1. SISTEMSKI SOFTVER I
APLIKATIVNI PROGRAMI

2. Sistemski softver
• Osim operativnog sistema, za normalno
korišdenje računara potrebni su i drugi
programi koje koriste svi ili vedi broj korisnika
računara,a nazivaju se sistemski softver.Ovoj
kategoriji pripadaju:
• programi prevodioci,
• veznici (drajveri) i
• različiti uslužni programi .

3. Sistemski softver
• Ovi programi nisu neophodni za rad računara.
Na primer, ako neki korisnik hode da piše
programe u programskom jeziku Pascal, on
mora da ima program prevodilac za taj
programski jezik, dok korisnik koji uopšte ne
koristi Pascal, može da koristi računar i bez
ovog prevodioca; ili, ako korisnik ima skener,
on mora imati i program koji mu omogudava
njegovo korišdenje, dok korisnik koji nema
skener može da koristi računar za druge
potrebe i ne treba mu takav program.

4. Sistemski softver
• Programi za prve računare pisani su
u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika
sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su
označavale stanja bitova u memoriji računara.
Ovakve naredbe najčešde su bile logički
podeljene u dva dela. Prvi deo je predstavljao
kod operacije (naredba koju računar treba da
izvrši), a drugi deo adresu registra u memoriji
računara u kome je uskladišten podatak.

5. Sistemski softver
• Pisanje ovakvih programa bilo je veoma težak
posao, podložan greškama. To je navelo
tadašnje programere da izmisle simbolički
jezik, u kome je operacija koju računar treba
da izvrši dobila svoje ime, a i adresa
memorijske lokacije je dobila neko simboličko
ime. Programi napisani u ovakvom
simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u
mašinski jezik tako što je programer
zamenjivao naziv operacije njenim kodom, a
simboličku adresu stvarnom adresom.

6. Sistemski softver
• U ovakvom postupku svaka naredba
simboličkog jezika prevodila se neposredno u
odgovarajudu naredbu mašinskog jezika.
Kasnije je ovaj postupak prevodjenje
automatizovan tako što je napravljen
program koji je kao ulazne podatke učitavao
program napisan u simboličkom jeziku i
zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika,
tako da je rezultat rada ovog programa bio
program u mašinskom jeziku. Ovaj program za
prevodjenje nazvan je ASEMBLER.

7. Sistemski softver
• U to vreme su arhitekture računara bile različite i za
svaki računar postojao je poseban simbolički jezik koji
je zavisio od njegove arhitekture. Da bi se olakšalo
pisanje programa, a i njihova prenosivost s jednog
računara na drugi, razvijeni su programski jezici koji su
bili bliži korisnicima u odredjenim oblastima. Ovi jezici
su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika,
skupa svih pravila za dodeljivanje imena memorijskim
lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje
ispravnih naredba u programskom jeziku. Pomodu
rečnika i ovih pravila pisan je program u ovom
jeziku,koji je gotovo bio nezavisan od arhitekture
računara. Ovakav program zove se izvorni (source)
program.

8. Sistemski softver
• Medjutim, da bi program napisan u nekom od
ovih jezika mogao da se izvšava, trebalo ga
je prevesti u mašinski jezik. Za ovo
prevodjenje korišćen je program
nazvan KOMPAJLER (compiler). Kompajler
je program prevodilac koji učitava celokupan
program u izvornom jeziku kao ulazne
podatke, a kao rezultat daje program u
mašinskom kodu, pri čemu je jedna naredba
izvornog jezika prevođena u više naredbi
mašinskog jezika.

9. Sistemski softver
• I dalje je za svaku arhitekturu računara morao
postojati odgovarajudi program prevodilac tj. za
svaki programski jezik koji je korisnik želeo da
koristi na tom računaru. Postoje i programski
jezici kod kojih su naredbe nezavisne jedna od
druge i mogu da se izvršavaju odmah. Za takve
programske jezike (BASIC, na primer) u početku
nisu bili pisani prevodioci nego INTERPRETERi,
koji su prepoznavali naredbu i odmah je izvršavali.
Medjutim, ovakva praksa je gotovo napuštena i
sada se u skoro svim jezicima radi izvršavanja
programi prevode u mašinski kod.

10. Sistemski softver
• Da bi se izvršio program napisan u nekom
izvornom jeziku, treba ga prvo uneti u računar.
Ovo unošenje programa (i podataka) u računar
izvodi se pomodu posebnog programa koji se
zove editor. Zatim se ovako unet izvorni
program prevodi pomodu programa
prevodioca da bi se dobio mašinski kod. Posle
toga korišdenjem programa za povezivanje
(linker) prevedeni program se spaja sa drugim
programima i sistemskim softverom da bi se
dobio izvršni program.

11. Sistemski softver
• Takav program se korišćenjem programa za
punjenje (loader) unosi u memoriju računara i
izvršava. Za traženje grešaka koristi se poseban
program, koji u tome pomaže i naziva se u
računarskom žargonu dibager (debugger). Ranije
su kod personalnih računara ove operacije
izvođene u posebnim programima i odvojeno. U
poslednje vreme, programi prevodioci za
personalne računare ne razvijaju se odvojeno,
nego su sve komponente sastavni delovi jednog
razvojnog okruženja. Arhitekture personalnih
računara su jednake, pa se prema tome, program
prevodilac koji radi na jednom računaru može
koristiti na svim personalnim računarima

12. Veznici
• Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje
različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja.
• Da bi se bilo koji uređaj (štampač, skener, ploter,
digitalni fotoaparat, itd.) povezao na računar,
moraju se rešiti dva problema. Prvi je električno
povezivanje da se računar ili uređaj ne bi oštetili.
Ovo se rešava takođe na dva načina. Prvi je da
uređaj ima standarni priključak koji se povezuje na
serijski, paralelni ili USB port računara. Druga
mogućnost je da uređaj ima posebnu karticu koja
se ugrađuje u računar (na neki od praznih
slotova), a da se na njoj nalazi priključak na koji se
uređaj priključuje.

13. Veznici
• Da bi uređaj koji je priljučen na računar radio, nije
dovoljno samo hardversko povezivanje. Svaki
uređaj koji se priključi na računar (štampač,
skene,r itd.) mora da ima i odgovarajući program
koji se zove VEZNIK (drajver) i koji komande date
iz nekog programa (npr. procesora texta) prema
nekom usvojenom standardu prevodi u komande
koje taj uređaj razume. Ovi programi (i eventualno
kartice koje se ugrađuju u računar) dobijaju se
kupovinom tog uređaja (najčešće na CD-u) i
instaliraju se u operativni sistem prilikom
instalacije uređaja.

14. Uslužni programi
• Uslužni programi olakšavaju korisnicima
pojedine poslove koji se često obavljaju (npr.
dupliranja disketa ili CD-ova, kompresija
podataka na disku i disketama, presnimavanje
diska na traku itd.).
• Ovakvi programi mogu se isporučivati
korisnicima kao dodatak operativnom sistemu,
ali ih najčešde pišu i distribuiraju sami
korisnici.

15. Aplikativni programi
• Aplikativni programi su programi koji
korisniku omogućavaju da njihovom
primenom na računaru rešava različite
probleme.
• Drugim rečima, to je većina programa koje
upotrebljavaju korisnici računara, a
nazivaju se i korisnički softver.
• Ove programe osim proizvođača računara
i specijalizovanih softverskih kuća pišu i
korisnici.

16. Aplikativni programi
U aplikativne programe spadaju programi za:
• obradu teksta,
• rad sa tabelama ,
• crtanje,
• rad sa bazama podataka,
• obradu slika i animacija,
• komponovanje i obradu zvučnih zapisa,
• proračune u nauci i tehnici i statistiku,
• igre i dr.

17. Programi za obradu teksta
Programi za obradu teksta služe za:
• unošenje teksta u računar,
• modifikaciju unetog teksta i
• oblikovanje teksta za štampanje.
Unošenje teksta je početno smišljanje i ukucavanje
dokumenta.
Modifikacija ili editovanje je menjanje sadržaja
dokumenta; na primer: ispravljenje grešaka,
dodavanje, brisanje, zamena reči i rečenica ili
vedih delova dokumenta.
Oblikovanje ili formatiranje je priprema
dokumenta da lepo izgleda kad bude oštampan.

18. • Bitna osobina obrade teksta jeste razdvajanje pisanja
dokumenta od njegovog ispisivanja na papir. Nekada su
se programi za pisanje teksta delili na:
• editore
• procesore teksta i
• formatere teksta.
• Editori su programi koji omogućavaju unošenje,
ispravljanje, čuvanje i štampanje teksta. Oni su
obično deo operativnog sistema računara, ali ima i
editora koje su napisali korisnici. Oni imaju
različite dodatne mogućnosti. Sada se uglavnom
koriste samo za unošenje programa na nekom od
programskih jezika i podatka za te programe. U
editoru se tekst ne može uređivati za štampanje ni
formatirati.

19. • Procesorima teksta smatrali su se programi
koji su imali vede mogudnosti od editora jer su
omogudavali i složenije operacije sa tekstom.
Ovi programi su korišdeni za unošelje teksta
namenjenog za štampanje, da bi se kasnije
tako unet tekst dodatno oblikovao i pripremao
za štampu formaterom teksta, nekim od
programa za oblikovanje. Danas vedina
procesora teksta ima i funkciju formatera. Prvi
programi koji su imali dvojaku funkciju nazivali
su se programi za stono
izdavaštvo ili DTP (desktop publishing).

20. • Postoje dve vrste programa za obradu teksta.
• Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a
između teksta se ukucavaju komande za procesor
teksta. Ovakav tekst služi kao ulazni podatak za
procesor teksta. Kao rezultat obrade ovog
programa obično se dobija neki međurezultat -
prerađeni tekst, koji služi kao ulazni podatak za
programe za gledanje obrađenog teksta na ekranu
(preview) i programe za štampanje obrađenog
teksta. Ako korisnik želi da vidi kako će obrađeni
tekst izgledati na ekranu mora da prekine
ukucavanje, pokrene program za obradu i posle
toga pokrene program za pregled. Da bi se
program odštampao mora da se pokrene program
za štampanje obrađenog teksta. Primer iz ove
grupe programa je TEX, odnosno njegova pod
varijanta LATEX.

22. • Savremeni programi za obradu teksta
su WYSIWYG (What You See Is What You Get) programi. Kod
ovih programa korisnik vidi na monitoru, kako de dokument
približno izledati kada se odštampa.

23. Programi za rad sa tabelama
• Programi za rad s tabelama (spreadsheet) imaju na
ekranu prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone,
koje služe za prikazivanje i obradu poslovnih
podataka.Okruženje u kom se odvija rad programa
čine:
• radne tabele za unošenje, računanje i analizu podataka,
• grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka,
• baze podataka (data bases) za obradu velkog broja
informacija,
• posebne mogudnosti za formatizovanje, grafiku i
kreiranje štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.

24. Radne tabele se sastoje od delija (cells) u koje se unose podaci, koji mogu
biti izvorni i izvedeni.
Izvorni podaci se unose u deliju direktno, dok se izvedeni formiraju u deliji
pomodu formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci.
Podaci u tabeli mogu se predstaviti grafikonima raznih oblika (linijama,
histogramima, krugovima, pitama, itd).

26. • Promena jednog podatka dovodi do
automatske promene svih izvedenih podataka
u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom
izmenom. Ipak, ovi programi nisu
namenjeni za upravljanje bazama podataka i
ne treba zloupotrebljavati ove mogudnosti i
koristiti ih za to. Bududi da su namenjeni za
poslovne primene, ovi programi na osnovu
tabela i baza podataka imaju i mogudnosti za
brzo kreiranje različitih sumarnih izveštaja i
grafikona, namenjenim rukovodedim
strukturama u firmama.

27. Programi za rad sa bazama podataka
• Programi za upravljanje bazama podataka
koriste se za manipulaciju velikim brojem
podataka. Svaki logički povezani skup čini bazu
podataka.
• Za upravljanje podacima koristi se programski
sistem DBMS - Data Base Management
System (SUBP - Sistem za Upravljanje Bazama
Podataka).

29. • Sistem za upravljanje bazama podataka treba
da obezbedi osnovne funkcije:
• Kreiranje baze podataka,
• Ponovni pristup podacima,
• Modifikaciju podataka,
• Sortiranje podataka,
• Kontrola pristupa podacima,
• Formiranje izveštaja.

30. • Kreiranje baze podataka obuhvata unošenje
i zapisivanje podataka na nosiocu informacija
(disk, disketa, traka)
• Ponovni pristup podacima jeste postupak
koji se sastoji od određivanja mesta, odnosno
nalaženja podataka na nosiocu informacija,
formatiranja podataka i određivanja traženog
podataka među podacima koji su na
raspolaganju. Podaci uskladišteni na nosiocu
informacija ne moraju biti u obliku koji je
pogodan za neposredno korišćenje, već
može biti potrebno dodatno formatiranje
podataka, a ponekad i preuređenje u drugi
redosled.

31. • Modifikacija ili ažuriranje baze
podataka podrazumeva dodavanje novih
podataka u bazu, uklanjanje podataka iz
baze i izmene na podacima u bazi.
• Sortiranje baze podataka znači uređivanje
podataka u bazi po redosledu zadatom nekim
kriterijumom.
• Kontrola pristupa podacima je unutrašnje
regulisanje toka postupka upravljanja
podacima. Ona utvrđuje da li neki korisnik
može da pristupi podacima i da ih menja, kao
i postupak kada više korisika pristupa istom
podatku.

32. • Primenjujudi različite kriterijume, na osnovu
podataka u bazi mogu se formirati
razni izveštaji. Oni mogu da se prikažu na
ekranu ili da se odštampaju na papiru.

33. Programi za obradu crteža
Primenjuju se za obradu crteža u račinaru na vektorski
način (draw programi). Neki programi su više
namenjeni dizajnu, a neki su namenjeni tehničkom
crtanju.
Bez obzira kojoj grupi pripadaju, svi programi za crtanje
imaju veliki broj sličnih naredbi koje mogu da se podele
u sledede grupe:
• naredbe za crtanje osnovnih grafičkih objekata,
• naredbe za manipulisanje objekata,
• naredbe za transformacije objekata (uključuju naredbe
za rastezanje, sažimanje i simetrično preslikavanje
objekta),
• naredbe za globalni pregled slike,
• naredbe za korišdenje teksta i
• naredbe za dimenzionisanje.

34. • Naredbe za crtanje osnovnih grafičkih
objekata uključuju naredbe za crtanje duži i
izlomljenih linijea ctanje slobodnom rukom,
crtanje kvadrata i pravougaonika, crtanje kruga ili
elipse, ...
• Naredbe za manipulaciju objekatima uključuju
naredbe za označavanje, premeštanje, brisanje,
kopiranje i rotaciju objekata, popunjavanje
zatvorene konture bojom ili šrafurom, grupisanje
više objekata u jedan ili razdruživanje grupe u
pojedinačne objekte. Pre izvodjenja bilo koje
naredbe za manipulaciju ili transformaciju
objekata, objekat nad kojim se izvodi naredba
mora biti označen korišdenjem naredbe za
označavanje.

35. • S obzirom na to da je ekran monitora najčešde
mnogo manji od crteža koji se crta pomodu
računara, potrebno je pojedine delove crteža
uveličati za vreme crtanja, a povremeno ceo
crtež umanjiti da bi se dobio pregled slike.
Zbog toga u svim programima za crtanje
postoje naredbe za globalni pregled slike uz
pomod kojih pojedini delovi crteža mogu da se
uvedaju ili umanje.

36. • Naredbe za korišćenje teksta koriste se kod
programa namenjenih za tehničko crtanje za opis
crteža. Ovi programi imaju samo najosnovnije
mogudnosti koje zadovoljavaju potrebe
programa. Kod programa koji su više namenjeni
dizajnu ove naredbe su bogatije i uključuju obični
i ukrasni tekst, biblioteke slika i simbola, kao i
naredbe za manipulaciju tekstom, koje se koriste
na sličan način kao kod procesora teksta.
• Naredbe za kotiranje koriste se za označavanje
dimenzija na tehničkim crtežima. Programi više
namenjeni dizajnu imaju samo osnovne
mogudnosti za kotiranje, dok je kod programa
namenjenih tehničkom crtanju repertoar ovih
naredbi znatno bogatiji.

38. Programi za obradu slika
• Programi za obradu slike primenjuju se za
predstavljanje slike u računaru na rasterski -
bitmapirani način (paint programi). Koriste se za
unošenje slike u računar pomoću
odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni
fotoaparat itd.) i njihovu obradu. Ovi programi
imaju deo naredbi sličan naredbama programa
za obradu crteža, a i logika i način korišćenja
ovih naredbi slični su kao kod programa za
obradu crteža. Pored ovih naredbi, postoji i
veliki broj naredbi karakterističnih za obradu
slika (npr. promena osvetljenosti, kontrast,
različiti efekti, filteri, itd)

39. • Programi za animaciju
• Programi za animaciju omogudavaju stvaranje
pokretnih slika, filmskih sekvenci i sl.,
kombinovanjem raznih tehnika, vizuelnih i
zvučnih efekta kao što su npr: crteži, slike, filmovi,
zvuk, ...
• Ovi programi se koriste i u dizajnu, projektovanju,
za pravljenje reklamnih spotova i mnoge druge
primene...

40. • Programi za obradu zvuka
• Ovi programi se primenjuju za obradu zvučnih
zapisa na sličan način kao što se procesori teksta
primenjuju za obradu teksta. Ovi programi
omogudavaju komponovanje tj. početno stvaranje
muzičkih dela, unošenje u računar postojedih dela
(zadavanjem nota, sviranjem na klavijaturama
putem audio-ulaza itd.), kao i različite naknadne
obrade unetih zvučnih zapisa tj. njihovu izmenu
dodavanjem ili izbacivenjem pojedinih delova,
zamenu instrumenata, različite zvučne efekte itd.
Široko se primenjuju u muzičkoj industriji.

41. Programi za proračune u nauci i tehnici
• Programi za proračune u nauci i tehnici se
primenjuju u različitim naučno-tehničkim
proračunima - statičkim i dinamičkim
proračunima u građevinstvu i mašinskoj
industriji (posebno automobilskoj), zatim u
kontroli proizvodnje i u inženjerstvu.
Namenjeni su užem krugu korisnika, za
oblast za koju je program predviđen.

42. Igrice
• Posebnu veliku grupu aplikativnih
programa čine igre, koje predstavljaju
znatan deo industrije softvera. Namenjene
su najrazličitijim uzrastima, od najmađe
dece do odraslih.
• Igrice koje se danas najviše igraju su:
counter-strike, fifa, splinter sell, hitman,
sims, barbie, ...