2. ЗАШТО ЈЕ ДУВАН ШТЕТАН...
Просечан непушач који
је пасивно изложен
дуванском диму
Просечан пушач неколико сати дневно
може умрети 10 такође може очекивати Дувански дим је
година раније него здравствене смртоносан агенс,
непушач. Очекивано последице. са више од 7000
трајање живота се хемијских
продужује након састојака, од којих
одвикавања. се више од 60
доводе у везу са
узроцима рака

3. Постоје снажни научни
докази да је пушење
повезано са више од
две хиљаде обољења Деца са астмом
и стања, укључујући чији родитељи
срчани удар, проблеме
са циркулацијом, висок пуше двоструко
крвни притисак, рак чешће имају
плућа, рак усне дупље, симптоме ове
бронхитис, чир на болести у односу
желуцу и на децу са астмом
дванаестопалачном чији родитељи не
цреву, чак и чешћом пуше
астмом, упалама
средњег уха и обичним
прехладама

4. 10 начина да ваше дете одбије
понуђену цигарету:
1. Буди директaн и испољи став:
„Не хвала. Пушење је глупо.“
2. Буди искрен:
Тренирам фудбал. Пушење ће ме успорити на тренинзима.“
3. Причај о стварном животу:
„Мој деда је умро од рака плућа а ја не желим да ми се то деси.“
4. Промени тему:
„Нее... Хајде да одемо до школског дворишта да шутамо лопту.“
5. Покушај да добро узвратиш:
„Дувански дим није парфем по мом укусу. О сивој кожи
и жутим ноктима да не говорим“

5. 6. Нашали се:
„Договорио сам се са својим плућима. Ја не пушим, а она заузврат
настављају да дишу.“
7. Удаљи се:
„Ваууу...Зар је већ толико сати. Боље да кренем.“
8. Пребаци кривицу на одрасле:
„Ако ме родитељи ухвате – у великој сам невољи.“
9. Причај о зависности:
„Нећу да будем заробљен и зависим од нечега.“
10. Избегни ситуацију:
Ради нешто друго пре него што те чак и питају да пробаш
цигарете.

6. Постоје људи који:
• не верују подацима о штетности пушења и пасивног
излагања дуванском диму („Када би пушење заиста
било толико штетно, први то не би радили лекари“,
„Испада да је пушење најштетније – а шта је са
загађеном храном, ваздухом, водом итд?“)
• не верују да је експериментисање са дуваном (или
алкохолом) ризично („Треба све пробати у животу да
би знао о чему се ради и шта желиш“)
• сматрају да ће прихватити и лако поднети било које
последице излагања дуванском диму („Па нећу,
ваљда, умрети здрав?“)

7. • не верују да дувански дим може утицати на превремено
сопствено или обољевање у њиховој породици („Моја
баба је пушила и живела 90 година“, „Moja мама је
пушила док је била трудна са мном и шта ми фали?“)
• потискују и одбацују размишљања о последицама
пушења („Мени се то неће десити“, „Још само да ми
прође овај период у животу и тада ћу се више посветити
себи“, „Ако пушим само неколико цигарета, то није толико
штетно“)
• сматрају да имају право да запале цигарету било где и
да су мере забране пушења на јавним местима
непотребне и усмерене на неко „људско право“ („Какве
кукавице, боје се да ће умрети пре времена“, „Као да је
ово најважнији проблем којим треба да се бавимо?“).

8. ШТА ЈА МОГУ ДА УРАДИМ?
ПРЕДРАСУДЕ…
• Иако је истина да деца родитеља непушача ређе
започињу са пушењем1, треба да будете свесни да
ваше дете ипак може имати намеру да користи
дуван у неком облику. Истраживања су показала
да деца и тинејџери цене мишљење својих
родитеља и желе да родитељи и други одрасли
заузму став против пушења. 2Родитељи непушачи
могу имати потешкоће у разумевању зашто њихова
деца пуше3.
Предрасуда:
„Не морам да бринем,
сигуран сам да моје дете
никада неће пушити.“
1De Vries H, Engels RCME, kremers S.P.J, Mudde A.N. Parents’ and friends’ smoking status as predictors of smoking onset:
findings from six European countries. Health Education Research. 2003;18:627-36.
2Bothmer M.I.K, Mattson B, Fridlund B. Influences on adolescent smoking behaviour: siblings’ smoking and norms in the
social environment do matter. Health and Social Care in the Community. 2002;10:213-20.
3Small S.P, Brennan-Hunter A.L, Best D.G, Solberg S.M. Struggling to Understand: The experience of nonsmoking parents

9. • Добра вест за вас је да можете утицати на
своје дете не само оним што кажете, већ и
својим поступцима1. Мењајући своје понашање
у складу са оним што ће очувати здравље, као
што је забрана пушења у кући или избор
боравка у средини без дуванског дима,
можете имати снажан утицај на одлуку ваше
деце да не пуше2.
Предрасуда:
„Зашто да бринем о томе да ли
ћу говорити свом детету да не
пуши, када ме инако неће
слушати?
1. Exter B, Enday A.W, Engels R.C.M.E, Hale W.W, Meeus W, Wilemsen M.C. Lifetime parental smoking history and cessation
and early adolescent smoking behavior. Preventive Medicine. 2004;38:359-68.
2. Andersen M.R, Leroux B.G, Bricker J, Rajan K.B, Peterson A.V. Antismoking parenting practeces
are associated with reduced rates of adolescent smoking. Archives of Pediatrics and Adolescent Medicine. 2004;158:348-52.

10. • Родитељи који пуше ипак могу утицати на децу да не користе дуван 1.
Деца често не разумеју да пушење изазива снажну зависност и да је
изузетно тешко прекинути. Као пушач, ви више него други познајете
зависност од никотина и његову високу цену која се одражава на ваш
буџет и здравље. Испричајте свом детету како сте постали зависни од
дувана и како је тешко престати. Истраживања су показала да у
случајевима када родитељи причају деци о својој навици, они имају
мању шансу да започну са пушењем2.
Уколико нисте били у могућности да се одвикнете, можда је сада
време да то озбиљно размотрите. Што пре оставите дуван, мања
је шанса да ће вам дете бити стални пушач3.
Предрасуда:
„Ја пушим. Моја деца ми неће
веровати уколико им кажем да је
пушење штетно.“
1
Johnson P.B, Johnson H.L. Reafirming the power of parental influence on adolescent smoking and drinking decisions. Adolescent and Family
Health. 2001;2:37-43.
2
Harakeh Z, Scholte R.H.J, Vermulst A.A, Vries H, Engles r.C.M.E. Parental factors and adolescent’s smoking behavior: an extension of the theory of
planned behavior. Peventive Medicine. 2004;39:951-61.
3
Farkas A.J, Distefan J.M, Choi W.S, Gilpin E.A, Pierce J.P. Does parental smoking cessation discourage adolescent smoking? Preventive
Medicine. 1999;28:213-8.

11. • Млади имају различите обрасце коришћења
дуванских производа од одраслих. Понекад
пуше само викендом или када су у школи.
Пошто млади у почетку најчешће пуше
повремено, многи људи верују да им је лакше
да се одвикну. Нажалост, ово није случај код
свих младих. Иако многи млади желе да се
одвикну, годишње је само 4 од 10 који
покушају у томе и успеју1.
Предрасуда:
„Младима је ионако лако да
прекину са пушењем.“
Sussman S, Dent C.W, Severson H, Burton D, Flay B.R. Self-initiated quitting among adolescent
1
smokers. Preventive Medicine. 1998;27-A19-28.

12. Оквирна конвенција о контроли дувана
Светске здравствене организације (ОККД СЗО)
и нашу земљу од 2006. године обавезује на:
• Усвајање мера у политици цена и пореза
ради смањења потражње за дуваном;
• Заштиту људи од изложености дуванском
диму;
• Регулисање садржаја дуванских производа;
• Регулисање објављивања података о
дуванским производима;
• Регулисање изгледа паковања и
обележавања дуванских производа;

13. • Упозоравање људи на опасности од дувана;
• Забрана рекламирања, промоције и
спонзорства дуванске индустрије;
• Помоћ пушачима да прекину своју зависност
од дувана;
• Забрану продаје малолетницима и од стране
малолетника;
• Подршку економски одрживим
алтернативним културама уместо гајења
дувана и
• Заштиту јавног здравља од комерцијалних и
других сличних интереса дуванске
индустрије.