Презентацију о почецима словенске писмености припремили колеге Данијела Алексић, Татјана Цвејић и Божидар Говедарица из ОШ,, Жарко Зрењанин'' Бока(ушла у Базу знања Креативне школе) а овде је њен део.

1. Завод за унапређивање
образовања и васпитања
Аутори:
Наставни предмет:
Тема:
Узраст:
• Данијела Алексић, ОШ,, Жарко Зрењанин,, Бока
• Татјана Цвејић, ОШ,, Жарко Зрењанин,, Бока
• Божидар Говедарица, ОШ,, Жарко Зрењанин,,
Бока
• Српски језик
• Развој српскога језика и писма –од Ћирила и
Методија до Вука Караџића
• 8. разред
Кликните овде
за унос приказа
часа у Word
документу!

2. Насељавање Словена на
Балкан, почеци писмености

3. Када су се Словени доселили на
Балкан?
Одакле су дошли, да ли знаш?
Велика сеоба словенских племена и
насељавање Балканског полуострва до
VIII века.

4. Како замишљате старе
Словене?

5. Словени су живели у племенима
по степену родовског уређења.
Били су високи и плави, вредни
радници и одлични ратници.
Германи су их као и Римљани
називали “вендима” –
становницима мочварних
крајева који живе око језера и
река.
Велика сеоба јужнословенских
племена према левој обали
Дунава (тада се звао Истар)
започела је крајем V и почетком
VI века.
Словени су носили богато везену одећу, која је карактеристичан
елемент њихове ношње. На глави имају шубаре од крзна, клобуку (од
турског: калпак) или чапку (сарра). Мушкарци су носили густу,
несечену косу до рамена, или потпуно бријали главе као Угри. Девојке
су ишле гологлаве, док су удате жене потпуно покривале косу велом
или капом.

6. Словенске тунике украшене су широком
зоном орнамената, слично као и
чакшире са стране и по ободу ногавица.
Важан део одеће било је крзно, које је
наметнула оштра зима у њиховим
земљама. На ногама носе опанке од
коже, чији су се крајеви подизали и
подвезивали око ногу.
Плетена обућа од лике називала се
опута. После Х века помињу се чизме
(sapogi) које су источњачког порекла.Јужнословенски ратници били су
наоружани кратким копљем,
каролиншким мачем са двоструком
оштрицом, или кривом сабљом
турскотатарског порекла, кратким
и дугим ножевима, луком са
стрелама и праћком. Штит су
користили од најранијих времена. У
почетку овалног облика, касније је
издужен и тежи, од метала или
дрвета, пресвучена кожом. Од
опсадних справа служили су се овном
(aries).
Оружје Дечана на рељефима Трајановог стуба је овални штит, лук у облику
слова “М” и мале криве сабље. Ово би ишло у прилог тврђењу Бијенковског да
су на Трајановом стубу приказани Словени.

7. Како би дефинисао језик?
Покушај да објасниш значај
истог.
“Језик је организација
вербалних знакова којом
влада сваки појединац као
члан одређене друштвене
заједнице”.
Говор је скуп свих
појединачних остварења
језика.

8. Шта је писмо?
“Писмо је систем комуникације међу људима путем конвенционалних видљивих
знакова,нарочитојезичких”.
Писмои језиксусталноу
међусобнојинтеракцији,
штозначида говорутичена
писмо,алии обрнуто.
ЈЕЗИК
језичке
норме
ГОВОР
говорне
норме
ПИСМО
писане
норме

9. Да ли знаш ко су Ћирило и Методије? Када су живели
Владар Велике Моравске Расат ислав у 9. веку затражио је
помоћ од византијског цара да му пошаље учитеље који би
ширили хришћанство на словенском језику.
863. године, Ђирило и Мет одије, учени
Грци из околине солуна долазе међу
словене да проповедају хришћанство. То
чине на словенском дијалекту тако што
су црквене књиге превели и на тај начин
створили су први књижевни језик
Словена – СТАРОСЛОВЕНСКИ.
Старословенски језик записали су
писмом које је Ћирило саставио, по
угледу на грчко писмо – ГЛАГОЉИЦУ.
Споменици писани глагољицом нису
сачувани у оригиналу већ само у
преписима (Клоцеов зборник, Асеманово
јеванђеље).

10. Одакле назив писма ћирилица?
Крајем 9. века Ћирилови и Методијеви ученици стварају ново писмо
названом по учитељу – ЋИРИЛИЦА. Писмо је слично грчкој азбуци и
врло је брзо потиснуло глагољицу. У почетку је целокупна књижевност
била намењена верским потребама. Књиге су преписиване руком, те су
с тога преписивачи ненамерно у текстове уносили елементе свог
говора. Тако је током 12. века створена српска редакција
старословенског језика или српскословенски језик. Ово је књижевни
језик Срба који је био у употреби од краја 12. века до прве половине 18.
века.
Прву филолошку расправу написао је Црноризац Храбар (црноризац-
калуђер) “О писменима”, која нам говори о значају језика и писма.
Његово дело носи наслов О ПИСМЕНАХ (О писменима, тј. словима ).
Поред расправљања о словима, говори и о улози Ћирила кога је Бог
послао да створи 38 писмена према словенском изговору. Дело је
настало у првој половини 10. века.
“Пређе Словени не имађаху књига, него по цртама и резама читаху и
писаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима
мучаху се писати словенску реч без правила. Али како се може писати
добро грчким писменима: словенске речи...Свети Ћирил, тај нам
писмена начини и књиге преведе, и Методије брат његов...”