2. Школско учење је посебна врста учења која се
од свакодневног учења разликује по
интезитету мотивисаности за учење
Ученик мора да обезбеди знање иако у школи
не бира сам школске предмете и садржаје
учења, не одређује темпо учења, не бира
своје школске другове са којима иде у
одељење, не бира наставнике ни родитеље за
сарадњу
Истраживања говоре да је од великог значаја
наставниково препознавање и поштовање
мотивационих карактеристика ученика
3. Посебна врста мотивације, коју ученик својим
понашањем испољава у процесу школског
учења
Мотивација је психички процес и има своје
елементе (интереси, атрибуције, селф-
концепт, циљеви, вредности, спољашњи
подстицаји) који стварају енергију за процес
учења, тако што га активирају а потом га
усмеравају ка циљу учења
Мотивациони елементи:
• Који покрећу на учење – мотивациони
покретачи (интересовања, циљеви)
• Који одржавају процес учења – мотивациони
појачивачи (селф-концеп и атрибуција)
4. Мотивација је у самом ученику, ченици се могу у
процесу подучавања мотивисати или демотивисати
Мотивациони подстицаји наставника су:
1. Дидактички мотивациони подстицаји
Организација окружења учења, методе учења,
дидактичи материјал...
2. Психолошки мотивациони подстицај
давање повратних информација у процесу учења о
учениковом учењу достигнућима
пружање подршке у учењу
усмерење и подршка у даљем будућем развоју
моделирање, наставник као узор и модел у
процесу учења
подстицајно партнерство школе и куће
У пракси обе врсте се стално преплићу и
истовремено спроводе
5. Ученици су различито мотивисани за учење
јер су код сваког ученика компоненте
мотивационог процеса повезане на
другачији начин по тзв. карактеристично
мотивационом узорку који одређује
понашање ученика у току учења
.
6. Врсте
мотивационих
узорака
карактеристике Смернице за
мотивисање
Компетитивни
ученици
Желе да буду
успешни, своје
успехе приписују
својим
способносттима,
заступљен код
ученика са високим
способностима
Обезбедити
такмичарске
ситуације, циљ је да
се такмиче сами са
собом
За учење активни
ученици
Уче јер их учење и
материја
интересују, знање је
за њих вредност и
желе да савладају
градиво. Суочавају
се са препрекама у
учењу. Заступљено
код ученика млађих
разреда.
Обезбедити
наставну подршку
при учењу, и
задатке који они
највише воле,
подстицати
вредности
достигнућа
7. За учење
несамосвесни
ученици
Уче јер се плаше
неуспеха у учењу
или казне, учењем
желе да избегну
кажњавање,свесни
су значаја и
вредности учења.
Немају осећај
надзора на
резултатима,
прилагођавају се
жељама социјаног
окружења, желе да
су прихваћени.
Организовати
активности за које
добијају повратне
информације о
њиховом учењу и
достигнућима
За учење пасивни
ученици
Уче јер се плаше
неуспеха у учењу или
казне, али не
испољавају жељу за
достигнућем у учењу,
не интересује их
материја. Заступљени
међу старијим
ученицима. Имају у
просеку ниске
способности за учење-
уче само неопходно
Омогућити безбедно
и подстицајно
окружење, јачати
селф-концепт
8. За учење
немотивисани
ученици
Немају ни
спољашњу ни
унутрашњу
мотивацију,
најмање од свих
уче тако да
разумеју оно што
уче, немају страх,
немају увид у своја
достигнућа, не
ангажују се...
У току подучавања
ученика полази се
од њихових
интересовања. На
основу њих се
прилагођавају
различите
активности у
учењу. Пожељно је
подстицати циљеве
учења који су
повезани осећајем
компететности
ученика.
