1. Autor: Ognjen Stambolović

3.  O godini roĊenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepĉević navodi da je
Duĉić roĊen, najverovatnije, 1872. u Trebinju. Veći broj istraţivaĉa tvrdi da
je roĊen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M.
Miloševiću, Rani Dučić) da je Duĉićeva godina roĊenja 1872. Datum
roĊenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. Duĉićev otac Andrija bio je
trgovac. Poginuo je u Hercegovaĉkom ustanku 1875. godine, a sahranjen
u Dubrovniku. Majka Jovanka pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz
prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu uĉio je
u mestu roĊenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovaĉku
školu. Uĉiteljsku školu pohaĊa u Sarajevu 1890—1891. godine
i Somboru gde maturira 1893. Uĉiteljevao je kratko vreme po raznim
mestima, izmeĊu ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti
proterale zbog patriotskih pesama „Otadţbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’
te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“)[ i
„Oj Bosno“. Zbog njih Duĉić biva stavljen pod istragu, a zatim, u
maju 1894. godine, vlasti ga protjeruju iz grada. Odmah nakon
progonstva, pesnik nije mogao naći uĉiteljsku sluţbu gotovo nigde, pa se
zapošljava u manastirskoj školi u Ţitomisliću.

5.  Kao uĉitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Ĉlan je društva
Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je knjiţevni krug i
pokrenuo ĉasopis Zora. Poslednje godine boravka u
Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom
Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi
na studije u Ţenevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo
je skoro deset godina na strani, najviše u Ţenevi i Parizu. Za to
vreme odrţava veze sa prijateljima piscima iz
Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, saraĊuje sa mnogim
listovima i ĉasopisima (Letopis, Zora,Srpski knjiţevni glasnik).
Na ţenevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio
u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije
dobija sluţbu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj sluţbi. Te
godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste
godine prelazi na isti poloţaj u Sofiji. Od 1912. do 1927.
sluţbuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u
poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926 —
1927), kao i delegat u Ţenevi u Društvu naroda. Potom je
privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na
mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu.

6.  Biran je za dopisnog ĉlana Srpske kraljevske akademije, a za
redovnog ĉlana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je
za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik
u Rimu, potom u Bukureštu, (gde je 1937. godine postavljen za
prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora
u Bukureštu), a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu.
 Uoĉi nemaĉke invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941.
godine Jovan Duĉić odlazi u SAD u grad Geri, Indijana, gde je
ţiveo njegov roĊak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine
kasnije, vodi organizaciju u Ilinoisu (ĉiji je osnivaĉ Mihajlo
Pupin 1914. godine), koja predstavlja srpsku dijasporu u
Americi. Za to vreme piše pesme, politiĉke brošure i novinske
ĉlanke pogoĊen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem
srpskog naroda, te osuĊuje genocid nad Srbima koji
vrši hrvatska ustaška vlada.

7.  Umro je 7. aprila 1943. u Geri. Njegovi posmrtni ostaci
preneseni su iste godine u portu srpskog manastira
Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da
ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova
poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22.
oktobra 2000.
 Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u
izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908.
u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u
sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave
legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko
literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara
Radovana i pesnička pisma
iz Švajcarske, Grčke, Španije itd.

9.  Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga O Dučićevoj
pesničkog stvaranja bio pod poeziji
uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao
na stranu, on se toga uticaja sasvim
oslobodio i izgradio svoju
individualnu liriku prema uzorima
francuskih parnasovaca, dekadenata i
naročito simbolista. U doba opšteg kulta
prema modi sa Zapada, njegova je
poezija odista značila novinu i
osveženje, i u motivima i u izražaju.

10.  Naći najsavršeniji izraţaj, to je vrhovno
naĉelo njegove poezije. U obradi, on je
odista nadmašio sve što je do njega
stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u
izrazu, — otmen, diskretan, duhovit i
ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću
i melodiĉnim ritmom. Ona je toliko
neodoljiva svojim oblikom i toliko je
suvereno vladala, da su se najmlaĊi pesnici
poĉeli buniti protiv nje, osećajući i sami
njen ĉar i njen pritisak ujedno.

11.  U jesen 1893. godine, na balu u tek sagraĊenom hotelu „Drina“
u Bijeljini, mladi i ambiciozni uĉitelj Duĉić susreće tek svršenu
uĉenicu Trgovaĉke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno
verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se
nastaviti i nakon Duĉićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u
Mostar na uĉiteljovanje od 1895. do 1899. godine.
 Jedan deo te korespondencije je saĉuvan, kao i pismo koje je
Duĉićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6.
aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju
pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesor u
penziji, ĉuva u liĉnom vlasništvu prepisku izmeĊu Duĉića i
Magdalene.

12.  Profesor Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u
kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle
raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više
neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je
od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju
pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesor
Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj
nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan
danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-
Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića
prvo nadahnuće“.

13.  Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Duĉiću je, dok
je bio opunomoćeni ministar Kraljevine
Jugoslavije, stigla molba koja svedoĉi o dubokom tragu
koji je Duĉić ostavio u Bijeljini. Pevaĉko društvo
„Srbadija“ traţila je od ministra pomoć za izgradnju
doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome
idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da
bi ţelelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom
’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zaduţbina pesnika
Jovana Duĉića-Srbadija“, stoji izmeĊu ostalog u pismu
poslatom 1937. upućenog ministru Duĉiću. Na margini
pisma stoji Duĉićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937.
godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno
nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa
Višnjića, njihovog najbliţeg zemljaka“.

15.  Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901.
 Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908.
 Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908.
 Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908.
 Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911.
 Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće
„Narodna prosveta“ (1929-1930).
 Knj. I Pesme sunca (1929)
 Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929)
 Knj. III Carski soneti (1930)
 Knj. IV Plave legende (1930)
 Knj. V Gradovi i himere (1930)
 Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932.
 Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940.
 Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske
narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.
 Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u
Americi, Čikago, 1942.
 Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943.
 Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić –
Raguzinski, Pitsburg, 1943.
 Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje
Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951.
 Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969.
 Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad
Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

16.  Nagrada "Jovan Dučić" je nagrada za pjesništvo, a
dodjeljuje se svake godine u Trebinju. Kulturna
manifestacija "Dučićeve večeri poezije", koja se
održava svake godine na Blagovijesti, dan kada je umro
Jovan Dučić, okuplja veliki broj kulturnih i naučnih
radnika, stvaralaca iz Republike Srpske, Srbije i Crne
Gore i ostalih zemalja u okruženju.