SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 5
Који волим
MОШОРИН
 Историја[уреди]
 Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти
(16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од
1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у
оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849.
године било је део Српске Војводине, а после тога је поново
део војне границе, све до 1873. године, када постаје део
Бачко-бодрошке жупаније.
 Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца (касније названог Краљевина Југославија).
Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке
жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а
између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.
 Село је 1941. године окупирано од стране мађарских
фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године
фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену,
44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и
1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису,
а други део закопан у четири масовне гробнице.
 Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове
Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је
Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године
део државне заједнице Србија и Црна Гора.
Географија
 Mošorin se nalazi na
severnoj strani Titelskog
brega, na plavini dugoj četiri
i širokoj kilometar i po.
Udaljen je od Tise oko 5
kilometara, od čijih voda ga
ptiti odbrambeni nasip. Od
sela do podunavskog (Novi
Sad – Titel) i potiskog puta
vodi šest kilometara dugačak
put prema Šajkašu. I
železnička pruga je na istoj
udaljenosti. Ako se imaju u
vidu saobraćajne veze, onda
Mošorin nema dobar položaj,
kao što se ne može govoriti
ni o dobrom položaju na reci.
Познате личности
 Познате личности из Мошорина[уреди]
 Андреја Бањац, посланик на Мајској скупштини.
 Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и
један од најзначајнијих и најутицајнијих српских
политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века
 Георги Милетић (1837-?) (буг. Георги Милетич), бугарски
учитељ и књижевник, брат Светозара Милетића и отац
Љубомира Милетића.
 Светозар Милетић (1826—1901), политички вођа Срба у
Војводини.
 Василије Поповић (1827—1905), парох мошорински
 Арон Малетин, (1802-1861), адвокат и добротвор.
 Исидора Секулић (1877—1958), позната српска
књижевница, академик.
 Душан Каназир (1921—2009), биолог, академик и
председник САНУ 1981-1994.
 Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука,
интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник,
књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду, а део
детињства је провео у Мошорину, одакле му је родом био
отац Рада.
 Илија Коларић, сликар.
 Светозар Т. Влашкалић, свештеник.
 Илија Марковић (1842—1929), учитељ.
 Радослав Марковић, (1865-1948), протојереј-ставрофор,
апостол српског задругарства, писац.
 Душан Марковић,(1874-1935), протојереј, познати
национални радник, народни посланик.
 Чеда М. Еремић,(1891-1942), свештеномученик.
 Георгије В. Живанов,(1897-1942), свештеномученик.
 Боривоје-Бора Куруцић, (1904-1964), композитор.
Дукатар
 о 5км од Мошорина,
подно Тителског брега
(или Мошоринског, како
га овде зову) на обали
реке Тисе, у приобаљу
пошљунчаном лесним
луткама, налази се
викенд насеље Дукатар
привлачно многим
излетницима и
риболовцима.

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Dušan Novakov
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.годинеMilan Milanović
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godineŠule Malićević
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуMilan Jovanović
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаDragana Misic
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуMilan Jovanović
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.годинеŠule Malićević
 

Was ist angesagt? (20)

Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
Srbija na putu ka nezavisnosti 1868 1878.
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
 
шајкаш
шајкашшајкаш
шајкаш
 
Milan obrenovic
Milan obrenovicMilan obrenovic
Milan obrenovic
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновић
 
инђија
инђијаинђија
инђија
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
Aleksa Santic
Aleksa SanticAleksa Santic
Aleksa Santic
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. веку
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу никола
 
Obrenovici
ObrenoviciObrenovici
Obrenovici
 
Aleksa Šantić
Aleksa ŠantićAleksa Šantić
Aleksa Šantić
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. веку
 
Srbija 1878 1903
Srbija 1878 1903Srbija 1878 1903
Srbija 1878 1903
 
србија 1878 1903
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903
 
Корени и цветови
Корени и цветовиКорени и цветови
Корени и цветови
 
Aleksa Šantić
Aleksa ŠantićAleksa Šantić
Aleksa Šantić
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
 
Aleksa Šantić
Aleksa ŠantićAleksa Šantić
Aleksa Šantić
 
Aleksa Šantić
Aleksa ŠantićAleksa Šantić
Aleksa Šantić
 

Ähnlich wie Mошорин

На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединства
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваНа дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединства
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваKHE3
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanjaSeobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanjaOlgica Lukač
 
Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Dejan Živanović
 
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpske
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpskeJovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpske
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpskeAnonymousTV19Q8m
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuSuzana Miljković
 
Loznica
LoznicaLoznica
LoznicaGucevo
 
с о к о б а њ а
с о к о б а њ ас о к о б а њ а
с о к о б а њ аVioleta Ilić
 
с о к о б а њ а
с о к о б а њ ас о к о б а њ а
с о к о б а њ аvladalidija
 
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-huljaNermino Karadža
 
Fratri i ustase_kolju
Fratri i ustase_koljuFratri i ustase_kolju
Fratri i ustase_koljumarokanac
 
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docx
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docxСветозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docx
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docxmilanistorija
 
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnost
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnostStvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnost
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnostseminarskidiplomski3
 

Ähnlich wie Mошорин (20)

Jovan dučić
Jovan dučićJovan dučić
Jovan dučić
 
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединства
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваНа дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединства
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединства
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
Biografija Branislava Nušića
Biografija Branislava NušićaBiografija Branislava Nušića
Biografija Branislava Nušića
 
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanjaSeobe Srba kao posledica turskih osvajanja
Seobe Srba kao posledica turskih osvajanja
 
Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867Шабачки Турци 1830 - 1867
Шабачки Турци 1830 - 1867
 
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpske
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpskeJovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpske
Jovan Dučić, elektronska izložba biblioteke Matice srpske
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
 
Јован Дучић
Јован ДучићЈован Дучић
Јован Дучић
 
Loznica
LoznicaLoznica
Loznica
 
с о к о б а њ а
с о к о б а њ ас о к о б а њ а
с о к о б а њ а
 
с о к о б а њ а
с о к о б а њ ас о к о б а њ а
с о к о б а њ а
 
Народи
НародиНароди
Народи
 
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja
17074029 vladimir-dimitrijevic-djerdj-soros-veliki-mestar-svih-hulja
 
Fratri i ustase_kolju
Fratri i ustase_koljuFratri i ustase_kolju
Fratri i ustase_kolju
 
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docx
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docxСветозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docx
Светозар Костић, архијерејски намесник среза Јабланичког (1925–1949).docx
 
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnost
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnostStvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnost
Stvaralastvo za decu branislava nusica knjizevnost
 
Miloš Crnjanski
Miloš CrnjanskiMiloš Crnjanski
Miloš Crnjanski
 
Ada
AdaAda
Ada
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 

Mошорин

  • 2.  Историја[уреди]  Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти (16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од 1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849. године било је део Српске Војводине, а после тога је поново део војне границе, све до 1873. године, када постаје део Бачко-бодрошке жупаније.  Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија). Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.  Село је 1941. године окупирано од стране мађарских фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену, 44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и 1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису, а други део закопан у четири масовне гробнице.  Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године део државне заједнице Србија и Црна Гора.
  • 3. Географија  Mošorin se nalazi na severnoj strani Titelskog brega, na plavini dugoj četiri i širokoj kilometar i po. Udaljen je od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga ptiti odbrambeni nasip. Od sela do podunavskog (Novi Sad – Titel) i potiskog puta vodi šest kilometara dugačak put prema Šajkašu. I železnička pruga je na istoj udaljenosti. Ako se imaju u vidu saobraćajne veze, onda Mošorin nema dobar položaj, kao što se ne može govoriti ni o dobrom položaju na reci.
  • 4. Познате личности  Познате личности из Мошорина[уреди]  Андреја Бањац, посланик на Мајској скупштини.  Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века  Георги Милетић (1837-?) (буг. Георги Милетич), бугарски учитељ и књижевник, брат Светозара Милетића и отац Љубомира Милетића.  Светозар Милетић (1826—1901), политички вођа Срба у Војводини.  Василије Поповић (1827—1905), парох мошорински  Арон Малетин, (1802-1861), адвокат и добротвор.  Исидора Секулић (1877—1958), позната српска књижевница, академик.  Душан Каназир (1921—2009), биолог, академик и председник САНУ 1981-1994.  Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука, интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник, књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду, а део детињства је провео у Мошорину, одакле му је родом био отац Рада.  Илија Коларић, сликар.  Светозар Т. Влашкалић, свештеник.  Илија Марковић (1842—1929), учитељ.  Радослав Марковић, (1865-1948), протојереј-ставрофор, апостол српског задругарства, писац.  Душан Марковић,(1874-1935), протојереј, познати национални радник, народни посланик.  Чеда М. Еремић,(1891-1942), свештеномученик.  Георгије В. Живанов,(1897-1942), свештеномученик.  Боривоје-Бора Куруцић, (1904-1964), композитор.
  • 5. Дукатар  о 5км од Мошорина, подно Тителског брега (или Мошоринског, како га овде зову) на обали реке Тисе, у приобаљу пошљунчаном лесним луткама, налази се викенд насеље Дукатар привлачно многим излетницима и риболовцима.