Презентација о животу и делу Светог Саве.

1. СВЕТИ САВА
ПРВИ СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ
И АРХИЕПИСКОП

2. Световно име светог Саве било је Растко Немањић.
Рођен је као трећи син првог српског владара Стефана Немање.
СТЕФАН
НЕМАЊА
РАСТКО
СТЕФАН
ВУКАН НЕМАЊИЋ
ПРВОВЕНЧАНИ
(СВЕТИ САВА)
САВА

3. Растко је још у раној младости схватио важност писмености и просветитељства
за државу, па са 17 година бежи у манастир, напуштајући место владара.
Манастир Ватопед на Светој гори
Калуђери му дају духовно име Сава и он отпочиње испоснички живот,
препуштајући се строгом посту и учењу.

4. Монах Сава је својом јаком
вољом и издржљивошћу за-
дивио своју браћу по Богу.
Очевим драгоценостима је
помагао манастире и мона-
хе на Светој гори и приже-
љкивао да му се и отац при-
дужи . Након очевог дола-
ска, два монаха почињу са
подизањем првог српског
манастира на острву.
Манастир Хиландар
Икона: Свети Сава и свети Симеон

5. Након очеве смрти, Сава одлучује да помогне свом брату Стефану Немањићу
у јачању државе. 1206. године преноси Симеонове мошти у Студеницу и над
њима измирује браћу Вукана и Стефана, чиме је Стефан учврстио своју власт.
Манастир Студеница Црква у манастиру Студеница
Своју помоћ у државним пословима, Сава је показао пишући Крмчију, дело
у коме су поред, правила духовног живота, дата и правила о уређењу државе.
На његов предлог Стефан се крунисао за краља Србије.

6. Сава је још за живота Симеоновог, почео да се бави књижевним радом. Уз
изградњу првих манастира требало је и уредити живот монаха у њима. Због
тога Сава пише типике: Хиландарски, Карејски и Студенички.
Поштовање и оданост према оцу Симеону, Сава је исказао у делима ,,Житије
светог Симеона’’ и ,,Служба светом Симеону’’. Ова дела се сматрају почетком
српске књижевности.
Карејски типик Мирослављево јеванђеље

7. Сава је био врло разочаран братовљевим крунисањем од стране римског папе.
Његова жеља је била да он сам изврши тај узвишени чин, када српска црква по-
стане самостална. Свестан важности своје подршке Стефану Првовенчаном, ради
учвршћивања државе, Сава прихвата братовљев позив да дође у Србију. Међутим,
желео је да заврши своју највећу обавезу-оствари независност српске цркве. Одлази
у Никеју и 1219. године, од охридског архиепископа добија тражену самосталност.
Од тада српска црква постаје архијепископија, а Сава први њен архиепископ.
Манастир Жича је одређен за седиште архиепископије.
Манастир Жича

8. Сава је често путовао, како у корист Србије, тако и у корист њених савезника.
Враћајући се са једног таквог путовања, српски архиепископ је носио вест о
самосталности бугарске цркве. Током боравка у бугарској престоници Трнову,
Сава се разболео и умро 27. јануара, 1235. године. Уз све почасти ту је и са-
храњен.

9. Две године након смрти, мошти Савине је краљ Владислав, син Стефана Прво-
венчаног, пренео у манастир Милешеву.
Због великих заслуга за српски народ и српску државу, због тога што је први
српски архиепископ и просветитељ, српска црква га је прогласила светитељем.
Свети Сава
Манастир Милешева
Живот и дело Светог Саве су кроз векове одржавали свест о слободи и незави-
сности, код поробљеног српског народа. То је сметало потурици Синан-паши,
који је 1594. године, кришом пренео Савине посмртне остатке у Београд и спа-
лио на Врачару.

10. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен
Светом Сави, у знак сећања и захвалност за све оно што је Свети
Сава урадио.

11. Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегори-
јанском календару. Празник Светог Саве, Савиндан, обележава се као школска
слава у свим школама у Србији