Za prvake Šeste beogradske gimnazije

1. РРибозоми,ибозоми,
ендоплазматичниендоплазматични
ретикулум, Голџијевретикулум, Голџијев
комплекскомплекс
органеле које учествују у процесимаорганеле које учествују у процесима
синтезесинтезе

2. Нису органеле – у њихову грађу не улази мембрана.
У њима се врши синтеза протеина.
РИБОЗОМИ
Полизом
Велика
субјединица
Мала
субјединица
иРНК
Растући полипептидни
ланац

3. Рибозом
и
100 nm
•Рибозоми су ћелијске
структуре без
мембране у којима се
врши синтеза
протеина.
•То су једине
“органеле” присутне и
у прокариотској и у
еукариотској ћелији.
•Осим слободних у
цитоплазми, налазе
се и на мембранама
ендоплазматичног
ретикулума, у
митохондријама и
хлоропластима.

4. ГРАЂАГРАЂА РИБОЗОМРИБОЗОМАА
 СубјединицеСубјединице
рибозомарибозома ннастајуастају
у једарцету.у једарцету.
 Рибозоми сеРибозоми се
састоје од р-РНКсастоје од р-РНК
и протеина.и протеина.
– ПрокариотскиПрокариотски
рибозоми сурибозоми су 7070SS, а, а
њихове субјединицењихове субјединице
су 50су 50SS (велика) и 30(велика) и 30SS
(мала).(мала).
– Рибозоми еукариотаРибозоми еукариота
сусу 8080SS, са, са
субјединицама 60субјединицама 60SS ии
4040SS..
 Изграђени су одИзграђени су од
две подјединицедве подјединице
(субјединице) –(субјединице) –
великевелике ии малемале..

5. ФФункцијаункција рибозомрибозомаа
 Да би рибозоми обављали синтезу протеина неопходноДа би рибозоми обављали синтезу протеина неопходно
је да се велика и мала субјединица удруже и,је да се велика и мала субјединица удруже и,
истовремено, повежу са и-РНК.истовремено, повежу са и-РНК.
 Већи број рибозома повезанихВећи број рибозома повезаних
молекулом и-РНК образујемолекулом и-РНК образује
полизомеполизоме..
 Према упутству које је садржаноПрема упутству које је садржано
у и-РНК, транспортна РНКу и-РНК, транспортна РНК
доноси аминокиселине додоноси аминокиселине до
рибозома где се оне повезују урибозома где се оне повезују у
полипептидни ланац.полипептидни ланац.

6. ЕНДОМЕМБРАНСКИ СИСТЕМ
Ендоплазмин ретикулум

7. Лумен грануларног
ендоплазматичног
ретикулума (цистерне)
Рибозоми
Слободни
рибозоми у
цитоплазми
200 nm
ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ
РЕТИКУЛУМРЕТИКУЛУМ

8. Jedrov ovoj
Jedro
Granulisani ER
Negranulisani ER
Ribozomi
TRODIMENZIONALNI
PRIKAZ
ENDOPLAZMATIČNOG
RETIKULUMA

9.  Састоји се од мембрана које ограничавајуСастоји се од мембрана које ограничавају
унутрашње просторе (унутрашње просторе (цистерне)цистерне) и пружају сеи пружају се
готово кроз читаву ћелијуготово кроз читаву ћелију
– (попут мреже па отуда и назив лат.(попут мреже па отуда и назив лат. reticulуmreticulуm = мрежа;= мрежа;
половину од укупних мембрана у ћелији чинеполовину од укупних мембрана у ћелији чине
мембране ендоплазматичног ретикулума).мембране ендоплазматичног ретикулума).
 Пружа се од једра, од његове спољашњеПружа се од једра, од његове спољашње
мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијскемембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске
мембране.мембране.
 Основна улога ове органеле јеОсновна улога ове органеле је синтезасинтеза
различитих материја и њихов транспорт крозразличитих материја и њихов транспорт кроз
ћелијућелију..
 Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-Према грађи и улози разликују се два облика ЕР-
а :а :
– гранулгранулисаниисани -- гргрЕР иЕР и
– негранулисани - глнегранулисани - глЕР.ЕР.

10.  ГрЕРГрЕР одликује присуство полирибозома на површиниодликује присуство полирибозома на површини
мембране која је окренута камембране која је окренута ка цитоплазмицитоплазми (отуда назив(отуда назив
гранулгранулисаниисани, јер лат., јер лат. granullumgranullum= зрно).= зрно).
 Његове мембране образују плоче које су најчешћеЊегове мембране образују плоче које су најчешће
постављене паралелно.постављене паралелно.
 Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра.Овај облик ЕР-а гради спољашњу мембрану једра.
 На мембранамаНа мембранама гргрЕР-а одвија сеЕР-а одвија се синтеза протеинасинтеза протеина уу
полизомимаполизомима..
 Након синтезе, протеини прелазе у лумен грЕР-а, бивајуНакон синтезе, протеини прелазе у лумен грЕР-а, бивају
хемијски модификованихемијски модификовани
 Протеини који сеПротеини који се
синтетишу усинтетишу у гргрЕР-у могуЕР-у могу
да се:да се:
– користе за изградњу ћелијскихкористе за изградњу ћелијских
мембрана;мембрана;
– транспортују до другихтранспортују до других
органела (Голџијевог апарата,органела (Голџијевог апарата,
лизозома)лизозома)
– избацују у ванћелијску срединуизбацују у ванћелијску средину
процесом егзоцитозепроцесом егзоцитозе
(секреторни протеини).(секреторни протеини).

11. Granulisani ER
Negranulisani
ER
Jedrova pora
Jedrov ovoj
Cisterne ER
Ribozomi
Lumen
cisterni
ENDOPLAZMATIČNI RETIKULUM

12. Glatki
endoplazmatični
retikulum
Lumen glatkog
endoplazmatičnog
retikulum
200 nm
Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
Глатки ендоплазматични ретикулумГлатки ендоплазматични ретикулум

13.  Глатки ендоплазматични ретикулумГлатки ендоплазматични ретикулум не садржине садржи
рибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улогерибозоме и у облику је цевчица и везикула. Улоге
ове органеле су многобројне:ове органеле су многобројне:
– синтеза липидасинтеза липида, холестерола и фосфолипида, холестерола и фосфолипида
(изграђују ћелијске мембране)(изграђују ћелијске мембране)
– синтеза стероидних хормона из холестероласинтеза стероидних хормона из холестерола
– детоксикација многих штетних супстанци (пестициди,детоксикација многих штетних супстанци (пестициди,
конзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) којуконзерванси, лекови, канцерогене материје и др.) коју
врше ћелије јетре, плућа, бубрега, цреваврше ћелије јетре, плућа, бубрега, црева
(детоксикација је претварање отровних материја –(детоксикација је претварање отровних материја –
токсина, у мање штетне и растворљиве у води тако датоксина, у мање штетне и растворљиве у води тако да
се могу избацити из организма путем мокраће)се могу избацити из организма путем мокраће)
– у мишићним ћелијама има посебну улогу уу мишићним ћелијама има посебну улогу у
магационирању јона Ca који је неопходан за мишићнемагационирању јона Ca који је неопходан за мишићне
контракције; у овим ћелијама се глатки ЕР називаконтракције; у овим ћелијама се глатки ЕР назива
саркоплазматични ретикулум.саркоплазматични ретикулум.
 *Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће*Лекови, као што је нпр. фенобарбитол (средство за умирење), које мајка узима током трудноће
могу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-амогу да оштете органе ембриона. У ћелијама јетре ембриона се налази мала количина глатког ЕР-а
па ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитолпа ћелије ембриона немају способност да овај лек разграде. Код одраслог човека фенобарбитол
утиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима којиутиче на повећање количине глатког ЕР-а у ћелијама јетре, чиме се повећава количина ензима који
разграђује овај лек.разграђује овај лек.
 Материје које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, названеМатерије које су створене у ЕР-у (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване
транспортне везикулетранспортне везикуле, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или
ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.

14. Голџијев апарат
Улоге:
•модификација протеина и липида;
•дистрибутиван центар за протеине;
•додаје угљено-хидратне остатке на
протеине;
•у биљним ћелијама синтетишу неке
полисахариде који улазе у састав ћелијског
зида.

15. Vezikula
cis strana
Goldžijevog
aparata
Lumen
Goldžijevog
aparata
Cisterne
Vezikule
trans strana
Goldžijevog
aparata
100 nmFigure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС илиГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ (КОМПЛЕКС или
област)област)
 ОбразовањеОбразовање
протеина ипротеина и
липида почињелипида почиње
у ЕР-у, али се уу ЕР-у, али се у
њему нењему не
одиграва доодиграва до
краја.краја.
 Протеини својуПротеини своју
коначнуконачну
структуруструктуру
(кватернерну)(кватернерну)
стичу устичу у
ГолџијевомГолџијевом
апарату, штоапарату, што
важи и заважи и за
липиде.липиде.

16.  Састоји се од низа спљоштених, дискоидалнихСастоји се од низа спљоштених, дискоидалних
кесицакесица -- сакуласакула, које су међусобно скоро, које су међусобно скоро
паралелно постављене (као наслагани тањири) ипаралелно постављене (као наслагани тањири) и
на крајевима су проширене.на крајевима су проширене.
 Уз њих се налазе мање или већеУз њих се налазе мање или веће везикулевезикуле
(мехурићи) у којима се налазе производи синтезе(мехурићи) у којима се налазе производи синтезе
Голџијевог апарата.Голџијевог апарата.
GOLDŽIJEV APARAT
Sekretorne vezikule
Sakule

17.  Материје синтетисане у ЕР-у допремају сеМатерије синтетисане у ЕР-у допремају се
транспортним везикулама до Голџијевогтранспортним везикулама до Голџијевог
апарата где се врши њиховоапарата где се врши њихово сазревањесазревање,,
обележавање и сортирање да би се усмерилиобележавање и сортирање да би се усмерили
ка тачном одредишту у ћелији.ка тачном одредишту у ћелији.
 Голџијев апаратГолџијев апарат управља кретањемуправља кретањем молекуламолекула
у ћелији.у ћелији.
 Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:
– секреторни протеини (они које ће ћелијасекреторни протеини (они које ће ћелија
егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр.егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр.
инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторнаинсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна
улогаулога
– протеини и липиди који ће бити послати у ћелијскупротеини и липиди који ће бити послати у ћелијску
мембрану;мембрану;
– протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.
 у биљним ћелијама у Голџијевом апарату сеу биљним ћелијама у Голџијевом апарату се
обавља синтеза производа који су намењениобавља синтеза производа који су намењени
вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани.

18. Odlazeće
sekretorne
vezikule
Dolazeće
vezikule
Cis region
(bliži jedru)
Trans region
(bliži ćelijskoj
membrani)
Novoformirane
vezikule
Lumen
sakule
Cisterne
Medijalni
region
GOLDŽIJEV APARAT

19. literaturaliteratura
 http://www.bionet-skola.com/w/http://www.bionet-skola.com/w/ĆĆelijaelija
 Grozdanović-Radovanović, Jelena:Grozdanović-Radovanović, Jelena:
Citologija, ZUNS, Beograd, 2000Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,
Пеђа Јанаћковић – Биологија 1Пеђа Јанаћковић – Биологија 1
уџбеник биологије за први разредуџбеник биологије за први разред
гимназије, Логос, Београд, 2014.гимназије, Логос, Београд, 2014.
Коришћени су слајдови са цедеа којиКоришћени су слајдови са цедеа који
иде уз уџбеникиде уз уџбеник