SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo

Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova

•
•
Marija Nedeljkovic
Marija Nedeljkovic

Prevencija i tretman poremecaja ponasanja

Bildung
1 von 346
Downloaden Sie, um offline zu lesen
See discussions, stats, and author profiles for this publication at: http://www.researchgate.net/publication/233960100 Prevencija i tretman poremecaja ponasanja - FASPER zbornik radova DATASET · DECEMBER 2012 DOWNLOADS 3,577 VIEWS 574 3 AUTHORS, INCLUDING: Vesna Žunić-Pavlović University of Belgrade 18 PUBLICATIONS 1 CITATION SEE PROFILE Available from: Marina Kovacevic-Lepojevic Retrieved on: 18 June 2015
PREVENCIJA I TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA Izdavač: Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Izdavački centar Visokog Stevana 2, 11000 Beograd Za izdavača: Prof. dr Jasmina Kovačević Urednice: Prof. dr Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević Recenzenti: Prof. dr Jasmina Kovačević Dr Leposava Kron Prof. dr Dobrivoje Radovanović Lektura i korektura: Slađana Mirčevski Štampa: Čigoja štampa, Beograd Tiraž: 500 ISBN: 978-86-80113-96-8 Izdavanje knjige je finansijski podržalo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije Odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju usvojene su recenzije zbornika radova „Prevencija i tretman poremećaja ponašanja”, grupe autora.
PREVENCIJA I TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA Urednice Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Beograd, 2010.
AUTORI Dr Stanko Bejatović, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu Dr Snežana Soković, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu Dr Nenad Glumbić, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Zoran Ilić, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Aleksandar Jugović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Mitja Krajnčan, vanredni profesor, Pedagoški fakultet Univerziteta u Ljubljani Dr Danka Radulović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Edina Vejo, vanredni profesor, Islamski pedagoški fakultet Univerziteta u Zenici Dr Vesna Žunić-Pavlović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Irma Deljkić, docent, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Dr Branislava Popović-Ćitić, docent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabi- litaciju Univerziteta u Beogradu Mr Meliha Bijedić, asistent, Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet Univerziteta u Tuzli Mr Goran Jovanić, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Mr Marija Lučić-Ćatić, asistent, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i si- gurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Mr Danica Vasiljević-Prodanović, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Muharem Adilović, asistent, Islamski pedagoški fakultet Univerziteta u Zenici Marina Kovačević-Lepojević, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Leonora Mihailović, saradnik u nastavi, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu
Sadržaj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja Stanko Bejatović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Teorijske osnove razvojne prevencije poremećaja ponašanja Branislava Popović-Ćitić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Teorijski i praktični aspekti situacione prevencije Marina Kovačević-Lepojević, Vesna Žunić-Pavlović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Paradigmatski pristup prevenciji poremećaja u ponašanju i rizičnih ponašanja (sociopedagoški prilog) Edina Vejo, Muharem Adilović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Vaninstitucionalni tretman djece i omladine sa poremećajima u ponašanju Meliha Bjedić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Experimential pedagogy – an efficient method for children with behavioral difficulties Mitja Krajnčan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Analitičko-istraživački rad u socijalnoj zaštiti maloletnih prestupnika: značaj, iskustva i kontroverze Aleksandar Jugović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Zavodske vaspitne mere – mesto u sistemu krivičnih sankcija, osnovne karakteristike i problemi izvršenja Snežana Soković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Zaštitni nadzor uslovno osuđenih lica – alternativa koja obećava Zoran Ilić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Elektronski nadzor: kontrola i prevencija prestupništva Danica Vasiljević-Prodanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
6  Potrebe za tretmanom i njegova realizacija u penitensijarnim uslovima Goran Jovanić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Primena konstruktivističke terapije u forenzičkim uslovima Danka M. Radulović, Leonora Mihailović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Kriminalitet osoba sa Aspergerovim sindromom Nenad Glumbić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Unapređenje zaštite žrtava nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini Irma Deljkić, Marija Lučić-Ćatić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Predgovor Tematski zbornik pod naslovom Prevencija i tretman poremećaja po- našanja nastao je u okviru Programa Promocija i podsticanje istraživanja iz oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja Odeljenja za pre- venciju i tretman poremećaja ponašanja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, koji je odobrilo i finansijski podr- žalo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (Ugovor br. 451–03–02297/2009–02, od 31. marta 2010. godine). Osnovni cilj ovog programa jeste prezentacija novih naučnih dosti- gnuća iz oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja. Nastavnici i saradnici Odeljenja za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja Fakul- teta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kontinuirano se bave naučno- istraživačkim radom u ovoj oblasti. Posredstvom ovog tematskog zborni- ka, u prilici su da objave i prezentuju javnosti rezultate svog rada i time doprinesu popularizaciji savremenih naučnih saznanja među studentima, istraživačima i stručnjacima zaposlenim u praksi. Poseban kvalitet pred- stavlja multidisciplinarni pristup sagledavanju ove problematike, koji je obezbeđen učešćem stručnjaka različitih profila: specijalnih (socijalnih) pedagoga, socijalnih radnika, psihologa, pravnika i drugih. Pored toga, Program ima za cilj razvijanje saradnje sa naučnoistraživačkim radnici- ma koji su zaposleni u drugim visokoškolskim ustanovama, kod nas i u svetu. Smatramo da je objavljivanje zajedničkog zbornika radova dobar način da se međusobno povežemo, razmenimo ideje, unapredimo sarad- nju i planiramo buduće zajedničke naučnoistraživačke poduhvate. Tako, tematski zbornik sadrži radove kolega sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu, Edukacijsko-rehabilitacijskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i Islamskog pedagoškog fakulteta Univerziteta u Zenici. Kao što naslov i nagoveštava, zbornik Prevencija i tretman poreme- ćaja ponašanja, nudi sistematski prikaz različitih pristupa koji se prime- njuju u praksi i procenu njihove efektivnosti, na osnovu čega su izvedene smernice za budući razvoj nauke i prakse u ovoj oblasti. U njemu se nalazi 15 radova koji su organizovani oko tri ključne teme, a to su: – Prevencija poremećaja ponašanja, delinkvencije i kriminala,
8  – Tretman poremećaja ponašanja i – Redukovanje delinkvencije i kriminala. Tematski zbornik Prevencija i tretman poremećaja ponašanja pred- stavlja rezultat timskog rada 18 naučnoistraživačkih radnika. Stoga, že- limo da zahvalimo svim autorima na kvalitetnim radovima u kojima su obuhvatno, sistematski i jasno prezentovali dostignuća u užim oblastima svog naučnog interesovanja. Posebno zahvaljujemo recenzentima – dr Ja- smini Kovačević, dr Leposavi Kron i dr Dobrivoju Radovanoviću. Takođe, zahvaljujemo izdavaču, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na pomoći u objavljivanju ovog tematskog zbornika. Najveću zahvalnost dugujemo Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije koje je finansijski podržalo ceo program i time omogućilo da naši planovi po- stanu stvarnost. U Beogradu, avgust 2010. godine Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Apstrakt Rad je posvećen analizi različitih pristupa u prevenciji i tretmanu poreme- ćaja ponašanja. U prvom delu rada razmotreni su opisi, karakteristike i tipologije poremećaja ponašanja koje se sreću u savremenoj literaturi. Drugi deo rada posve- ćen je efektivnim pristupima u prevenciji poremećaja ponašanja duž kontinuuma koga čine univerzalna, selektivna i indikovana prevencija. Pored toga, prikazane su i osnovne postavke zakonske, socijalne i situacione prevencije prestupničkog ponašanja. Na kraju, pregledom literature ostvaren je uvid u savremena saznanja o uspešnim pristupima u tretmanu poremećaja ponašanja i redukovanju delin- kvencije i kriminala. Ključne reči: poremećaji ponašanja, delinkvencija, kriminal, prevencija, tre- tman POREMEĆAJI PONAŠANJA Nauka o prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja ima relativno dugu istoriju. Međutim, većina autora smatra da je presudan uticaj na ra- zvoj teorije, istraživanja i prakse u ovoj oblasti imalo uvođenje dijagno- stičke oznake poremećaji ponašanja u međunarodno priznate medicinske klasifikacije (ICD i DSM). U medicinskim klasifikacionim sistemima date su precizne definicije poremećaja ponašanja, njihova tipologija i kriteriju- mi za postavljanje ove dijagnoze. Na taj način poremećaji ponašanja iz- dvojeni su kao posebna dijagnostička kategorija, odnosno napravljena je razlika između poremećaja ponašanja i drugih fenomena s kojima su ranije bili svrstavani u istu grupu. Dijagnostička kategorija poremećaji ponašanja prvi put se pojavljuje u osmoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD-8) Svetske zdravstvene organizacije iz 1965. godine i drugoj ver- ziji Dijagnostičko-statističkog priručnika (DSM-2) Američkog udruženja
10 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević psihijatara, iz 1968. godine. U skladu sa novim saznanjima, menjali su se opisi i kriterijumi koji se odnose na ovu dijagnostičku kategoriju. Neke postavke u ICD su reorganizovane radi usklađivanja sa određenjima koja su data u DSM, mada su se izvesne razlike između ova dva klasifikaciona sistema zadržale do danas. U trenutno važećoj, desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bole- sti, povreda i uzroka smrti (ICD-10), poremećaji ponašanja svrstani su u dijagnostičku kategoriju pod nazivom poremećaji ponašanja i emocija sa početkom obično u detinjstvu i adolescenciji (Svetska zdravstvena organi- zacija, 1992). Osnovna karakteristika poremećaja ponašanja je ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog, agresivnog i izazivačkog pona- šanja, kao što su: preterane tuče ili zastrašivanja, surovost prema drugim ljudima ili životinjama, žestoka destruktivnost prema imovini, podmetanje požara, krađe, ponavljano laganje, izostajanje iz škole i bežanje od kuće, neobično česti i teški napadi besa, prkosno provokativno ponašanje i stalna neposlušnost. Ova dijagnostička kategorija obuhvata nekoliko tipova po- remećaja ponašanja, a to su: poremećaj ponašanja ograničen na porodičnu sredinu, nesocijalizovani poremećaj ponašanja, socijalizovani poremećaj ponašanja, poremećaj u vidu protivljenja i prkosa, drugi poremećaji pona- šanja i nespecifikovani poremećaji ponašanja. U četvrtoj verziji Dijagnostičko-statističkog priručnika (DSM-IV), koja se trenutno primenjuje, poremećaji ponašanja svrstani su u dijagno- stičku kategoriju pod nazivom deficit pažnje i disruptivni poremećaji pona- šanja (APA, 1994). Dijagnostička oznaka poremećaji ponašanja opisana je kao ponavljani i uporni obrasci ponašanja kojima se krše prava drugih i opšte, uzrastu prikladne socijalne norme i pravila, gde se ubrajaju: agresiv- no ponašanje prema ljudima ili životinjama, namerna destrukcija imovine, prevare ili krađe i ozbiljno kršenje pravila ponašanja. Ponuđene su dve tipologije poremećaja ponašanja, u odnosu na uzrast – tip koji se pretežno javlja u detinjstvu i tip koji se javlja u adolescenciji, kao i u odnosu na težinu poremećaja – laki, umereni i teški tip. U okviru ove dijagnostičke kategorije izdvojen je i оpoziciono-prkosni poremećaj, koga karakterišu dugotrajni obrasci negativnog, drskog i neprijateljskog ponašanja, ali bez ozbiljnijeg kršenja opšteprihvaćenih socijalnih normi. U literaturi o pre- venciji i tretmanu poremećaja ponašanja ove dve dijagnostičke oznake se, uglavnom, objedinjeno posmatraju. Prikazane klasifikacije postale su polazište brojnih istraživačkih stu- dija. Precizne oznake, definicije i tipologije omogućile su izradu instru-
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 11 menta za procenu, ispitivanje prevalencije i karakteristika poremećaja po- našanja, ali i kompariranje rezultata različitih studija, što je doprinelo una- pređivanju saznanja o etiologiji i fenomenologiji. Sa druge strane, mnogi istraživači su u svojim empirijskim proučavanjima nailazili na probleme prilikom primene opisa i kriterijuma koji su ponuđeni u okviru pomenutih dijagnostičkih kategorija. Posledično, pojavljuju se empirijski ili dimen- zionalni sistemi procene i klasifikacije u psihopatologiji, kao alternativa kategorijalnim sistemima koji se koriste u kliničkoj praksi (Achenbach, 1995). Osnovno polazište dimenzionalnih sistema jeste zasnivanje psiho- patoloških kategorija, njihovih granica i kriterijuma na rezultatima istra- živanja. U kategorijalnim sistemima, na osnovu unapred utvrđenih krite- rijuma, postavlja se dijagnoza, odnosno potvrđuje prisustvo poremećaja ponašanja. Zagovornici dimenzionalnih sistema smatraju da u realnosti ne postoje jasne granice između normativnog ponašanja i psihopatologije, pa poremećaji ponašanja predstavljaju ekstremne forme problema koji se uo- bičajeno javljaju, a ne neuobičajena stanja koja se suštinski razlikuju od normalnosti. Nadalje, dijagnostičke kategorije ne prepoznaju tendenciju ka udruženom pojavljivanju nekih poremećaja, već se svaki od njih zaseb- no posmatra. Za razliku od toga, dimenzionalni sistemi zasnovani su na empirijskim podacima o povezanosti pojedinih poremećaja, što omoguća- va izdvajanje obrazaca udruženih bihejvioralnih i emocionalnih problema, odnosno sindroma. Prema jednoj od najpoznatijih dimenzionalnih klasi- fikacija, poremećaji ponašanja deo su jedinstvenog spektra eksternalizo- vanih problema, gde se ubrajaju dva sindroma – ponašanje kojim se krše pravila i agresivno ponašanje (Achenbach, Rescorla, 2001). Neki autori smatraju da kategorijalni i dimenzionalni pristup nisu suštinski suprotstavljeni, već da odražavaju prirodan tok razvoja sazna- nja (Coie et al., 1993). Prvobitno nastali kategorijalni sistemi usmereni su ka identifikovanju osnovnih karakteristika po kojima se razlikuju dis- funkcionalni pojedinci, dok dimenzionalni sistemi predstavljaju rezultat detaljnijeg sagledavanja razvojnih procesa određenog poremećaja. Takvu povezanost potvrđuje evidentan uticaj rezultata empirijskih istraživanja na osavremenjivanje opisa i kriterijuma u kategorijalnim sistemima, što se posebno odnosi na DSM. U savremenoj literaturi postoje brojne definicije poremećaja pona- šanja, tako da se ne može govoriti o univerzalnom i opšteprihvaćenom određenju ovog pojma. Ipak, mogu se izdvojiti neki zajednički elementi. Poremećajima ponašanja označavaju se različite bihejvioralne manifesta-
12 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević cije koje povezuje nekonformizam ili nepoštovanje opšteprihvaćenih soci- jalnih normi, antisocijalnost u smislu ugrožavanja prava drugih i agresija, odnosno povređivanje, nanošenje štete ili neprijatnosti drugima. Spektar pojavnih oblika poremećaja ponašanja je veoma širok i kreće se od pr- kosnog ponašanja do fizičkog nasilja. Neki oblici poremećaja ponašanja predstavljaju kršenje zakonskih normi, odnosno mogu biti okarakteri- sani kao krivična dela i prekršaji ili delinkvencija. Važna karakteristika poremećaja ponašanja jeste repetitivnost, odnosno ponavljanje i relativna trajnost, na osnovu čega se razlikuju od usamljenih i situacionih epizoda koje mogu biti okarakterisane kao normativne razvojne krize. Poremećaji ponašanja dovode do brojnih negativnih posledica, uključujući porodično funkcionisanje, odnose sa vršnjacima, učenje i drugo. U mnogim sluča- jevima, simptomi poremećaja ponašanja pojavljuju se na predškolskom uzrastu, a stabilne manifestacije mogu se zapaziti tokom mlađeg školskog uzrasta. Rezultati brojnih istraživanja potvrđuju da kriminalno ponašanje u odraslom dobu podrazumeva ispoljavanje poremećaja ponašanja u mla- dosti, iako većina mladih sa antisocijalnim ponašanjem ne postaju antiso- cijalne odrasle osobe. Prema nekim istraživanjima, oko polovine dece sa poremećajima ponašanja postanu delinkventi u adolescenciji, a najmanje trećina maloletnih delinkvenata postanu odrasli prestupnici (Patterson, DeBaryshe, Ramsey, 1989). Poremećaji ponašanja često se javljaju udruženo sa drugim mental- nim poremećajima. Epidemiološke studije otkrivaju da oko 70% dece i omladine sa poremećajima ponašanja, uzrasta 7–13 godina, ispunjava kri- terijume za postavljanje još jedne dijagnoze (Kazdin, 1993). Na osnovu dosadašnjih istraživanja komorbiditeta poremećaja ponašanja, izvedena su sledeća zapažanja: poremećaji ponašanja počinju na ranijem uzrastu, teži su i uporniji ukoliko su udruženi sa ADHD; pojava anksioznih poremećaja u detinjstvu smanjuje rizik poremećaja ponašanja u adolescenciji, ali kod dece sa poremećajima ponašanja postoji veća verovatnoća pojave anksi- oznih poremećaja; kod mnogih adolescenata sa poremećajima ponašanja ispunjeni su kriterijumi za postavljanje dijagnoze depresivnih poremećaja i poremećaja emocija, ali ova veza nije do kraja objašnjena; postoje indi- cije da somatoformni poremećaji mogu biti prediktor poremećaja ponaša- nja kod devojaka; postoji recipročna veza između poremećaja ponašanja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u smislu da jedan poremećaj podstiče ispoljavanje drugog (Loeber et al., 2000). Rezultati brojnih istraživanja otkrivaju da su mentalni poremećaji učestaliji kod delinkvenata u odnosu
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 13 na opštu populaciju, što se posebno odnosi na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, depresivne poremećaje i poremećaje raspoloženja, anksiozne poremećaje, PTSP i ADHD (Tarolla et al., 2002). U radu Nenada Glum- bića izneta su interesantna zapažanja o kriminalnom ponašanju osoba sa Aspergerovim sindromom. Napredak naučnih saznanja imao je praktične implikacije u vidu ra- zvijanja široke mreže različitih institucija i profesionalnih usmerenja koji rade na prevenciji i tretmanu poremećajima ponašanja. Do danas, ova oblast zadržala je multidisciplinarni karakater, što podrazumeva multipla izvorišta i pravce razvoja. Doprinos ukupnom fondu znanja o efektivnim pristupima u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja ostvarili su nauč- nici i praktičari iz različitih oblasti, kao što su medicina, socijalna zaštita, obrazovanje, pravosuđe i drugo. Usled postojanja razvojnog kontinuuma poremećaji ponašanja–delinkvencija–kriminal, teško je napraviti oštru granicu u pogledu specifičnog usmerenja pojedinih intervencija i progra- ma, već ih je bolje posmatrati kao deo obuhvatne društvene reakcije na ove probleme. Trenutnu situaciju na svetskoj sceni karakteriše izuzetno interesova- nje naučne i stručne javnosti za proučavanje poremećaja ponašanja, delin- kvencije i kriminala. Nasuprot tome, u Srbiji su sasvim retka istraživanja epidemiološkog karaktera, a posebno empirijska proučavanja efektivnosti programa i intervencija koje se primenjuju u okvirima prevencije i tretma- na ovih fenomena. Iako se na osnovu strane literature mogu steći dobre polazne osnovne, to nije dovoljno. U budućnosti treba raditi na sistemat- skoj izgradnji naučnih saznanja koja će biti utemeljena na podacima koji su prikupljeni na našim prostorima. O problemima koji se sreću u oblasti analitičko-istraživačkog rada u socijalnoj zaštiti maloletnih prestupnika i mogućnostima za njihovo prevazilaženje govori se u radu Aleksandra Jugovića. PREVENCIJA POREMEĆAJA PONAŠANJA, DELINKVENCIJE I KRIMINALA Univerzalna, selektivna i indikovana prevencija U savremenoj medicini u upotrebi je klasifikacija preventivnih mera koju je predložio Gordon (1983), a prema kojoj se sva preventivna na- stojanja mogu razvrstati na univerzalna, selektivna i indikovana. Autor
14 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević je kritikovao tradicionalnu klasifikaciju Komisije za hronične bolesti iz 1957. godine, koja je prvobitno predviđala dve kategorije – primarnu i sekundarnu prevenciju, a kasnije je dodata i treća kategorija tzv. tercijarna prevencija. Primarna prevencija primenjuje se pre nastanka bolesti i ima za cilj redukovanje incidencije, cilj sekundarne prevencije je smanjenje prevalencije, što znači da se primenjuje nakon dijagnostikovanja bolesti, ali pre nego što ona izazove negativne posledice, dok se tercijarna odnosi na mere kojima se sprečavaju dalja oštećenja i onesposobljavanje usled bolesti. Osnovna zamerka upućena na račun ove klasifikacije odnosila se na njenu neusklađenost sa savremenim saznanjima o povezanosti različitih bio-psiho-socijalnih faktora sa negativnim zdravstvenim ishodima. Prema Gordonu, termin prevencija odnosi se isključivo na mere, akci- je i intervencije koje se primenjuju pre nastanka bolesti. Podela na univer- zalnu, selektivnu i indikovanu prevenciju izvršena je u odnosu na popula- cione grupe za koje se primena određenih intervencija smatra optimalnom. Mere univerzalne prevencije imaju najširu upotrebu i korisne su za svakog pojedinca. Primenjuju se na opštoj populaciji, obično bez profesionalne pomoći, a dobiti prevazilaze troškove i eventualne rizike. Selektivna pre- vencija obuhvata mere koje se primenjuju na rizične grupe, odnosno na podgrupe opšte populacije kod kojih postoji natprosečan rizik da obole od neke bolesti. Indikovana prevencija usmerena je ka pojedincima koji se, na osnovu identifikovanih rizičnih faktora, stanja i abnormalnosti, smatraju visokorizičnim u pogledu oboljevanja. Većina mera indikovane prevencije odgovara onome što se ranije nazivalo sekundarnom prevencijom, s tom razlikom da je indikovana prevencija rezervisana samo za pojedince kod kojih postoji velika verovatnoća oboljevanja, ali kod kojih nije dijagnosti- kovana bolest. Iako su obe prikazane klasifikacije prevencije pravljene za tzv. me- dicinske bolesti, savremeni autori smatraju da se Gordonov klasifikacioni sistem može primeniti i u oblasti prevencije mentalnih poremećaja, a time i poremećaja ponašanja (Mrazek, Haggerty, 1994). Primeri univerzalnih preventivnih intervencija koje su namenjene opštoj populaciji jesu unapre- đivanja prenatalne brige, sprečavanje bračnih problema i slično. Interven- cije selektivne prevencije usmerene su ka specifičnim rizičnim grupama koje su identifikovane na osnovu prisustva bioloških, psiholoških i socijal- nih faktora povezanih sa pojavom mentalnih poremećaja. U ovu kategoriju ubrajaju se intervencije kao što su kućne posete i predškolski programi za decu iz siromašnih zajednica. Indikovane preventivne intervencije prime-
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 15 njuju se ukoliko su otkriveni izvesni znaci, simptomi ili predispozicije koji upućuju na izvesnu disfunkcionalnost, ali nisu ispunjeni kriterijumi za po- stavljanje dijagnoze mentalnog poremećaja. Drugačije rečeno, indikovane intervencije (npr. unapređivanje interakcije roditelj–dete) primenjuju se u slučajevima kada su roditelji otkrili izvesne probleme u ponašanju kod de- teta, ali nije dijagnostikovan poremećaj ponašanja. Osnovni cilj univerzal- nih, selektivnih i indikovanih mera je tzv. apsolutna prevencija, odnosno redukovanje broja novih slučajeva, mada cilj može biti i odlaganje početka mentalnog poremećaja ili kratkoročna redukcija novih slučajeva. Pored toga, indikovana prevencija ima za cilj da redukuje progresiju od ranih simptoma ka dugotrajnim i teškim oblicima mentalnih poremećaja. Na osnovu opsežnog pregleda literature, Grinberg i saradnici izdvoji su 34 programa koji se primenjuju u prevenciji mentalnih poremećaja dece i omladine, a čiji su pozitivni efekti potvrđeni rezultatima rigoroznih eva- luacija (Greenberg, Domitrovich, Bumbarger, 2001). Svi izdvojeni pro- grami redukuju simptomatologiju povezanu sa mentalnim poremećajima, ali imaju i druge pozitivne efekte u širem smislu unapređivanja zdrav- lja. Univerzalni programi prevencije mentalnih poremećaja namenjeni su celokupnoj školskoj populaciji ili učenicima određenih razreda, odnosno specifičnim grupama koje su izdvojene prema kriterijumima koji nemaju veze sa rizikom mentalnih poremećaja. Izdvojeno je ukupno 14 efektivnih univerzalnih programa koji uspešno deluju na specifične simptome psi- hopatologije (agresija, anksiozni ili depresivni poremećaji) ili na poznate rizične faktore povezane sa psihopatologijom (impulsivnost, deficit kogni- tivnih veština ili antisocijalno ponašanje). Uspešni univerzalni programi klasifikovani su u četiri grupe, a to su: – programi prevencije nasilnog ponašanja, gde su svrstana dva škol- ska programa koja su specifično usmerena ka prevenciji ili reduko- vanju nasilja prevashodno putem unapređivanja pozitivne komuni- kacije i veština nenasilnog rešavanja konflikata i donošenja odluka (Second Step i Responding in Peaceful and Positive Ways); – programi unapređivanja socijalnih i kognitivnih veština sa če- tiri programa koja se primenjuju uglavnom u populaciji učenika osnovnih škola s ciljem razvijanja fundamentalnih kognitivnih ve- ština, socijalne i emocionalne kompetencije (Interpersonal Cogni- tive Problem-Solving, Promoting Alternative Thinking Strategies, Improving Social Awareness – Social Problem Solving i Positive Youth Development Program);
16 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević – programi orijentisani ka promeni školske sredine predstavljaju grupu od šest programa koji imaju za cilj redukovanje rizičnih i jačanje protektivnih faktora u socijalnom okruženju deteta (The School Transitional Environment Project, Child Development Project, Good Behavior Game, Bullying Prevention Program i dva izraelska programa prevencije internalizovanih problema i suicida); – multikomponentni programi fokusirani na različite rizične i pro- tektivne faktore koji deluju na nivou pojedinca, porodice, škole i vršnjačke grupe (Linking the Interests of Families and Teachers i Seattle Social Development Project). Osim univerzalnih programa, pomenuta grupa autora izdvojila je još 20 uspešnih selektivnih i indikovanih preventivnih programa, od čega se 10 programa primenjuje u prevenciji eksternalizovanih poremećaja (ADHD, opoziciono-prkosni poremećaj i poremećaj ponašanja). Programi se pri- menjuju kod dece i omladine sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem, a prema fokusu delovanja razvrstani su u tri grupe: – programi usmereni na dete, gde su svrstana četiri programa koja su osmišljena za agresivnu decu s ciljem redukovanja agresije i una- pređivanja socijalnih veština, mada se u neke programe uključuju i druga deca kako bi se obezbedili prosocijalni modeli, vežbanje novih veština u svakodnevnim situacijama i uspešno uključivanje u vršnjačku grupu (Anger Coping Program, Brainpower Program, Peer Coping Skills Training i Social Relations Program); – programi podrške odraslih sa samo jednim programom mentorskog tipa (Big Brother – Big Sister); – multikomponentni programi za decu i porodice koji su dugotraj- ni i usmereni na brojne individualne i sredinske rizične faktore, a sadrže intervencije za decu, roditelje i nastavnike (Adolescent Transitions Program, Montreal Prevention Experiment, First Steps Program, The Earlscourt Social Skills Group Program i Fast Track). Vaninstitucionalni programi prevencije smatraju se generalno uspeš- nijim u odnosu na programe koji podrazumevaju izmeštanje deteta iz po- rodice i upućivanje na neki vid institucionalnog tretmana. Iscrpan pregled evaluacija različitih vaninstitucionalnih programa sadržan je u radu Meli- he Bijedić.
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 17 Klasifikacija na univerzalne, selektivne i indikovane programe pri- menjuje se i na programe prevencije delinkventnog ponašanja. Ranije je pomenuto da postoji razlika između poremećaja ponašanja i delinkvencije, jer dijagnoza poremećaja ponašanja uključuje delinkventno ponašanje, ali i druge oblike negativnog ponašanja. Samim tim, postoji i razlika u razvr- stavanju programa prevencije poremećaja ponašanja i programa prevencije delinkvencije. Univerzalni programi prevencije delinkventnog ponašanja imaju za cilj redukovanje novih slučajeva delinkvencije u opštoj populaciji putem smanjenja verovatnoće delinkventnog ponašanja na starijem uzra- stu; selektivni programi namenjeni su grupama u riziku kod kojih postoje obrasci agresivnog i antisocijalnog ponašanja ili čak dijagnoza poremećaja ponašanja; indikovani programi namenjeni su pojedincima koji ispolja- vaju neke oblike delinkventnog ponašanja i imaju za cilj sprečavanje du- goročnih negativnih posledica, odnosno hroniciteta i pojave težih oblika delinkvencije (Tolan, Guerra, 1994). Pomenuti autori su u svojoj obuhvat- noj evaluacionoj studiji opisali uspešne programe koji se primenjuju na različitim nivoima preventivnog delovanja. Univerzalni programi prevencije delinkventnog ponašanja uglavnom su u funkciji unapređivanja resursa, kompetencija i veština čime se posti- že imunizacija na negativne uticaje, ali mogu biti usmereni i ka rizičnim faktorima koji su zajednički za celokupnu populaciju na koju se deluje. Neki programi deluju na pojedinačne rizične faktore ili se primenjuju u jednom setingu, dok se drugima deluje na više faktora u različitim dome- nima životnog funkcionisanja. U zavisnosti od uzrasta korisnika, uspešni programi grupisani su u sledeće kategorije: – programi za predškolski uzrast, gde se ubraja program podrške vi- sokorizičnim majkama (Yale Child Welfare Research Program), letnji program za decu iz siromašnih porodica (Head Start) i edu- kativni program za predškolce (Perry Preschool Project); – programi za mlađi osnovnoškolski uzrast, tačnije jedan program koji sadrži trening veština rešavanja socijalnih problema za decu, obučavanje nastavnika za rukovođenje odeljenjem i trening veština vođenje porodice za roditelje; – programi za stariji osnovnoškolski i srednjoškolski uzrast koji obu- hvataju programe unapređivanja socijalne kompetencije (Positive Youth Development Program), interpersonalnih odnosa i socijalne klime u školi, kao i unapređivanja socijalnih veština rekreativnim aktivnostima.
18 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Selektivni programi prevencije delinkventnog ponašanja osmišljeni su tako da deluju na specifične rizične faktore identifikovane kod dece i omladine kod koji postoji izvesna tendencija ka delinkvenciji. Izdvojeni efektivni programi selektivnog nivoa podeljeni su prema fokusu delovanja na tri grupe: – programi orijentisani ka pojedincu, kao što su lečenje emocionalnih trauma (Project CREST) i unapređivanje socijalnih i kognitivnih veština (Student Training Through Urban Strategies); – programi orijentisani ka interpersonalnim odnosima, gde se ubraja više različitih programa unapređivanja roditeljskih veština i poro- dičnih odnosa putem redukovanja koersivnog stila roditeljstva, po- boljšanja porodične organizacije i kohezije, te razvijanja pozitivnih odnosa porodice sa socijalnim okruženjem; – programi orijentisani ka neposrednoj socijalnoj sredini, obuhvataju, kao prvo, školske programe koji imaju za cilj unapređivanje znanja i veština stručnjaka zaposlenih u školi, unapređivanje motivacije učenika i pružanje mogućnosti za ostvarivanje uspeha, promenu školske klime u smislu odlučivanja, organizacije i načina rada i, kao drugo, programe koji imaju za cilj strukturalne promene u za- jednici u pravcu pružanja novih mogućnosti za mlade, promene sta- vova onih koji rade sa mladima i redukovanja negativnih uticaja. Indikovani programi namenjeni su deci i omladini kod kojih su otkri- veni teži oblici negativnih bihejvioralnih obrazaca ili delinkventno pona- šanje. S obzirom na to da su ovi pojedinci uglavnom uključeni u neki vid ambulantnog ili institucionalnog tretmana, opisani programi sprovode se u ustanovama za mentalno zdravlje ili ustanovama za tretman delinkvenata i to su: – programi orijentisani ka pojedincu, među kojima su najuspešniji oni koji sadrže mentorstvo, profesionalnu orijentaciju i osposoblja- vanje, modifikaciju ponašanja, promenu antisocijalnih stavova, tre- ning kognitivnih, socijalnih i bihejvioralnih veština; – programi orijentisani ka interpersonalnim odnosima, odnosno funk- cionalna porodična terapija i multisistemska terapija; – programi orijentisani ka neposrednoj socijalnoj sredini kojima se menjaju pojedini aspekti institucionalnog okruženja s ciljem pro- movisanja pozitivnog ponašanja i socijalne kompetencije (npr. Te- aching Family Model).
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 19 Može se zaključiti da su se programi koji sadrže trening socijalnih i kognitivnih veština i intervencije usmerene ka unapređivanju veština rodi- teljstva i porodičnih odnosa pokazali kao najefektivniji na univerzalnom, selektivnom i indikovanom nivou preventivnog delovanja. Takođe, uspeš- niji su multikomponentni i dugotrajniji programi. Edina Vejo i Muharem Adilović u svom radu razmatraju socijalno-pedagoški pristup konceptua- lizaciji poremećaja ponašanja koji se zasniva na kontinuumu univerzalne, selektivne i indikovane prevencije, s tim da autori ukazuju na važnost in- tervencija koje se primenjuju na mlađem uzrastu. Zakonska, socijalna i situaciona prevencija U kriminološkoj literaturi, proučavanje prevencije delinkvencije i kri- minala odavno je izašlo iz uskih okvira delovanja zakonskih normi i pri- hvaćen je sveobuhvatan pristup koji objedinjuje dostignuća različitih na- učnih disciplina i oblasti praktičnog delovanja. Radi sistematizacije sazna- nja o efektivnoj prevenciji prestupničkog ponašanja, raznovrsni programi i intervencije organizovni su u četiri osnovna strateška pristupa, a to su: sprovođenje zakona, razvojna prevencija, prevencija u zajednici i situacio- na prevencija, s tim da se razvojna prevencija i prevencija u zajednici često objedinjeno nazivaju socijalnom prevencijom (Torny, Farrington, 1995). Prema tradicionalnom viđenju, sprovođenje zakona ili zakonski pri- stup koji se svodi na hapšenje, procesuiranje i sankcionisanje ostvaruje preventivno delovanje posredstvom četiri osnovna mehanizma, a to su: 1) generalno odvraćanje, odnosno efekat koji se postiže upućivanjem gene- ralne pretnje krivičnim procesuiranjem svakom pojedincu ukoliko prekrši zakon; 2) specifično odvraćanje ili efekat koji se postiže na individualnom nivou kažnjavanjem prestupnika za izvršeno delo; 3) onesposobljavanje kao efekat koji proizlazi iz zadržavanja prestupnika pod strogim nadzo- rom tako da ne može da izvrši novo delo; 4) rehabilitacija, odnosno efekat koji se postiže korišćenjem perioda ograničavanja (zatvaranja) za primenu intervencija kao što su psihološko savetovanje, tretman bolesti zavisnosti, profesionalno osposobljavanje i opšte obrazovanje, kako bi se smanjila ve- rovatnoća da prestupnik nastavi da vrši dela u budućnosti (Moore, 1995). Na osnovu pomenutih mehanizama, može se napraviti razlika između in- direktnog i direktnog delovanja krivičnog zakonodavstva i sprovođenja zakona (Torny, Farrington, 1995). Indirektno delovanje, odnosno general-
20 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević no-preventivna funkcija, ostvaruje se posredstvom socijalizacije. Ideja o generalnom odvraćanju ili zastrašivanju vuče korene iz klasičnih krimi- noloških teorija prema kojima propisivanje dovoljno teških kazni može sprečiti potencijalne prestupnike da izvrše krivična dela, jer će ih bol i patnja koji prate kažnjavanje obeshrabriti i odvratiti od činjenja prestupa. Šire posmatrano, zakonske norme oblikuju socijalni kontekst u kome se formiraju individualne karakteristike, kao što su motivacija, namere, si- stem vrednosti, uverenja i slično. Samim tim, krivično zakonodavstvo ima moralno-edukativnu funkciju, jer većina građana ne vrši krivična dela zato što su vaspitani tako da se prema kriminalnim aktivnostima odnose kao prema nečemu što je loše i nepoželjno. Direktno delovanje krivičnog zako- nodavstva objedinjuje ostala tri mehanizma, specifično odvraćanje, ones- posobljavanje i rehabilitaciju. Može se reći da je ovde pre reč o reaktivnom nego o preventivnom delovanju, jer se sve dešava nakon izvršenja krivič- nog dela. Preventivna funkcija ogleda se u sprečavanju učinioca lakših dela da izvrše teža dela i u sprečavanju primarnih učinilaca da recidiviraju. Neki od najvažnijih aspekata uloge krivičnog zakonodavstva u prevenciji prestupništva obrađeni su u radu Stanka Bejatovića. Razvojna prevencija podrazumeva delovanje na rizične i protektiv- ne faktore koji su od značaja za individualni razvoj. Tokom devedesetih godina, na napredak kriminološke nauke presudno je uticala tzv. paradi- gma prevencije rizičnih faktora, importovana iz medicine, koja implicira identifikovanje ključnih rizičnih faktora delinkventnog ponašanja i pri- menu preventivnih mera kako bi se osujetilo njihovo negativno dejstvo (Farrington, 2000). Osnovna izvorišta saznanja na kojima bazira savreme- na razvojna prevencija su rezultati longitudinalnih i eksperimentalnih stu- dija, kao i teorija o nastanku delinkventnog ponašanja (Tremblay, Craig, 2000). Na osnovu longitudinalnih studija identifikovani su ključni predik- tori delinkventnog i kriminalnog ponašanja koji se mogu razvrstati u tri osnovne kategorije: individualne karakteristike, porodične karakteristike i karakteristike socijalnog okruženja. Eksperimentalne studije omogućile su razumevanje mehanizma delovanja pojedinih faktora, ali i efekata pro- mene pojedinih faktora u preveniranju delinkventnog ponašanja. Navede- ni autori smatraju da su, među brojnim teorijama delinkvencije, posebno važnu ulogu za razvojnu prevenciju imala tri pristupa: generalna teorija kriminala u kojoj su ključni koncepti samokontrola i razlike u individu- alnim odgovorima prilikom suočavanja sa mogućnostima za devijantno ponašanje; model razvojnih pravaca antisocijalnog ponašanja koji sugeriše
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 21 postojanje multiplih putanja u razvoju antisocijalnog ponašanja koje vode ka različitim tipovima prestupništva u adolescenciji i odraslom dobu; mo- del kumulativnog rizika prema kome prisustvo većeg broja rizičnih faktora ima snažnije dejstvo, a različiti razvojni problemi imaju zajedničke rizične faktore. Opisani teorijski pristupi upućuju na različite pravce preventivnog delovanja: rane intervencije unapređivanja roditeljskih veština s ciljem ra- zvijanja samokontrole deteta, intervencije koje će biti usmerene na rizične i protektivne faktore koji su specifični za određeni razvojni pravac i uzrast ili intervencije koje će biti usmerene ka redukovanju raznovrsnih rizičnih faktora na ranom uzrastu. U radu Branislave Popović-Ćitić detaljno su pri- kazana teorijska objašnjenja na kojima se temelji razvojna prevencija. Situaciona prevencija polazi od toga da je kriminalno ponašanje pre- vashodno situacionog karaktera i da prestupnici manje ili više racionalno razmišljaju i odlučuju o svom angažovanju u kriminalnim aktivnostima u odnosu na neposrednu situaciju i mogućnosti. Samim tim, preventivno delovanje podrazumeva redukovanje mogućnosti za izvršenje krivičnog dela, što se postiže menjanjem percepcija potencijalnih prestupnika o po- trebnom naporu za izvršenje dela i postojećem riziku, redukovanjem na- grade koja se očekuje od izvršenja krivičnog dela, redukovanjem faktora koji imaju provocirajuće dejstvo, povećanjem osećanja stida i krivice koji prate izvršenje dela (Cornish, Clarke, 2003). Situacioni pristup je nastao šezdesetih i sedamdesetih godina, a danas predstavlja razvijen i dobro or- ganizovan sistem koga karakteriše teorijska zasnovanost, metodologija akcionih istraživanja, raznovrsne tehnike i praksa bazirana na dokazima o efektivnosti (Clarke, 1997). Teorijsko utemeljenje situaciona prevenci- ja nalazi u teoriji racionalnog izbora, prema kojoj kriminalno ponašanje predstavlja rezultat proračuna troškova, dobiti i rizika koji su povezani sa izvršenjem dela i teoriji rutinskih aktivnosti, prema kojoj prestupnici ima- ju ustaljen raspored dnevnih aktivnosti u okviru koga traže pogodne mete, a do izvršenja krivičnog dela dolazi ukoliko se vremenski usklade svi po- trebni elementi (prestupnik, žrtva i odsustvo čuvara). Mere redukovanja mogućnosti za kriminalno ponašanje su specifične i usklađene sa priro- dom pojedinih krivičnih dela i uključuju upravljanje, uređivanje i prome- nu neposrednog okruženja. Istraživači i praktičari kontinuirano tragaju za novim tehnikama i proveravaju njihovu efektivnost, pa se lista efektivnih preventivnih mera stalno unapređuje. U najnovijoj klasifikaciji izdvojeno je pet kategorija sa ukupno 25 tehnika situacione prevencije, u zavisnosti od njihovog primarnog usmerenja. O ovim i drugim pitanjima u vezi sa si-
22 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević tuacionom prevencijom raspravlja se u radu Marine Kovačević-Lepojević i Vesne Žunić-Pavlović. U literaturi postoje različita stanovišta u pogledu prevencije u zajed- nici. Prema nekim autorima, prevencija u zajednici predstavlja aktivnosti usmerene ka promeni socijalnih uslova koji podstiču kriminalno ponašanje članova zajednice (Hope, 1995). To se postiže osposobljavanjem socijal- nih institucija, kao što su porodice, škole, vršnjačke grupe, udruženja i or- ganizacije za redukovanje kriminala. Funkcionisanje socijalnih institucija može se sagledati kroz horizontalnu i vertikalnu dimenziju. Horizontalna dimenzija podrazumeva socijalne interakcije između pojedinaca i grupa izražene u neformalnim odnosima ili organizovanim aktivnostima, dok se vertikalna dimenzija odnosi na povezanost lokalnih institucija sa izvorima moći i resursa na makrodruštvenom nivou. Obe dimenzije su značajne za organizovanje preventivnih nastojanja, jer utiču na nivo kriminala u za- jednici. Održavanje reda u lokalnoj zajednici primarno se ostvaruje kroz horizontalnu dimenziju, ali snaga i efektivnost ovakvih nastojanja zavise od vertikalne dimenzije. U okviru ovako definisane prevencije u zajednici mogu se razlikovati tri paradigme: – paradigma nastala kao odgovor na demografsku i ekonomsku ek- spanziju gradova tokom prošlog veka obuhvata tri pristupa: orga- nizovanje zajednice zasnovano na radovima Čikaške škole, uklju- čivanje stanara u rukovođenje i kontrolu nad stambenim naseljima i mobilizacija resursa, odnosno jačanje lokalnih zajednica putem transfera političke i ekonomske moći; – paradigma odbrane zajednice od kriminala nastala je tokom se- damdesetih godina i ima dve forme, intencionalno organizovanje nadzora nad zajednicom ili jačanje neformalne socijalne kontrole putem uključivanja građana u održavanje reda i modifikaciju okru- ženja, u smislu izgradnje objekata i otklanjanja prepreka kako bi se unapredilo prirodno nadziranje zajednice; – paradigma očuvanja reda i redukovanja viktimizacije razvijena je tokom osamdesetih godina na pretpostavci da u zajednicama sa znatnom stopom kriminala postoji visoka koncentracija vulnerabil- nih pojedinaca i domaćinstava, pa se preventivna nastojanja usme- ravaju ka zaustavljanju propadanja stambenih naselja (razvijanje mreže službi i usluga, problemski orijentisane policijske inicijative i drugo) i zaštiti najugroženijih primenom mera obezbeđenja i or- ganizovanjem građana u grupe koje sprovode nadzor.
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 23 Drugi autori smatraju da prevencija u zajednici predstavlja kombi- naciju razvojne i situacione prevencije i da obuhvata programe koji se primenjuju na nivou cele zajednice, odnosno u kojima je zajednica fokus intervencija (Welsh, Hoshi, 2002). Za razliku od prethodno prikazanog stanovišta, ovde se ne misli na programe gde se preventivno delovanje ostvaruje posredstvom socijalnih institucija. Teorijsku osnovu ovako viđe- ne prevencije u zajednici čine sociološke teorije koje objašnjavaju ulogu zajednice u nastajanju delinkventnog i kriminalnog ponašanja njenih čla- nova (npr. teorija društvene dezorganizacije). Postoji nekoliko vrsta pro- gramskih pristupa u okviru prevencije u zajednici, a to su: – mobilizacija zajednice, odnosno podsticanje članova zajedni- ce na aktivno učestvovanje u planiranju i primeni preventivnih aktivnosti; – programi usmereni na gangove, gde se razlikuju programi preven- cije ili sprečavanja uključivanja mladih u gangove i programi in- tervencije kojima se deluje na gang u celini ili njegove pojedine članove; – programi mentorstva koji obično podrazumevaju uključivanje ne- profesionalaca koji rade sa korisnicima osnovnoškolskog uzrasta; – rekreativni programi kojima se omogućava prosocijalno angažova- nje deci i omladini tokom slobodnog vremena; – uklanjanje kriminogenih proizvoda, posebno vatrenog oružja, pu- tem redukovanja dostupnosti, obezbeđivanja, otkupa, ograničenog izdavanja dozvola za posedovanje i slično. Usled teškoća koje prate evaluaciju programa prevencije u zajednici i metodoloških slabosti dosadašnjih evaluacionih studija, ne postoje čvrsti dokazi o njihovoj efektivnosti. Međutim, rezultati dosadašnjih istraživanja sugerišu da neki od ovih programa mogu biti uspešni u prevenciji delin- kvencije i kriminala, a to se odnosi na programe mentorstva, rekreativne programe i programe sa intervencijama usmerenim ka članovima gangova (Sherman, 1997; Welsh, Hoshi, 2002). TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA U okviru medicinskog pristupa, osim prevencije mentalnih poreme- ćaja, postoje još dva domena delovanja, a to su tretman i održavanje stanja (Mrazek, Haggerty, 1994). Tretman se primenjuje u slučajevima kada je di-
24 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević jagnostikovan mentalni poremećaj ili kada je ispunjena većina kriterijuma za postavljanje dijagnoze. Tretman sadrži dve komponente – identifikaciju slučajeva i standardni tretman kojim se redukuju trajanje i težina poreme- ćaja, recidivi (ili se barem produžava vremenski period između epizoda) i komorbiditet. Intervencije održavanja, gde se ubrajaju podrška, edukacija, farmakoterapija i drugo, primenjuju se kod dijagnostikovanih slučajeva mentalnih poremećaja kod kojih poremećaj još traje. Održavanje ima za cilj smanjenje onesposobljenosti koja je povezana sa bolešću i sadrži dve komponente – motivaciju pacijenta za dugoročan tretman kojim se redu- kuje recidiv i pružanje posttretmanske zaštite. U narednom delu biće reči samo o tretmanu poremećaja ponašanja u užem smislu (bez identifikacije slučajeva). Sudeći prema rezultatima dosadašnjih evaluacionih studija u ovoj oblasti, pristupi koji se primenjuju u tretmanu poremećaja ponašanja pre- težno su neefektivni. Primera radi, Kazdin je identifikovao 230 različitih pristupa u tretmanu poremećaja ponašanja i procenio njihov kvalitet na osnovu četiri osnovna kriterijuma: teorijska utemeljenost, zasnovanost na rezultatima istraživanja, empirijski dokazi o delotvornosti i empirijski po- tvrđena povezanost između procesa promene i rezultata (Kazdin, 1993). Zaključak ove studije je da nijedan pristup ne ispunjava sve navedene kri- terijume, s tim da se sledeća dva mogu oceniti kao obećavajuća: – trening veština rešavanja interpersonalnih problema sa mnogo va- rijacija koje imaju neke zajedničke karakteristike: fokusirani su na način na koji dete opaža socijalnu situaciju; osmišljeni su u vidu serije koraka u rešavanju problema; koriste strukturirane zadatke (igre, učenje i priče); terapeut ima aktivnu ulogu u smislu davanja objašnjenja, podsticanja upotrebe veština, ocenjivanja i nagrađiva- nja; kombinuju različite procedure, a najčešće modelovanje, vežba- nje, igranje uloga, pozitivno potkrepljivanje i blago kažnjavanje; – trening roditeljskih veština koji, takođe, ima različite oblike, ali i neke zajedničke karakteristike: stručnjak podučava roditelje i obič- no ne radi neposredno sa detetom; roditelji uče da identifikuju, de- finišu i posmatraju problem na drugačiji način; sadržaj sesija bazira na principima socijalnog učenja i odnosi se na primenu pozitivnih potkrepljenja, blago kažnjavanje, pregovaranje i uslovljavanje; ro- diteljima se pokazuje primena određene tehnike, a zatim oni vežba- ju njenu upotrebu.
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 25 Većina savremenih autora poziva se na rezultate opsežne studije efek- tivnog psihosocijalnog tretmana dece i omladine sa poremećajima pona- šanja koja je zasnovana na analizi 82 evaluacije efekata iz perioda 1966– 1995. godina (Brestan, Eyberg, 1998). Prema efektivnosti, različite forme tretmana razvrstane su u tri kategorije: potvrđeno efektivne (ukupno dve), moguće efektivne (ukupno 10) i neefektivne forme. Potvrđeno efektivni tretmani čija je delotvornost empirijski dokazana su: – program treninga za roditelje zasnovan na priručniku Living with children (Patterson, Gullion, 1996), koji je kratkoročan i bihejvi- oralan po svojoj prirodi, ima za cilj podučavanje roditelja kako da uoče devijantne obrasce ponašanja, prate i nagrađuju prosocijalna ponašanja i ignorišu ili kažnjavaju negativna ponašanja deteta; – program treninga za roditelje koji obuhvata modelovanje putem serije lekcija snimljenih na video-trake i grupne diskusije kojima rukovodi terapeut. Deset godina kasnije, prikazani rezultati donekle su korigovani u pre- gledu literature o efektivnosti psihosocijalnog tretmana dece i omladine sa poremećajima ponašanja iz perioda 1996–2007. godina (Eyberg, Nelson, Boggs, 2008). Od prethodno pomenuta dva potvrđeno efektivna tretmana, samo prvi je ispunio stroge kriterijume dobro ustanovljenog tretmana, dok je drugi reklasifikovan u kategoriju moguće efektivnih tretmana. Takođe, ponovnim pregledom utvrđeno je da tri programa ne zadovoljavaju krite- rijume moguće efektivnih tretmana, a otkriveno je novih šest formi koje ih zadovoljavaju, tako da se u ovoj kategoriji našlo ukupno 15 intervencija, a to su: – trening kontrole besa za decu osnovnoškolskog uzrasta sa disruptiv- nim ponašanjem (Anger Control Training), zasnovan je na modelu procesiranja socijalnih informacija i sastoji se od grupnih sesija na kojima se uče i uvežbavaju adekvatni odgovori na situacije koje mogu da provociraju ljutnju; – grupni trening asertivnosti u formi diskusionih grupa namenjen je agresivnim adolescentima i primenjuje se u školi u dve verzije koje se razlikuju prema načinu rukovođenja grupom (Counselor-Led Assertive Training i Peer-Led Assertive Training); – sesije za roditelje i decu koje imaju za cilj redukovanje koersivnih interakcija putem instruiranja roditelja o podsticanju pozitivnog ponašanja, ignorisanju minornih negativnih ponašanja, davanju ja-
26 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević snih uputstava, primeni nagrada i kazni (Helping the Noncompliant Child); – u okviru obuhvatnog programa koji je fokusiran na redukovanje bihejvioralnih problema i unapređivanje socijalne kompetencije dece uzrasta od tri do osam godina (Incredible Years), kao moguće uspešne izdvojene su dve komponente – grupni trening za rodite- lje (Incredible Years Parent Training) i trening u vidu radionica za decu (Incredible Years Child Training); – program smeštanja maloletnika sa delinkventnim ponašanjem u hraniteljske porodice (Multidimensional Treatment Foster Care), koji obuhvata: trening hranitelja u primeni strukturiranog sistema upravljanja ponašanjem, kontinuiranu superviziju i pomoć hra- niteljskoj porodici, porodičnu terapiju sa biološkim roditeljima i individualni tretman deteta sa naglaskom na veštinama rešavanja problema, kontroli besa, školovanju i slično; – multisistemska terapija (Multisystemic Therapy) za adolescente sa težim oblicima poremećaja ponašanja i delinkventnim ponašanjem može se opisati kao proširena sistemska porodična terapija, jer se problem posmatra i tretira u širem socijalnom kontekstu, što podra- zumeva izradu plana tretmana za svaku porodicu i primenu razno- vrsnih intervencija, a najčešće su to porodična terapija, pomoć u školovanju, integrisanje adolescenta u prosocijalne vršnjačke grupe i trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština; – program treninga za roditelje fokusiran na obrasce interakcija rodi- telj–dete (Parent-Child Interaction Therapy), koji ima za cilj obu- čavanje roditelja adekvatnim načinima reagovanja na ponašanje deteta i unapređivanje topline i bliskosti porodičnih odnosa; – program treninga za roditelje zasnovan na osnovnim bihejvioral- nim principima modifikacije ponašanja deteta (Parent Management Training Oregon Model); – višefazni program unapređivanja pozitivnog roditeljstva (Positive Parenting Program), tačnije četvrti nivo ovog programa koji ima za cilj unapređivanje osnovnih roditeljskih veština i peti nivo koji predstavlja intenzivan individualizovani tretman disfunkcionalnih porodica; – trening veština rešavanja problema za decu sa poremećajima po- našanja uzrasta od sedam do trinaest godina (Problem-Solving Ski- lls Training), isti trening uz dodatak komponente uvežbavanja u
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 27 planiranim aktivnostima izvan sesija i kombinacija ovog treninga, vežbanja i treninga za roditelje; – školski kognitivno-bihejvioralni program koji je zasnovan na mo- delu racionalno-emocionalne edukacije (Rational-Emotive Mental Health Program). Do sličnih zaključaka dolaze i drugi autori. Prema Friku, rezultati analize efektivnosti dosadašnje prakse tretmana poremećaja ponašanja pri- lično su pesimistični, jer se većina pristupa može oceniti kao nedelotvorna, a neki pristupi imaju čak negativne efekte (Frick, 2001). Razlog za takvo stanje ovaj autor vidi u neusklađenosti tretmana sa savremenim saznanji- ma o etiologiji poremećaja ponašanja, a kao primer navodi zanemarivanje psihosocijalnog konteksta u kome se problem javlja prilikom planiranja i primene programa. Ipak, Frik izdvaja četiri pristupa čija je delotvornost empirijski potvrđena, od kojih su tri zasnovana na socijalnom učenju, a jedan na primeni lekova i to su: – bihejvioralni programi zasnovani na strukturiranom sistemu uprav- ljanja ponašanjem, koji sadrže nekoliko elemenata: postavljanje jasnih i gradiranih bihejvioralnih ciljeva, sistem praćenja ostva- rivanja ciljeva, sistem pozitivnih potkrepljenja kojima se podsti- če napredovanje u ostvarivanju ciljeva i sankcije za neadekvatno ponašanje; – trening roditeljskih veština (npr. Parent Management Training), putem koga roditelji uče kako da ustanove i primene strukturira- ni sistem upravljanja ponašanjem deteta kod kuće, fokusirani su na unapređivanje kvaliteta odnosa roditelj–dete, stvaranje uslova u kojima se povećava verovatnoća prosocijalnog ponašanja deteta, osposobljavanje roditelja za uspešno praćenje i nadzor nad dete- tom, te primenu efektivnih strategija disciplinovanja; – trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština koji ima za cilj prevazilaženje deficita socijalne kognicije i veština rešavanja so- cijalnih problema, a može biti specifično usmeren ka redukovanju impulsivnosti (Self-Instructional Training Program) ili pristrasnog pripisivanja hostilnih namera (Anger Coping Program), unapređi- vanju socijalnih veština i upravljanja emocijama (Promoting Alter- native Thinking Strategies Curriculum); – primena medikamentozne terapije, odnosno stimulanata (Ritalin) u slučajevima kada je poremećaj ponašanja udružen sa ADHD.
28 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Polazeći od toga da tretman poremećaja ponašanja treba da bude in- dividualizovan u zavisnosti od specifičnih mehanizama koji stoje u osno- vi datog slučaja poremećaja ponašanja i sveobuhvatan, odnosno usmeren ka različitim rizičnim faktorima, ovaj autor izdvaja dva modela tretmana koji zadovoljavaju te uslove i za koje postoje podaci o delotvornosti. Prvi model, koji se primenjuje kod dece mlađeg uzrasta sa težim obrascima problematičnog ponašanja, karakteriše multikomponentna struktura i ori- jentacija ka unapređivanju kompetencija deteta, porodice i škole (Families and Schools Together). Inicijalna faza ovog programa integriše trening ro- diteljskih veština, trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština za decu, pomoć u učenju i unapređivanje porodičnog funkcionisanja putem kućnih poseta, rešavanja aktuelnih problema, uspostavljanja odnosa sa su- sedstvom i slično. Tokom druge faze, osim praćenja, rade se periodične procene razvoja identiteta i prilagođavanja, porodičnog funkcionisanja, školskog postignuća i odnosa sa vršnjacima, na osnovu čega se odlučuje o primeni odgovarajućih intervencija. Drugi efektivni model tretmana je multisistemska terapija, o kojoj je ranije bilo reči. Među savremenim autorima ima i onih koji smatraju da istraživač- ka literatura iz protekle decenije dovodi u pitanje uvreženo stanovište o rezistentnosti poremećaja ponašanja i svedoči o mogućnosti efektivnog tretmana (Burke, Loeber, Birmaher, 2002). Analizirajući različite pristu- pe u tretmanu poremećaja ponašanja, ova grupa autora dolazi do sledećih zaključaka: – psihofarmakološki tretman (primena stabilizatora, antipsihotika i stimulanata) daje dobre rezultate kod težih i rezistentnih oblika poremećaja ponašanja, ukoliko se primenjuje sa drugim oblicima tretmana; – individualni tretman je najuspešniji ako se primenjuje u okviru širih multimodalnih programa, a dokazi o efektivnosti nađeni su za in- tervencije čiji je cilj kontrola besa, sticanje otpornosti na stres, una- pređivanje asertivnosti, podsticanje moralnog razvoja, kao i za raci- onalno-emocionalnu terapiju i trening veština rešavanja problema; – tretman roditelja i porodica smatra se jednim od najuspešnijih pri- stupa, što se posebno odnosi na trening roditeljskih veština, unapre- đivanje interakcija roditelj–dete i porodično orijentisani trening u rešavanju problema; – školski programi prevencije i redukovanja bulinga i drugih oblika problematičnog ponašanja ostvaruju umereno pozitivne efekte, s
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 29 tim da su rezultati evaluacija programa grupnog rada sa decom sa poremećajima ponašanja prilično nepovoljni; – multimodalni programi (Families and Schools Together, Multisy- stemic Therapy, Project LIFT), koji sadrže multimodalne interven- cije usmerene ka različitim rizičnim faktorima su najuspešniji u tretmanu poremećaja ponašanja. Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju na delotvornost raznovr- snih intervencija u tretmanu poremećaja ponašanja, ali je teško izdvojiti jedan pristup koji bi se označio kao najbolji. Na osnovu navedenih pregle- da literature mogu se izvući neke opšte smernice za tretman poremećaja ponašanja: potvrđena je efektivnost treninga za roditelje, pogotovo kada su u pitanju deca mlađeg uzrasta sa lakšim oblicima poremećaja ponaša- nja; kod dece starijeg uzrasta i adolescenata opravdano je primeniti neku vrstu treninga socijalnih veština; u slučajevima gde su otkriveni teži obli- ci poremećaja ponašanja i delinkvencija dobri rezultati ostvareni su pri- menom obuhvatnih multikomponentnih programa. Pored toga, empirijski podaci govore u prilog delotvornosti još nekih pristupa u tretmanu pore- mećaja ponašanja. Dobar primer za to je pristup zasnovan na postulatima eksperimentalne pedagogije. Mitja Krajnčan u svom radu predstavlja teo- rijska i empirijska polazišta ovog pristupa i ukazuje na njegove prednosti i nedostatke. REDUKOVANJE DELINKVENTNOG I KRIMINALNOG PONAŠANJA U narednom delu pažnja će biti posvećena programima i intervenci- jama koje se primenjuju radi redukovanja prestupničkog ponašanja malo- letnih i odraslih učinilaca krivičnih dela. Termin redukovanje delinkvenci- je i kriminalnog ponašanja izabran je sa razlogom. Za razliku od perioda do sedamdesetih godina prošlog veka kada je rehabilitacija (tretman) bila primarna orijentacija u postupanju prema učiniocima krivičnih dela, po- slednjih tridesetak godina model kontrole kriminala postaje dominantan u oblasti sankcionisanja i korekcije. Takav trend zapaža se i u novijoj lite- raturi o efektivnosti programa i intervencija, gde se posvećuje pažnja ne samo ispitivanju delotvornosti tretmana, već i drugih pristupa. Kraj 20. veka obeležio je znatan napredak saznanja o efektivnim pristu- pima u korekciji, pre svega, zahvaljujući metaanalizama (Žunić-Pavlović,
30 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević 2004). Metaanaliza je postupak statističke agregacije rezultata većeg broja empirijskih istraživanja koji omogućava međusobno poređenje i integraciju nalaza o efektivnosti programa i intervencija. Procedura se sastoji od potra- ge za studijama koje ispunjavaju osnovne metodološke kriterijume, njiho- vog razvrstavanja u jedinice analize prema vrsti programa koje ispituju (npr. savetovanje, obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, multimodalni programi) i izračunavanja standardizovane mere razlika između kompara- tivnih grupa izražene tzv. veličinom efekta. Klasičan rad ovog tipa predstav- lja studija u kojoj su analizirani i sumirani rezultati 13 metaanaliza, odnosno preko 500 evaluacija programa (Lösel, 1995). Generalni zaključak je da su najdelotvorniji programi kognitivno-bihejvioralnog i multimodalnog tipa. Prema mišljenju mnogih autora, veliki doprinos unapređivanju sazna- nja o efektivnom tretmanu prestupnika ostvarili su autori studije u kojoj je empirijski potvrđena delotvornost programa usklađenih sa osnovnim principima efektivnog tretmana (principi rizika, potreba i responsivnosti) (Andrews et al., 1990). Umesto uobičajenog razvrstavanja programa pre- ma dominantnom tipu intervencija, ovi autori su ispitivane programe i in- tervencije razvrstali na sledeći način: – krivične sankcije koje izriče sud i u okviru kojih se ne primenjuje tretman; – neadekvatne intervencije i programi: programi namenjeni niskori- zičnim prestupnicima ili primenjeni bez prethodnog usklađivanja sa nivoom rizika i potreba; nedirektivno i nestrukturirano psihodi- namsko savetovanje; forme grupnog rada koje naglašavaju inter- grupnu komunikaciju i nemaju jasan plan uspostavljanja kontrole nad modelovanjem i potkrepljivanjem kriminalnog ponašanja; pro- grami koji nisu fokusirani na školovanje i profesionalno osposo- bljavanje; programi zastrašivanja (Scared Straight); – adekvatni programi i intervencije, odnosno programi koji su na- menjeni visokorizičnim prestupnicima, bihejvioralni programi, programi usklađeni sa specifičnom responsivnošću korisnika i pro- grami koji nisu bihejvioralni po svojoj prirodi, ali su strukturirani i usmereni ka kriminogenim potrebama; – nespecifikovani programi i intervencije koji nisu razvrstani u pret- hodne kategorije. Prema efektivnosti, na prvom mestu su adekvatni programi, a zatim nes- pecifikovani programi, krivične sankcije i, na kraju, neadekvatni programi.
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 31 Najpoznatija metaanaliza programa i intervencija za maloletne delin- kvente obuhvatila je 200 eksperimentalnih i kvazieksperimentalnih studija iz ove oblasti (Lipsey, Wilson, 1998). U grupu najuspešnijih programa i intervencija svrstani su: – programi individualnog savetovanja: program za mlade prestupni- ke na probaciji koji sprovodi nadležna služba sa volonterima iz za- jednice, realitetna terapija i savetovanje u okviru multisistemske terapije za seksualne prestupnike; – programi unapređivanja interpersonalnih veština: eksperimentalni program koji koristi dramu i snimanje filmova, intenzivni desetod- nevni kurs u grupnim kampovima ili crkvama, trening socijalnih veština, trening zamene agresivnog ponašanja, didaktički program unapređivanja interpersonalnih veština (Social Interactional Skills Program); – bihejvioralni programi: program unapređivanja porodičnog funk- cionisanja (Family Counseling Program), program zasnovan na ugovaranju kao metodi bihejvioralne terapije, kognitivni program medijacije i trening otpornosti na stres; – multimodalni programi (New Pride, Camp Fenner i Planned Re- entry Program). Malo je empirijskih dokaza koji potvrđuju efektivnost primene kri- vičnih sankcija prema maloletnicima sa delinkventnim ponašanjem. Sa- vremeno maloletničko pravosuđe uvažava specifične karakteristike lično- sti maloletnih učinilaca krivičnih dela i predviđa primenu posebnih mera, koje se razlikuju od sankcija za punoletne prestupnike. U našem zako- nodavstvu, osnovne krivične sankcije za maloletnike su vaspitne mere, u kojima je naglašena primena intervencija socijalnog i vaspitnog karaktera. Međutim, kažnjavanje i rehabilitacija su suštinski inkompatibilne orijen- tacije, pa ostaje otvoreno pitanje da li se u okviru krivičnih sankcija mogu uspešno primeniti odgovarajući programi i intervencije tretmana (Žunić- Pavlović, Mišković, 2007). U radu Snežane Soković razmatraju se osnov- ne karakteristike institucionalnih vaspitnih mera i problemi u njihovoj pri- meni, u svetlu reforme maloletničkog pravosuđa u Srbiji. U savremenim studijama, zaključci o efektivnosti pojedinih programa i intervencija izvode se na osnovu naučnog metoda koji su razvili istraži- vači Univerziteta u Merilendu (Sherman et al., 1997). Procedura se sastoji iz dva koraka. U okviru prvog, prikupljaju se evaluacione studije određene
32 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević vrste programa i ocenjuje njihov metodološki kvalitet. Zatim se studije razvrstavaju u pet grupa, od najslabijih koje ukazuju na izvesnu korelaciju programa i rezultata do najboljih u kojima je primenjen eksperimentalni dizajn. Drugi korak odnosi se na izvođenje zaključaka o efektivnosti pro- grama i njihovo razvrstavanje u jednu od četiri grupe: 1) efektivni progra- mi, za koje postoje barem dve evaluacije sa komparativnim grupama koje ukazuju na delotvornost u redukciji recidivizma; 2) nedelotvorni progra- mi, za koje postoje barem dve evaluacije sa komparativnim grupama koje otkrivaju nedelotvornost u redukciji recidivizma; 3) obećavajući progra- mi, za koje ne postoje čvrsti empirijski dokazi o efektivnosti i 4) programi nepoznatog dejstva gde spadaju programi koji nisu razvrstani u prethodne tri kategorije. U jednoj od najobuhvatnijih studija u kojoj je primenjen opisani po- stupak analizirana je efektivnost različitih pristupa u redukovanju delin- kvencije i kriminala, koji su prema mehanizmu delovanja razvrstani u šest osnovnih kategorija, a to su: onesposobljavanje, odvraćanje ili zastrašiva- nje, kontrola u zajednici, programi strukture, discipline i izazova, rehabili- tacija i različite kombinacije rehabilitacije i kontrole (MacKenzie, 2002). Osnovni zaključci o efektivnosti analiziranih pristupa su: – efektivni pristupi su rehabilitacija, a posebno programi bazirani na modelu terapijske zajednice koji se primenjuju u zatvorima, kogni- tivno-bihejvioralni programi, vaninstitucionalni programi tretmana seksualnih prestupnika, programi profesionalnog osposobljavanja, multikomponentni programi zatvorske industrije i programi zapo- šljavanja u zajednici, zatim onesposobljavanje, odnosno zatvaranje prestupnika koji će u budućnosti nastaviti sa vršenjem krivičnih dela; – programi i intervencije koji obećavaju su: sudovi za drogu, novča- ne kazne, postinstitucionalni programi za mlade, tretman zavisno- sti od droge sa urinoanalizom, tretman seksualnih prestupnika u zatvoru, osnovno obrazovanje odraslih i tranzicioni programi koji sadrže individualizovanu pripremu za zapošljavanje i intervencije za visokorizične prestupnike; – neefektivni pristupi su zastrašivanje (npr. Scared Straight), kontro- la u zajednici (npr. intenzivni nadzor, kućni pritvor, urinoanalize), programi strukture, discipline i izazova (militarni model but-kamp programa), programi rehabilitacije u kojima se primenjuje nedirek- tivno i nestrukturirano savetovanje.
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 33 Po ugledu na prethodno istraživanje, u Velikoj Britaniji urađena je stu- dija efektivnosti krivično-pravnih intervencija koje su grupisane na slede- ći način: tretman bolesti zavisnosti, sankcionisanje i diverzioni programi, programi koji se primenjuju u probaciji i zatvorima, situaciona prevencija i redukcija kriminala (Perry, McDougall, Farrington, 2006). Na ovom mestu biće ukratko prikazani rezultati o efektivnosti prva tri navedena pristupa. Samo jedan program je ispunio kriterijume za uključivanje u kategoriju efektivnih programa, a to je vaninstitucionalni kognitivno-bihejvioralni program za seksualne prestupnike. U programe koji obećavaju svrstani su sledeći programi: – tretman bolesti zavisnosti: zatvorski program edukacije o zloupo- trebi alkohola, tretman metadonom i diamorfinom, i zatvorski pro- gram baziran na modelu terapijske zajednice; – diverzioni programi i sankcionisanje: diverzioni program za prestu- pnike sa mentalnim poremećajima; – programi u okviru probacije i kazne zatvora: zatvorski program baziran na modelu terapijske zajednice, program tretmana seksu- alnih prestupnika u zatvoru, program zapošljavanja osuđenika na probaciji, program redukovanja saobraćajnog kriminala za mlade prestupnike, program restorativne pravde za odrasle prestupnike i kognitivno-bihejvioralni trening veština. Ista metodologija korišćena je u istraživanju efektivnosti korektivnih programa koji su fokusirani na tranziciju iz zatvora u zajednicu i progra- ma sa inicijalnim tretmanom u zatvoru koji je povezan sa postinstitucio- nalnom brigom u zajednici (Seiter, Kadela, 2003). Ovim pregledom lite- rature obuhvaćene su 32 studije objavljene u periodu 1975–2001. godina, od kojih samo 19 ima eksperimentalni ili kvazieksperimentalni dizajn. Stoga je opravdan generalni zaključak da identifikaciju uspešnih progra- ma otežava manjak kvalitetnih evaluacija u oblasti. Najvažniji nalazi ove studije su: – programi profesionalnog osposobljavanja i radnog otpuštanja daju pozitivne rezultate u pogledu redukcije recidivizma i unapređivanja radnih sposobnosti; – programi tretmana bolesti zavisnosti redukuju zloupotrebu psiho- aktivnih supstanci i kriminalno ponašanje; – programi edukacije doprinose unapređivanju obrazovnog nivoa, ali ne i smanjivanju recidivizma;
34 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević – programi po modelu kuća na pola puta redukuju učestalost i težinu izvršenih krivičnih dela; – programi ranog otpuštanja iz zatvora efektivno redukuju reci­divizam. Zaključci o efektivnosti pojedinih pristupa i programa podložni su promenama, u zavisnosti od novih empirijskih saznanja. Primena pro- cedure Univerziteta u Merilendu podrazumeva kontinuirano traganje za urađenim evaluacijama programa i razmatranje postojećih zaključaka u svetlu novih rezultata. U nedavno objavljenoj studiji, koja je obuhvatila 284 evaluacije, u izvesnoj meri modifikovani su zaključci o efektivnosti intervencija i programa koji se primenjuju u oblasti korekcije (MacKenzie, 2006). Rezultati ove iscrpne studije mogu se sumirati na sledeći način: – efektivni su programi obrazovanja i profesionalnog osposobljava- nja, kognitivno-bihejvioralni programi (Moral Reconation Therapy i Reasoning & Rehabilitation), kognitivno-bihejvioralni, bihejvio- ralni i hormonski-hirurški tretman seksualnih prestupnika, multisi- stemska terapija za mlade prestupnike, sudovi za drogu, vaninsti- tucionalni tretman bolesti zavisnosti i tretman bolesti zavisnosti u zatvorima; – neefektivni su edukacija o životnim veštinama, zatvorska industrija, multikomponentni radni programi, psihosocijalni tretman seksualnih prestupnika, institucionalni tretman i vaninstitucionalni nadzor za maloletne prestupnike, tretman nasilja u porodici koji sadrži femi- nističku perspektivu, kognitivno-bihejvioralni tretman ili hapšenje, but-kamp programi, intenzivan nadzor i elektronsko praćenje. Prikazani rezultati sugerišu da mnogi programi i intervencije daju do- bre rezultate u smislu redukcije kriminala. Interesantno je da oni pripadaju različitim pristupima koji imaju drugačija teorijska ishodišta i specifičan mehanizam delovanja, od onesposobljavanja do rehabilitacije. Postavlja se pitanje u kojoj su meri savremena saznanja o delotvornom redukovanju kri- minala implementirana na našim prostorima. Nekoliko radova iz ove knjige posvećeno je efektivnosti različitih pristupa u redukovanju kriminala odra- slih prestupnika. U prvom radu, čiji je autor Zoran Ilić, razmatra se uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom. Pored osvrta na istorijat uslovne osude sa zaštitnim nadzorom i njene prednosti i nedostatke, autor, na osnovu nekih empirijskih pokazatelja, razmatra primenu ovog instituta u našoj praksi. Danica Vasiljević-Prodanović je pripremila detaljnu analizu primene elek- tronskog nadzora koja obuhvata svrhu i način implementacije, zakonski
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 35 okvir, prednosti i nedostatke, te prikaz rezultata evaluacija koje su rađene u drugim zemljama. Treći rad, autora Gorana Jovanića, predstavlja empirijski utemeljenu analizu potreba za tretmanom osuđenih lica na kaznu zatvora, ali i programa i intervencija koje se primenjuju radi njihove rehabilitacije u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji. U radu Danke Radulović i Leo- nore Mihailović diskutuje se o primeni konstruktivističke terapije u zatvor- skim uslovima. Posebnu pažnju autorke su posvetile osnovnim postavkama konstruktivističke psihoterapije, specifičnim ličnim konstruktima učinilaca krivičnih dela i smernicama za primenu ovog vida terapije u tretmanu pre- stupnika, uz kritički osvrt na potencijale i ograničenja ovog pristupa. Na kraju, Irma Deljkić i Marija Lučić-Ćatić posvetile su pažnju aktuelnom pi- tanju nasilja u porodici i mogućnostima redukovanja ovog specifičnog obli- ka kriminala, prvenstveno putem sveobuhvatne zaštite njegovih žrtava. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Rad predstavlja sistematski pregled savremenih saznanja o pristupi- ma u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja. Prema mišljenju mno- gih stručnjaka, poremećaji ponašanja predstavljaju poseban izazov zbog znatno veće učestalosti u odnosu na sve druge mentalne poremećaje, ali i brojnih negativnih posledica koje izazivaju. Osnovni rezultati istraživanja o efektivnoj prevenciji poremećaja ponašanja predstavljeni su pomoću tri osnovna nivoa preventivnog delovanja – univerzalni, selektivni i indiko- vani nivo. Takođe, analizirani su rezultati studija o delotvornosti različitih pristupa i intervencija u tretmanu poremećaja ponašanja. Na osnovu pre- gleda najznačajnijih radova, prevashodno iz oblasti medicine i psihologije, moguće je izdvojiti pristupe za koje postoje empirijski dokazi o efektiv- nosti, a to su: unapređivanje socijalnih veština dece i adolescenata, una- pređivanje roditeljskih veština i porodičnog funkcionisanja i usmerenost ka različitim rizičnim faktorima, odnosno multimodalni pristup. Pored toga, konsultovanjem literature iz oblasti kriminologije i krivičnog prava, identifikovani su efektivni pristupi u redukovanju delinkvencije i krimina- la. Najveći broj autora ukazuje na efektivnost kognitivno-bihejvioralnih i multimodalnih programa, ali i nekih drugih pristupa. Na kraju, treba napo- menuti da ovaj rad predstavlja uvod u ostale radove u kojima će detaljnije biti razmotreni pojedini teorijski, empirijski i praktični aspekti društvenog reagovanja na poremećaje ponašanja, delinkvenciju i kriminal.
36 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević LITERATURA Achenbach, T. M. (1995). Empirically based assessment and taxonomy: Applica- tions to clinical research. Psychological Assessment, 7(3), 261–274. Achenbach, T. M., Rescorla, L. A. (2001). Manual for the ASEBA school-age forms and profiles. Burlington, VT: University of Vermont, Research Center for Children, Youth and Families. American Psychiatric Association (APA). (1994). Diagnostic and statistical ma- nual of mental disorders, 4th edition (DSM-IV). Washington, DC: American Psychiatric Press. Andrews, D. A., Zinger, I., Hoge, R. D., Bonta, J., Gendreau P., Cullen, F. T. (1990). Does correctional treatment work? A clinically relevant and psycho- logically informed meta-analysis. Criminology, 28(3), 369–404. Brestan, E. V., Eyberg, S. M. (1998). Effective psychosocial treatments of con- duct disordered children and adolescents: 29 years, 82 studies, and 5,272 kids. Journal of Clinical Child Psychology, 27(2), 180–189. Burke, J. D., Loeber, R., Birmaher, B. (2002). Oppositional defiant disorder and conduct disorder: A review of the past 10 years, part II. American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 41(11), 1275–1293. Clarke, R. V. (1997). Introduction. In R. V. Clarke (Ed.), Situational crime preven- tion: Successful case studies (pp. 2–43). Albany, NY: Harrow and Heston. Coie, J. D., Watt, N. F., West, S. G., Hawkins, J. D., Asarnow, J. R., Markman, H. J., Ramey, S. L., Shure, M. B., Long, B. (1993). The science of prevention: a conceptual framework and some directions for a national research program. American Psychologist, 48(10), 1013–1022. Cornish, D. B., Clarke, R. V. (2003). Opportunities, precipitators and criminal decision: A reply to Wortley’s critique of situational crime prevention. In M. J. Smith, D. B. Cornish (Eds.), Theory for practice in situational crime prevention (pp. 41–96). Monsey, NY: Criminal Justice Press. Eyberg, S. M., Nelson, M. M., Boggs, S. R. (2008). Evidence-based psychosocial treatments for children and adolescents with disruptive behavior. Journal of Clinical Child & Adolescent Psychology, 37(1), 215–237. Farrington, D. P. (2000). Explaining and preventing crime: The globalization of knowledge – The American Society of Criminology 1999 presidential ad- dress. Criminology, 38(1), 1–24. Frick, P. J. (2001). Effective interventions for children and adolescents with con- duct disorder. The Canadian Journal of Psychiatry, 46(7), 597–608. Gordon, R. S. (1983). An operational classification of disease prevention. Public Health Reports, 98(2), 107–109. Greenberg, M. T., Domitrovich, C., Bumbarger, B. (2001). The prevention of mental disorders in school-aged children: Current state of the field. Pre-
Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 37 vention & Treatment, 4(1). http://psycnet.apa.org.proxy.kobson.nb.rs:2048/ journals/pre/4/1/1a.html, accessed 22.6.2010. Hope, T. (1995). Community crime prevention. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic approaches to crime prevention (pp. 21–90). Chicago, IL: The University of Chicago Press. Kazdin, A. E. (1993). Treatment of conduct disorder: Progress and directions in psy- chotherapy research. Development and Psychopathology, 5(1–2), 277–310. Lipsey, M. W., Wilson, D. B. (1998). Effective intervention for serious juvenile offendrers: A synthesis of reasarch. In R. Loeber, D. P. Farrington (Ed.), Serious and violent juvenile offenders: Risk factors and successful interven- tions (pp. 313–345). Thousand Oaks, CA: Sage Publications. Loeber, R., Burke, J. D., Lahey, B. B., Winters, A., Zera, M. (2000). Opposi- tional defiant and conduct disorder: A review of the past 10 years, Part I. Journal of American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 39(12), 1468–1484. Lösel, F. (1995). The efficacy of correctional treatment:Areview and synthesis of meta-evaluations. In J. McGuire (Ed.), What works: Reducing Reoffending (pp. 79–111). Chichester, UK: John Wiley & Sons, Ltd. MacKenzie, D. L. (2002). Reducing the criminal activities of known offenders and delinquents: Crime prevention in the courts and corrections. In L. W. Sherman, D. P. Farrington, B. C. Welsh, D. L. MacKenzie (Eds.), Evidence- based crime prevention (pp. 330–404). New York, NY: Routledge. MacKenzie, D. L. (2006). What works in corrections: Reducing the criminal ac- tivities of offenders and delinquents. New York, NY: Cmbridge University Press. Moore, M. H. (1995). Public health and criminal justice approaches to preven- tion. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic approaches to crime prevention (pp. 237–262). Chicago, IL: The University of Chicago Press. Mrazek, P. J., Haggerty, R. J. (1994). Reducing risks for mental disorders: fron- tier for preventive intervention research. Washington, DC: National Acad- emy Press. Patterson, G. �������������������������������������������������������������R., DeBaryshe, B. D., Ramsey, E. (1989). A developmental per- spective on antisocial behavior. American Psychologist, 44(2), 329–335. Perry, A. E., McDougall, C., Farrington, D. P. (2006). Reducing crime: The ef- fectiveness of criminal justice interventions. Chichester, UK: John Wiley & Sons, Ltd. Seiter, R. P., Kadela, K. R. (2003). Prisoner reentry: What works, what does not, and what is promising. Crime & Delinquency, 49(3), 360–388. Sherman, L. W. (1997). Communities and crime prevention. In L. W. Sherman, D. Gottfredson, D. MacKenzie, J. Eck, P. Reuter, S. Bushway, Preventing
38 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević crime: What works, what doesn't, what's promising (pp. 40–71). Washin- gton, DC: U. S. Department of Justice, National Institute of Justice. Sherman, L. W., Gottfredson, D., MacKenzie, D. L., Eck, J., Reuter, P., Bushway, S. (1997). Preventing crime: What works, what doesn't, what's promising. Washington, DC: U. S. Department of Justice, National Institute of Justice. Svetska zdravstvena organizacija. (1992). ICD-10 klasifikacija mentalnih pore- mećaja i poremećaja ponašanja – klinički opisi i dijagnostička uputstva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Tolan, P. H., Guerra, N. G. (1994). Prevention of delinquency: Current status and issues. Applied & Preventive Psychology, 3(4), 251–273. Torny, M., Farrington, D. P. (1995) Strategic approaches to crime prevention. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic appro- aches to crime prevention (pp. 1–20). Chicago, IL: The University of Chi- cago Press. Tremblay, R. E., Craig, W. M. (2000). Developmental juvenile delinquency pre- vention. European Journal on Criminal Policy and Research, 5(2), 33–49. Welsh, B. C., Hoshi, A. (2002). Communities and crime prevention. In L. W. Sherman, D. P. Farrington, B. C. Welsh, D. L. MacKenzie (Eds.), Evidence- based crime prevention (pp. 165–197). New York, NY: Routledge. Žunić-Pavlović, V. (2004). Evaluacija u resocijalizaciji. Beograd: Partenon. Žunić-Pavlović, V., Mišković, M. (2007). Kategorizacija programa za maloletne prestupnike. U D. Radovanović (Ur.), Poremećaji ponašanja i prestupništvo mladih: specijalno pedagoški diskurs (str. 207–232). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Centar za izdavačku delatnost. INTRODUCTION: CONTEMPORARY APPROACHES TO PREVENTION AND TREATMENT OF CONDUCT DISORDERS Abstract This paper is dedicated to the analysis of different approaches to prevention and treatment of conduct disorders Descriptions, characteristics and typology of conduct disorders seen in contemporary literature, were discussed in the first part of this article. The second part of the paper is directed to effective approaches to prevention of conduct disorders along continuum made by universal, selective and indicated prevention. In addition, basic principles of legal, social and situ- ational prevention of offending behavior were also discussed. Finally, literature review revealed contemporary knowledge on successful approaches in the treat- ment of conduct disorders and reduction of delinquency and crime. Key words: conduct disorder, delinquency, crime, prevention, treatment
Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja Stanko Bejatović Apstrakt Problematiku mesta i uloge krivičnog zakonodavstva kao instrumenta pre- vencije nedozvoljenog ponašanja autor je u radu obradio u četiri grupe pitanja. Prva grupa posvećena je opštim napomenama o krivičnom zakonodavstvu kao instrumentu prevencije kriminaliteta i drugih vidova nedozvoljenog ponašanja kao i faktorima od kojih zavisi stepen praktične realizacije ponašanja koja su pravno nedozvoljena, s posebnim naglaskom na ponašanja inkriminisana krivič- nim zakonodavstvom. Druga grupa pitanja posvećena je analizi uslova koje mora, prema shvatanju autora, da ispunjava krivičnopravna norma da bi bila u funkciji prevencije kriminalnih aktivnosti, u okviru čega se posebna pažnja poklanja nje- noj adekvatnosti. Upravo, polazeći od ovog uslova krivičnopravne norme, treća i četvrta grupa pitanja posvećene su konkretnoj analizi pojedinih krivičnopravnih normi (pre svega procesnog karaktera), odnosno stepena njihove adekvatnosti posmatrane sa aspekta prevencije kriminaliteta uopšte. Brojna pitanja ova dva dela rada analizirana su sa aspekta njihovog normiranja u pozitivom krivičnom zakonodavstvu Srbije i sa aspekta autorovog viđenja poželjnog načina njihove normativne razrade. S obzirom na ovo, u radu se daje i nemali broj predloga de lege ferenda s ciljem povećanja preventivne funkcije krivičnopravne norme uop- šte. Pored ovog, u radu je posebna pažnja posvećena i problematici adekvatne pri- mene krivičnopravne norme. Razmatranje ovog aspekta predmetne problematike autor zasniva na činjenici da je jedino adekvatna primena krivičnopravne norme u funkciji željenog stepena prevencije ne samo kriminaliteta, već i nedozvoljenog ponašanja uopšte shvaćenog u njegovom najširem smislu reči. Na kraja rada autor daje zaključke do kojih je došao u proučavanju predme- tne problematike. Ključne reči: prevencija, kriminalitet, nedozvoljeno ponašanje, krivično- pravna norma, sankcija
40 Stanko Bejatović OPŠTE NAPOMENE O KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU KAO INSTRUMENTU PREVENCIJE NEDOZVOLJENOG PONAŠANJA Krivično zakonodavstvo posmatrano kao celina je ne samo nezaobi- lazan, već i izuzetno značajan instrumenat suprotstavljanja kriminalitetu, a time i svakom drugom nedozvoljenom ponašanju. Sa takvim svojim zna- čajem ono je istovremeno i jedan od ključnih instrumenata u ostvarivanju ciljeva kriminalne politike uopšte, a to je suprotstavljanje kriminalitetu (Stojanović, 1991; Mi­lu­tinović, 1984). I u teoriji i u praksi, nesporne su njihova funkcionalna povezanost i činjenica da od kvaliteta zakonske norme, njene adekvatne primene i stepena zloupotrebe prava, zavisi i stepen uticaja ovog zakonodavstva na uspešnost ostvarivanja ciljeva kriminalne politike uopšte. Ovo sve iz ra- zloga što krivično zakonodavstvo predstavlja zakonsku osnovu za izgra- dnju onog dela kriminalne politike koji se realizuje na represivnom planu. Kao takvi, konkretni krivičnopravni propisi da bi bili u funkciji adekvatne kriminalne politike, a time i prevencije nedozvoljenog ponašanja, moraju da odgovaraju savremenim zahtevima borbe protiv kriminaliteta, da budi usklađeni sa našom stvarnošću i da budu primenljivi. Nor­ma­tiv­ni si­stem kri­vič­nog ­za­ko­no­dav­stva jedne države mo­ra da bu­de primenljiv, dru­štve­no ra­ci­o­na­lan i pra­vi­čan. Tre­ba da sa­dr­ži ta­kva re­še­nja ko­ja se u prak­si mogu pri­me­nji­va­ti. Su­bjek­ti za­du­že­ni za nji­ho­vu pri­me­nu (pre sve­ga su­do­vi i javna tu­ži­la­štva) tre­ba da pri­me­nju­ju nor­me u me­ri ko­ja od­go­va­ra zakon­ skoj in­ten­ci­ji i stvar­nim po­tre­ba­ma bor­be pro­tiv kri­mi­na­liteta. Sva­ko od­ stu­pa­nje od tog do­vo­di do ne­skla­da iz­me­đu nor­ma­tiv­nog i re­al­nog, iz­me­đu onog što je za­ko­nom propi­sa­no i onog što se de­ša­va u prak­tič­noj pri­me­ni zako­na. Za­kon ne tre­ba da pro­pi­su­je one in­sti­tu­te i re­še­nja ko­ja se u prak­ tič­noj pri­me­ni ne mo­gu re­a­li­zo­va­ti ili ni­su društve­no oprav­da­na. Sa dru­ge stra­ne, or­ga­ni ko­ji pri­me­nju­ju za­kon ne mo­gu da u takvom ste­pe­nu de­ro­ gi­ra­ju za­kon­ska re­še­nja da ih či­ne be­smi­sle­nim i pre­tva­ra­ju u deklara­tiv­ne od­red­be. Iz­me­đu nor­ma­tiv­nog i apli­ka­tiv­nog aspekta zakonske norme mo­ ra da se us­po­sta­vi jed­na nor­mal­na i ra­ci­o­nal­na ekvi­va­len­ci­ja, da i na jed­noj i na dru­goj stra­ni po­sto­ji ose­ćaj vred­no­sti o stvar­nim dru­štve­nim po­tre­ba­ ma i kri­mi­nal­no-po­li­tič­kim zahtevi­ma u propisi­va­nju po­je­di­nih in­sti­tu­ta i re­še­nja uop­šte i nji­ho­voj pri­me­ni u prak­si. Samo u takvom slučaju krivično zakonodavstvo konkretne države je u funkciji željenog stepena prevencije ne samo kriminaliteta, već i svakog drugog nedozvoljenog ponašanja. Pre-
Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja 41 ventivna funkcija zakon­ske nor­me ni­je to­li­ko u stro­go­sti, ko­li­ko u nemi­ nov­no­sti nje­ne pri­me­ne na sva­ko li­ce u slu­ča­je­vi­ma ka­da su is­pu­nje­ni zato pro­pi­sa­ni zakon­ski uslo­vi. Da bi po svom sadržaju bila u ovoj funkciji, zakonsku normu mora da karakteriše i visok stepen preciznosti određiva- nja pojedinih zakonskih pojmova (izraza) i propisivanje preciznih uslova za primenu pojedinih mera i instituta. Jednom rečju, preciznost sadržaja krivičnopravne norme mora da bude izuzetno visoka (Bejatović, 2009a). Međutim, i pored ovog, sadržaj zakonskog teksta i adekvatnost njegove primene nisu jedini preduslovi uspešnosti prevencije nedozvoljenog po- našanja a time i prevencije kriminaliteta. Nasuprot, tu su i brojni drugi faktori, a među njima, posmatrano sa aspekta tematike ovog rada, poseban značaj imaju tri. To su: efikasnost krivičnog postupka, zloupotreba kon- kretne zakonske norme, koja mora biti isključena ili svedena na najmanju moguću meru, i organizacija i finkcionisanje subjekata zaduženih za pri- menu konkretnog zakonskog teksta (Đurđić, 2008). Samo u svojoj uzaja- mnoj povezanosti svih ovih faktora krivično zakonodavstvo daje doprinos željenom stepenu njegovog dejstva na polju prevencije nedozvoljenog po- našanja uopšte, a time i na polju prevencije kriminaliteta kao njegovog najtežeg oblika (Stojanović, 2004; Ignjatović, 2004; Đurđić, 2008). Kada je reč o efikasnosti krivičnog postupka kao izuzetno značajnog faktora preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva, treba istaći činjeni- cu da ova kauzalna povezanost posebno dolazi do izražaja kod te­ških ob­li­ka kri­mi­na­liteta koji je neretko prateća pojava tranzicionog perioda bilo koje, pa i naše države (Kron, 2007). Ovo iz raz­lo­ga što je upra­vo kod ovih ob­li­ka kri­mi­na­liteta ne­spor­na nu­žnost, neo­p­hod­nost i opravdanost što efikasni­je pri­me­ne me­ra kri­vične pri­nu­de, a neophodan preduslov zato je i efikasnost krivičnog postupka. Ov­de kao i uop­šte sa­mo efi­ka­san krivični postupak i oduzimanje imovine stečene vršenjem krivičnih dela je in­stru­ment uspe­ šne bor­be pro­tiv krimi­na­liteta, i kao ta­kav od­go­va­ra ci­lje­vi­ma i ge­ne­ral­ne i spe­ci­jal­ne pre­ven­ci­je (Bejatović, 2009b:58). Nasuprot ovom, ne­e­fi­ka­san krivični postupak su­protan je ciljevima i ge­ne­ral­ne i spe­ci­jal­ne pre­ven­ci­je. Kao takav ohra­bru­je po­ten­ci­jal­ne iz­vr­ši­o­ce kri­vič­nih de­la i izazi­va, sa­ svim oprav­da­no, i nezadovolj­stvo jav­no­sti či­me ova problemati­ka još vi­še do­bi­ja na zna­ča­ju (Ra­du­lo­vić, 1997:187; Bejatović, 2009b:59). Iz ovih, i ne samo ovih, raz­lo­ga oba­ve­za je sva­kog dru­štva da stvo­ri normativne i sve druge pred­u­slo­ve za što uspe­šni­ju bor­bu pro­tiv kri­mi­na­liteta, za što uspe­šni­je ostvarivanje ci­lje­va kri­mi­nal­ne po­li­ti­ke uopšte i za što uspešniji krivični postupak. Ovakav jedan stav svoju podlogu nalazi i u vodećim
42 Stanko Bejatović međunarodnim pravnim aktima koja tretiraju slobode i prava uopšte (član 6, tačka 1, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo- boda i član 14, tačka 3c, Međunarodnog pakta o građanskim i politič- kim pravima). Polazeći od ovog, u savremenom krivičnom pravu traže se rešenja kojima se stvara normativna osnova za što efikasaniji krivični postupak shvaćen u smislu vremena njegovog trajanja, ali i u smislu zakonitosti presuđenja konkretne krivične stvari. Slučaj npr. sa uvođenjem posebnih, skraćenih, pojednostavljenih oblika postupanja za lakša krivična dela; smanjivanjem sudskih veća i širenjem funkcionalne nadležnosti sudije pojedinca; promenjenom pristupu pripremanja i vođenja glavnog pretresa; strožijem režimu predlaganja i izvođenja dokaza; ograničenjima u postupcima po pravnim lekovima; sve većoj primeni raznih vidova instituta sporazuma o priznanju krivice i raznih vidova načela oportuniteta krivičnog gonjenjenja i slično (Stojanović, 2009; Bejatović, 2009c). POJEDINI INSTITUTI KRIVIČNOG PROCESNOG ZAKONODAVSTVA I NJIHOV UTICAJ NA EFIKASNOST KRIVIČNOG POSTUPKA Ako se pri­hva­ti osnov­na hi­po­te­za po­sta­vlje­na u ovom ra­du da po­zi­tiv­ no kri­vično­zakono­dav­stvo sto­ji u ka­u­zal­nom od­no­su sa ste­pe­nom njegove preventivne funkcije kada se govori o nedozvoljenom ponašanju uopšte, od­no­sno da je sa­mo ade­kvat­no sa­vre­me­no kri­vično za­ko­no­dav­stvo, za­ko­ no­dav­stvo uskla­đe­no sa dru­štve­nom stvar­no­šću u funk­ci­ji željenog stepe- na prevencije kriminaliteta kao najtežeg oblika nedozvoljenog ponašanja, onda se kao ne­mi­nov­no na­me­će pi­ta­nje: Da li je po­zi­tiv­no kri­vično­zako- nodavstvo Srbije, posmatrano ­sa aspek­ta svog sa­dr­ža­ja i sa aspek­ta nje­go­ ve pri­me­ne, ta­kvo da od­go­va­ra zahtevi­ma željenog stepena svog preven- tivnog delovanja ili ne? Ako ne, šta bi u nje­mu trebalo me­nja­ti da bi ono bi­lo u toj funk­ci­ji? Ovakvo postavljeno pitanje posebnu težinu ima upravo u vremenu pisanja ovog rada jer je ovo vreme diskusije o zakonskim projektima kojim treba, posle dužeg vremena, da se okonča rad na reformi krivičnog zakonodavstva Republike Srbije. U nastavku rada pokušaćemo da, konkretnom i pojedinačnom analizom nekih od osnovnih krivičnopro- cesnih instituta koji su u direktnoj normativnoj funkciji efikasnosti krivič- nog postupka, a time i u funkciji prevencije krivičnog zakonodavstva na polju borbe protiv kriminaliteta, damo odgovor na ovako postavljeno pita-
Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja 43 nje. Naravno, pri ovakvom pristupu problematici, nužno je imati u vidu i nespornu činjenicu da pored ovde razmatranih pitanja i niza drugih rešenja, naše materijalno, procesno i izvršno krivično zakonodavstvo predstavlja normativnu osnovu od uticaja na njegovo preventivno dejstvo kada se govori o nedozvoljenom ponašanju. Ovo iz razloga što željeni stepen preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva, kao što je to već istaknuto, zavisi ne samo od kvaliteta zakonske norme jednog zakonskog teksta već krivičnog zakonodavstva kao celine. Jednom rečju, postoji i nemali broj drugih pitanja o kojima se, u ovome kontekstu, mora voditi računa, a o kojima se na ovome mestu, zbog ograničenog obima rada, ne govori, ali se i ona moraju uzeti u obzir. Zatim, isto tako mora se uzeti u obzir i činjenica da ni zakonska norma, i pored toga što je od izuzetnog značaja, nije jedini faktor efikasnosti krivičnog postupka (Ra­du­lo­vić, 1997). Posmatrano u navedenom kontekstu, među nemalim brojem instituta krivičnog procesnog zakonodavstva koji su od direktnog uticaja na stepen preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva preko faktora efikasnosti krivičnog postupka od posebnog značaja su: – sporazum o priznanju krivice, – načelo oportuniteta krivičnog gonjenja, – skraćeni krivični postupak kao vid pojednostavljenja krivičnog postupka, – funkcionalna nadležnost sudije pojedinca, – postupci za izricanje krivičnih sankcija bez glavnog pretresa, – neposredna optužnica, – podizanje optužnice na glavnom pretresu, – sistem pravnih lekova i – druge mogućnosti normativne efikasnosti krivičnog postupka u kr- vičnom procesnom zakonodavstvu Srbije. Sporazum o priznanju krivice Ozakonjenje instituta sporazuma o priznanju krivice kao jedne od do- minantnih formi pojednostavljenog postupanja u krivičnim stvarima je- dna je od najvažnijih novina Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) iz 2009. godine (Službeni glasnik RS, 72/09). Njegova suština ogleda se u prethodnom pregovaranju o priznavanju krivice između tužioca i okrivljenog i da li je sud naknadno
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova
Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova

Empfohlen

Kisele kise
Kisele kise Kisele kise
Kisele kise vvlivvli
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrićnasaskolatakmicenja
 
PROJEKTNA NASTAVA
PROJEKTNA NASTAVAPROJEKTNA NASTAVA
PROJEKTNA NASTAVASilvija Tot
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostidinekmek
 
Disperzija
DisperzijaDisperzija
Disperzijagueste1f9ed
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptedinadina
 
ИменицеГрчкеДеклинације
ИменицеГрчкеДеклинацијеИменицеГрчкеДеклинације
ИменицеГрчкеДеклинацијеМедицинска школа Зајечар
 
Zvuk
ZvukZvuk
Zvukon line prezentacije
 

Empfohlen

Kisele kise
Kisele kise Kisele kise
Kisele kise vvlivvli
 
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena AndrićEmocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrić
Emocionalni život adolescenata- Milena Nikolić- Milena Andrićnasaskolatakmicenja
 
PROJEKTNA NASTAVA
PROJEKTNA NASTAVAPROJEKTNA NASTAVA
PROJEKTNA NASTAVASilvija Tot
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostidinekmek
 
Disperzija
DisperzijaDisperzija
Disperzijagueste1f9ed
 
Nervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptNervni sistem i cula ppt
Nervni sistem i cula pptedinadina
 
ИменицеГрчкеДеклинације
ИменицеГрчкеДеклинацијеИменицеГрчкеДеклинације
ИменицеГрчкеДеклинацијеМедицинска школа Зајечар
 
Zvuk
ZvukZvuk
Zvukon line prezentacije
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Anatomija Pedijatrija
 
Održiva proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hraneOdrživa proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hranePredrag Dupalo
 
11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)Maja Andjelkovic
 
Saponifikacija
SaponifikacijaSaponifikacija
Saponifikacijasaculatac
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
AtmosferaTatjana Cakic
 
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizuUzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizuDejana Maličević
 
НЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогамаНЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогамаSlavica Nikolić
 
Zagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljistaZagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljistaDionisd
 
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacijaProlece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacijaLjiljanaMudrinic
 
Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Srdjan Lukic
 
Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi Vesna Janko
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићVioleta Djuric
 
Projektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenjaProjektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenjaNatasa Pantovic
 
Endokrinopatije 02
Endokrinopatije 02Endokrinopatije 02
Endokrinopatije 02Mate Maričić
 
Одређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће водеОдређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће водеsmatovic25
 
Zdrava ishrana (1)
Zdrava ishrana (1)Zdrava ishrana (1)
Zdrava ishrana (1)Mirjana Kokerić
 
Uticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravljeUticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravljevelkovdanijela
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostisaculatac
 
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovimaNalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovimaradovicpb
 
Појава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptxПојава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptxVesnaileti
 
ViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdfViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdfMerlinaTolevska1
 
Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014Dejan Jeremic
 

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Održiva proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hraneOdrživa proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hranePredrag Dupalo
 
11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)Maja Andjelkovic
 
Saponifikacija
SaponifikacijaSaponifikacija
Saponifikacijasaculatac
 
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizuUzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizuDejana Maličević
 
НЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогамаНЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогамаSlavica Nikolić
 
Zagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljistaZagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljistaDionisd
 
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacijaProlece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacijaLjiljanaMudrinic
 
Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Srdjan Lukic
 
Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi Vesna Janko
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићVioleta Djuric
 
Projektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenjaProjektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenjaNatasa Pantovic
 
Одређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће водеОдређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће водеsmatovic25
 
Uticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravljeUticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravljevelkovdanijela
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostisaculatac
 
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovimaNalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovimaradovicpb
 
Појава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptxПојава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptxVesnaileti
 

Was ist angesagt? (20)

Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Održiva proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hraneOdrživa proizvodnja hrane
Održiva proizvodnja hrane
 
11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)11.predavanje-redoks potencijal (eh)
11.predavanje-redoks potencijal (eh)
 
Saponifikacija
SaponifikacijaSaponifikacija
Saponifikacija
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizuUzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
Uzimanje uzoraka za mikrobiološku analizu
 
НЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогамаНЕ пушењу и алкохолу и дрогама
НЕ пушењу и алкохолу и дрогама
 
Zagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljistaZagadjivanje zemljista
Zagadjivanje zemljista
 
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacijaProlece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
Prolece iz naseg ugla zavrsna prezentacija
 
Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica Ekologija i znacaj ptica
Ekologija i znacaj ptica
 
Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi Digitalne igre u nastavi
Digitalne igre u nastavi
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
 
Projektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenjaProjektna nastava kao strategija učenja
Projektna nastava kao strategija učenja
 
Endokrinopatije 02
Endokrinopatije 02Endokrinopatije 02
Endokrinopatije 02
 
Одређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће водеОдређивање укупне тврдоће воде
Одређивање укупне тврдоће воде
 
Zdrava ishrana (1)
Zdrava ishrana (1)Zdrava ishrana (1)
Zdrava ishrana (1)
 
Uticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravljeUticaj savremenog načina života na zdravlje
Uticaj savremenog načina života na zdravlje
 
Bolesti zavisnosti
Bolesti zavisnostiBolesti zavisnosti
Bolesti zavisnosti
 
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovimaNalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
Nalaženje vrste i mesta kvara na vodovima
 
Појава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptxПојава и еволуција раних људских предака.pptx
Појава и еволуција раних људских предака.pptx
 

Ähnlich wie Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova

Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014Dejan Jeremic
 
Kakomotivisatiucenike
KakomotivisatiucenikeKakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenikenenadsuzic
 
Zavrsno izvjesce mat or sz-z
Zavrsno izvjesce mat or sz-zZavrsno izvjesce mat or sz-z
Zavrsno izvjesce mat or sz-zSkolazazivot
 

Ähnlich wie Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova (6)

ViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdfViO br 4.2013 final.pdf
ViO br 4.2013 final.pdf
 
Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014Zbornik radova HR konferencija 2014
Zbornik radova HR konferencija 2014
 
Kakomotivisatiucenike
KakomotivisatiucenikeKakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
 
Zavrsno izvjesce mat or sz-z
Zavrsno izvjesce mat or sz-zZavrsno izvjesce mat or sz-z
Zavrsno izvjesce mat or sz-z
 
Pravne teme vol 3 (1)
Pravne teme vol 3 (1)Pravne teme vol 3 (1)
Pravne teme vol 3 (1)
 
Agenda seminara
Agenda seminaraAgenda seminara
Agenda seminara
 

Prevencija i tretman poremecaja ponasanja Fasper zbornik radova

  • 2.
  • 3. PREVENCIJA I TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA Izdavač: Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Izdavački centar Visokog Stevana 2, 11000 Beograd Za izdavača: Prof. dr Jasmina Kovačević Urednice: Prof. dr Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević Recenzenti: Prof. dr Jasmina Kovačević Dr Leposava Kron Prof. dr Dobrivoje Radovanović Lektura i korektura: Slađana Mirčevski Štampa: Čigoja štampa, Beograd Tiraž: 500 ISBN: 978-86-80113-96-8 Izdavanje knjige je finansijski podržalo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije Odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju usvojene su recenzije zbornika radova „Prevencija i tretman poremećaja ponašanja”, grupe autora.
  • 4. PREVENCIJA I TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA Urednice Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Beograd, 2010.
  • 5. AUTORI Dr Stanko Bejatović, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu Dr Snežana Soković, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu Dr Nenad Glumbić, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Zoran Ilić, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Aleksandar Jugović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Mitja Krajnčan, vanredni profesor, Pedagoški fakultet Univerziteta u Ljubljani Dr Danka Radulović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Edina Vejo, vanredni profesor, Islamski pedagoški fakultet Univerziteta u Zenici Dr Vesna Žunić-Pavlović, vanredni profesor, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Dr Irma Deljkić, docent, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Dr Branislava Popović-Ćitić, docent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabi- litaciju Univerziteta u Beogradu Mr Meliha Bijedić, asistent, Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet Univerziteta u Tuzli Mr Goran Jovanić, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Mr Marija Lučić-Ćatić, asistent, Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i si- gurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Mr Danica Vasiljević-Prodanović, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Muharem Adilović, asistent, Islamski pedagoški fakultet Univerziteta u Zenici Marina Kovačević-Lepojević, asistent, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu Leonora Mihailović, saradnik u nastavi, Fakultet za specijalnu edukaciju i reha- bilitaciju Univerziteta u Beogradu
  • 6. Sadržaj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja Stanko Bejatović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Teorijske osnove razvojne prevencije poremećaja ponašanja Branislava Popović-Ćitić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Teorijski i praktični aspekti situacione prevencije Marina Kovačević-Lepojević, Vesna Žunić-Pavlović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Paradigmatski pristup prevenciji poremećaja u ponašanju i rizičnih ponašanja (sociopedagoški prilog) Edina Vejo, Muharem Adilović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Vaninstitucionalni tretman djece i omladine sa poremećajima u ponašanju Meliha Bjedić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Experimential pedagogy – an efficient method for children with behavioral difficulties Mitja Krajnčan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Analitičko-istraživački rad u socijalnoj zaštiti maloletnih prestupnika: značaj, iskustva i kontroverze Aleksandar Jugović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Zavodske vaspitne mere – mesto u sistemu krivičnih sankcija, osnovne karakteristike i problemi izvršenja Snežana Soković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Zaštitni nadzor uslovno osuđenih lica – alternativa koja obećava Zoran Ilić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Elektronski nadzor: kontrola i prevencija prestupništva Danica Vasiljević-Prodanović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
  • 7. 6  Potrebe za tretmanom i njegova realizacija u penitensijarnim uslovima Goran Jovanić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Primena konstruktivističke terapije u forenzičkim uslovima Danka M. Radulović, Leonora Mihailović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Kriminalitet osoba sa Aspergerovim sindromom Nenad Glumbić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 Unapređenje zaštite žrtava nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini Irma Deljkić, Marija Lučić-Ćatić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
  • 8. Predgovor Tematski zbornik pod naslovom Prevencija i tretman poremećaja po- našanja nastao je u okviru Programa Promocija i podsticanje istraživanja iz oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja Odeljenja za pre- venciju i tretman poremećaja ponašanja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, koji je odobrilo i finansijski podr- žalo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije (Ugovor br. 451–03–02297/2009–02, od 31. marta 2010. godine). Osnovni cilj ovog programa jeste prezentacija novih naučnih dosti- gnuća iz oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja. Nastavnici i saradnici Odeljenja za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja Fakul- teta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kontinuirano se bave naučno- istraživačkim radom u ovoj oblasti. Posredstvom ovog tematskog zborni- ka, u prilici su da objave i prezentuju javnosti rezultate svog rada i time doprinesu popularizaciji savremenih naučnih saznanja među studentima, istraživačima i stručnjacima zaposlenim u praksi. Poseban kvalitet pred- stavlja multidisciplinarni pristup sagledavanju ove problematike, koji je obezbeđen učešćem stručnjaka različitih profila: specijalnih (socijalnih) pedagoga, socijalnih radnika, psihologa, pravnika i drugih. Pored toga, Program ima za cilj razvijanje saradnje sa naučnoistraživačkim radnici- ma koji su zaposleni u drugim visokoškolskim ustanovama, kod nas i u svetu. Smatramo da je objavljivanje zajedničkog zbornika radova dobar način da se međusobno povežemo, razmenimo ideje, unapredimo sarad- nju i planiramo buduće zajedničke naučnoistraživačke poduhvate. Tako, tematski zbornik sadrži radove kolega sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu, Edukacijsko-rehabilitacijskog fakulteta Univerziteta u Tuzli i Islamskog pedagoškog fakulteta Univerziteta u Zenici. Kao što naslov i nagoveštava, zbornik Prevencija i tretman poreme- ćaja ponašanja, nudi sistematski prikaz različitih pristupa koji se prime- njuju u praksi i procenu njihove efektivnosti, na osnovu čega su izvedene smernice za budući razvoj nauke i prakse u ovoj oblasti. U njemu se nalazi 15 radova koji su organizovani oko tri ključne teme, a to su: – Prevencija poremećaja ponašanja, delinkvencije i kriminala,
  • 9. 8  – Tretman poremećaja ponašanja i – Redukovanje delinkvencije i kriminala. Tematski zbornik Prevencija i tretman poremećaja ponašanja pred- stavlja rezultat timskog rada 18 naučnoistraživačkih radnika. Stoga, že- limo da zahvalimo svim autorima na kvalitetnim radovima u kojima su obuhvatno, sistematski i jasno prezentovali dostignuća u užim oblastima svog naučnog interesovanja. Posebno zahvaljujemo recenzentima – dr Ja- smini Kovačević, dr Leposavi Kron i dr Dobrivoju Radovanoviću. Takođe, zahvaljujemo izdavaču, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na pomoći u objavljivanju ovog tematskog zbornika. Najveću zahvalnost dugujemo Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije koje je finansijski podržalo ceo program i time omogućilo da naši planovi po- stanu stvarnost. U Beogradu, avgust 2010. godine Vesna Žunić-Pavlović Marina Kovačević-Lepojević
  • 10. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Apstrakt Rad je posvećen analizi različitih pristupa u prevenciji i tretmanu poreme- ćaja ponašanja. U prvom delu rada razmotreni su opisi, karakteristike i tipologije poremećaja ponašanja koje se sreću u savremenoj literaturi. Drugi deo rada posve- ćen je efektivnim pristupima u prevenciji poremećaja ponašanja duž kontinuuma koga čine univerzalna, selektivna i indikovana prevencija. Pored toga, prikazane su i osnovne postavke zakonske, socijalne i situacione prevencije prestupničkog ponašanja. Na kraju, pregledom literature ostvaren je uvid u savremena saznanja o uspešnim pristupima u tretmanu poremećaja ponašanja i redukovanju delin- kvencije i kriminala. Ključne reči: poremećaji ponašanja, delinkvencija, kriminal, prevencija, tre- tman POREMEĆAJI PONAŠANJA Nauka o prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja ima relativno dugu istoriju. Međutim, većina autora smatra da je presudan uticaj na ra- zvoj teorije, istraživanja i prakse u ovoj oblasti imalo uvođenje dijagno- stičke oznake poremećaji ponašanja u međunarodno priznate medicinske klasifikacije (ICD i DSM). U medicinskim klasifikacionim sistemima date su precizne definicije poremećaja ponašanja, njihova tipologija i kriteriju- mi za postavljanje ove dijagnoze. Na taj način poremećaji ponašanja iz- dvojeni su kao posebna dijagnostička kategorija, odnosno napravljena je razlika između poremećaja ponašanja i drugih fenomena s kojima su ranije bili svrstavani u istu grupu. Dijagnostička kategorija poremećaji ponašanja prvi put se pojavljuje u osmoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD-8) Svetske zdravstvene organizacije iz 1965. godine i drugoj ver- ziji Dijagnostičko-statističkog priručnika (DSM-2) Američkog udruženja
  • 11. 10 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević psihijatara, iz 1968. godine. U skladu sa novim saznanjima, menjali su se opisi i kriterijumi koji se odnose na ovu dijagnostičku kategoriju. Neke postavke u ICD su reorganizovane radi usklađivanja sa određenjima koja su data u DSM, mada su se izvesne razlike između ova dva klasifikaciona sistema zadržale do danas. U trenutno važećoj, desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bole- sti, povreda i uzroka smrti (ICD-10), poremećaji ponašanja svrstani su u dijagnostičku kategoriju pod nazivom poremećaji ponašanja i emocija sa početkom obično u detinjstvu i adolescenciji (Svetska zdravstvena organi- zacija, 1992). Osnovna karakteristika poremećaja ponašanja je ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog, agresivnog i izazivačkog pona- šanja, kao što su: preterane tuče ili zastrašivanja, surovost prema drugim ljudima ili životinjama, žestoka destruktivnost prema imovini, podmetanje požara, krađe, ponavljano laganje, izostajanje iz škole i bežanje od kuće, neobično česti i teški napadi besa, prkosno provokativno ponašanje i stalna neposlušnost. Ova dijagnostička kategorija obuhvata nekoliko tipova po- remećaja ponašanja, a to su: poremećaj ponašanja ograničen na porodičnu sredinu, nesocijalizovani poremećaj ponašanja, socijalizovani poremećaj ponašanja, poremećaj u vidu protivljenja i prkosa, drugi poremećaji pona- šanja i nespecifikovani poremećaji ponašanja. U četvrtoj verziji Dijagnostičko-statističkog priručnika (DSM-IV), koja se trenutno primenjuje, poremećaji ponašanja svrstani su u dijagno- stičku kategoriju pod nazivom deficit pažnje i disruptivni poremećaji pona- šanja (APA, 1994). Dijagnostička oznaka poremećaji ponašanja opisana je kao ponavljani i uporni obrasci ponašanja kojima se krše prava drugih i opšte, uzrastu prikladne socijalne norme i pravila, gde se ubrajaju: agresiv- no ponašanje prema ljudima ili životinjama, namerna destrukcija imovine, prevare ili krađe i ozbiljno kršenje pravila ponašanja. Ponuđene su dve tipologije poremećaja ponašanja, u odnosu na uzrast – tip koji se pretežno javlja u detinjstvu i tip koji se javlja u adolescenciji, kao i u odnosu na težinu poremećaja – laki, umereni i teški tip. U okviru ove dijagnostičke kategorije izdvojen je i оpoziciono-prkosni poremećaj, koga karakterišu dugotrajni obrasci negativnog, drskog i neprijateljskog ponašanja, ali bez ozbiljnijeg kršenja opšteprihvaćenih socijalnih normi. U literaturi o pre- venciji i tretmanu poremećaja ponašanja ove dve dijagnostičke oznake se, uglavnom, objedinjeno posmatraju. Prikazane klasifikacije postale su polazište brojnih istraživačkih stu- dija. Precizne oznake, definicije i tipologije omogućile su izradu instru-
  • 12. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 11 menta za procenu, ispitivanje prevalencije i karakteristika poremećaja po- našanja, ali i kompariranje rezultata različitih studija, što je doprinelo una- pređivanju saznanja o etiologiji i fenomenologiji. Sa druge strane, mnogi istraživači su u svojim empirijskim proučavanjima nailazili na probleme prilikom primene opisa i kriterijuma koji su ponuđeni u okviru pomenutih dijagnostičkih kategorija. Posledično, pojavljuju se empirijski ili dimen- zionalni sistemi procene i klasifikacije u psihopatologiji, kao alternativa kategorijalnim sistemima koji se koriste u kliničkoj praksi (Achenbach, 1995). Osnovno polazište dimenzionalnih sistema jeste zasnivanje psiho- patoloških kategorija, njihovih granica i kriterijuma na rezultatima istra- živanja. U kategorijalnim sistemima, na osnovu unapred utvrđenih krite- rijuma, postavlja se dijagnoza, odnosno potvrđuje prisustvo poremećaja ponašanja. Zagovornici dimenzionalnih sistema smatraju da u realnosti ne postoje jasne granice između normativnog ponašanja i psihopatologije, pa poremećaji ponašanja predstavljaju ekstremne forme problema koji se uo- bičajeno javljaju, a ne neuobičajena stanja koja se suštinski razlikuju od normalnosti. Nadalje, dijagnostičke kategorije ne prepoznaju tendenciju ka udruženom pojavljivanju nekih poremećaja, već se svaki od njih zaseb- no posmatra. Za razliku od toga, dimenzionalni sistemi zasnovani su na empirijskim podacima o povezanosti pojedinih poremećaja, što omoguća- va izdvajanje obrazaca udruženih bihejvioralnih i emocionalnih problema, odnosno sindroma. Prema jednoj od najpoznatijih dimenzionalnih klasi- fikacija, poremećaji ponašanja deo su jedinstvenog spektra eksternalizo- vanih problema, gde se ubrajaju dva sindroma – ponašanje kojim se krše pravila i agresivno ponašanje (Achenbach, Rescorla, 2001). Neki autori smatraju da kategorijalni i dimenzionalni pristup nisu suštinski suprotstavljeni, već da odražavaju prirodan tok razvoja sazna- nja (Coie et al., 1993). Prvobitno nastali kategorijalni sistemi usmereni su ka identifikovanju osnovnih karakteristika po kojima se razlikuju dis- funkcionalni pojedinci, dok dimenzionalni sistemi predstavljaju rezultat detaljnijeg sagledavanja razvojnih procesa određenog poremećaja. Takvu povezanost potvrđuje evidentan uticaj rezultata empirijskih istraživanja na osavremenjivanje opisa i kriterijuma u kategorijalnim sistemima, što se posebno odnosi na DSM. U savremenoj literaturi postoje brojne definicije poremećaja pona- šanja, tako da se ne može govoriti o univerzalnom i opšteprihvaćenom određenju ovog pojma. Ipak, mogu se izdvojiti neki zajednički elementi. Poremećajima ponašanja označavaju se različite bihejvioralne manifesta-
  • 13. 12 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević cije koje povezuje nekonformizam ili nepoštovanje opšteprihvaćenih soci- jalnih normi, antisocijalnost u smislu ugrožavanja prava drugih i agresija, odnosno povređivanje, nanošenje štete ili neprijatnosti drugima. Spektar pojavnih oblika poremećaja ponašanja je veoma širok i kreće se od pr- kosnog ponašanja do fizičkog nasilja. Neki oblici poremećaja ponašanja predstavljaju kršenje zakonskih normi, odnosno mogu biti okarakteri- sani kao krivična dela i prekršaji ili delinkvencija. Važna karakteristika poremećaja ponašanja jeste repetitivnost, odnosno ponavljanje i relativna trajnost, na osnovu čega se razlikuju od usamljenih i situacionih epizoda koje mogu biti okarakterisane kao normativne razvojne krize. Poremećaji ponašanja dovode do brojnih negativnih posledica, uključujući porodično funkcionisanje, odnose sa vršnjacima, učenje i drugo. U mnogim sluča- jevima, simptomi poremećaja ponašanja pojavljuju se na predškolskom uzrastu, a stabilne manifestacije mogu se zapaziti tokom mlađeg školskog uzrasta. Rezultati brojnih istraživanja potvrđuju da kriminalno ponašanje u odraslom dobu podrazumeva ispoljavanje poremećaja ponašanja u mla- dosti, iako većina mladih sa antisocijalnim ponašanjem ne postaju antiso- cijalne odrasle osobe. Prema nekim istraživanjima, oko polovine dece sa poremećajima ponašanja postanu delinkventi u adolescenciji, a najmanje trećina maloletnih delinkvenata postanu odrasli prestupnici (Patterson, DeBaryshe, Ramsey, 1989). Poremećaji ponašanja često se javljaju udruženo sa drugim mental- nim poremećajima. Epidemiološke studije otkrivaju da oko 70% dece i omladine sa poremećajima ponašanja, uzrasta 7–13 godina, ispunjava kri- terijume za postavljanje još jedne dijagnoze (Kazdin, 1993). Na osnovu dosadašnjih istraživanja komorbiditeta poremećaja ponašanja, izvedena su sledeća zapažanja: poremećaji ponašanja počinju na ranijem uzrastu, teži su i uporniji ukoliko su udruženi sa ADHD; pojava anksioznih poremećaja u detinjstvu smanjuje rizik poremećaja ponašanja u adolescenciji, ali kod dece sa poremećajima ponašanja postoji veća verovatnoća pojave anksi- oznih poremećaja; kod mnogih adolescenata sa poremećajima ponašanja ispunjeni su kriterijumi za postavljanje dijagnoze depresivnih poremećaja i poremećaja emocija, ali ova veza nije do kraja objašnjena; postoje indi- cije da somatoformni poremećaji mogu biti prediktor poremećaja ponaša- nja kod devojaka; postoji recipročna veza između poremećaja ponašanja i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u smislu da jedan poremećaj podstiče ispoljavanje drugog (Loeber et al., 2000). Rezultati brojnih istraživanja otkrivaju da su mentalni poremećaji učestaliji kod delinkvenata u odnosu
  • 14. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 13 na opštu populaciju, što se posebno odnosi na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, depresivne poremećaje i poremećaje raspoloženja, anksiozne poremećaje, PTSP i ADHD (Tarolla et al., 2002). U radu Nenada Glum- bića izneta su interesantna zapažanja o kriminalnom ponašanju osoba sa Aspergerovim sindromom. Napredak naučnih saznanja imao je praktične implikacije u vidu ra- zvijanja široke mreže različitih institucija i profesionalnih usmerenja koji rade na prevenciji i tretmanu poremećajima ponašanja. Do danas, ova oblast zadržala je multidisciplinarni karakater, što podrazumeva multipla izvorišta i pravce razvoja. Doprinos ukupnom fondu znanja o efektivnim pristupima u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja ostvarili su nauč- nici i praktičari iz različitih oblasti, kao što su medicina, socijalna zaštita, obrazovanje, pravosuđe i drugo. Usled postojanja razvojnog kontinuuma poremećaji ponašanja–delinkvencija–kriminal, teško je napraviti oštru granicu u pogledu specifičnog usmerenja pojedinih intervencija i progra- ma, već ih je bolje posmatrati kao deo obuhvatne društvene reakcije na ove probleme. Trenutnu situaciju na svetskoj sceni karakteriše izuzetno interesova- nje naučne i stručne javnosti za proučavanje poremećaja ponašanja, delin- kvencije i kriminala. Nasuprot tome, u Srbiji su sasvim retka istraživanja epidemiološkog karaktera, a posebno empirijska proučavanja efektivnosti programa i intervencija koje se primenjuju u okvirima prevencije i tretma- na ovih fenomena. Iako se na osnovu strane literature mogu steći dobre polazne osnovne, to nije dovoljno. U budućnosti treba raditi na sistemat- skoj izgradnji naučnih saznanja koja će biti utemeljena na podacima koji su prikupljeni na našim prostorima. O problemima koji se sreću u oblasti analitičko-istraživačkog rada u socijalnoj zaštiti maloletnih prestupnika i mogućnostima za njihovo prevazilaženje govori se u radu Aleksandra Jugovića. PREVENCIJA POREMEĆAJA PONAŠANJA, DELINKVENCIJE I KRIMINALA Univerzalna, selektivna i indikovana prevencija U savremenoj medicini u upotrebi je klasifikacija preventivnih mera koju je predložio Gordon (1983), a prema kojoj se sva preventivna na- stojanja mogu razvrstati na univerzalna, selektivna i indikovana. Autor
  • 15. 14 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević je kritikovao tradicionalnu klasifikaciju Komisije za hronične bolesti iz 1957. godine, koja je prvobitno predviđala dve kategorije – primarnu i sekundarnu prevenciju, a kasnije je dodata i treća kategorija tzv. tercijarna prevencija. Primarna prevencija primenjuje se pre nastanka bolesti i ima za cilj redukovanje incidencije, cilj sekundarne prevencije je smanjenje prevalencije, što znači da se primenjuje nakon dijagnostikovanja bolesti, ali pre nego što ona izazove negativne posledice, dok se tercijarna odnosi na mere kojima se sprečavaju dalja oštećenja i onesposobljavanje usled bolesti. Osnovna zamerka upućena na račun ove klasifikacije odnosila se na njenu neusklađenost sa savremenim saznanjima o povezanosti različitih bio-psiho-socijalnih faktora sa negativnim zdravstvenim ishodima. Prema Gordonu, termin prevencija odnosi se isključivo na mere, akci- je i intervencije koje se primenjuju pre nastanka bolesti. Podela na univer- zalnu, selektivnu i indikovanu prevenciju izvršena je u odnosu na popula- cione grupe za koje se primena određenih intervencija smatra optimalnom. Mere univerzalne prevencije imaju najširu upotrebu i korisne su za svakog pojedinca. Primenjuju se na opštoj populaciji, obično bez profesionalne pomoći, a dobiti prevazilaze troškove i eventualne rizike. Selektivna pre- vencija obuhvata mere koje se primenjuju na rizične grupe, odnosno na podgrupe opšte populacije kod kojih postoji natprosečan rizik da obole od neke bolesti. Indikovana prevencija usmerena je ka pojedincima koji se, na osnovu identifikovanih rizičnih faktora, stanja i abnormalnosti, smatraju visokorizičnim u pogledu oboljevanja. Većina mera indikovane prevencije odgovara onome što se ranije nazivalo sekundarnom prevencijom, s tom razlikom da je indikovana prevencija rezervisana samo za pojedince kod kojih postoji velika verovatnoća oboljevanja, ali kod kojih nije dijagnosti- kovana bolest. Iako su obe prikazane klasifikacije prevencije pravljene za tzv. me- dicinske bolesti, savremeni autori smatraju da se Gordonov klasifikacioni sistem može primeniti i u oblasti prevencije mentalnih poremećaja, a time i poremećaja ponašanja (Mrazek, Haggerty, 1994). Primeri univerzalnih preventivnih intervencija koje su namenjene opštoj populaciji jesu unapre- đivanja prenatalne brige, sprečavanje bračnih problema i slično. Interven- cije selektivne prevencije usmerene su ka specifičnim rizičnim grupama koje su identifikovane na osnovu prisustva bioloških, psiholoških i socijal- nih faktora povezanih sa pojavom mentalnih poremećaja. U ovu kategoriju ubrajaju se intervencije kao što su kućne posete i predškolski programi za decu iz siromašnih zajednica. Indikovane preventivne intervencije prime-
  • 16. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 15 njuju se ukoliko su otkriveni izvesni znaci, simptomi ili predispozicije koji upućuju na izvesnu disfunkcionalnost, ali nisu ispunjeni kriterijumi za po- stavljanje dijagnoze mentalnog poremećaja. Drugačije rečeno, indikovane intervencije (npr. unapređivanje interakcije roditelj–dete) primenjuju se u slučajevima kada su roditelji otkrili izvesne probleme u ponašanju kod de- teta, ali nije dijagnostikovan poremećaj ponašanja. Osnovni cilj univerzal- nih, selektivnih i indikovanih mera je tzv. apsolutna prevencija, odnosno redukovanje broja novih slučajeva, mada cilj može biti i odlaganje početka mentalnog poremećaja ili kratkoročna redukcija novih slučajeva. Pored toga, indikovana prevencija ima za cilj da redukuje progresiju od ranih simptoma ka dugotrajnim i teškim oblicima mentalnih poremećaja. Na osnovu opsežnog pregleda literature, Grinberg i saradnici izdvoji su 34 programa koji se primenjuju u prevenciji mentalnih poremećaja dece i omladine, a čiji su pozitivni efekti potvrđeni rezultatima rigoroznih eva- luacija (Greenberg, Domitrovich, Bumbarger, 2001). Svi izdvojeni pro- grami redukuju simptomatologiju povezanu sa mentalnim poremećajima, ali imaju i druge pozitivne efekte u širem smislu unapređivanja zdrav- lja. Univerzalni programi prevencije mentalnih poremećaja namenjeni su celokupnoj školskoj populaciji ili učenicima određenih razreda, odnosno specifičnim grupama koje su izdvojene prema kriterijumima koji nemaju veze sa rizikom mentalnih poremećaja. Izdvojeno je ukupno 14 efektivnih univerzalnih programa koji uspešno deluju na specifične simptome psi- hopatologije (agresija, anksiozni ili depresivni poremećaji) ili na poznate rizične faktore povezane sa psihopatologijom (impulsivnost, deficit kogni- tivnih veština ili antisocijalno ponašanje). Uspešni univerzalni programi klasifikovani su u četiri grupe, a to su: – programi prevencije nasilnog ponašanja, gde su svrstana dva škol- ska programa koja su specifično usmerena ka prevenciji ili reduko- vanju nasilja prevashodno putem unapređivanja pozitivne komuni- kacije i veština nenasilnog rešavanja konflikata i donošenja odluka (Second Step i Responding in Peaceful and Positive Ways); – programi unapređivanja socijalnih i kognitivnih veština sa če- tiri programa koja se primenjuju uglavnom u populaciji učenika osnovnih škola s ciljem razvijanja fundamentalnih kognitivnih ve- ština, socijalne i emocionalne kompetencije (Interpersonal Cogni- tive Problem-Solving, Promoting Alternative Thinking Strategies, Improving Social Awareness – Social Problem Solving i Positive Youth Development Program);
  • 17. 16 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević – programi orijentisani ka promeni školske sredine predstavljaju grupu od šest programa koji imaju za cilj redukovanje rizičnih i jačanje protektivnih faktora u socijalnom okruženju deteta (The School Transitional Environment Project, Child Development Project, Good Behavior Game, Bullying Prevention Program i dva izraelska programa prevencije internalizovanih problema i suicida); – multikomponentni programi fokusirani na različite rizične i pro- tektivne faktore koji deluju na nivou pojedinca, porodice, škole i vršnjačke grupe (Linking the Interests of Families and Teachers i Seattle Social Development Project). Osim univerzalnih programa, pomenuta grupa autora izdvojila je još 20 uspešnih selektivnih i indikovanih preventivnih programa, od čega se 10 programa primenjuje u prevenciji eksternalizovanih poremećaja (ADHD, opoziciono-prkosni poremećaj i poremećaj ponašanja). Programi se pri- menjuju kod dece i omladine sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem, a prema fokusu delovanja razvrstani su u tri grupe: – programi usmereni na dete, gde su svrstana četiri programa koja su osmišljena za agresivnu decu s ciljem redukovanja agresije i una- pređivanja socijalnih veština, mada se u neke programe uključuju i druga deca kako bi se obezbedili prosocijalni modeli, vežbanje novih veština u svakodnevnim situacijama i uspešno uključivanje u vršnjačku grupu (Anger Coping Program, Brainpower Program, Peer Coping Skills Training i Social Relations Program); – programi podrške odraslih sa samo jednim programom mentorskog tipa (Big Brother – Big Sister); – multikomponentni programi za decu i porodice koji su dugotraj- ni i usmereni na brojne individualne i sredinske rizične faktore, a sadrže intervencije za decu, roditelje i nastavnike (Adolescent Transitions Program, Montreal Prevention Experiment, First Steps Program, The Earlscourt Social Skills Group Program i Fast Track). Vaninstitucionalni programi prevencije smatraju se generalno uspeš- nijim u odnosu na programe koji podrazumevaju izmeštanje deteta iz po- rodice i upućivanje na neki vid institucionalnog tretmana. Iscrpan pregled evaluacija različitih vaninstitucionalnih programa sadržan je u radu Meli- he Bijedić.
  • 18. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 17 Klasifikacija na univerzalne, selektivne i indikovane programe pri- menjuje se i na programe prevencije delinkventnog ponašanja. Ranije je pomenuto da postoji razlika između poremećaja ponašanja i delinkvencije, jer dijagnoza poremećaja ponašanja uključuje delinkventno ponašanje, ali i druge oblike negativnog ponašanja. Samim tim, postoji i razlika u razvr- stavanju programa prevencije poremećaja ponašanja i programa prevencije delinkvencije. Univerzalni programi prevencije delinkventnog ponašanja imaju za cilj redukovanje novih slučajeva delinkvencije u opštoj populaciji putem smanjenja verovatnoće delinkventnog ponašanja na starijem uzra- stu; selektivni programi namenjeni su grupama u riziku kod kojih postoje obrasci agresivnog i antisocijalnog ponašanja ili čak dijagnoza poremećaja ponašanja; indikovani programi namenjeni su pojedincima koji ispolja- vaju neke oblike delinkventnog ponašanja i imaju za cilj sprečavanje du- goročnih negativnih posledica, odnosno hroniciteta i pojave težih oblika delinkvencije (Tolan, Guerra, 1994). Pomenuti autori su u svojoj obuhvat- noj evaluacionoj studiji opisali uspešne programe koji se primenjuju na različitim nivoima preventivnog delovanja. Univerzalni programi prevencije delinkventnog ponašanja uglavnom su u funkciji unapređivanja resursa, kompetencija i veština čime se posti- že imunizacija na negativne uticaje, ali mogu biti usmereni i ka rizičnim faktorima koji su zajednički za celokupnu populaciju na koju se deluje. Neki programi deluju na pojedinačne rizične faktore ili se primenjuju u jednom setingu, dok se drugima deluje na više faktora u različitim dome- nima životnog funkcionisanja. U zavisnosti od uzrasta korisnika, uspešni programi grupisani su u sledeće kategorije: – programi za predškolski uzrast, gde se ubraja program podrške vi- sokorizičnim majkama (Yale Child Welfare Research Program), letnji program za decu iz siromašnih porodica (Head Start) i edu- kativni program za predškolce (Perry Preschool Project); – programi za mlađi osnovnoškolski uzrast, tačnije jedan program koji sadrži trening veština rešavanja socijalnih problema za decu, obučavanje nastavnika za rukovođenje odeljenjem i trening veština vođenje porodice za roditelje; – programi za stariji osnovnoškolski i srednjoškolski uzrast koji obu- hvataju programe unapređivanja socijalne kompetencije (Positive Youth Development Program), interpersonalnih odnosa i socijalne klime u školi, kao i unapređivanja socijalnih veština rekreativnim aktivnostima.
  • 19. 18 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Selektivni programi prevencije delinkventnog ponašanja osmišljeni su tako da deluju na specifične rizične faktore identifikovane kod dece i omladine kod koji postoji izvesna tendencija ka delinkvenciji. Izdvojeni efektivni programi selektivnog nivoa podeljeni su prema fokusu delovanja na tri grupe: – programi orijentisani ka pojedincu, kao što su lečenje emocionalnih trauma (Project CREST) i unapređivanje socijalnih i kognitivnih veština (Student Training Through Urban Strategies); – programi orijentisani ka interpersonalnim odnosima, gde se ubraja više različitih programa unapređivanja roditeljskih veština i poro- dičnih odnosa putem redukovanja koersivnog stila roditeljstva, po- boljšanja porodične organizacije i kohezije, te razvijanja pozitivnih odnosa porodice sa socijalnim okruženjem; – programi orijentisani ka neposrednoj socijalnoj sredini, obuhvataju, kao prvo, školske programe koji imaju za cilj unapređivanje znanja i veština stručnjaka zaposlenih u školi, unapređivanje motivacije učenika i pružanje mogućnosti za ostvarivanje uspeha, promenu školske klime u smislu odlučivanja, organizacije i načina rada i, kao drugo, programe koji imaju za cilj strukturalne promene u za- jednici u pravcu pružanja novih mogućnosti za mlade, promene sta- vova onih koji rade sa mladima i redukovanja negativnih uticaja. Indikovani programi namenjeni su deci i omladini kod kojih su otkri- veni teži oblici negativnih bihejvioralnih obrazaca ili delinkventno pona- šanje. S obzirom na to da su ovi pojedinci uglavnom uključeni u neki vid ambulantnog ili institucionalnog tretmana, opisani programi sprovode se u ustanovama za mentalno zdravlje ili ustanovama za tretman delinkvenata i to su: – programi orijentisani ka pojedincu, među kojima su najuspešniji oni koji sadrže mentorstvo, profesionalnu orijentaciju i osposoblja- vanje, modifikaciju ponašanja, promenu antisocijalnih stavova, tre- ning kognitivnih, socijalnih i bihejvioralnih veština; – programi orijentisani ka interpersonalnim odnosima, odnosno funk- cionalna porodična terapija i multisistemska terapija; – programi orijentisani ka neposrednoj socijalnoj sredini kojima se menjaju pojedini aspekti institucionalnog okruženja s ciljem pro- movisanja pozitivnog ponašanja i socijalne kompetencije (npr. Te- aching Family Model).
  • 20. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 19 Može se zaključiti da su se programi koji sadrže trening socijalnih i kognitivnih veština i intervencije usmerene ka unapređivanju veština rodi- teljstva i porodičnih odnosa pokazali kao najefektivniji na univerzalnom, selektivnom i indikovanom nivou preventivnog delovanja. Takođe, uspeš- niji su multikomponentni i dugotrajniji programi. Edina Vejo i Muharem Adilović u svom radu razmatraju socijalno-pedagoški pristup konceptua- lizaciji poremećaja ponašanja koji se zasniva na kontinuumu univerzalne, selektivne i indikovane prevencije, s tim da autori ukazuju na važnost in- tervencija koje se primenjuju na mlađem uzrastu. Zakonska, socijalna i situaciona prevencija U kriminološkoj literaturi, proučavanje prevencije delinkvencije i kri- minala odavno je izašlo iz uskih okvira delovanja zakonskih normi i pri- hvaćen je sveobuhvatan pristup koji objedinjuje dostignuća različitih na- učnih disciplina i oblasti praktičnog delovanja. Radi sistematizacije sazna- nja o efektivnoj prevenciji prestupničkog ponašanja, raznovrsni programi i intervencije organizovni su u četiri osnovna strateška pristupa, a to su: sprovođenje zakona, razvojna prevencija, prevencija u zajednici i situacio- na prevencija, s tim da se razvojna prevencija i prevencija u zajednici često objedinjeno nazivaju socijalnom prevencijom (Torny, Farrington, 1995). Prema tradicionalnom viđenju, sprovođenje zakona ili zakonski pri- stup koji se svodi na hapšenje, procesuiranje i sankcionisanje ostvaruje preventivno delovanje posredstvom četiri osnovna mehanizma, a to su: 1) generalno odvraćanje, odnosno efekat koji se postiže upućivanjem gene- ralne pretnje krivičnim procesuiranjem svakom pojedincu ukoliko prekrši zakon; 2) specifično odvraćanje ili efekat koji se postiže na individualnom nivou kažnjavanjem prestupnika za izvršeno delo; 3) onesposobljavanje kao efekat koji proizlazi iz zadržavanja prestupnika pod strogim nadzo- rom tako da ne može da izvrši novo delo; 4) rehabilitacija, odnosno efekat koji se postiže korišćenjem perioda ograničavanja (zatvaranja) za primenu intervencija kao što su psihološko savetovanje, tretman bolesti zavisnosti, profesionalno osposobljavanje i opšte obrazovanje, kako bi se smanjila ve- rovatnoća da prestupnik nastavi da vrši dela u budućnosti (Moore, 1995). Na osnovu pomenutih mehanizama, može se napraviti razlika između in- direktnog i direktnog delovanja krivičnog zakonodavstva i sprovođenja zakona (Torny, Farrington, 1995). Indirektno delovanje, odnosno general-
  • 21. 20 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević no-preventivna funkcija, ostvaruje se posredstvom socijalizacije. Ideja o generalnom odvraćanju ili zastrašivanju vuče korene iz klasičnih krimi- noloških teorija prema kojima propisivanje dovoljno teških kazni može sprečiti potencijalne prestupnike da izvrše krivična dela, jer će ih bol i patnja koji prate kažnjavanje obeshrabriti i odvratiti od činjenja prestupa. Šire posmatrano, zakonske norme oblikuju socijalni kontekst u kome se formiraju individualne karakteristike, kao što su motivacija, namere, si- stem vrednosti, uverenja i slično. Samim tim, krivično zakonodavstvo ima moralno-edukativnu funkciju, jer većina građana ne vrši krivična dela zato što su vaspitani tako da se prema kriminalnim aktivnostima odnose kao prema nečemu što je loše i nepoželjno. Direktno delovanje krivičnog zako- nodavstva objedinjuje ostala tri mehanizma, specifično odvraćanje, ones- posobljavanje i rehabilitaciju. Može se reći da je ovde pre reč o reaktivnom nego o preventivnom delovanju, jer se sve dešava nakon izvršenja krivič- nog dela. Preventivna funkcija ogleda se u sprečavanju učinioca lakših dela da izvrše teža dela i u sprečavanju primarnih učinilaca da recidiviraju. Neki od najvažnijih aspekata uloge krivičnog zakonodavstva u prevenciji prestupništva obrađeni su u radu Stanka Bejatovića. Razvojna prevencija podrazumeva delovanje na rizične i protektiv- ne faktore koji su od značaja za individualni razvoj. Tokom devedesetih godina, na napredak kriminološke nauke presudno je uticala tzv. paradi- gma prevencije rizičnih faktora, importovana iz medicine, koja implicira identifikovanje ključnih rizičnih faktora delinkventnog ponašanja i pri- menu preventivnih mera kako bi se osujetilo njihovo negativno dejstvo (Farrington, 2000). Osnovna izvorišta saznanja na kojima bazira savreme- na razvojna prevencija su rezultati longitudinalnih i eksperimentalnih stu- dija, kao i teorija o nastanku delinkventnog ponašanja (Tremblay, Craig, 2000). Na osnovu longitudinalnih studija identifikovani su ključni predik- tori delinkventnog i kriminalnog ponašanja koji se mogu razvrstati u tri osnovne kategorije: individualne karakteristike, porodične karakteristike i karakteristike socijalnog okruženja. Eksperimentalne studije omogućile su razumevanje mehanizma delovanja pojedinih faktora, ali i efekata pro- mene pojedinih faktora u preveniranju delinkventnog ponašanja. Navede- ni autori smatraju da su, među brojnim teorijama delinkvencije, posebno važnu ulogu za razvojnu prevenciju imala tri pristupa: generalna teorija kriminala u kojoj su ključni koncepti samokontrola i razlike u individu- alnim odgovorima prilikom suočavanja sa mogućnostima za devijantno ponašanje; model razvojnih pravaca antisocijalnog ponašanja koji sugeriše
  • 22. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 21 postojanje multiplih putanja u razvoju antisocijalnog ponašanja koje vode ka različitim tipovima prestupništva u adolescenciji i odraslom dobu; mo- del kumulativnog rizika prema kome prisustvo većeg broja rizičnih faktora ima snažnije dejstvo, a različiti razvojni problemi imaju zajedničke rizične faktore. Opisani teorijski pristupi upućuju na različite pravce preventivnog delovanja: rane intervencije unapređivanja roditeljskih veština s ciljem ra- zvijanja samokontrole deteta, intervencije koje će biti usmerene na rizične i protektivne faktore koji su specifični za određeni razvojni pravac i uzrast ili intervencije koje će biti usmerene ka redukovanju raznovrsnih rizičnih faktora na ranom uzrastu. U radu Branislave Popović-Ćitić detaljno su pri- kazana teorijska objašnjenja na kojima se temelji razvojna prevencija. Situaciona prevencija polazi od toga da je kriminalno ponašanje pre- vashodno situacionog karaktera i da prestupnici manje ili više racionalno razmišljaju i odlučuju o svom angažovanju u kriminalnim aktivnostima u odnosu na neposrednu situaciju i mogućnosti. Samim tim, preventivno delovanje podrazumeva redukovanje mogućnosti za izvršenje krivičnog dela, što se postiže menjanjem percepcija potencijalnih prestupnika o po- trebnom naporu za izvršenje dela i postojećem riziku, redukovanjem na- grade koja se očekuje od izvršenja krivičnog dela, redukovanjem faktora koji imaju provocirajuće dejstvo, povećanjem osećanja stida i krivice koji prate izvršenje dela (Cornish, Clarke, 2003). Situacioni pristup je nastao šezdesetih i sedamdesetih godina, a danas predstavlja razvijen i dobro or- ganizovan sistem koga karakteriše teorijska zasnovanost, metodologija akcionih istraživanja, raznovrsne tehnike i praksa bazirana na dokazima o efektivnosti (Clarke, 1997). Teorijsko utemeljenje situaciona prevenci- ja nalazi u teoriji racionalnog izbora, prema kojoj kriminalno ponašanje predstavlja rezultat proračuna troškova, dobiti i rizika koji su povezani sa izvršenjem dela i teoriji rutinskih aktivnosti, prema kojoj prestupnici ima- ju ustaljen raspored dnevnih aktivnosti u okviru koga traže pogodne mete, a do izvršenja krivičnog dela dolazi ukoliko se vremenski usklade svi po- trebni elementi (prestupnik, žrtva i odsustvo čuvara). Mere redukovanja mogućnosti za kriminalno ponašanje su specifične i usklađene sa priro- dom pojedinih krivičnih dela i uključuju upravljanje, uređivanje i prome- nu neposrednog okruženja. Istraživači i praktičari kontinuirano tragaju za novim tehnikama i proveravaju njihovu efektivnost, pa se lista efektivnih preventivnih mera stalno unapređuje. U najnovijoj klasifikaciji izdvojeno je pet kategorija sa ukupno 25 tehnika situacione prevencije, u zavisnosti od njihovog primarnog usmerenja. O ovim i drugim pitanjima u vezi sa si-
  • 23. 22 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević tuacionom prevencijom raspravlja se u radu Marine Kovačević-Lepojević i Vesne Žunić-Pavlović. U literaturi postoje različita stanovišta u pogledu prevencije u zajed- nici. Prema nekim autorima, prevencija u zajednici predstavlja aktivnosti usmerene ka promeni socijalnih uslova koji podstiču kriminalno ponašanje članova zajednice (Hope, 1995). To se postiže osposobljavanjem socijal- nih institucija, kao što su porodice, škole, vršnjačke grupe, udruženja i or- ganizacije za redukovanje kriminala. Funkcionisanje socijalnih institucija može se sagledati kroz horizontalnu i vertikalnu dimenziju. Horizontalna dimenzija podrazumeva socijalne interakcije između pojedinaca i grupa izražene u neformalnim odnosima ili organizovanim aktivnostima, dok se vertikalna dimenzija odnosi na povezanost lokalnih institucija sa izvorima moći i resursa na makrodruštvenom nivou. Obe dimenzije su značajne za organizovanje preventivnih nastojanja, jer utiču na nivo kriminala u za- jednici. Održavanje reda u lokalnoj zajednici primarno se ostvaruje kroz horizontalnu dimenziju, ali snaga i efektivnost ovakvih nastojanja zavise od vertikalne dimenzije. U okviru ovako definisane prevencije u zajednici mogu se razlikovati tri paradigme: – paradigma nastala kao odgovor na demografsku i ekonomsku ek- spanziju gradova tokom prošlog veka obuhvata tri pristupa: orga- nizovanje zajednice zasnovano na radovima Čikaške škole, uklju- čivanje stanara u rukovođenje i kontrolu nad stambenim naseljima i mobilizacija resursa, odnosno jačanje lokalnih zajednica putem transfera političke i ekonomske moći; – paradigma odbrane zajednice od kriminala nastala je tokom se- damdesetih godina i ima dve forme, intencionalno organizovanje nadzora nad zajednicom ili jačanje neformalne socijalne kontrole putem uključivanja građana u održavanje reda i modifikaciju okru- ženja, u smislu izgradnje objekata i otklanjanja prepreka kako bi se unapredilo prirodno nadziranje zajednice; – paradigma očuvanja reda i redukovanja viktimizacije razvijena je tokom osamdesetih godina na pretpostavci da u zajednicama sa znatnom stopom kriminala postoji visoka koncentracija vulnerabil- nih pojedinaca i domaćinstava, pa se preventivna nastojanja usme- ravaju ka zaustavljanju propadanja stambenih naselja (razvijanje mreže službi i usluga, problemski orijentisane policijske inicijative i drugo) i zaštiti najugroženijih primenom mera obezbeđenja i or- ganizovanjem građana u grupe koje sprovode nadzor.
  • 24. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 23 Drugi autori smatraju da prevencija u zajednici predstavlja kombi- naciju razvojne i situacione prevencije i da obuhvata programe koji se primenjuju na nivou cele zajednice, odnosno u kojima je zajednica fokus intervencija (Welsh, Hoshi, 2002). Za razliku od prethodno prikazanog stanovišta, ovde se ne misli na programe gde se preventivno delovanje ostvaruje posredstvom socijalnih institucija. Teorijsku osnovu ovako viđe- ne prevencije u zajednici čine sociološke teorije koje objašnjavaju ulogu zajednice u nastajanju delinkventnog i kriminalnog ponašanja njenih čla- nova (npr. teorija društvene dezorganizacije). Postoji nekoliko vrsta pro- gramskih pristupa u okviru prevencije u zajednici, a to su: – mobilizacija zajednice, odnosno podsticanje članova zajedni- ce na aktivno učestvovanje u planiranju i primeni preventivnih aktivnosti; – programi usmereni na gangove, gde se razlikuju programi preven- cije ili sprečavanja uključivanja mladih u gangove i programi in- tervencije kojima se deluje na gang u celini ili njegove pojedine članove; – programi mentorstva koji obično podrazumevaju uključivanje ne- profesionalaca koji rade sa korisnicima osnovnoškolskog uzrasta; – rekreativni programi kojima se omogućava prosocijalno angažova- nje deci i omladini tokom slobodnog vremena; – uklanjanje kriminogenih proizvoda, posebno vatrenog oružja, pu- tem redukovanja dostupnosti, obezbeđivanja, otkupa, ograničenog izdavanja dozvola za posedovanje i slično. Usled teškoća koje prate evaluaciju programa prevencije u zajednici i metodoloških slabosti dosadašnjih evaluacionih studija, ne postoje čvrsti dokazi o njihovoj efektivnosti. Međutim, rezultati dosadašnjih istraživanja sugerišu da neki od ovih programa mogu biti uspešni u prevenciji delin- kvencije i kriminala, a to se odnosi na programe mentorstva, rekreativne programe i programe sa intervencijama usmerenim ka članovima gangova (Sherman, 1997; Welsh, Hoshi, 2002). TRETMAN POREMEĆAJA PONAŠANJA U okviru medicinskog pristupa, osim prevencije mentalnih poreme- ćaja, postoje još dva domena delovanja, a to su tretman i održavanje stanja (Mrazek, Haggerty, 1994). Tretman se primenjuje u slučajevima kada je di-
  • 25. 24 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević jagnostikovan mentalni poremećaj ili kada je ispunjena većina kriterijuma za postavljanje dijagnoze. Tretman sadrži dve komponente – identifikaciju slučajeva i standardni tretman kojim se redukuju trajanje i težina poreme- ćaja, recidivi (ili se barem produžava vremenski period između epizoda) i komorbiditet. Intervencije održavanja, gde se ubrajaju podrška, edukacija, farmakoterapija i drugo, primenjuju se kod dijagnostikovanih slučajeva mentalnih poremećaja kod kojih poremećaj još traje. Održavanje ima za cilj smanjenje onesposobljenosti koja je povezana sa bolešću i sadrži dve komponente – motivaciju pacijenta za dugoročan tretman kojim se redu- kuje recidiv i pružanje posttretmanske zaštite. U narednom delu biće reči samo o tretmanu poremećaja ponašanja u užem smislu (bez identifikacije slučajeva). Sudeći prema rezultatima dosadašnjih evaluacionih studija u ovoj oblasti, pristupi koji se primenjuju u tretmanu poremećaja ponašanja pre- težno su neefektivni. Primera radi, Kazdin je identifikovao 230 različitih pristupa u tretmanu poremećaja ponašanja i procenio njihov kvalitet na osnovu četiri osnovna kriterijuma: teorijska utemeljenost, zasnovanost na rezultatima istraživanja, empirijski dokazi o delotvornosti i empirijski po- tvrđena povezanost između procesa promene i rezultata (Kazdin, 1993). Zaključak ove studije je da nijedan pristup ne ispunjava sve navedene kri- terijume, s tim da se sledeća dva mogu oceniti kao obećavajuća: – trening veština rešavanja interpersonalnih problema sa mnogo va- rijacija koje imaju neke zajedničke karakteristike: fokusirani su na način na koji dete opaža socijalnu situaciju; osmišljeni su u vidu serije koraka u rešavanju problema; koriste strukturirane zadatke (igre, učenje i priče); terapeut ima aktivnu ulogu u smislu davanja objašnjenja, podsticanja upotrebe veština, ocenjivanja i nagrađiva- nja; kombinuju različite procedure, a najčešće modelovanje, vežba- nje, igranje uloga, pozitivno potkrepljivanje i blago kažnjavanje; – trening roditeljskih veština koji, takođe, ima različite oblike, ali i neke zajedničke karakteristike: stručnjak podučava roditelje i obič- no ne radi neposredno sa detetom; roditelji uče da identifikuju, de- finišu i posmatraju problem na drugačiji način; sadržaj sesija bazira na principima socijalnog učenja i odnosi se na primenu pozitivnih potkrepljenja, blago kažnjavanje, pregovaranje i uslovljavanje; ro- diteljima se pokazuje primena određene tehnike, a zatim oni vežba- ju njenu upotrebu.
  • 26. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 25 Većina savremenih autora poziva se na rezultate opsežne studije efek- tivnog psihosocijalnog tretmana dece i omladine sa poremećajima pona- šanja koja je zasnovana na analizi 82 evaluacije efekata iz perioda 1966– 1995. godina (Brestan, Eyberg, 1998). Prema efektivnosti, različite forme tretmana razvrstane su u tri kategorije: potvrđeno efektivne (ukupno dve), moguće efektivne (ukupno 10) i neefektivne forme. Potvrđeno efektivni tretmani čija je delotvornost empirijski dokazana su: – program treninga za roditelje zasnovan na priručniku Living with children (Patterson, Gullion, 1996), koji je kratkoročan i bihejvi- oralan po svojoj prirodi, ima za cilj podučavanje roditelja kako da uoče devijantne obrasce ponašanja, prate i nagrađuju prosocijalna ponašanja i ignorišu ili kažnjavaju negativna ponašanja deteta; – program treninga za roditelje koji obuhvata modelovanje putem serije lekcija snimljenih na video-trake i grupne diskusije kojima rukovodi terapeut. Deset godina kasnije, prikazani rezultati donekle su korigovani u pre- gledu literature o efektivnosti psihosocijalnog tretmana dece i omladine sa poremećajima ponašanja iz perioda 1996–2007. godina (Eyberg, Nelson, Boggs, 2008). Od prethodno pomenuta dva potvrđeno efektivna tretmana, samo prvi je ispunio stroge kriterijume dobro ustanovljenog tretmana, dok je drugi reklasifikovan u kategoriju moguće efektivnih tretmana. Takođe, ponovnim pregledom utvrđeno je da tri programa ne zadovoljavaju krite- rijume moguće efektivnih tretmana, a otkriveno je novih šest formi koje ih zadovoljavaju, tako da se u ovoj kategoriji našlo ukupno 15 intervencija, a to su: – trening kontrole besa za decu osnovnoškolskog uzrasta sa disruptiv- nim ponašanjem (Anger Control Training), zasnovan je na modelu procesiranja socijalnih informacija i sastoji se od grupnih sesija na kojima se uče i uvežbavaju adekvatni odgovori na situacije koje mogu da provociraju ljutnju; – grupni trening asertivnosti u formi diskusionih grupa namenjen je agresivnim adolescentima i primenjuje se u školi u dve verzije koje se razlikuju prema načinu rukovođenja grupom (Counselor-Led Assertive Training i Peer-Led Assertive Training); – sesije za roditelje i decu koje imaju za cilj redukovanje koersivnih interakcija putem instruiranja roditelja o podsticanju pozitivnog ponašanja, ignorisanju minornih negativnih ponašanja, davanju ja-
  • 27. 26 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević snih uputstava, primeni nagrada i kazni (Helping the Noncompliant Child); – u okviru obuhvatnog programa koji je fokusiran na redukovanje bihejvioralnih problema i unapređivanje socijalne kompetencije dece uzrasta od tri do osam godina (Incredible Years), kao moguće uspešne izdvojene su dve komponente – grupni trening za rodite- lje (Incredible Years Parent Training) i trening u vidu radionica za decu (Incredible Years Child Training); – program smeštanja maloletnika sa delinkventnim ponašanjem u hraniteljske porodice (Multidimensional Treatment Foster Care), koji obuhvata: trening hranitelja u primeni strukturiranog sistema upravljanja ponašanjem, kontinuiranu superviziju i pomoć hra- niteljskoj porodici, porodičnu terapiju sa biološkim roditeljima i individualni tretman deteta sa naglaskom na veštinama rešavanja problema, kontroli besa, školovanju i slično; – multisistemska terapija (Multisystemic Therapy) za adolescente sa težim oblicima poremećaja ponašanja i delinkventnim ponašanjem može se opisati kao proširena sistemska porodična terapija, jer se problem posmatra i tretira u širem socijalnom kontekstu, što podra- zumeva izradu plana tretmana za svaku porodicu i primenu razno- vrsnih intervencija, a najčešće su to porodična terapija, pomoć u školovanju, integrisanje adolescenta u prosocijalne vršnjačke grupe i trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština; – program treninga za roditelje fokusiran na obrasce interakcija rodi- telj–dete (Parent-Child Interaction Therapy), koji ima za cilj obu- čavanje roditelja adekvatnim načinima reagovanja na ponašanje deteta i unapređivanje topline i bliskosti porodičnih odnosa; – program treninga za roditelje zasnovan na osnovnim bihejvioral- nim principima modifikacije ponašanja deteta (Parent Management Training Oregon Model); – višefazni program unapređivanja pozitivnog roditeljstva (Positive Parenting Program), tačnije četvrti nivo ovog programa koji ima za cilj unapređivanje osnovnih roditeljskih veština i peti nivo koji predstavlja intenzivan individualizovani tretman disfunkcionalnih porodica; – trening veština rešavanja problema za decu sa poremećajima po- našanja uzrasta od sedam do trinaest godina (Problem-Solving Ski- lls Training), isti trening uz dodatak komponente uvežbavanja u
  • 28. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 27 planiranim aktivnostima izvan sesija i kombinacija ovog treninga, vežbanja i treninga za roditelje; – školski kognitivno-bihejvioralni program koji je zasnovan na mo- delu racionalno-emocionalne edukacije (Rational-Emotive Mental Health Program). Do sličnih zaključaka dolaze i drugi autori. Prema Friku, rezultati analize efektivnosti dosadašnje prakse tretmana poremećaja ponašanja pri- lično su pesimistični, jer se većina pristupa može oceniti kao nedelotvorna, a neki pristupi imaju čak negativne efekte (Frick, 2001). Razlog za takvo stanje ovaj autor vidi u neusklađenosti tretmana sa savremenim saznanji- ma o etiologiji poremećaja ponašanja, a kao primer navodi zanemarivanje psihosocijalnog konteksta u kome se problem javlja prilikom planiranja i primene programa. Ipak, Frik izdvaja četiri pristupa čija je delotvornost empirijski potvrđena, od kojih su tri zasnovana na socijalnom učenju, a jedan na primeni lekova i to su: – bihejvioralni programi zasnovani na strukturiranom sistemu uprav- ljanja ponašanjem, koji sadrže nekoliko elemenata: postavljanje jasnih i gradiranih bihejvioralnih ciljeva, sistem praćenja ostva- rivanja ciljeva, sistem pozitivnih potkrepljenja kojima se podsti- če napredovanje u ostvarivanju ciljeva i sankcije za neadekvatno ponašanje; – trening roditeljskih veština (npr. Parent Management Training), putem koga roditelji uče kako da ustanove i primene strukturira- ni sistem upravljanja ponašanjem deteta kod kuće, fokusirani su na unapređivanje kvaliteta odnosa roditelj–dete, stvaranje uslova u kojima se povećava verovatnoća prosocijalnog ponašanja deteta, osposobljavanje roditelja za uspešno praćenje i nadzor nad dete- tom, te primenu efektivnih strategija disciplinovanja; – trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština koji ima za cilj prevazilaženje deficita socijalne kognicije i veština rešavanja so- cijalnih problema, a može biti specifično usmeren ka redukovanju impulsivnosti (Self-Instructional Training Program) ili pristrasnog pripisivanja hostilnih namera (Anger Coping Program), unapređi- vanju socijalnih veština i upravljanja emocijama (Promoting Alter- native Thinking Strategies Curriculum); – primena medikamentozne terapije, odnosno stimulanata (Ritalin) u slučajevima kada je poremećaj ponašanja udružen sa ADHD.
  • 29. 28 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević Polazeći od toga da tretman poremećaja ponašanja treba da bude in- dividualizovan u zavisnosti od specifičnih mehanizama koji stoje u osno- vi datog slučaja poremećaja ponašanja i sveobuhvatan, odnosno usmeren ka različitim rizičnim faktorima, ovaj autor izdvaja dva modela tretmana koji zadovoljavaju te uslove i za koje postoje podaci o delotvornosti. Prvi model, koji se primenjuje kod dece mlađeg uzrasta sa težim obrascima problematičnog ponašanja, karakteriše multikomponentna struktura i ori- jentacija ka unapređivanju kompetencija deteta, porodice i škole (Families and Schools Together). Inicijalna faza ovog programa integriše trening ro- diteljskih veština, trening socijalnih kognitivno-bihejvioralnih veština za decu, pomoć u učenju i unapređivanje porodičnog funkcionisanja putem kućnih poseta, rešavanja aktuelnih problema, uspostavljanja odnosa sa su- sedstvom i slično. Tokom druge faze, osim praćenja, rade se periodične procene razvoja identiteta i prilagođavanja, porodičnog funkcionisanja, školskog postignuća i odnosa sa vršnjacima, na osnovu čega se odlučuje o primeni odgovarajućih intervencija. Drugi efektivni model tretmana je multisistemska terapija, o kojoj je ranije bilo reči. Među savremenim autorima ima i onih koji smatraju da istraživač- ka literatura iz protekle decenije dovodi u pitanje uvreženo stanovište o rezistentnosti poremećaja ponašanja i svedoči o mogućnosti efektivnog tretmana (Burke, Loeber, Birmaher, 2002). Analizirajući različite pristu- pe u tretmanu poremećaja ponašanja, ova grupa autora dolazi do sledećih zaključaka: – psihofarmakološki tretman (primena stabilizatora, antipsihotika i stimulanata) daje dobre rezultate kod težih i rezistentnih oblika poremećaja ponašanja, ukoliko se primenjuje sa drugim oblicima tretmana; – individualni tretman je najuspešniji ako se primenjuje u okviru širih multimodalnih programa, a dokazi o efektivnosti nađeni su za in- tervencije čiji je cilj kontrola besa, sticanje otpornosti na stres, una- pređivanje asertivnosti, podsticanje moralnog razvoja, kao i za raci- onalno-emocionalnu terapiju i trening veština rešavanja problema; – tretman roditelja i porodica smatra se jednim od najuspešnijih pri- stupa, što se posebno odnosi na trening roditeljskih veština, unapre- đivanje interakcija roditelj–dete i porodično orijentisani trening u rešavanju problema; – školski programi prevencije i redukovanja bulinga i drugih oblika problematičnog ponašanja ostvaruju umereno pozitivne efekte, s
  • 30. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 29 tim da su rezultati evaluacija programa grupnog rada sa decom sa poremećajima ponašanja prilično nepovoljni; – multimodalni programi (Families and Schools Together, Multisy- stemic Therapy, Project LIFT), koji sadrže multimodalne interven- cije usmerene ka različitim rizičnim faktorima su najuspešniji u tretmanu poremećaja ponašanja. Rezultati dosadašnjih istraživanja ukazuju na delotvornost raznovr- snih intervencija u tretmanu poremećaja ponašanja, ali je teško izdvojiti jedan pristup koji bi se označio kao najbolji. Na osnovu navedenih pregle- da literature mogu se izvući neke opšte smernice za tretman poremećaja ponašanja: potvrđena je efektivnost treninga za roditelje, pogotovo kada su u pitanju deca mlađeg uzrasta sa lakšim oblicima poremećaja ponaša- nja; kod dece starijeg uzrasta i adolescenata opravdano je primeniti neku vrstu treninga socijalnih veština; u slučajevima gde su otkriveni teži obli- ci poremećaja ponašanja i delinkvencija dobri rezultati ostvareni su pri- menom obuhvatnih multikomponentnih programa. Pored toga, empirijski podaci govore u prilog delotvornosti još nekih pristupa u tretmanu pore- mećaja ponašanja. Dobar primer za to je pristup zasnovan na postulatima eksperimentalne pedagogije. Mitja Krajnčan u svom radu predstavlja teo- rijska i empirijska polazišta ovog pristupa i ukazuje na njegove prednosti i nedostatke. REDUKOVANJE DELINKVENTNOG I KRIMINALNOG PONAŠANJA U narednom delu pažnja će biti posvećena programima i intervenci- jama koje se primenjuju radi redukovanja prestupničkog ponašanja malo- letnih i odraslih učinilaca krivičnih dela. Termin redukovanje delinkvenci- je i kriminalnog ponašanja izabran je sa razlogom. Za razliku od perioda do sedamdesetih godina prošlog veka kada je rehabilitacija (tretman) bila primarna orijentacija u postupanju prema učiniocima krivičnih dela, po- slednjih tridesetak godina model kontrole kriminala postaje dominantan u oblasti sankcionisanja i korekcije. Takav trend zapaža se i u novijoj lite- raturi o efektivnosti programa i intervencija, gde se posvećuje pažnja ne samo ispitivanju delotvornosti tretmana, već i drugih pristupa. Kraj 20. veka obeležio je znatan napredak saznanja o efektivnim pristu- pima u korekciji, pre svega, zahvaljujući metaanalizama (Žunić-Pavlović,
  • 31. 30 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević 2004). Metaanaliza je postupak statističke agregacije rezultata većeg broja empirijskih istraživanja koji omogućava međusobno poređenje i integraciju nalaza o efektivnosti programa i intervencija. Procedura se sastoji od potra- ge za studijama koje ispunjavaju osnovne metodološke kriterijume, njiho- vog razvrstavanja u jedinice analize prema vrsti programa koje ispituju (npr. savetovanje, obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, multimodalni programi) i izračunavanja standardizovane mere razlika između kompara- tivnih grupa izražene tzv. veličinom efekta. Klasičan rad ovog tipa predstav- lja studija u kojoj su analizirani i sumirani rezultati 13 metaanaliza, odnosno preko 500 evaluacija programa (Lösel, 1995). Generalni zaključak je da su najdelotvorniji programi kognitivno-bihejvioralnog i multimodalnog tipa. Prema mišljenju mnogih autora, veliki doprinos unapređivanju sazna- nja o efektivnom tretmanu prestupnika ostvarili su autori studije u kojoj je empirijski potvrđena delotvornost programa usklađenih sa osnovnim principima efektivnog tretmana (principi rizika, potreba i responsivnosti) (Andrews et al., 1990). Umesto uobičajenog razvrstavanja programa pre- ma dominantnom tipu intervencija, ovi autori su ispitivane programe i in- tervencije razvrstali na sledeći način: – krivične sankcije koje izriče sud i u okviru kojih se ne primenjuje tretman; – neadekvatne intervencije i programi: programi namenjeni niskori- zičnim prestupnicima ili primenjeni bez prethodnog usklađivanja sa nivoom rizika i potreba; nedirektivno i nestrukturirano psihodi- namsko savetovanje; forme grupnog rada koje naglašavaju inter- grupnu komunikaciju i nemaju jasan plan uspostavljanja kontrole nad modelovanjem i potkrepljivanjem kriminalnog ponašanja; pro- grami koji nisu fokusirani na školovanje i profesionalno osposo- bljavanje; programi zastrašivanja (Scared Straight); – adekvatni programi i intervencije, odnosno programi koji su na- menjeni visokorizičnim prestupnicima, bihejvioralni programi, programi usklađeni sa specifičnom responsivnošću korisnika i pro- grami koji nisu bihejvioralni po svojoj prirodi, ali su strukturirani i usmereni ka kriminogenim potrebama; – nespecifikovani programi i intervencije koji nisu razvrstani u pret- hodne kategorije. Prema efektivnosti, na prvom mestu su adekvatni programi, a zatim nes- pecifikovani programi, krivične sankcije i, na kraju, neadekvatni programi.
  • 32. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 31 Najpoznatija metaanaliza programa i intervencija za maloletne delin- kvente obuhvatila je 200 eksperimentalnih i kvazieksperimentalnih studija iz ove oblasti (Lipsey, Wilson, 1998). U grupu najuspešnijih programa i intervencija svrstani su: – programi individualnog savetovanja: program za mlade prestupni- ke na probaciji koji sprovodi nadležna služba sa volonterima iz za- jednice, realitetna terapija i savetovanje u okviru multisistemske terapije za seksualne prestupnike; – programi unapređivanja interpersonalnih veština: eksperimentalni program koji koristi dramu i snimanje filmova, intenzivni desetod- nevni kurs u grupnim kampovima ili crkvama, trening socijalnih veština, trening zamene agresivnog ponašanja, didaktički program unapređivanja interpersonalnih veština (Social Interactional Skills Program); – bihejvioralni programi: program unapređivanja porodičnog funk- cionisanja (Family Counseling Program), program zasnovan na ugovaranju kao metodi bihejvioralne terapije, kognitivni program medijacije i trening otpornosti na stres; – multimodalni programi (New Pride, Camp Fenner i Planned Re- entry Program). Malo je empirijskih dokaza koji potvrđuju efektivnost primene kri- vičnih sankcija prema maloletnicima sa delinkventnim ponašanjem. Sa- vremeno maloletničko pravosuđe uvažava specifične karakteristike lično- sti maloletnih učinilaca krivičnih dela i predviđa primenu posebnih mera, koje se razlikuju od sankcija za punoletne prestupnike. U našem zako- nodavstvu, osnovne krivične sankcije za maloletnike su vaspitne mere, u kojima je naglašena primena intervencija socijalnog i vaspitnog karaktera. Međutim, kažnjavanje i rehabilitacija su suštinski inkompatibilne orijen- tacije, pa ostaje otvoreno pitanje da li se u okviru krivičnih sankcija mogu uspešno primeniti odgovarajući programi i intervencije tretmana (Žunić- Pavlović, Mišković, 2007). U radu Snežane Soković razmatraju se osnov- ne karakteristike institucionalnih vaspitnih mera i problemi u njihovoj pri- meni, u svetlu reforme maloletničkog pravosuđa u Srbiji. U savremenim studijama, zaključci o efektivnosti pojedinih programa i intervencija izvode se na osnovu naučnog metoda koji su razvili istraži- vači Univerziteta u Merilendu (Sherman et al., 1997). Procedura se sastoji iz dva koraka. U okviru prvog, prikupljaju se evaluacione studije određene
  • 33. 32 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević vrste programa i ocenjuje njihov metodološki kvalitet. Zatim se studije razvrstavaju u pet grupa, od najslabijih koje ukazuju na izvesnu korelaciju programa i rezultata do najboljih u kojima je primenjen eksperimentalni dizajn. Drugi korak odnosi se na izvođenje zaključaka o efektivnosti pro- grama i njihovo razvrstavanje u jednu od četiri grupe: 1) efektivni progra- mi, za koje postoje barem dve evaluacije sa komparativnim grupama koje ukazuju na delotvornost u redukciji recidivizma; 2) nedelotvorni progra- mi, za koje postoje barem dve evaluacije sa komparativnim grupama koje otkrivaju nedelotvornost u redukciji recidivizma; 3) obećavajući progra- mi, za koje ne postoje čvrsti empirijski dokazi o efektivnosti i 4) programi nepoznatog dejstva gde spadaju programi koji nisu razvrstani u prethodne tri kategorije. U jednoj od najobuhvatnijih studija u kojoj je primenjen opisani po- stupak analizirana je efektivnost različitih pristupa u redukovanju delin- kvencije i kriminala, koji su prema mehanizmu delovanja razvrstani u šest osnovnih kategorija, a to su: onesposobljavanje, odvraćanje ili zastrašiva- nje, kontrola u zajednici, programi strukture, discipline i izazova, rehabili- tacija i različite kombinacije rehabilitacije i kontrole (MacKenzie, 2002). Osnovni zaključci o efektivnosti analiziranih pristupa su: – efektivni pristupi su rehabilitacija, a posebno programi bazirani na modelu terapijske zajednice koji se primenjuju u zatvorima, kogni- tivno-bihejvioralni programi, vaninstitucionalni programi tretmana seksualnih prestupnika, programi profesionalnog osposobljavanja, multikomponentni programi zatvorske industrije i programi zapo- šljavanja u zajednici, zatim onesposobljavanje, odnosno zatvaranje prestupnika koji će u budućnosti nastaviti sa vršenjem krivičnih dela; – programi i intervencije koji obećavaju su: sudovi za drogu, novča- ne kazne, postinstitucionalni programi za mlade, tretman zavisno- sti od droge sa urinoanalizom, tretman seksualnih prestupnika u zatvoru, osnovno obrazovanje odraslih i tranzicioni programi koji sadrže individualizovanu pripremu za zapošljavanje i intervencije za visokorizične prestupnike; – neefektivni pristupi su zastrašivanje (npr. Scared Straight), kontro- la u zajednici (npr. intenzivni nadzor, kućni pritvor, urinoanalize), programi strukture, discipline i izazova (militarni model but-kamp programa), programi rehabilitacije u kojima se primenjuje nedirek- tivno i nestrukturirano savetovanje.
  • 34. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 33 Po ugledu na prethodno istraživanje, u Velikoj Britaniji urađena je stu- dija efektivnosti krivično-pravnih intervencija koje su grupisane na slede- ći način: tretman bolesti zavisnosti, sankcionisanje i diverzioni programi, programi koji se primenjuju u probaciji i zatvorima, situaciona prevencija i redukcija kriminala (Perry, McDougall, Farrington, 2006). Na ovom mestu biće ukratko prikazani rezultati o efektivnosti prva tri navedena pristupa. Samo jedan program je ispunio kriterijume za uključivanje u kategoriju efektivnih programa, a to je vaninstitucionalni kognitivno-bihejvioralni program za seksualne prestupnike. U programe koji obećavaju svrstani su sledeći programi: – tretman bolesti zavisnosti: zatvorski program edukacije o zloupo- trebi alkohola, tretman metadonom i diamorfinom, i zatvorski pro- gram baziran na modelu terapijske zajednice; – diverzioni programi i sankcionisanje: diverzioni program za prestu- pnike sa mentalnim poremećajima; – programi u okviru probacije i kazne zatvora: zatvorski program baziran na modelu terapijske zajednice, program tretmana seksu- alnih prestupnika u zatvoru, program zapošljavanja osuđenika na probaciji, program redukovanja saobraćajnog kriminala za mlade prestupnike, program restorativne pravde za odrasle prestupnike i kognitivno-bihejvioralni trening veština. Ista metodologija korišćena je u istraživanju efektivnosti korektivnih programa koji su fokusirani na tranziciju iz zatvora u zajednicu i progra- ma sa inicijalnim tretmanom u zatvoru koji je povezan sa postinstitucio- nalnom brigom u zajednici (Seiter, Kadela, 2003). Ovim pregledom lite- rature obuhvaćene su 32 studije objavljene u periodu 1975–2001. godina, od kojih samo 19 ima eksperimentalni ili kvazieksperimentalni dizajn. Stoga je opravdan generalni zaključak da identifikaciju uspešnih progra- ma otežava manjak kvalitetnih evaluacija u oblasti. Najvažniji nalazi ove studije su: – programi profesionalnog osposobljavanja i radnog otpuštanja daju pozitivne rezultate u pogledu redukcije recidivizma i unapređivanja radnih sposobnosti; – programi tretmana bolesti zavisnosti redukuju zloupotrebu psiho- aktivnih supstanci i kriminalno ponašanje; – programi edukacije doprinose unapređivanju obrazovnog nivoa, ali ne i smanjivanju recidivizma;
  • 35. 34 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević – programi po modelu kuća na pola puta redukuju učestalost i težinu izvršenih krivičnih dela; – programi ranog otpuštanja iz zatvora efektivno redukuju reci­divizam. Zaključci o efektivnosti pojedinih pristupa i programa podložni su promenama, u zavisnosti od novih empirijskih saznanja. Primena pro- cedure Univerziteta u Merilendu podrazumeva kontinuirano traganje za urađenim evaluacijama programa i razmatranje postojećih zaključaka u svetlu novih rezultata. U nedavno objavljenoj studiji, koja je obuhvatila 284 evaluacije, u izvesnoj meri modifikovani su zaključci o efektivnosti intervencija i programa koji se primenjuju u oblasti korekcije (MacKenzie, 2006). Rezultati ove iscrpne studije mogu se sumirati na sledeći način: – efektivni su programi obrazovanja i profesionalnog osposobljava- nja, kognitivno-bihejvioralni programi (Moral Reconation Therapy i Reasoning & Rehabilitation), kognitivno-bihejvioralni, bihejvio- ralni i hormonski-hirurški tretman seksualnih prestupnika, multisi- stemska terapija za mlade prestupnike, sudovi za drogu, vaninsti- tucionalni tretman bolesti zavisnosti i tretman bolesti zavisnosti u zatvorima; – neefektivni su edukacija o životnim veštinama, zatvorska industrija, multikomponentni radni programi, psihosocijalni tretman seksualnih prestupnika, institucionalni tretman i vaninstitucionalni nadzor za maloletne prestupnike, tretman nasilja u porodici koji sadrži femi- nističku perspektivu, kognitivno-bihejvioralni tretman ili hapšenje, but-kamp programi, intenzivan nadzor i elektronsko praćenje. Prikazani rezultati sugerišu da mnogi programi i intervencije daju do- bre rezultate u smislu redukcije kriminala. Interesantno je da oni pripadaju različitim pristupima koji imaju drugačija teorijska ishodišta i specifičan mehanizam delovanja, od onesposobljavanja do rehabilitacije. Postavlja se pitanje u kojoj su meri savremena saznanja o delotvornom redukovanju kri- minala implementirana na našim prostorima. Nekoliko radova iz ove knjige posvećeno je efektivnosti različitih pristupa u redukovanju kriminala odra- slih prestupnika. U prvom radu, čiji je autor Zoran Ilić, razmatra se uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom. Pored osvrta na istorijat uslovne osude sa zaštitnim nadzorom i njene prednosti i nedostatke, autor, na osnovu nekih empirijskih pokazatelja, razmatra primenu ovog instituta u našoj praksi. Danica Vasiljević-Prodanović je pripremila detaljnu analizu primene elek- tronskog nadzora koja obuhvata svrhu i način implementacije, zakonski
  • 36. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 35 okvir, prednosti i nedostatke, te prikaz rezultata evaluacija koje su rađene u drugim zemljama. Treći rad, autora Gorana Jovanića, predstavlja empirijski utemeljenu analizu potreba za tretmanom osuđenih lica na kaznu zatvora, ali i programa i intervencija koje se primenjuju radi njihove rehabilitacije u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji. U radu Danke Radulović i Leo- nore Mihailović diskutuje se o primeni konstruktivističke terapije u zatvor- skim uslovima. Posebnu pažnju autorke su posvetile osnovnim postavkama konstruktivističke psihoterapije, specifičnim ličnim konstruktima učinilaca krivičnih dela i smernicama za primenu ovog vida terapije u tretmanu pre- stupnika, uz kritički osvrt na potencijale i ograničenja ovog pristupa. Na kraju, Irma Deljkić i Marija Lučić-Ćatić posvetile su pažnju aktuelnom pi- tanju nasilja u porodici i mogućnostima redukovanja ovog specifičnog obli- ka kriminala, prvenstveno putem sveobuhvatne zaštite njegovih žrtava. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Rad predstavlja sistematski pregled savremenih saznanja o pristupi- ma u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja. Prema mišljenju mno- gih stručnjaka, poremećaji ponašanja predstavljaju poseban izazov zbog znatno veće učestalosti u odnosu na sve druge mentalne poremećaje, ali i brojnih negativnih posledica koje izazivaju. Osnovni rezultati istraživanja o efektivnoj prevenciji poremećaja ponašanja predstavljeni su pomoću tri osnovna nivoa preventivnog delovanja – univerzalni, selektivni i indiko- vani nivo. Takođe, analizirani su rezultati studija o delotvornosti različitih pristupa i intervencija u tretmanu poremećaja ponašanja. Na osnovu pre- gleda najznačajnijih radova, prevashodno iz oblasti medicine i psihologije, moguće je izdvojiti pristupe za koje postoje empirijski dokazi o efektiv- nosti, a to su: unapređivanje socijalnih veština dece i adolescenata, una- pređivanje roditeljskih veština i porodičnog funkcionisanja i usmerenost ka različitim rizičnim faktorima, odnosno multimodalni pristup. Pored toga, konsultovanjem literature iz oblasti kriminologije i krivičnog prava, identifikovani su efektivni pristupi u redukovanju delinkvencije i krimina- la. Najveći broj autora ukazuje na efektivnost kognitivno-bihejvioralnih i multimodalnih programa, ali i nekih drugih pristupa. Na kraju, treba napo- menuti da ovaj rad predstavlja uvod u ostale radove u kojima će detaljnije biti razmotreni pojedini teorijski, empirijski i praktični aspekti društvenog reagovanja na poremećaje ponašanja, delinkvenciju i kriminal.
  • 37. 36 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević LITERATURA Achenbach, T. M. (1995). Empirically based assessment and taxonomy: Applica- tions to clinical research. Psychological Assessment, 7(3), 261–274. Achenbach, T. M., Rescorla, L. A. (2001). Manual for the ASEBA school-age forms and profiles. Burlington, VT: University of Vermont, Research Center for Children, Youth and Families. American Psychiatric Association (APA). (1994). Diagnostic and statistical ma- nual of mental disorders, 4th edition (DSM-IV). Washington, DC: American Psychiatric Press. Andrews, D. A., Zinger, I., Hoge, R. D., Bonta, J., Gendreau P., Cullen, F. T. (1990). Does correctional treatment work? A clinically relevant and psycho- logically informed meta-analysis. Criminology, 28(3), 369–404. Brestan, E. V., Eyberg, S. M. (1998). Effective psychosocial treatments of con- duct disordered children and adolescents: 29 years, 82 studies, and 5,272 kids. Journal of Clinical Child Psychology, 27(2), 180–189. Burke, J. D., Loeber, R., Birmaher, B. (2002). Oppositional defiant disorder and conduct disorder: A review of the past 10 years, part II. American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 41(11), 1275–1293. Clarke, R. V. (1997). Introduction. In R. V. Clarke (Ed.), Situational crime preven- tion: Successful case studies (pp. 2–43). Albany, NY: Harrow and Heston. Coie, J. D., Watt, N. F., West, S. G., Hawkins, J. D., Asarnow, J. R., Markman, H. J., Ramey, S. L., Shure, M. B., Long, B. (1993). The science of prevention: a conceptual framework and some directions for a national research program. American Psychologist, 48(10), 1013–1022. Cornish, D. B., Clarke, R. V. (2003). Opportunities, precipitators and criminal decision: A reply to Wortley’s critique of situational crime prevention. In M. J. Smith, D. B. Cornish (Eds.), Theory for practice in situational crime prevention (pp. 41–96). Monsey, NY: Criminal Justice Press. Eyberg, S. M., Nelson, M. M., Boggs, S. R. (2008). Evidence-based psychosocial treatments for children and adolescents with disruptive behavior. Journal of Clinical Child & Adolescent Psychology, 37(1), 215–237. Farrington, D. P. (2000). Explaining and preventing crime: The globalization of knowledge – The American Society of Criminology 1999 presidential ad- dress. Criminology, 38(1), 1–24. Frick, P. J. (2001). Effective interventions for children and adolescents with con- duct disorder. The Canadian Journal of Psychiatry, 46(7), 597–608. Gordon, R. S. (1983). An operational classification of disease prevention. Public Health Reports, 98(2), 107–109. Greenberg, M. T., Domitrovich, C., Bumbarger, B. (2001). The prevention of mental disorders in school-aged children: Current state of the field. Pre-
  • 38. Uvod: Savremeni pristupi u prevenciji i tretmanu poremećaja ponašanja 37 vention & Treatment, 4(1). http://psycnet.apa.org.proxy.kobson.nb.rs:2048/ journals/pre/4/1/1a.html, accessed 22.6.2010. Hope, T. (1995). Community crime prevention. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic approaches to crime prevention (pp. 21–90). Chicago, IL: The University of Chicago Press. Kazdin, A. E. (1993). Treatment of conduct disorder: Progress and directions in psy- chotherapy research. Development and Psychopathology, 5(1–2), 277–310. Lipsey, M. W., Wilson, D. B. (1998). Effective intervention for serious juvenile offendrers: A synthesis of reasarch. In R. Loeber, D. P. Farrington (Ed.), Serious and violent juvenile offenders: Risk factors and successful interven- tions (pp. 313–345). Thousand Oaks, CA: Sage Publications. Loeber, R., Burke, J. D., Lahey, B. B., Winters, A., Zera, M. (2000). Opposi- tional defiant and conduct disorder: A review of the past 10 years, Part I. Journal of American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 39(12), 1468–1484. Lösel, F. (1995). The efficacy of correctional treatment:Areview and synthesis of meta-evaluations. In J. McGuire (Ed.), What works: Reducing Reoffending (pp. 79–111). Chichester, UK: John Wiley & Sons, Ltd. MacKenzie, D. L. (2002). Reducing the criminal activities of known offenders and delinquents: Crime prevention in the courts and corrections. In L. W. Sherman, D. P. Farrington, B. C. Welsh, D. L. MacKenzie (Eds.), Evidence- based crime prevention (pp. 330–404). New York, NY: Routledge. MacKenzie, D. L. (2006). What works in corrections: Reducing the criminal ac- tivities of offenders and delinquents. New York, NY: Cmbridge University Press. Moore, M. H. (1995). Public health and criminal justice approaches to preven- tion. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic approaches to crime prevention (pp. 237–262). Chicago, IL: The University of Chicago Press. Mrazek, P. J., Haggerty, R. J. (1994). Reducing risks for mental disorders: fron- tier for preventive intervention research. Washington, DC: National Acad- emy Press. Patterson, G. �������������������������������������������������������������R., DeBaryshe, B. D., Ramsey, E. (1989). A developmental per- spective on antisocial behavior. American Psychologist, 44(2), 329–335. Perry, A. E., McDougall, C., Farrington, D. P. (2006). Reducing crime: The ef- fectiveness of criminal justice interventions. Chichester, UK: John Wiley & Sons, Ltd. Seiter, R. P., Kadela, K. R. (2003). Prisoner reentry: What works, what does not, and what is promising. Crime & Delinquency, 49(3), 360–388. Sherman, L. W. (1997). Communities and crime prevention. In L. W. Sherman, D. Gottfredson, D. MacKenzie, J. Eck, P. Reuter, S. Bushway, Preventing
  • 39. 38 Vesna Žunić-Pavlović, Marina Kovačević-Lepojević crime: What works, what doesn't, what's promising (pp. 40–71). Washin- gton, DC: U. S. Department of Justice, National Institute of Justice. Sherman, L. W., Gottfredson, D., MacKenzie, D. L., Eck, J., Reuter, P., Bushway, S. (1997). Preventing crime: What works, what doesn't, what's promising. Washington, DC: U. S. Department of Justice, National Institute of Justice. Svetska zdravstvena organizacija. (1992). ICD-10 klasifikacija mentalnih pore- mećaja i poremećaja ponašanja – klinički opisi i dijagnostička uputstva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Tolan, P. H., Guerra, N. G. (1994). Prevention of delinquency: Current status and issues. Applied & Preventive Psychology, 3(4), 251–273. Torny, M., Farrington, D. P. (1995) Strategic approaches to crime prevention. In M. Torny, D. P. Farrington (Eds.), Building a safer society: Strategic appro- aches to crime prevention (pp. 1–20). Chicago, IL: The University of Chi- cago Press. Tremblay, R. E., Craig, W. M. (2000). Developmental juvenile delinquency pre- vention. European Journal on Criminal Policy and Research, 5(2), 33–49. Welsh, B. C., Hoshi, A. (2002). Communities and crime prevention. In L. W. Sherman, D. P. Farrington, B. C. Welsh, D. L. MacKenzie (Eds.), Evidence- based crime prevention (pp. 165–197). New York, NY: Routledge. Žunić-Pavlović, V. (2004). Evaluacija u resocijalizaciji. Beograd: Partenon. Žunić-Pavlović, V., Mišković, M. (2007). Kategorizacija programa za maloletne prestupnike. U D. Radovanović (Ur.), Poremećaji ponašanja i prestupništvo mladih: specijalno pedagoški diskurs (str. 207–232). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Centar za izdavačku delatnost. INTRODUCTION: CONTEMPORARY APPROACHES TO PREVENTION AND TREATMENT OF CONDUCT DISORDERS Abstract This paper is dedicated to the analysis of different approaches to prevention and treatment of conduct disorders Descriptions, characteristics and typology of conduct disorders seen in contemporary literature, were discussed in the first part of this article. The second part of the paper is directed to effective approaches to prevention of conduct disorders along continuum made by universal, selective and indicated prevention. In addition, basic principles of legal, social and situ- ational prevention of offending behavior were also discussed. Finally, literature review revealed contemporary knowledge on successful approaches in the treat- ment of conduct disorders and reduction of delinquency and crime. Key words: conduct disorder, delinquency, crime, prevention, treatment
  • 40. Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja Stanko Bejatović Apstrakt Problematiku mesta i uloge krivičnog zakonodavstva kao instrumenta pre- vencije nedozvoljenog ponašanja autor je u radu obradio u četiri grupe pitanja. Prva grupa posvećena je opštim napomenama o krivičnom zakonodavstvu kao instrumentu prevencije kriminaliteta i drugih vidova nedozvoljenog ponašanja kao i faktorima od kojih zavisi stepen praktične realizacije ponašanja koja su pravno nedozvoljena, s posebnim naglaskom na ponašanja inkriminisana krivič- nim zakonodavstvom. Druga grupa pitanja posvećena je analizi uslova koje mora, prema shvatanju autora, da ispunjava krivičnopravna norma da bi bila u funkciji prevencije kriminalnih aktivnosti, u okviru čega se posebna pažnja poklanja nje- noj adekvatnosti. Upravo, polazeći od ovog uslova krivičnopravne norme, treća i četvrta grupa pitanja posvećene su konkretnoj analizi pojedinih krivičnopravnih normi (pre svega procesnog karaktera), odnosno stepena njihove adekvatnosti posmatrane sa aspekta prevencije kriminaliteta uopšte. Brojna pitanja ova dva dela rada analizirana su sa aspekta njihovog normiranja u pozitivom krivičnom zakonodavstvu Srbije i sa aspekta autorovog viđenja poželjnog načina njihove normativne razrade. S obzirom na ovo, u radu se daje i nemali broj predloga de lege ferenda s ciljem povećanja preventivne funkcije krivičnopravne norme uop- šte. Pored ovog, u radu je posebna pažnja posvećena i problematici adekvatne pri- mene krivičnopravne norme. Razmatranje ovog aspekta predmetne problematike autor zasniva na činjenici da je jedino adekvatna primena krivičnopravne norme u funkciji željenog stepena prevencije ne samo kriminaliteta, već i nedozvoljenog ponašanja uopšte shvaćenog u njegovom najširem smislu reči. Na kraja rada autor daje zaključke do kojih je došao u proučavanju predme- tne problematike. Ključne reči: prevencija, kriminalitet, nedozvoljeno ponašanje, krivično- pravna norma, sankcija
  • 41. 40 Stanko Bejatović OPŠTE NAPOMENE O KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU KAO INSTRUMENTU PREVENCIJE NEDOZVOLJENOG PONAŠANJA Krivično zakonodavstvo posmatrano kao celina je ne samo nezaobi- lazan, već i izuzetno značajan instrumenat suprotstavljanja kriminalitetu, a time i svakom drugom nedozvoljenom ponašanju. Sa takvim svojim zna- čajem ono je istovremeno i jedan od ključnih instrumenata u ostvarivanju ciljeva kriminalne politike uopšte, a to je suprotstavljanje kriminalitetu (Stojanović, 1991; Mi­lu­tinović, 1984). I u teoriji i u praksi, nesporne su njihova funkcionalna povezanost i činjenica da od kvaliteta zakonske norme, njene adekvatne primene i stepena zloupotrebe prava, zavisi i stepen uticaja ovog zakonodavstva na uspešnost ostvarivanja ciljeva kriminalne politike uopšte. Ovo sve iz ra- zloga što krivično zakonodavstvo predstavlja zakonsku osnovu za izgra- dnju onog dela kriminalne politike koji se realizuje na represivnom planu. Kao takvi, konkretni krivičnopravni propisi da bi bili u funkciji adekvatne kriminalne politike, a time i prevencije nedozvoljenog ponašanja, moraju da odgovaraju savremenim zahtevima borbe protiv kriminaliteta, da budi usklađeni sa našom stvarnošću i da budu primenljivi. Nor­ma­tiv­ni si­stem kri­vič­nog ­za­ko­no­dav­stva jedne države mo­ra da bu­de primenljiv, dru­štve­no ra­ci­o­na­lan i pra­vi­čan. Tre­ba da sa­dr­ži ta­kva re­še­nja ko­ja se u prak­si mogu pri­me­nji­va­ti. Su­bjek­ti za­du­že­ni za nji­ho­vu pri­me­nu (pre sve­ga su­do­vi i javna tu­ži­la­štva) tre­ba da pri­me­nju­ju nor­me u me­ri ko­ja od­go­va­ra zakon­ skoj in­ten­ci­ji i stvar­nim po­tre­ba­ma bor­be pro­tiv kri­mi­na­liteta. Sva­ko od­ stu­pa­nje od tog do­vo­di do ne­skla­da iz­me­đu nor­ma­tiv­nog i re­al­nog, iz­me­đu onog što je za­ko­nom propi­sa­no i onog što se de­ša­va u prak­tič­noj pri­me­ni zako­na. Za­kon ne tre­ba da pro­pi­su­je one in­sti­tu­te i re­še­nja ko­ja se u prak­ tič­noj pri­me­ni ne mo­gu re­a­li­zo­va­ti ili ni­su društve­no oprav­da­na. Sa dru­ge stra­ne, or­ga­ni ko­ji pri­me­nju­ju za­kon ne mo­gu da u takvom ste­pe­nu de­ro­ gi­ra­ju za­kon­ska re­še­nja da ih či­ne be­smi­sle­nim i pre­tva­ra­ju u deklara­tiv­ne od­red­be. Iz­me­đu nor­ma­tiv­nog i apli­ka­tiv­nog aspekta zakonske norme mo­ ra da se us­po­sta­vi jed­na nor­mal­na i ra­ci­o­nal­na ekvi­va­len­ci­ja, da i na jed­noj i na dru­goj stra­ni po­sto­ji ose­ćaj vred­no­sti o stvar­nim dru­štve­nim po­tre­ba­ ma i kri­mi­nal­no-po­li­tič­kim zahtevi­ma u propisi­va­nju po­je­di­nih in­sti­tu­ta i re­še­nja uop­šte i nji­ho­voj pri­me­ni u prak­si. Samo u takvom slučaju krivično zakonodavstvo konkretne države je u funkciji željenog stepena prevencije ne samo kriminaliteta, već i svakog drugog nedozvoljenog ponašanja. Pre-
  • 42. Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja 41 ventivna funkcija zakon­ske nor­me ni­je to­li­ko u stro­go­sti, ko­li­ko u nemi­ nov­no­sti nje­ne pri­me­ne na sva­ko li­ce u slu­ča­je­vi­ma ka­da su is­pu­nje­ni zato pro­pi­sa­ni zakon­ski uslo­vi. Da bi po svom sadržaju bila u ovoj funkciji, zakonsku normu mora da karakteriše i visok stepen preciznosti određiva- nja pojedinih zakonskih pojmova (izraza) i propisivanje preciznih uslova za primenu pojedinih mera i instituta. Jednom rečju, preciznost sadržaja krivičnopravne norme mora da bude izuzetno visoka (Bejatović, 2009a). Međutim, i pored ovog, sadržaj zakonskog teksta i adekvatnost njegove primene nisu jedini preduslovi uspešnosti prevencije nedozvoljenog po- našanja a time i prevencije kriminaliteta. Nasuprot, tu su i brojni drugi faktori, a među njima, posmatrano sa aspekta tematike ovog rada, poseban značaj imaju tri. To su: efikasnost krivičnog postupka, zloupotreba kon- kretne zakonske norme, koja mora biti isključena ili svedena na najmanju moguću meru, i organizacija i finkcionisanje subjekata zaduženih za pri- menu konkretnog zakonskog teksta (Đurđić, 2008). Samo u svojoj uzaja- mnoj povezanosti svih ovih faktora krivično zakonodavstvo daje doprinos željenom stepenu njegovog dejstva na polju prevencije nedozvoljenog po- našanja uopšte, a time i na polju prevencije kriminaliteta kao njegovog najtežeg oblika (Stojanović, 2004; Ignjatović, 2004; Đurđić, 2008). Kada je reč o efikasnosti krivičnog postupka kao izuzetno značajnog faktora preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva, treba istaći činjeni- cu da ova kauzalna povezanost posebno dolazi do izražaja kod te­ških ob­li­ka kri­mi­na­liteta koji je neretko prateća pojava tranzicionog perioda bilo koje, pa i naše države (Kron, 2007). Ovo iz raz­lo­ga što je upra­vo kod ovih ob­li­ka kri­mi­na­liteta ne­spor­na nu­žnost, neo­p­hod­nost i opravdanost što efikasni­je pri­me­ne me­ra kri­vične pri­nu­de, a neophodan preduslov zato je i efikasnost krivičnog postupka. Ov­de kao i uop­šte sa­mo efi­ka­san krivični postupak i oduzimanje imovine stečene vršenjem krivičnih dela je in­stru­ment uspe­ šne bor­be pro­tiv krimi­na­liteta, i kao ta­kav od­go­va­ra ci­lje­vi­ma i ge­ne­ral­ne i spe­ci­jal­ne pre­ven­ci­je (Bejatović, 2009b:58). Nasuprot ovom, ne­e­fi­ka­san krivični postupak su­protan je ciljevima i ge­ne­ral­ne i spe­ci­jal­ne pre­ven­ci­je. Kao takav ohra­bru­je po­ten­ci­jal­ne iz­vr­ši­o­ce kri­vič­nih de­la i izazi­va, sa­ svim oprav­da­no, i nezadovolj­stvo jav­no­sti či­me ova problemati­ka još vi­še do­bi­ja na zna­ča­ju (Ra­du­lo­vić, 1997:187; Bejatović, 2009b:59). Iz ovih, i ne samo ovih, raz­lo­ga oba­ve­za je sva­kog dru­štva da stvo­ri normativne i sve druge pred­u­slo­ve za što uspe­šni­ju bor­bu pro­tiv kri­mi­na­liteta, za što uspe­šni­je ostvarivanje ci­lje­va kri­mi­nal­ne po­li­ti­ke uopšte i za što uspešniji krivični postupak. Ovakav jedan stav svoju podlogu nalazi i u vodećim
  • 43. 42 Stanko Bejatović međunarodnim pravnim aktima koja tretiraju slobode i prava uopšte (član 6, tačka 1, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo- boda i član 14, tačka 3c, Međunarodnog pakta o građanskim i politič- kim pravima). Polazeći od ovog, u savremenom krivičnom pravu traže se rešenja kojima se stvara normativna osnova za što efikasaniji krivični postupak shvaćen u smislu vremena njegovog trajanja, ali i u smislu zakonitosti presuđenja konkretne krivične stvari. Slučaj npr. sa uvođenjem posebnih, skraćenih, pojednostavljenih oblika postupanja za lakša krivična dela; smanjivanjem sudskih veća i širenjem funkcionalne nadležnosti sudije pojedinca; promenjenom pristupu pripremanja i vođenja glavnog pretresa; strožijem režimu predlaganja i izvođenja dokaza; ograničenjima u postupcima po pravnim lekovima; sve većoj primeni raznih vidova instituta sporazuma o priznanju krivice i raznih vidova načela oportuniteta krivičnog gonjenjenja i slično (Stojanović, 2009; Bejatović, 2009c). POJEDINI INSTITUTI KRIVIČNOG PROCESNOG ZAKONODAVSTVA I NJIHOV UTICAJ NA EFIKASNOST KRIVIČNOG POSTUPKA Ako se pri­hva­ti osnov­na hi­po­te­za po­sta­vlje­na u ovom ra­du da po­zi­tiv­ no kri­vično­zakono­dav­stvo sto­ji u ka­u­zal­nom od­no­su sa ste­pe­nom njegove preventivne funkcije kada se govori o nedozvoljenom ponašanju uopšte, od­no­sno da je sa­mo ade­kvat­no sa­vre­me­no kri­vično za­ko­no­dav­stvo, za­ko­ no­dav­stvo uskla­đe­no sa dru­štve­nom stvar­no­šću u funk­ci­ji željenog stepe- na prevencije kriminaliteta kao najtežeg oblika nedozvoljenog ponašanja, onda se kao ne­mi­nov­no na­me­će pi­ta­nje: Da li je po­zi­tiv­no kri­vično­zako- nodavstvo Srbije, posmatrano ­sa aspek­ta svog sa­dr­ža­ja i sa aspek­ta nje­go­ ve pri­me­ne, ta­kvo da od­go­va­ra zahtevi­ma željenog stepena svog preven- tivnog delovanja ili ne? Ako ne, šta bi u nje­mu trebalo me­nja­ti da bi ono bi­lo u toj funk­ci­ji? Ovakvo postavljeno pitanje posebnu težinu ima upravo u vremenu pisanja ovog rada jer je ovo vreme diskusije o zakonskim projektima kojim treba, posle dužeg vremena, da se okonča rad na reformi krivičnog zakonodavstva Republike Srbije. U nastavku rada pokušaćemo da, konkretnom i pojedinačnom analizom nekih od osnovnih krivičnopro- cesnih instituta koji su u direktnoj normativnoj funkciji efikasnosti krivič- nog postupka, a time i u funkciji prevencije krivičnog zakonodavstva na polju borbe protiv kriminaliteta, damo odgovor na ovako postavljeno pita-
  • 44. Krivično zakonodavstvo kao instrument prevencije nedozvoljenog ponašanja 43 nje. Naravno, pri ovakvom pristupu problematici, nužno je imati u vidu i nespornu činjenicu da pored ovde razmatranih pitanja i niza drugih rešenja, naše materijalno, procesno i izvršno krivično zakonodavstvo predstavlja normativnu osnovu od uticaja na njegovo preventivno dejstvo kada se govori o nedozvoljenom ponašanju. Ovo iz razloga što željeni stepen preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva, kao što je to već istaknuto, zavisi ne samo od kvaliteta zakonske norme jednog zakonskog teksta već krivičnog zakonodavstva kao celine. Jednom rečju, postoji i nemali broj drugih pitanja o kojima se, u ovome kontekstu, mora voditi računa, a o kojima se na ovome mestu, zbog ograničenog obima rada, ne govori, ali se i ona moraju uzeti u obzir. Zatim, isto tako mora se uzeti u obzir i činjenica da ni zakonska norma, i pored toga što je od izuzetnog značaja, nije jedini faktor efikasnosti krivičnog postupka (Ra­du­lo­vić, 1997). Posmatrano u navedenom kontekstu, među nemalim brojem instituta krivičnog procesnog zakonodavstva koji su od direktnog uticaja na stepen preventivnog dejstva krivičnog zakonodavstva preko faktora efikasnosti krivičnog postupka od posebnog značaja su: – sporazum o priznanju krivice, – načelo oportuniteta krivičnog gonjenja, – skraćeni krivični postupak kao vid pojednostavljenja krivičnog postupka, – funkcionalna nadležnost sudije pojedinca, – postupci za izricanje krivičnih sankcija bez glavnog pretresa, – neposredna optužnica, – podizanje optužnice na glavnom pretresu, – sistem pravnih lekova i – druge mogućnosti normativne efikasnosti krivičnog postupka u kr- vičnom procesnom zakonodavstvu Srbije. Sporazum o priznanju krivice Ozakonjenje instituta sporazuma o priznanju krivice kao jedne od do- minantnih formi pojednostavljenog postupanja u krivičnim stvarima je- dna je od najvažnijih novina Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu ZKP) iz 2009. godine (Službeni glasnik RS, 72/09). Njegova suština ogleda se u prethodnom pregovaranju o priznavanju krivice između tužioca i okrivljenog i da li je sud naknadno