Uvod U Racunarstvo - Martin Jovanovic
•Als PPT, PDF herunterladen•
8 gefällt mir•7,868 views
Prvi deo gradiva iz predmeta Uvod u računarstvo na Elektronskom fakultetu u Nišu.
![Okvirni program predmeta ,[object Object],[object Object],[object Object],[object Object],[object Object],[object Object],[object Object],[object Object],Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku]()
Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Was ist angesagt?
Was ist angesagt? (20)
Andere mochten auch
Ähnlich wie Uvod U Racunarstvo - Martin Jovanovic
Ähnlich wie Uvod U Racunarstvo - Martin Jovanovic (20)
Uvod U Racunarstvo - Martin Jovanovic
- 1. Uvod u ra čunarstvo Dipl. ing. Martin Jovanović Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku Verzija 24.11.2004.
- 5. Brojni sistemi Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku oblast: 1 /6 potpada pod: PRVI KOLOKVIJUM
- 30. Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku Dekadna vrednost binarnog broja dobija se po formuli: (ovo je konkretizovana varijanta formule s prošlog slajda) Da bi izlaganje bilo jednostavnije, za početak se nećemo baviti razlomljenim delom binarnog broja, već samo celobrojnim binarnim brojevima. Dekadna brojna vrednost celobrojnog binarnog broja nalazi se po sledećoj formuli: U ovome je ra zlika! Sumiraju se pozicije počev od nulte, a ne ide se od (-m) -te pozicije kao u gornjoj, opštijoj, formuli.
- 51. Računarska aritmetika Aritmetičke operacije nad označenim binarnim brojevima Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku oblast: 2/6 potpada pod: PRVI KOLOKVIJUM
- 69. Predstavljanje podataka u računaru Elektronski fakultet u Nišu - Katedra za računarsku tehniku i informatiku oblast: 3/6 potpada pod: PRVI KOLOKVIJUM
Hinweis der Redaktion
- read without prejudice
- Razlog za ovakav redosled iznošenja gradiva (prvo primer iz zivota, ili uopste konkretan, pa onda izvodnjenje pravilnosti, odnosno ne sasvim linearno iznosenje cinjenica) : Ljudski mozak nije mašina, pa da prima podatke sekvencijalno ili u proizvoljnom redosledu sa podjednakom sposobnošću akvizicije tih podataka. Naprotiv, intenzitet akvizicije podataka od strane ljudskog uma je u direktnoj proporciji za subjektivnim osećanjem da su podaci koji trenutno ulaze zanimljivi . S druge strane osnovni način za pobuđivanje neurona je promena nadražaja (što se može objasniti teorijom o pragu relativne draži), te se iz toga može zaključiti da subjektivni osećaj zanimljivosti stoji u direktnoj proporciji sa promenljivošću nadražaja. Samim tim monotono, sekvencijalno izlaganje gradiva proizvodi sasvim suprotan efekat (subjektivno osećanje dosade ), što umanjuje kognitivne sposobnosti. Iz tog razloga smatram efikasnijim nelinearno izlaganje gradiva. Umesto linearnosti predlažem lateralnost, odnosno bočnu asocijativnost, kao metod povezivanja iznesenog gradiva sa realnim životom. U tom smislu smatram da je priču najefikasnije započeti činjenicama o tome kako računar radi, što u startu donosi opravdanje (a opravdanje je itekako potrebno, pogotovu ovom fakultetu) zašto student uopšte sluša ovo gradivo. Opravdanje treba shvatiti u smislu: povezivanje iznesenog gradiva sa realnošću i ukazivanje na njegovu upotrebnu vrednost. Martin Jovanović, dipl. ing. as. prip. 28.09.2004. Niš
- Mislim da na vežbama nije potrebno pričati o tome kako radi kompjuter (kako pušta adresu podatka na adresnu magistralu, kako se RAM kola odazivaju i na magistralu podataka spuštaju svoju vrednost, kako tu vrednost apsorbuje registar procesora, kako ALU uzima iz registra... pa priče o cashe-u, pa politike osvežavanja cashe-a... Ako se to radi već na predavanjima, onda bi na vežbama trebalo raditi neki praktičan primer iz funkcionisanja računara, a to je preambiciozno za ovaj predmet. Neka dobiju ilustraciju, da steknu opštu sliku, a NE ZAMARATI IH DETALJIMA iz te oblasti (a detalje je neophodno savladati da bi se rešio konkretan zadatak - tu se mora dati i neki mini skup instrukcija, pa načini adresiranja, ma komplikacija do 101 i nazad). Bottom line: ako se tako dogovorimo, mogu da napravim par slajdova koji bi ilustrovali kako radi kompjuter unutra (uprošćeno, odnosno na visokom nivou apstrakcije detalja), koji bi bio elemenat predavanja (ne nužno pušten na projektoru, ali objavljen na odgovarajućem sajtu).
- Komentar uz slajd (uz "sistem za obradu (podataka)"): Ovaj sistem se sastoji, opet po gruboj podeli, od procesora i memorije, koji se takođe dalje dele po odgovarajućoj hijerarhiji. Sve ove podele namerno su izostavljene kako detalji ne bi ometali generalnu ideju izlaganja.
- 31.10.2004. Na ovom slajdu su ispravljene uo čene greške.
- Da li je u redu ili nije u redu što objašnjavam postupak "ručnog" deljenja u dekadnom sistemu koji bi svi trebali da znaju? Ja mislim da je u redu, evo zašto. Ko zna neka preskoči. Slajd se preskače vrlo jednostavno. Memorijski utrošak za taj jedan slajd je minoran. Dakle slajd "hleba ne traži". S druge strane ako nekom u sekundi "stane mozak" ("kako se beše deli"), jer to je najređe korišćena operacija i većina srednjoškolaca to radi digitronom u onim retkim situacijama kada im treba (jer se matematika posle osnovne šlole mahom radi u opštim brojevima), da bi se podsetio algoritma deljenja na papiru student mora da preturi brdo literature (pošto je to, iako najbanalnija, u literaturi vrlo retko prisutrna stvar), ili da zove nekog za pomoć i da ga pritom možda bude i sramota. Ne vidim zašto bi takav student (a mislim da pojava nije retka) morao da gubi vreme na sve to, kada se podsećanje može izvršiti za par minuta uz pomoć jednog jedinog slajda. Ovim slajdom ispoštovao sam svoja dva osnovna principa podučavanja: autonomnost materije (sve spoljašnje reference kod kojih je to moguće treba ukratko izneti u okviru kursa, kako bi čitalac imao kompletno gradivo i ne bi gubio vreme na bočnu literaturu već išao pravo kroz kurs), i kontrolisanu redundantnost materije (koju je lako preskočiti, koja nije obavezna, koja je tesno vezana sa materijom, a koja dopunjuje kurs i uliva sigurnost u sopstveno znanje polazniku).
- 24.11.2004. Uočena sledeća greska: pozicije su stavljene da idu od 1 do 7, a u pasusu ispod tabele je rečeno da se na osnovu pozicije binarne cifre računa vrednost broja. Time je došlo do mešanja pojmova pozicije i težine (oni mogu ali NE MORAJU da budu sinonimi, recimo u tabeli NISU). Dodao sam novu vrstu tabele sa TEŽINAMA, i ispravio sam donji pasus, tako da su sada u koherenciji. Hvala Milici Veljković na izveštaju o grešci.
- 31.10.2004. Na ovom slajdu su ispravljene uočene greške: U zadnjem redu deljenja pisalo je 2:1 a treba 1:2. Rešeno. "Strip baloni" su se preklapali, tako da slajd ne bi bio čitljiv kada se odštampa. Rešeno. 22.11.2004. Zahvaljujuci pomoci studenata, ispravljena je i greska pri dnu slajda, koju jednostavno nisam uspeo da vidim. Za to i postoje recenzenti, jer kada autor sam čita svoj rad, vrlo mu je teško da uoči greške jer sve vreme zna šta je hteo da kaže, i to uvek liči na to. MOLBA SVIMA KOJI ČITAJU OVO: ČIM UOČITE NEKU GREŠKU ODMAH MI ŠALJITE MEJL NA martin @elfak.ni.ac.yu, NE ČEKAJTE ZADNJI TRENUTAK DA MI PRIJAVITE GREŠKE!!!!!
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- 24.11.2004. Dodata naznaka gde stoji zarez (tirkizna strelica pri dnu). 02.11.2004. Slajd dodat.
- 02.11.2004. Slajd dodat. 24.11.2004. Dodata zelena strelica da indicira da tu mora uvek da bude nula. Dodata i stavka o upisivanju jedinica prilikom množenja, prva stavka ispod tablice. Zahvaljujem Milici Veljković na korisnim sugestijama.
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- 24.11.2004. Ispravka: u binarnom broju falila jedna nula (i tada je umesto 67, celi deo vredeo 35). Hvala Milici Veljkovic na saradnji. 02.11.2004. Ovaj slajd dodat u prezentaciju
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- Slajd dodat: 02.11.2004.
- kako mi se spava 24.11.2004. Izgleda da mi se stvarno mnogo spavalo dok sam radio ovaj slajd, čim mi se potkrala tako banalna greškica: pisalo je m=7, a n=4, a treba obrnuto. Zahvaljujem Milici Veljković što mi je ukazala na ovu grešku.
- problem je što kad jednom sednem da radim nešto više ne umem da ustanem
- NE ČAČKAJ ANIMACIJU NA OVOM SLAJDU, MNOGO JE OSETLJIVA!!! Ne mrdaj text boxove, zapravo ne diraj ništa!!! ISPRAVKA (18.12.2008.) – u desnom boxu je pisalo Xnk+Ynk, a treba pk. Prijavljeno od strane studenta. Hvala!