2. - Graniči se sa Portugalijom, Francuskom i Andorom.
- Izlazi na Sredozemno more i Atlanski okean, a takođe se
graniči i sa Evropskim delom Giblartara.
- U sastavu Španije se takođe nalaze dva arhipelaga:
Balearska ostrva i Kanarska ostrva, kao i Seuta i Melilja
(dve enklave u Africi) i Livija (enklava u Pirinejima u
Francuskoj).
- Nalazi se u umerenom klimatskom pojasu, između
43°47'24’’ severne i 36°00'40’’ južne geografske širine i
između 7°00'29’’ istočne i 5°36'40’’ zapadne geografske
dužine.
- Na jugu i istoku Španije preovladava sredozemna klima
sa temperaturama tokom godine 13-25°C, dugim i suvim
letima sa temperaturama do 48°C. Sredozemna Španija
ima najveći broj sunčanih dana u Evropi.
- Atlanska obala ima svežiju klimu sa temperaturama 8-
20 °C dok kontinentalna Španija ima karakteristike
mediteranske klime i temperature 3-23 °C, koje su
zimi čak i negativne.
- Kraljevina Španija je južnoevropska
država, smeštena na Pirinejskom
poluostrvu i nekoliko susednih
arhipelaga i enklava.
GEOGRAFIJA
3. ISTORIJA
- Prva pisana svedočanstva opisuju Španiju (Iberiju) kao zemlјu nastanjenu Iberima, Baskima i Keltima.
- Nakon velikih borbi dolazi pod vlast Rima. Tokom Srednjeg veka njom su zavladala germanska plemena da bi
nedugo zatim potpala pod vlast Mavara iz severne Afrike.
- Tokom viševekovne borbe mala hrišćanska kralјevstva sa severa uspela su da povrate vlast nad poluostrvom.
- Poslednje mavarsko kralјevstvo palo je iste godine kada je
Kolumbo stigao da Amerike. Tada je počelo da se stvara
globalno carstvo, a Španija je naredih vek i po bila vodeća
evropska i svetska sila.
- Brojni ratovi i drugi problemi vremenom su urušili njen
status. Napoleonova invazija je dovela do haosa u zemlji, i
podstakla pokrete za nezavisnost u španskim kolonijama.
- Neposredno pre Drugog svetskog rata Španiju je zadesio
krvavi građanski rat koji je na vlast doveo diktatorski
režim.
- Krajem sedamdesetih godina 20. veka dolazi do obnove
demokratije a nešto kasnije Španija se pridružuje
Evropskoj uniji, beležeći stabilan ekonomski razvoj i
kulturni preporod.
4. STATISTIKE
STANOVNIŠTVO:
- Od 44.708.964 ukupnog broja stanovnika Španije, 4.144.166 su stranci - 9,3 % od ukupnog stanovništva.
- Najbrojniji stranci u Španiji su Marokanci (536.012), zatim Ekvatorijanci (461.310), Rumuni (407.159) i Kolumbijci
(265.141). Od zemalјa Evropske unije, najbrojniji su Britanci (274.723) i Nemci (150.000), skoncentrisani uglavnom
na jugu i istoku Španije, konkretno, Alikante i Malaga.
JEZICI:
- Španski ili kastilјanski je zvanični jezik španske države.
- Ostali jezici koji se govore u Španiji su: Katalonski jezik - kooficijalni jezik autonomnih pokrajina Katalonije i
Valensiječ Baskijski jezik - kooficijalni jezik autonomne pokrajine Baskije, Galicijski jezik - kooficijalni jezik
autonomne pokrajine Galicija, Asturleonski i Aragonski jezik.
NAJVEĆI GRADOVI:
5. ŠPANSKA KORIDA
- Borba sa bikovima (na Španskom: ’corrida de toros’) je verovatno najduža i najpoznatija španska tradicija. Pored
Španije, ovo je popularan vid zabave i u Portugaliji, južnoj Francuskoj kao i u nekim zemalja Južne Amerike (Meksiko,
Kolombia, Ekvuador, Venecuela i Peru).
- Koreni ove tradicije koja, iako veoma okrutna,
vekovima inspiriše umetnike i ne gubi
popularnost, potiču iz daleke 711. godine, kada
je, kao deo proslava krunisanja kralja Alfonsa
VIII, organizovana prva borba.
6. ŠPANSKA KORIDA
- U 17. veku su sirom Španije počele da se organizuju kao zamena za viteške turnire za koje su viši staleži izgubili
interesovanje.
- U početku su se ove borbe odigravale na ulici i u njima su učestvovali mnogi plemići ali zbog velike smrtnosti uskoro
su ih zamenili siromašni mladići, a borbe su počele da se organizuju u arenama.
7. ŠPANSKA KORIDA
- U 19.veku Španska vlada je započela kampanju promovisanja borbi sa bikovima, španske koride kao nacionalnog
simbola
8. ŠPANSKA KORIDA
- Zagovornici koride tvrde da je to posebna vrsta umetnosti. Ono što se dešava u areni, za mnoge je veličanstveni ples
smrti.
- Biti toreador u Španiji je stvar prestiža, a biti najbolji u tome znači biti nacionalni heroj.
- Mladići koji se odlučuju za ovu profesiju, još kao deca od 14 godina, vođeni su željom za slavom, priznanjem,
uzbuđenjem, ali i novcem.
- Neverovatan je podatak da nekoliko najboljih španskih toreadora za samo jedan nastup zarađuje i do 200.000 eura.
9. ŠPANSKA KORIDA
- U tradicionalnoj koridi tri toredosa ili matadora, koje u Francuskoj zovu i toreadori, se bore sa po dva od ukupno šest
bikova. Bikovi su stari najmanje 4 godine i teški oko 600 kg.
- Sezona koride u Španiji traje od marta do oktobra svake godine.
10. ŠPANSKA KORIDA
- Svaki matador ima šest „asistenata“: dva pikadora – na konjima, tri bandariljerosa sa zastavicama i slugu sa mačem
(španski: ’mozo de espada ’). Svi zajedno oni čine takozvani ’Cuadrilla’ tim.
- Po izlasku na teren, ceo tim
pozdravlja publiku praveći teatralno
krug po celoj areni.
11. ŠPANSKA KORIDA
- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:
1. U uvodnoj fazi asistenti izlaze sa svojim ogrtačima zlatne i magenta boje i izazivaju bika. Ovo daje
šansu glavnom matadoru da proceni agilnost, inteligenciju, opasnost, vid i snagu bika
12. ŠPANSKA KORIDA
- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:
2. Zatim pikadori ulaze na konjima koji imaju tapacirane i blindirane oklope i poveze preko očiju. Oni
izazivaju bika da uđe u borbu sa jednim od njih, u kojoj će mu zaroniti koplja u vrat i time ga razjariti,
ali i oslabiti njegovu snagu da bi nastup toreadora bio što graciozniji.
13. ŠPANSKA KORIDA
- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:
3. Sledeći nastupaju bandariljerosi. Oni takođe izazivaju bika na borbu, ali njihov
zadatak je da svoja dva ukrašena, bodljikava, drvena štapića nabiju biku u vrat i time
mu dodatno oduzmu snagu i energiju za glavnu bitku.
14. ŠPANSKA KORIDA
- Sama Borba se sastoji od nekoliko delova:
4. Zatim sledi finalni deo u kome matador pokazuje svoju hrabrost i moć da manipuliše tom ogromnom
životinjom u svom ličnom stilu.
- Sa mačem u jednoj ruci, matador koristi svoj
crveni ogrtač da privuče bika da kreće nebrojeno
puta na njega. Prilikom svakog prolaska bika
pored matadora publika viče „Olé“ i podržava
kontrolu matadora.
15. ŠPANSKA KORIDA
- Kada bik više nema dovoljno snage za dalju borbu, matador
bi se namestio dovoljno blizu i u pravom položaju da može
da mu zada smrtonosni udarac kroz zadnji deo vrata – pravo
u srce.
- Brzo ubijanje bika i pogađanje u srce sa jednim
ubodom publika nagrađuje sa ogromnim
aplauzima, zasipaju matadora cvećem i
poklonima.
16. ŠPANSKA KORIDA
- Najveća čast za matadora je UVO bika koga je upravo ubio.
- A često biku odseku i rep.
17. ŠPANSKA KORIDA
- Ipak ne završe se sve borbe sa bikovima dobro po matadore i njihove asistente, bilo je dosta borbi u kojima su
ljudi zadobijali teške povrede, mnogi i izgubili živote
18. ŠPANSKA KORIDA
- Protesti udruženja
za prava životinja
u Španiji 2012te
godine.
- Učesnici protesta
su svojim telima
ofarbanim lažnom
krvlju i crnom
farbom
simbolično ispisali
„STOP BORBI
BIKOVA“ dan pre
početka sezone
koride u Španiji.
19. ŠPANSKA KORIDA
- Učesnici protesta su
svojim telima ofarbanim
lažnom krvlju i crnom
farbom simbolično
napravili telo bika
probodenog u vrat.
20. ŠPANSKA KORIDA
- Simbolično obučeni kao bik i
probodeni ukrasnim štapićima
protestanti leže na ulicama u
Španiji.
21. ŠPANSKA KORIDA
- Oko stotinak aktivista pokreta
za borbu protiv ubijanja
životinja iz zabave 2013te
godine je pred sam početak
borbe u Sevilji upalu u arenu u
nadi da će sprečiti održavanje
borbi.
22. ŠPANSKA KORIDA
- I dok je jednima borba bikova najvažniji simbol Španske kulture, drugima je činjenica da se samo u Španiji
godišnje u oko 1700 borbi ubije i do 10.000 bikova, razlog zbog čega pokreti za zaštitu životinja širom sveta glasno
protestuju i bore se da se ovaj vid zabave zabrani.
- Prva Španska provincija koja je zvanično zabranila borbe bikova bila su Kanarska ostrva, 1991 godine, a zatim je to
uradila i Katalonija 2011.
- Najveća arena za borbe
bikova u Barseloni,
pretvorena je u
impozantan tržni centar.
