1. Funkcije prednjegFunkcije prednjeg
mozgamozga
telencephalontelencephalon

2. EEVOLUCIJA KORE VELIKOGVOLUCIJA KORE VELIKOG
MOZGAMOZGA
►KodKod RIBA I VODOZEMACARIBA I VODOZEMACA-mirisna funkcija-mirisna funkcija
►KodKod GMIZAVACA-seGMIZAVACA-se prvi put javlja koraprvi put javlja kora
►KodKod SISARA-SISARA-uuččenje, mienje, miššljenje, pamljenje, pamććenje,enje,
govorgovor, kontrola svih senzornih i motornih, kontrola svih senzornih i motornih
funkcijafunkcija
►KKodod ČOVEKA-ČOVEKA- veliki mozak jer je najvećiveliki mozak jer je najveći
deo CNS-adeo CNS-a
 TTežina 1-1,5 kgežina 1-1,5 kg
 PPovršina 2200 cmovršina 2200 cm22
 14x1014x1099
neuronaneurona
 SSvaki sa po 200.000 sinapsivaki sa po 200.000 sinapsi

3. Siva i bela masa
velikog mozga
Bazalne
ganglije
Žuljevito
telo
I i II
moždana
komora
Putevi
bele
mase
Siva masa
velikog
mozga
Nova kora - neokorteks

4. ► AnatomskAnatomski jei je kora prednjeg mozga podeljenakora prednjeg mozga podeljena
je naje na ččetiri reznjaetiri reznja
1.1.ČČEONIEONI (frontalni);(frontalni); 2.2. TEMENITEMENI (parijetalni);(parijetalni);
3.3. POTILJAPOTILJAČČNINI (okcipitalni);(okcipitalni); 4.4. SLEPOOSLEPOOČČNINI (temporalni)(temporalni)

5. FFunkcionalna područja korteksaunkcionalna područja korteksa
► SSadrži senzorne zone za opažanje; motorne za pokrete i asocijativne zone koje integrišuadrži senzorne zone za opažanje; motorne za pokrete i asocijativne zone koje integrišu
informacijeinformacije
pokreti
skeletnih
mišića
Primarni motorni korteks
Motorna asocijativna
zona (premotorni
korteks)
Primarni senzorni korteks
Senzorni asocijativni korteks
Koordinira
informacijama
sa drugih
asocijativnih
zona, reguliše
neka
ponašanja
Premotorna
asocijativna
zona
Senzorne
informacije sa
kože, skeletno-
mišićnog sistema,
unutrašnjih organa
i gustatornih
kvržica
POTILJAČNI
(okcipitalni) režanj
UKUS
MIRIS
Gustatorni
korteks
Olfaktorni
korteks
Vidna
asocijativna
zona
Vizuelni
korteks
VID
ČEONI (frontalni) režanj TEMENI (parijetalni) režanj
SLUH
Auditorni
korteks
Slušna
asocijativna
zona

6. Lateralizacija funkcija moždane koreLateralizacija funkcija moždane kore
LEVA RUKA DESNA RUKA
Prefrontalni
korteks
Prefrontalni
korteks
Centar za govor
Pisanje
Auditorni korteks
(desno uho)
Auditorni
korteks
(levo uho)
Prostorna
vizualizacija i
analiza
Analiza podataka
dobijenih dodirom
Vizuelni
korteks (levo
vidno polje)
Vizuelni korteks
(desno vidno polje)
Generalni centar za
interpretaciju (jezik i
matematičke kalkulacije
LEVA HEMISFERA DESNA HEMISFERA

7. ► Primarne senzorne oblasti korePrimarne senzorne oblasti kore
velikog mozga primaju infomacijevelikog mozga primaju infomacije
sa svih somatskih receptora isa svih somatskih receptora i
receptora čulnih organa prekoreceptora čulnih organa preko
direktnih senzornih puteva.direktnih senzornih puteva.
► TE INFORMACIJE IZAZIVAJUTE INFORMACIJE IZAZIVAJU
SVESNE SENZACIJE.SVESNE SENZACIJE.
► U somatosenzornoj kori jeU somatosenzornoj kori je
prostorno reprezentovanprostorno reprezentovan
senzibilitet celog tela.senzibilitet celog tela.
► Raspored delova tela uRaspored delova tela u
somatosenzornoj kori je inverzansomatosenzornoj kori je inverzan
i kontralateralan.i kontralateralan.
► Površina somatosenzorne korePovršina somatosenzorne kore
koja prima informacije sa jednogkoja prima informacije sa jednog
dela tela nije srazmerna fizičkojdela tela nije srazmerna fizičkoj
veličini tog dela tela, većveličini tog dela tela, već gustinigustini
receptora u njemureceptora u njemu..
Penfildov
senzorni
homunkulus
(čovečuljak)
SENZORNASENZORNA
KORAKORA

8. ► Motornu koru velikog mozgaMotornu koru velikog mozga
čine tri oblasti locirane učine tri oblasti locirane u
frontalnom režnju.frontalnom režnju.
► To su primarna, premotorna iTo su primarna, premotorna i
suplementarna motornasuplementarna motorna
kora.kora.
► U primarnoj motornoj koriU primarnoj motornoj kori
postoji reprezentacija svihpostoji reprezentacija svih
delova tela;delova tela;
► ona je inverzna iona je inverzna i
kontralateralnakontralateralna
► Veličina kortikalneVeličina kortikalne
reprezentacije srazmerna jereprezentacije srazmerna je
preciznosti kojom dati deopreciznosti kojom dati deo
tela izvodi pokretetela izvodi pokrete..
► Iz primarne motorne koreIz primarne motorne kore
polaze komande zapolaze komande za
kontrakcije skeletnih mišića.kontrakcije skeletnih mišića.
Penfildov
motorni
čoveculjak
MOTORNAMOTORNA
KORAKORA

9. ASOCIJATIVNAASOCIJATIVNA KORAKORA
► VeliVeliččina asocijativne zone se poveina asocijativne zone se poveććavala tokom evolucije.avala tokom evolucije.
► Kod ČOVEKA, 90% korteksa pripada asocijativnimKod ČOVEKA, 90% korteksa pripada asocijativnim
zonamazonama
► U ovim delovima kore dolazi do tumaU ovim delovima kore dolazi do tumaččenja nekogenja nekog
nadranadražžaja kaoaja kao ššto je nprto je npr.. zvuk koji sezvuk koji se ččuje ili slika koja seuje ili slika koja se
vidividi
► RRezultat tumačenja je konačno svesno opažanjeezultat tumačenja je konačno svesno opažanje
(PERCEPCIJA) stimulusa(PERCEPCIJA) stimulusa
 OOpažanje stimulusa se kvalitativno razlikuje od energije kojapažanje stimulusa se kvalitativno razlikuje od energije koja
je delovala na receptor:je delovala na receptor:
► Različite talasne dužine elektromagnetne talase vidljivog svetla miRazličite talasne dužine elektromagnetne talase vidljivog svetla mi
OPAŽAMO kao BOJE;OPAŽAMO kao BOJE;
► ZZvučne talase nastale vibracijom npr.vučne talase nastale vibracijom npr. žicažica violine OPAŽAMO kaovioline OPAŽAMO kao
muzikumuziku
► OOpažanjem nastajupažanjem nastaju SVESNE SENZACIJESVESNE SENZACIJE, one su, one su
konstrukt našeg mozga i kao takve praktično ne postojekonstrukt našeg mozga i kao takve praktično ne postoje

10. MOTORNE FUNKCIJE CNS-aMOTORNE FUNKCIJE CNS-a
► Motorne funkcije nervnog sistema uključuju triMotorne funkcije nervnog sistema uključuju tri
osnovne, međusobno povezane, aktivnosti:osnovne, međusobno povezane, aktivnosti:
 Izvođenje voljnih i refleksnih pokreta,Izvođenje voljnih i refleksnih pokreta,
 Održavanje ravnoteže tela i obezbeđivanjeOdržavanje ravnoteže tela i obezbeđivanje
stabilnosti za izvođenje pokreta,stabilnosti za izvođenje pokreta,
 Koordinacija kontrakcija mišića koja obezbeđujeKoordinacija kontrakcija mišića koja obezbeđuje
glatke i precizne pokrete.glatke i precizne pokrete.
► Glavnu ulogu u vršenju motorne funkcijeGlavnu ulogu u vršenju motorne funkcije
nervnog sistema imaju:nervnog sistema imaju:
 Motorna kora velikog mozga,Motorna kora velikog mozga,
 Bazalne ganglijeBazalne ganglije
 Mali mozakMali mozak

11. FFaze voljnog pokretaaze voljnog pokreta► Nastanak voljnih pokreta može se podeliti u tri faze: planiranje, započinjanjeiNastanak voljnih pokreta može se podeliti u tri faze: planiranje, započinjanjei
izvršenjeizvršenje
► Senzorne informacije sa periferije omogućavaju mozgu da ispravi sveSenzorne informacije sa periferije omogućavaju mozgu da ispravi sve
neusaglašenosti planiranih i izvedenih pokretaneusaglašenosti planiranih i izvedenih pokreta
PLANIRANJ
E
POKRETA
ZAPOČINJANJ
E
POKRETA
IZVRŠENJE
POKRETA
Bazalna
jedra
Asocijativne
zone
korteksa
Mali mozak
Mali mozak
Motorni korteksIDEJ
A
POKRE
T

12. IZVOĐENJE VOLJNIHIZVOĐENJE VOLJNIH
POKRETAPOKRETA► Voljni pokretiVoljni pokreti su realizacija odluke da se izvrši neka radnja. Onisu realizacija odluke da se izvrši neka radnja. Oni
su obično složeni i nestereotipni.su obično složeni i nestereotipni.
► Ideja o pokretu nastaje u nedovoljno definisanim područjima CNSIdeja o pokretu nastaje u nedovoljno definisanim područjima CNS
koja se zovukoja se zovu subkortikalni motivacioni arealisubkortikalni motivacioni areali ..
► Oni su najverovatnije locirani u međumozgu i srednjem mozgu.Oni su najverovatnije locirani u međumozgu i srednjem mozgu.
► Motivacioni areali aktiviraju određena asocijativna područja koreMotivacioni areali aktiviraju određena asocijativna područja kore
velikog mozga.velikog mozga.
► U asocijativnim područjima se na osnovu senzornih informacija oU asocijativnim područjima se na osnovu senzornih informacija o
položaju tela i podataka iz memorije o ranije izvođenim pokretima,položaju tela i podataka iz memorije o ranije izvođenim pokretima,
odabira plan za nameravani pokret.odabira plan za nameravani pokret.
► Signali se zatim prenose u bazalne ganglije i mali mozak u kojimaSignali se zatim prenose u bazalne ganglije i mali mozak u kojima
se plan pokreta razrađuje i prevodi u program pokreta.se plan pokreta razrađuje i prevodi u program pokreta.
► Stvoreni obrazac aktivacije određenih mišića prosleđuje se prekoStvoreni obrazac aktivacije određenih mišića prosleđuje se preko
talamusa u motornu koru i transponuje se u aktivaciju određenihtalamusa u motornu koru i transponuje se u aktivaciju određenih
kortikalnih stubova.kortikalnih stubova.
► Kortikalni neuroni piramidnim i ekstrapiramidnim putevima šaljuKortikalni neuroni piramidnim i ekstrapiramidnim putevima šalju
komande za izvršenje pokreta kranijalnim i spinalnim motornimkomande za izvršenje pokreta kranijalnim i spinalnim motornim
neuronima.neuronima.
► Tokom izvođenja pokreta, na osnovu senzornih informacija saTokom izvođenja pokreta, na osnovu senzornih informacija sa
proprioceptora, kao i sa receptora čula i ravnoteže, u malom mozguproprioceptora, kao i sa receptora čula i ravnoteže, u malom mozgu
se upoređuje realizacija pokreta sa planom pokreta. Ukoliko postojise upoređuje realizacija pokreta sa planom pokreta. Ukoliko postoji
odstupanje, mali mozak šalje komande o korekciji pokreta.odstupanje, mali mozak šalje komande o korekciji pokreta.

13. ► Nalazi se u potiljačnom
režnju i na nju se
projektuje mrežnjača
oka, tačka po tačka.
► Od fotoreceptora
mrežnjače polaze nervna
vlakna koja napuštaju
oko kao očni nervi
► Ukrštaju se u optičkoj
hijazmi i nastavljaju kao
očni putevi koji se u
talamusu prekopčavaju i
završavaju u vidnoj zoni
kore
VIDNA ZONAVIDNA ZONA

14. SLUSLUŠŠNANA
ZONAZONA
► Nalazi se u
gornjem delu
slepoočnog
režnja i prima
informacije iz
slušnih
receptora
unutrašnjeg
uha, preko
srednjeg mozga
i talamusa.

15. VIŠA NERVNA DELATNOSTVIŠA NERVNA DELATNOST
►Viša nervna delatnost jeViša nervna delatnost je
zajednički naziv za najsloženijezajednički naziv za najsloženije
funkcije nervnog sistema kaofunkcije nervnog sistema kao
što su učenje, pamćenje išto su učenje, pamćenje i
govor.govor.

16. FUNKCIJA GOVORAFUNKCIJA GOVORA
► JednoJedno odod obeležjaobeležja naprednnaprednogog nervnognervnog sistemasistema jeje
sposobnostsposobnost jednogjednog članačlana vrstevrste zaza razmenurazmenu
komplekskompleksaa informacijeinformacije sasa drugimdrugim pripadnicimapripadnicima isteiste
vrstevrste..
► IakoIako je utvrđenaje utvrđena predominantnopredominantno uu pticaptica ii sisarasisara,, tata
sposobnostsposobnost se tse takoakođđee javljajavlja uu odreodređđenienihh insekatainsekata kojikoji
prenoseprenose informacijeinformacije neverovatnoneverovatno detaljnodetaljno putemputem
zvučnihzvučnih ((cvrčakacvrčaka),), dodirdodir ii vidvid ((pčelepčele)) ii mirismiris ((mravimravi).).
► KodKod ljudiljudi,, razmenarazmena kompleksakompleksa informacijeinformacije odvijaodvija
prvenstvenoprvenstveno krozkroz govorngovornii ii pisanpisani ji jezikezik..
► To je funkcija koja zahteva najviši stepen motorne iTo je funkcija koja zahteva najviši stepen motorne i
senzorne integracije.senzorne integracije.
► Centri za govor mogu da budu locirani u jednoj ili obeCentri za govor mogu da budu locirani u jednoj ili obe
hemisfere velikog mozga.

17. ►Hemisfera u kojoj su locirani centri za govorHemisfera u kojoj su locirani centri za govor
naziva senaziva se dominanta hemisferadominanta hemisfera ..
►U dominantnoj hemisferiU dominantnoj hemisferi
 Vernikeovo (Wernick) područjeVernikeovo (Wernick) područje je odgovorno zaje odgovorno za
razumevanje i interpretaciju izgovorenih ilirazumevanje i interpretaciju izgovorenih ili
napisanih reči,napisanih reči,
 dok jedok je Brokino (Broca) područjeBrokino (Broca) područje odgovorno zaodgovorno za
motoriku govora. Analogna područja koremotoriku govora. Analogna područja kore
suprotne hemisfere odgovorna su za afektivnesuprotne hemisfere odgovorna su za afektivne
aspekte govora koji se odnose na rapoloženje iaspekte govora koji se odnose na rapoloženje i
emocije.emocije.

18. IIzgovaranje napisane rečizgovaranje napisane reči
Motorni
korteks
Brokina
zona
Vernikeova
zona
Vizualni
korteks
Čitanje
reči

19. Motorni
korteks
Brokina
zona
Vernikeov
a zona
Slušni
korteks
Slušanj
ereči
IIzgovaranje reči koju smo čulizgovaranje reči koju smo čuli

20. PET sken mozga u akcijiPET sken mozga u akciji

21. UČENJE I PAMĆENJEUČENJE I PAMĆENJE
►Od momenta rođenja, pa čak i pre rođenja,Od momenta rođenja, pa čak i pre rođenja,
ljudsko biće stiče informacije o svetu koji galjudsko biće stiče informacije o svetu koji ga
okružuje.okružuje.
► Sticanje zanja je učenje, a zadržavanjeSticanje zanja je učenje, a zadržavanje
stečenog znanja je pamćenje.stečenog znanja je pamćenje.
►Dva osnovna tipa učenja su:Dva osnovna tipa učenja su:
 Neasocijativno učenje,Neasocijativno učenje,
 Asocijativno učenje.Asocijativno učenje.

22. Neasocijativno učenjeNeasocijativno učenje
► Kod neasocijativnog učenja stiče se saznanje oKod neasocijativnog učenja stiče se saznanje o
svojstvima jednog stimulusa.svojstvima jednog stimulusa.
► Ovo učenje može da dovede do habituacije iliOvo učenje može da dovede do habituacije ili
senzitizacije na dati stimulus.senzitizacije na dati stimulus.
► HabituacijaHabituacija je slabljenje odgovora na stimulus kojije slabljenje odgovora na stimulus koji
se ponavljase ponavlja
 Npr. nagli, jak zvukNpr. nagli, jak zvuk
 Omogućava filtriranje nepotrebnih informacijaOmogućava filtriranje nepotrebnih informacija
► senzitizacijasenzitizacija pojačavanje odgovora napojačavanje odgovora na
ponavljanje stimulusa.ponavljanje stimulusa.
 Izbegavanje potencijalno opasnih situacijaIzbegavanje potencijalno opasnih situacija
 Npr. trovanje određenom hranomNpr. trovanje određenom hranom

23. Asocijativno učenjeAsocijativno učenje
►Asocijativno učenje je složeniji tip učenja iAsocijativno učenje je složeniji tip učenja i
njime se stiče sazanje o odnosima izmeđunjime se stiče sazanje o odnosima između
dva stimulusa (klasično uslovljavanje ilidva stimulusa (klasično uslovljavanje ili
uslovni refleks) ili o odnosima izmeđuuslovni refleks) ili o odnosima između
stimulusa i nekog ponašanja (operantnostimulusa i nekog ponašanja (operantno
uslovljavanje).uslovljavanje).

24. PamćenjePamćenje
►Pamćenje,Pamćenje, kao čuvanje informacija, odvijakao čuvanje informacija, odvija
se u dva stadijuma.se u dva stadijuma.
►Prvi jePrvi je kratkotrajna memorijakratkotrajna memorija, koja traje od, koja traje od
nekoliko minuta do nekoliko sati. Onanekoliko minuta do nekoliko sati. Ona
predstavlja osnov za drugi stadijum,predstavlja osnov za drugi stadijum,
dugotrajnu memoriju.dugotrajnu memoriju.
►Dugotrajna memorijaDugotrajna memorija nastaje iz kratkotrajnenastaje iz kratkotrajne
procesom koji se naziva konsolidacijaprocesom koji se naziva konsolidacija
memorije. Memorija se verovatno deponujememorije. Memorija se verovatno deponuje
u nekoliko različitih područja mozgau nekoliko različitih područja mozga

27. ZZašto spavamoašto spavamo
► ušteduštedaa energijeenergije,,
► izbegizbegavanjeavanje predatorapredatora,,
► opopravakopopravak telatela,,
► obradobradaa memorijememorije..
► JedanJedan brojbroj nedavnnedavnih sih studijtudijaa jeje pokazalpokazaloo dada nedostataknedostatak
snasna smanjujesmanjuje našnaš učinakučinak nana zadacimazadacima ii testovimatestovima,, aliali ii dada
20-3020-30 minutaminuta ““kratkih dremkikratkih dremki““ možemože pomoćipomoći dada sese
prevaziđeprevaziđe deficitdeficit spavanjaspavanja..
► DDo ’60-tih godina se smatralo da je san pasivan proceso ’60-tih godina se smatralo da je san pasivan proces
► MMeđutim, sada se zna da su prisutni brojni dolazni signalieđutim, sada se zna da su prisutni brojni dolazni signali
iz moždanog stabla u korteks za vreme spavanja; daiz moždanog stabla u korteks za vreme spavanja; da
mozak u snu troši jednaku ili veću količinu kiseonika kao imozak u snu troši jednaku ili veću količinu kiseonika kao i
budan mozak što sve ukazuje da je spavanje aktivanbudan mozak što sve ukazuje da je spavanje aktivan
procesproces

28. Vrste spavanjaVrste spavanja
► NREM (sporotalasno spavanje)-veoma spori mozdani talasiNREM (sporotalasno spavanje)-veoma spori mozdani talasi
 TokomTokom oveove fazefaze snsnaa,, spavači menjajuspavači menjaju položajpoložaj telatela bezbez svesnesvesne komandekomande iziz
mozgamozga
► REM (rapid, eye movement)-brzi pokreti ocnih jabuREM (rapid, eye movement)-brzi pokreti ocnih jabuččicaica
 TokomTokom REMREM snasna,, aktivnostaktivnost mozgamozga inhibirainhibira motornmotornee neuronneurone koji inervišue koji inervišu
skeletnskeletnee mišićmišićee,, paraliparališućišući ihih
 KontrolaKontrola homeostatskihhomeostatskih funkcijafunkcija jeje potisnutapotisnuta tokomtokom REMREM fazefaze snasna,, aa
telesnatelesna temperaturatemperatura pada ispod spoljašnjepada ispod spoljašnje
 REMREM sansan jeje periodperiod uu komekome većinavećina ljudiljudi sanjasanja
 OčiOči sese krećukreću izaiza zatvorenihzatvorenih kapakakapaka,, kaokao dada prateprate akcijakciju izu iz snasna..
 Spavači seSpavači se najverovatnijenajverovatnije spontanospontano budibudie iz ove fazee iz ove faze

30. Moždani talasiMoždani talasi
1.1. ALFA-manje ucestali,ukazuju naALFA-manje ucestali,ukazuju na
budno mirno stanjebudno mirno stanje
2.2. BETA-brzi ucestali,maleBETA-brzi ucestali,male
amplitude,ukazuju na zivu aktivnostamplitude,ukazuju na zivu aktivnost
kore prednjeg mozgakore prednjeg mozga
3.3. TETA-manje ucestalosti,javljaju seTETA-manje ucestalosti,javljaju se
tokom snatokom sna
4.4. DELTA-sporiji,velike amplitude,fazaDELTA-sporiji,velike amplitude,faza
dubokog snadubokog sna