4. Biografski podaci
• 1841 - rodio se 31. januara, "na Tri jerarha, u ponoći", u Kovilju, u Bačkoj, od oca
Petra, graničarskog podoficira, i matere Hristine, iz ugledne trgovačke kuće
Jovanovića.
• 1851 - otac ga, posle završene osnovne škole u Kovilju, odvodi u pančevačku
nemačku realku, gde svršava dva razreda.
• 1852 - u jesen upisuje se u III razred novosadske gimnazije, gde mu je nastanik
JovanÐorđević.
• 1855 - u jesen odlazi u Budim, gde svršava nemačku višu gimnaziju i polaže maturu
1859, upisuje se na pravni fakultet u Pešti.
• 1863 - 30. decembra određuju se referenti za njegova Maksima Crnojevića,
podnesenog Matici srpskoj.
• 1864 - u leto organizuje u Novom Sadu proslavu tristagodišnjice Šekspira.
• 1866 - 15. maja polaže doktorat prava i postaje profesor na novosadskoj gimnaziji.
• 1867 - putuje na svetsku izložbu u Pariz, potom na sveslovensku etnografsku izložbu
u Moskvu; izabran za velikog beležnika novosadskog magistrata, u kojem će služiti
pet godina (do maja 1872).
• 1869 - putuje u Prag, na otvaranje češkog narodnog pozorišta; kratko vreme pritvoren
u Pešti, zbog tobožnjeg učešća u zaveri protiv kneza Mihaila.
• 1871 - septembra učestvuje na izradi ustava Društva za oslobođenje i ujedinjenje
srpsko; prvi boravak na Cetinju.
5. • 1872 - avgusta uhapšen u N. Sadu i proveo pet meseci u peštanskom istražnom
zatvoru, denunciran od političkih protivnika.
• 1873 - izabran za srpskog poslanika u peštanski Parlamenat, čiji je član do god.
1876.
• 1876 - pritvoren zbog optužbe da je vrbovao dobrovoljce za Srbiju.
• 1878 - sekretar Jovana Ristića na berlinskom kongresu.
• 1880 - marta stupa u službu Ministarstva inostranih poslova u Beogradu, postavljen
za sekretara srpskog poslanstva u Petrogradu, gde ostaje samo četiri meseca, vraća
se u Beograd.
• 1881 - oktobra preuzima uredništvo Srpske nezavisnosti, organa liberalne stranke, i
uređuje ga do oktobra 1883; po izbijanju timočke bune, prelazi u Zemun i zimu
provodi u Subotici, kod prijatelja.
• 1884 - na poziv kneza Nikole odlazi na Cetinje, gde ostaje do aprila 1891.
• 1891 - vraća se u zavičaj, živi u Novom Sadu i Krušedolu.
• 1895 - u jesen ženi se Julijanom Palanački, i od tada živi u Somboru.
• 1909 - 3. juna završava svoju poslednju pesmu Santa Maria della Salute.
• 1910 - u petak, 9. decembra ujutru, umire u jednom bečkom sanatorijumu; sahranjen
na somborskom groblju.
6. OBRAZOVANJE
Osnovnu školu je učio u mestu rođenja,
gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a
prava i doktorat prava na Peštanskom
univerzitetu. Službovanje je počeo kao
gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim
postaje advokat, veliki beležnik i predsednik
suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a
potom se, sve do smrti, isključivo bavi
književnošću, novinarstvom, politikom i javnim
nacionalnim poslovima.
7. Treći pesnik romantičarske omladinske trijade Laza
Kostić, nesumnjivo je najkontroverznija ličnost u
srpskoj poeziji, pisac od koga je književna kritika
napravila slučaj. Od svog pokolenja više slavljen
nego shvaćen, on je pod starost dočekao gotovo
sveopšte osporavanje pa i prezir u književnoj
javnosti. Tri najistaknutija srpska kritičara, Lj. Nedić,
B. Popović i J. Skerlić, različiti po pogledima i
metodu, bili su jedinstveni u poricanju ovog pesnika.
Punu književnu afirmaciju Kostić je doživeo tek
posle smrti. Moderni pesnici i kritičari posle prvog i,
naročito, drugog svetskog rata, u njemu su videli
svog duhovnog preteču, začetnika moderne srpske
poezije.
8. I u životu i u poeziji Kostić je stalno odstupao od svakodnevnog i
uobičajenog. Važio je kao primer bizarna, ekscentrična, razbarušena
romantičara koji u svemu što radi hoće da bude drukčiji od ostalih, izdvojen,
originalan. U tome su jedni videli genijalnost, a drugi šarlatanstvo. Međutim,
taj pesnički fantasta bio je najobrazovaniji među pesnicima romantičarskog
kruga i jedan od najučenijih naših ljudi 19.. Jedini helenofil među
romantičarima, on je bio i prvi šekspiroman među njima, pisac koji je najviše
doprineo Šekspirovu kulturu u srpskom romantizmu, naš najznačajniji
prevodilac engleskog dramatičara u 19. stoleću. Helenizam, Šekspir, srpska
narodna poezija – to su tri osnovne pretpostavke Kostićeva dela. U mladosti
je bio jedan od omladinskih prvaka, aktivan u svakodnevnom političkom
životu, poslanik na srpskim saborima i u peštanskom parlamentu, hapšen
zbog svoje političke aktivnosti, buntovnik, apologet srpstva. U poznim
godinama on doživljava transformaciju što podseća na onu koju je pre njega
doživeo J. Ignjatović: razočaran u nacionalne ideale svoje generacije, on se
odvaja od naprednog pokreta, svojih drugova i nekadašnjih saboraca i ulazi
u tabor klerikalaca i konzervativaca, što je, kao i kod Ignjatovića, bio jedan
od razloga njegove nepopularnosti i osporavanja u poslednjem periodu
života.
9. Kostić je svoje književno stvaranje počeo
u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i
drugih vrlo istaknutih pisaca. Pa ipak, za
nepunih deset godina stvaranja on je
odmah istaknut u red najvećih pesnika i
postao najpoznatiji predstavnik srpskog
romantizma. On je napisao oko 150 lirskih
i dvaestak epskih pesama, balada i
romansi;
10. Zanimljivosti
Laza Kostić je, kažu, oblačio belo odelo pre nego što bi seo da piše.
Stvaralački čin je morao biti svečan, slika je morala imati barokni ram.
Možda je to belo odelo analogon onom žutom prsluku Teofila Gotjea, kao
što je Lazin elitizam prizivao dendizam Bodlerov. Kako god da je, u velikim
očima malih palančana kostim pesnikov nalikovao je ludačkoj košulji koja,
po dosta proširenom mišljenju, ovom "bezumniku" najviše priliči. Zbilja nije
znao meru, nije voleo razboritost, ni zdravu pamet. Nije hteo da ide "za
utrenikom, za batom i vikom svetine", vazda je hodio svojim putem, ili
stranputicom.
Nema zagonetnijeg pisca u srpskoj književnosti; niko nije živeo u takvom
neskladu sa svojom okolinom niti u takvom skladu sa svojim delom. Sve što
je stvorio sazdano je od suprotnosti i protuslovlja, od paradoksa i
kalambura, igre reči i jarkih metafora, disparatih slika i blistavih poređenja,
mutnih refleksija i smelih ideja, od preoznačenih i izmišljenih reči, od radosti
i ogorčenja, od besa i besova, od neizlečive sete i dubokog osećanja
poraza, ovog zatočnika vremena prošlog zagledanog u vreme buduće.
11. PESME
SNOVE SNIVAM EJ,PUSTO MORE
Snove snivam, snujem snove, snujem
snove biserove, u snu zivim, u snu
disem, al' ne mogu sitne snove, ne Ej, pusto more! Ej, pusti vali!
mogu ih da napisem. Snove snivam, Ponosni beljci, srcani zdrali!
snove snujem, u slike bih da ih kujem, Vi mi svu moju radost preneste,
al' su sanci poletanci, ne mogu ih da I opet zato umorni neste!
prikujem srcu mome laganome. Al' Koji je od vas blazeni djoga
nasloni na te snove tvoje grudi Sto j' odn'o morem dragana moga?
biserove, dve ledene biser kapi: ta bi Il' nije jedan toliko sretan?
studen smrzla snove, sve te slike Pena vas bela sve poduzela,
sledila bi. Svi ste ga valjda trkom preneli;
Zato ste besni, konjici beli!
Al' da vas pustim na pleca gojna
Tugu kad draga izgubi vojna,
Taj teret ne bi preneti pregli,
Svi bi k'o janjci morem polegli,
Tuga bi moja u more pala -
Al' bi i mene sobom odzvala!
12. 1. Koje godine je rodjen Laza Kostic?
2. Gde je rodjen Laza Kostic?
3. Kojeg je velikog pisca Kostic citao I
prevodio?
4. Kojem knjizevnom pravcu u srpskoj
knjizevnosti pripada Laza Kostic?
5. Koja je Kosticeva najznacajnija I
najpoznatija pesma?
