih
virusa širi na prethodno opisan način, često je od velike vaţnosti znati nešto više detalja o
pristigloj poruci. Sadrţi li poruka .exe datoteku ili datoteku s dve ekstenzije (npr. .scr.exe),
velike su šanse da se radi o nekoj vrsti virusa. Ukoliko je poruka stigla od nepoznate osobe te
se u telu poruke ne nalazi nikakav tekst, poruka je takoĎe potencijalno opasna. Čak i ako
poruka stiţe s poznate adrese, ne mora značiti da je bezazlena; današnji virusi u stanju su
falsifikovati zaglavlje poruke ili se automatski poslati bez znanja vlasnika računara (kao što
smo već opisali).
4. Ko pravi viruse i zašto?
Kako je internet sve popularniji, tako su i ljudi obrazovaniji za rad na njemu. Postoje internet
korisnici koji prave štetočine kako bi iz toga izvukli
korist. Probaću da objasnim ko je taj koji pravi viruse i
zbog čega to radi. Pre svega da napomenem da se virusi
prave iz 2 razloga:
1. Da naprave štetu - Postoje internet korisnici koji
svoje znanje upotrebljavaju kako bi vam uništili sistem
ili se jednostavno poigrali sa vasim računarom (to je
njima zanimljivo). Oni nemaju nikakvu korist od toga,
sem da doţive ličnu satisfakciju. Njima je cilj da se vi
osetite poraţeno, da vaš računar počne da pravi
probleme. Ne postoji razlog zbog čega oni to rade, sem

8. 8|Računarski virusi
što ţele da se dokaţu ili tome slično. Potreba im je da vam napakoste.
2. Da izvuku korist - Ovaj tip internet korisnika je “naoruţan” znanjem koje im moţe
doneti korist na internetu. Njima nije cilj da vam unište sistem, njima je cilj da se dokopaju
vrednih i poverljivih podataka, te da kasnije mogu da ih iskoriste. Mogu vam slati razne
poruke za širokopojasni asortiman proizvoda, pritom navodeći vas da kupite ili jednostavno
kliknete na zaraţeli link (SPAM poruke). Ţele da vam ukradu lične podatke, ţele da vas
računar postane “zombi”, ţele da izvuku korist.
Sem nabrojanih grupa korisnika postoje i firme koje prave viruse i malware kako bi se
dokopale odreĎenih stvari (njih svrstavamo u grupu broj 2). Čak i poznate firme i kompanije
puštaju u promet viruse kako bi svojim protivnicima ili čak suparnicima pokazali “ko je
glavni”. Dakle, sve ove osobe koje se bave pravljenjem virusa iz bilo kojeg razloga, najčešće
da vam nanesu štetu, nazivamo crackerima (krakerima ili krekerima).
5. Zaštita računara
Osnovni oblik odbrane od virusa je zaštita računara, a ona se provodi se upotrebom programa
za borbu protiv virusa. Zajedničkim imenom ovakvi programi se nazivaju antivirusni
programi. Zamisao je da se na računar postavi računarski program koji će stalno proveravati
sve zapise koji dospevaju na računar. Program u sebi ima podatke koji mu omogućavaju
prepoznavanje različitih virusa. Zbog toga će u trenutku kad naiĎe na zapis zaraţen virusom
sprečiti aktiviranje tog zapisa i podići uzbunu. Jednostavno rečeno, na ekranu će se pojaviti
prozor s upozorenjem da je odreĎeni zapis zaraţen virusom. Postoji više komercijalnih
programa za ovu namenu. Naţalost, korisnici u Srbiji (prema nekim anketama) retko kada
izdvajaju novac za zaštitu od virusa. Zbog toga se kod nas većina korisnika odlučuje na
različite probne verzije antivirusnog programa koje obično imaju ograničeno vremensko
trajanje. No bez obzira na to koji program izaberete, u savremenom programu za ovu namjenu
pronaći ćete iste mogućnosti. Neki od najpoznatijih antivirus programa su: Norton,
BitDefender, Kaspersky, AVG…
Slika 8. Norton Antivirus [11] Slika 9. BitDefender [12] Slika 10. AVG Antivirus [13]
Bilo koji program za zaštitu od virusa u stanju je prepoznati samo viruse koji su postojali u
trenutku njegovog pisanja. Pojavi li se novi virus samo dan nakon što je program izašao, taj je
virus programu nepoznat, pa prema tome ne moţe prepoznati virus, odnosno ne moţe sprečiti
njegovo širenje. Zbog toga kompanije koje izraĎuju antivirusne programe sve informacije
izdvajaju u poseban zapis koji se naziva biblioteka virusa. Ovaj zapis sadrţi sve podatke
potrebne za prepoznavanje virusa i na stranicama kompanije redovno se pojavljuju nove

9. 9|Računarski virusi
verzije tog zapisa. Zbog postojanja biblioteke virusa nije potrebno ponovo instalirati
antivirusni program, nego treba samo obnoviti vašu biblioteku virusa. Taj proces obično ne
traje dugo, a većina današnjih antivirusnih programa čak taj proces obavlja automatski. Znači,
kad antivirusni program otkrije da ste se spojili na internet, on automatski obnovi svoju
biblioteku virusa. MeĎutim, ako antivirusni program to ne obavlja automatski, vi sami morate
napraviti. Kako? Pročitajte uputstva od vašeg antivirusnog programa. Obavezno redovno
obnavljajte (update-irajte) antivirusni program, jer u suprotnom bitno ugroţavate sigurnost
računara.
Zaključci
Na osnovu svega izloţenog, sada će ukratko biti izdvojeni najbitniji elementi koji će i najbolje
opisati celokupno zapaţanja i shvatanje ove teme. Dakle, kao što smo i rekli, zajedno sa
razvojem računara došlo i do naglog razvoja virusa. Stvar koja je najviše podstakla razvoj i
širenje virusa je računarska mreţa, naime pre pojave umreţavanja računara virusi su imali
mnogo manje šanse da se prošire (jedini način je bio da neko donese zaraţen flopy disk ili
nesto slično). MeĎutim pojavom umreţavanja računara u mreţe tipa Internet, virusi su mogli
da se šire na mnogo sofisticiranije načine i brzina njihovog širenja je kod nekih virusa postala
čak i neverovatna. Neminovno je da su se virusi pojavili i mi tu ne moţemo ništa, meĎutim
ovdje se postavlja pitanje kako se zaštiti od njih. Prema onome što smo predhodno izneli u
petom poglavlju, zaključujemo da apsolutne zaštite od virusa nema. Najveći problem
predstavlja sam operativni sistem koji je nebezbedan bez obzira da li je u pitanju Unix ili
Windows. Po mom mišljenju potrebno je uraditi sledeće da bismo bar koliko toliko bili
bezbedni: Prvo i najvaţnije je da imamo najnovije zakrpe za operativni sistem koji koristimo.
Drugo i ništa manje bitno je da redovno aţuriramo našu antivirus bazu i treće takoĎe veoma
vaţno je korišćenje dobro konfigurisanog firewall-a (firewall je deo hardvera koji u
sklopu računarske mreţe ima mogućnost da spreči nepropisni prenos podataka preko mreţe
koji je zabranjen od strane siguronosne policije). Bitno je reći da loše konfigurisan firewall
moţe doneti veće štete nego koristi. Znači iz svega ovoga moţemo zaključiti da je potrebna
višestruka zaštita. Što više slojeva u zaštiti to je manja šansa da budemo zaraţeni.
Literatura
[1] http://www.pcchip.hr/img/repository/2009/08/web_image/computervirus.jpg (dostupno
05.05.2011)
[2] http://www.hercegovina.info/vijesti/zanimljivo/racunala/racunalni-virusi-slave-25-godina-
procitajte-povijest-25-najopasnijih-i-najpoznatijih (dostupno 05.05.2011)
[3] Michael Miller: Absolute PC Security and Privacy (apsolutna zaštita PC-ja i privatnosti),
Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003
[4] http://img442.imageshack.us/img442/1958/bootdiksovislika1rj8.jpg (dostupno
07.05.2011)
[5] http://img442.imageshack.us/img442/4431/parazitskivirusislika2zb1.jpg (dostupno
07.05.2011)
[6] http://img442.imageshack.us/img442/9213/virusipratiocislika3lm0.jpg (dostupno
07.05.2011)
[7] http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTYUdbiGSL74_5qIdqQSikV34O6VDJKbd
Wc6DkkqQCC8BOD6GBDUw&t=1 (dostupno 07.05.2011)
[8] http://antivirus-software.topchoicereviews.com/11-ways-computer-viruses-are-
spread_216.html (dostupno 07.05.2011)

10. 10 | R a č u n a r s k i v i r u s i
[9] http://www.softwareman.in/wp-content/uploads/2011/04/2-Clipart-Illustration-Of-An-
Evil-Caucasian-Boy-Hacking-Into-A-Computer-And-Causing-Trouble.jpg (dostupno
08.05.2011)
[10] http://forum.interfejs.tv/forum/viewtopic.php?f=67&t=4776 (dostupno 08.05.2011)
[11] http://image0.euroffice.co.uk/image/Norton-Antivirus-2011-In-1-User-3-Pc-Mm-Store---
21070631-AAG309-h0.jpg (dostupno 09.05.2011)
[12] http://totallytop10.files.wordpress.com/2011/02/bd2011-its-spc3a9cial-3d-av-med.jpg
(dostupno 09.05.2011)
[13] http://www.sangdown.com/wp-content/uploads/2010/09/avg-anti-virus-2011.jpg
(dostupno 09.05.2011)