1. Patologija finansijskog izveštavanja
Kakav je značaj revizije u situacijma kada članovi upravnog odbora kompanija
mogu imati i do 30% učešća u vlasništvu?
Smisao finansijskog izveštavanja koji se u svojim tradicionalnim korenima kapitalističkih društava
razvijao sa rastućim trendovima svetske polulacije, imao je za posledicu stvaranje određenih
pravila koja se i pored svih sukoba interesa koji su vladali na svetskoj sceni istorije društava nisu
promenila. Jedno od tih pravila jeste da onaj ko kontroliše novčane tokove, taj ima monopol u
svojim rukama. Takav odnos kretanja novčanih sredstava uvek je predstavljao znak pitanja pred
onima koji su imali zadatak da ispitaju njegovu istinitost, objektivnost, ali iznad svega vrednost.
Novac, kao pragmatična tvorevina uvek je imao više lica koja su se poput mreže električnog
pražnjenja kretala u nepoznatom pravcu... U takvim okolnostima pitanje patologije finansijsk
og razmišljanja dobija na svom značaju, pogotovo ako se zna da papirna novčanica više vredi od
časti koja joj pripada....
Jesu li finansijski izveštaji objektivno i istinito prezentovani?
U sekvencama privrednih tema ova pitanja ostaju večito aktuelna, jer dilema stvaranja
materijalnog blagostanja uvek izaziva veliku pažnju. Medutim takav odnos snaga treba postaviti
realno, jer se postavlja objektivno pitanje znanja, stručnosti i sposobnosti da se stvara materijalna
vrednost sa jedne strane, odnosno smemog delovanja sa ciljem privlačenja vrednosti na osnovu
nameštenih brojeva i datuma... Pitanje da li su finansijski izveštaji objektivno i istinito prezcntovani
menadžmentu, reviziji, potencijalnim poslovnim partnerima, poreskim organima i sl. predstavlja
dilemu na koju realno treba obratiti veliku pažnju. U takvim okolnostima utvrditi realno stanje
imovine, obaveza, potraživanja i kapitala preduzeća predstavlja organizovani proces prikupljanja
informacija na osnovu kojih se proceduralnim tehnikama moraju potvrditi ili osporiti obelodanjene
fmansijske informacije. Kao prilog ovakvom pozicioniranju kontrole finansijskih izveštaja navodi se
stav definisan prema SAS 99 (Consideration of'Fraudln Financial Statement), po kojem nezavisna
revizorska struka ima odgovornost da planira i realizuje kontrolu finansijskih izveštaja sa ciljem da
prikupi dovoljan broj dokaznog materijala koji se odnosi na to da li su izveštaji objektivno i istinito
prezentovani, ili kao takvi imaju dozu sumnje u primenjeno nepošteno izveštavanje.
Javni značaj računovodstvene struke
Ovakvo razvijanje društvene odgovornosti ima za posledicu javni značaj stvaranja autoriteta koji
treba hrabro da stavi tačku na vrednost računovodstvene struke koja je uvek na udaru poverenja
domaće, ali i svetske javnosti. Profesionalne računovođe su ogledalo struja koje dopiru kako od
strane samog jezgra odluka koje se donose, tako i od strane novina i elektronskih medija koji su
uvek spremni na nove, sveže detalje iz oblasti fmansijskih zloupotreba koje potresaju vrednost
korporativnog upravljanja. Interes za ovakvim delovanjem pragmatičnih ličnosti koje svesno koriste
trenutak nepažnje izazvan je činjenicom da se dostigne trend koji znači uticaj na događaje, na
ljude i procese koji poput linije paraboličnog trenda kreiraju smisao naše humane misije u društvu.
Primeri koji se mogu videti u stranicama finansijske nauke imaju naglašen sadržaj koji pleni
svojom inventivnošću. Medutim, ono što brine sve one kojima je stalo do očuvanja časti i
poverenja struke, jeste činjenica da se u kršenju elementarnih zakonskih i podzakonskih normi,
međunarodnih standarda izveštavanja, pravilnika i uredbi koje regulišu oblast izveštavanja ide
veoma oštro, bez straha na posledice koje mogu nastati takvim delovanje. U sistemima gde
revizorska struka ima u svojim rukama ikonu fmansijskog prosvetiteljstva postavlja se praktično
pitanje: ,,A gde su revizori da vide sve propuste i skandale koji nastaju kao posledica ovakvih
devijantnih ambicija pojedinaca?".
Dva oblika prevare u finasijskom izveštavanju
Neophodno je istaći da je prevara definisana kao nameran propust u finansijskom izveštaju. Može
biti prikazana u dva osnovna oblika.

2. Prvi oblik predstavlja neadekvatno iskazivanje imovine kojom preduzeće raspolaže, kao i druga
strana koja se odnosi na iskazivanje fiktivnog (letećeg) prihoda u poslovnim knjigama, a koji realno
ne postoji. Kao primer možemo navesti napomenu obelodanjenu u finansijskim izveštajima
wwv.world.com da je kompanija kapitalizovala imovinu vrednosti od nekoliko milijardi dolara, a
koje, zapravo, predstavljaju čist rashod tekućeg perioda. Ovakva vrsta propusta u tolikom iznosi
predstavlja računovodstveni šok koji nema opravdanje. U takvim okolnostima nameće se
jednostavno pitanje gde su testovi, kontrole, procedure kojima se služe revizori kako bi utvrdili
ovakve negativne efekte poslovanja kompanija (izvor: Fraudulent Financial reportingiypes offraud,
pg. 314 Auditing and Assurance Service, an intergrated approach, eleventh edition...
Arens,Elder,Beasley). Međunarodna pravila su pretrpela značajne izmene koje se mogu videti u
donetom Sarbanes-Oxley Actu od strane američkog Congressa, kao i niza pratećih zakonskih
normi kako bi se uspostavila jedinstvena metodologija u utvrdivanju rizika od posledica finansijskih
prevara koje mogu nastati. Osnovna ideja koja se nameće ovim dokumentom jeste stvaranje
odgovornosti revizora u identifikovanju mogućih rizika koji mogu nastati od posledica propusta u
sprovedenim kontrolama i procedurama.
Statistika koja je sprovedena u jakom ritmu
nesumljivo ukazuje na zajednički problem
kojem treba globalno pristupiti.
Istraživanjima na ovu temu, realizovanim
od strane Committee of Sponsoring
Organisation of the Treadway Commission
(COSO), utvrdeno je da su se u 50%
registrovanih slučajeva na američkom
kontinentu u periodu od 1987. do 1997.
godine prevare odnosile upravo na
nepošteno iskazivanje ostvarenih prihoda
po osnovu transakcija koje se nisu odvile i
koje nemaju računovodstvenu
dokumentaciju kojom bi se proknjižene
transakcije opravdale.
Sledeće mesto zauzimaju prevare koje se odnose na iskazivanje imovine. Tu su glavne aktivnosti
precenjivanje postojeće imovine, knjiženje imovine koja nije u vlasništvu kompanije, imovine koja
ne postoji ili imovine koja se kapitalizuje, a koja prema svojim svojstvima predstavlja rashode
perioda. Analizom je utvrdeno da 18% registrovanih slučajeva prevara zauzimaju pozicije troškova
i obaveza. Ono što je istom analizom obuhvaćeno jeste položaj lica u kompanijama koje su
sprovele takve transakcije. U 83% slučajeva realizacija ovih operacija uradena je od strane
rukovodioca i lica koja imaju direktan pristup informacijama i bazama podataka (Chief executice
officer CEO, Chieffinandla officer CFO). U razvijenim ekonomijama ovakva delovanja imaju za cilj
da se putem finansijskih izveštaja koji su frizirani, kompanije koje se kotiraju na nacionalnim ili
svetskim berzama okarakterišu kao snažne i sposobne da napreduju i na taj način špekulišu
cenama istih na berzama. Motiv za ovakvo delovanje je materijalna strana hartija od vrednosti,
naročito u slučajevima kada osobe koje počine finansijski zločin imaju u svom ličnom portfoliju
hartija od vrednosti značajno učešće kompanije. Analizom je dat komentar prema kojem članovi
upravnog odbora kompanija mogu imati i do 30% učešća u vlasništvu koje se kotira na berzi (Izvor
analize: Adoptedfrom Fraudulent Financial Reporting in 1987-1997, An Analysis of US Public
Companies, Committee of Sponsoring Organisations ofthe Treadway Commission, New York,
1999).
Veštačkom oplodnjom vrednosti akcija na berzi moguće je stvaranje značajnih sredstva koja se
mogu lako pretvoriti u veoma luksuznu finalnu potrošnju. Ulog je velik, kao i rizik koji ga prati, ali
ono što na raskrsnici svih naših motiva stoji kao pečat sudbine jeste pravo izbora stranice koju će
svako od nas okrenuti samojednom.
Izvor: „E-magazin“