2. Историја[уреди]
Село се први пут помиње у 16. веку. За време турске власти
(16-17. век), Мошорин се помиње као српско насеље. Од
1699. године село се налази под хабзбуршком влашћу, у
оквиру хабзбуршке војне границе. Током 1848. и 1849.
године било је део Српске Војводине, а после тога је поново
део војне границе, све до 1873. године, када постаје део
Бачко-бодрошке жупаније.
Од 1918. године, село је део Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца (касније названог Краљевина Југославија).
Између 1918. и 1922. године, Мошорин је био део Бачке
жупаније, између 1922. и 1929. део Београдске области, а
између 1929. и 1941. део Дунавске бановине.
Село је 1941. године окупирано од стране мађарских
фашиста, а у злогласној рацији на Божић 1942. године
фашисти су убили 205 особа, од чега 94 мушкарца, 41 жену,
44 деце и 26 старих, по националности 170 Срба, 34 Рома и
1 Мађара. Део тела убијених бачен је у залеђену реку Тису,
а други део закопан у четири масовне гробнице.
Мошорин је ослобођен 1944. године, и од тада је део нове
Социјалистичке Југославије. Од 1992. године, део је
Савезне Републике Југославије, а од 2003. до 2006. године
део државне заједнице Србија и Црна Гора.
3. Географија
Mošorin se nalazi na
severnoj strani Titelskog
brega, na plavini dugoj četiri
i širokoj kilometar i po.
Udaljen je od Tise oko 5
kilometara, od čijih voda ga
ptiti odbrambeni nasip. Od
sela do podunavskog (Novi
Sad – Titel) i potiskog puta
vodi šest kilometara dugačak
put prema Šajkašu. I
železnička pruga je na istoj
udaljenosti. Ako se imaju u
vidu saobraćajne veze, onda
Mošorin nema dobar položaj,
kao što se ne može govoriti
ni o dobrom položaju na reci.
4. Познате личности
Познате личности из Мошорина[уреди]
Андреја Бањац, посланик на Мајској скупштини.
Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и
један од најзначајнијих и најутицајнијих српских
политичара у Аустро — Угарској друге половине XIX века
Георги Милетић (1837-?) (буг. Георги Милетич), бугарски
учитељ и књижевник, брат Светозара Милетића и отац
Љубомира Милетића.
Светозар Милетић (1826—1901), политички вођа Срба у
Војводини.
Василије Поповић (1827—1905), парох мошорински
Арон Малетин, (1802-1861), адвокат и добротвор.
Исидора Секулић (1877—1958), позната српска
књижевница, академик.
Душан Каназир (1921—2009), биолог, академик и
председник САНУ 1981-1994.
Младен Дражетин (1951—2015), доктор друштвених наука,
интелектуалац, економиста, позоришни стваралац, песник,
књижевник и филозоф. Рођен је и умро у Новом Саду, а део
детињства је провео у Мошорину, одакле му је родом био
отац Рада.
Илија Коларић, сликар.
Светозар Т. Влашкалић, свештеник.
Илија Марковић (1842—1929), учитељ.
Радослав Марковић, (1865-1948), протојереј-ставрофор,
апостол српског задругарства, писац.
Душан Марковић,(1874-1935), протојереј, познати
национални радник, народни посланик.
Чеда М. Еремић,(1891-1942), свештеномученик.
Георгије В. Живанов,(1897-1942), свештеномученик.
Боривоје-Бора Куруцић, (1904-1964), композитор.
5. Дукатар
о 5км од Мошорина,
подно Тителског брега
(или Мошоринског, како
га овде зову) на обали
реке Тисе, у приобаљу
пошљунчаном лесним
луткама, налази се
викенд насеље Дукатар
привлачно многим
излетницима и
риболовцима.