1. АРХИТЕКТУРА
МИКРОПРОЦЕСОРА
НИКОЛА ФИЛИПОВИЋ

2. УВОД
Сваки саставни део, а тиме и цео
микропроцесор, најбоље је описан скупом
регистара и њиховом функцијом, низом
операција које се изводе на бинарним
информацијама складиштеним у регистрима,
те управљачким функцијама које руководе
тим операцијама. Скуп регистара, магистрала
између њих, организација и начин деловања
контролне јединице (а тиме и деловање
микропроцесора као целине) одређује
архитектуру микропроцесора.

3. Елементи
стандардне
архитектуре
су:
•Контролна јединица
•Аритметичко – логичка
јединица
•Акумулатор
•Регистри опште намене
•Адресни регистри

4. КОНТРОЛНА
ЈЕДИНИЦА
Контролна јединица генерише управљачке
сигнале и координира све активности унутар
микропроцесора. Она прима, декодира и
омогућује извођење инструкција.Такође,
комуницира са осталим деловима
микрорачунара преко улазно излазних
линија. За време прикупљања података
добија информацију и декодира операцијски
код. У зависности од интерпретације кода,
мења стање микропроцесора и шаље
управљачке сигнале другим елементима...

5. АРИТМЕТИЧКО
–ЛОГИЧКА
ЈЕДИНИЦА
Аритметичко – логичка јединица је
вишефункцијски дигитални комбинациони
склоп. Она извршава основне аритметичке и
логичке операције. У свом саставу има делове
за комплементовање, померање, сабирање,
пренос итд... Њој је придружен регистар
услова са заставицама (бистабилна кола за
дојаву стања). Микропроцесор аутоматски
поставља или брише одговарајуће заставице
у регистру услова за време извођења
инструкције, у зависности од резултата
аритметичко-логичке јединице.

6. Пример са
заставицом...

7. АКУМУЛАТОР
Неки микропроцесори имају један или више
регистара који су по функцији издвојени од
осталих, а називају се акумулатори. Поред тога
што се употребљавају за привремено
складиштење једног операнда, они учествују при
извођењу аритметичких и логичких операција на
подацима. Резултати аритметичких и логичких
операција изведених у аритметичко-логичкој
јединици складиште се у акумулатору. Обично се
акумулатори постављају на један од улаза у
аритметичко-логичку јединицу и у комбинацији
са привременим регистрима раздваја улаз
аритметичко-логичке јединице од излаза.

8. РЕГИСТРИ
ОПШТЕ
НАМЕНЕ Регистри опште намене омогућавају
аритметичко-логичкој јединици руковање
подацима великом брзином. Регистри у
микропроцесору могу бити организовани у
малој меморијској јединици.Тако
организовани називају се скуп регистара за
привремено складиштење (scratchoad).

9. АДРЕСНИ
РЕГИСТРИ
Адресни регистри су шеснаестобитни
регистри за складиштење адреса.
Називају се и бројила података (data
counters или pointers). Адресни
регистри су:
програмски бројач, помоћни
програмски бројач
бројач података
показивач стека
индексни регистар