1. GENETIKA

2. Genetika
• Proučava nasleđivanje i varijabilnost
osobina

3. Osobine su određena svojstva (odlike /
karakteristike) organizama. Osobine mogu biti:
• Morfološke
• Fiziološke
• Osobine u ponašanju
Skup svih osobina jednog organizma je
FENOTIP [fenos (gr.) – izgled]
Skup svih gena jednog organizma je
GENOTIP

4. Odnos genotipa i fenotipa
FENOTIP = GENOTIP + SREDINA
Osobine se razvijaju pod uticajem
gena i uslova sredine

5. Hromozomi
Hromozomi predstavljaju najviši stupanj
kondenzacije jedrovog materijala hromatina
koji se sastoji od DNK i proteina.
Broj i oblik hromozoma karakterističan je za
svaku vrstu.
Telesne ćelije su diploidne (imaju 2n
hromozoma), a polne haploidne (n).
Kod čoveka: 2n = 46; n = 23

6. Građa hromozoma
Hromozom je izgrađen
od dve hromatide
(dva molekula DNK)
spojene
centromerom.
Hromozom ima dva
kraka: p i q, koji su
iste dužine ako je
centromera na sredini
hromozoma.

7. Oblik hromozoma
Kod metacentričnih hromozoma centromera je na
sredini, pa su kraci jednaki.
Submetacentrični hromozomi imaju centromeru bliže
jednom kraju, a kod akrocentričnih centromera je
skoro na samom kraju hromozoma.
p=q p<q p << q
metacentrični submetacentrični akrocentrični

8. Homologi hromozomi
Hromozomi koji se tokom mejoze sparuju i
razmenjuju svoje delove zovu se
homologi hromozomi.
Homologi hromozomi su iste veličine,
oblika i istog sastava gena.
Čovek ima 23 takva para (n=23).
Crossing-over – razmena
genetičkog materijala između
homologih hromozoma

9. Kariotip
Kariotip je skup svih hromozoma.

10. Kariogram
Kada se hromozomi poređaju po veličini i
obliku dobija se kariogram.

11. Hromozomi čoveka
• Čovek ima 46 hromozoma: 22 para
autozoma i jedan par polnih
hromozoma.
• U telesnim ćelijama muškarca, pored
autozoma, prisutni su X i Y polni
hromozomi: 22 AA + XY
• U telesnim ćelijama žene, pored
autozoma, postoje dva X hromozoma:
22 AA + XX

12. • Polne ćelije imaju ukupno 23
hromozoma: 22 autozoma i jedan polni
hromozom - X ili Y.
• Polovina spermatozoida muškarca ima
22A + X, a druga polovina ima 22A + Y.
• Jajne ćelije žene imaju 22 A + X

13. Položaj gena
• Geni su linearno
raspoređeni delovi
hromozoma.
• Mesto gena na
hromozomu nazova
se lokus.

14. Aleli
• Aleli su različiti oblici (varijante) jednog gena.
• Aleli se nalaze se na istom lokusu na homologim
hromozomima.
• Geni koji imaju više alela su polimorfni geni, a
oni koji imaju samo jedan oblik su monomorfni
geni.

15. Primeri polimorfnih gena
• Gen za Rh faktor ima 2 alela: D, d.
nalazi se na 1. hromozomu
• Gen za ABO sistem krvnih grupa ima
3 alela: IA, IB, i.
nalazi se na 9. hromozomu

16. Primeri genotipova
• Diploidni organizmi imaju gene u
dvostrukoj dozi (2n).
• Jedinka koja na homologim
hromozomima ima iste alele je
homozigot: DD, dd, IAIA, ii.
• Jedinka koja ima različite alele je
heterozigot: Dd, IAIB, IAi.

17. Gregor Mendel (1822 - 1884)
• Češki sveštenik,
botaničar i zoolog
• “Otac genetike”
• Dokazao
partikularno
nasleđivanje

18. Mendelovi eksperimenti
• 8 godina eksperimentisao na baštenskom
grašku
• Pratio nasleđivanje alternativnih osobina
• Objavio rezultate (1866.) za 7 osobina:
oblik semena, boja kotiledona, oblik
mahune, boja mahune, boja cveta, položaj
cveta, visina stabljike.

20. Mendelov eksperiment
parentalna P X
generacija
prva filijalna
generacija F1 X 100% žutih
druga filijalna
generacija F2
Žuto : zeleno = 3 : 1

21. Nasledni faktori
• Dominantni nasledni faktor – A
Određuje žutu boju zrna graška
• Recesivni nasledni faktor – a
Određuje zelenu boju zrna graška

22. Mendelova pravila
P: X
1. Pravilo
AA aa razdvajanja
naslednih faktora
gameti: – u gametogenezi
A A a a
2. Pravilo
nezavisnog
F1 Aa Aa Aa Aa kombinovanja
naslednih faktora –
prilikom oplođenja
100% žutih

23. F1: X
Aa Aa
gameti: A a A a
F2: AA Aa Aa aa
75% žutih : 25% zelenih

24. Odnosi među alelima
• Potpuna dominansa
• Nepotpuna dominansa
• Kodominansa

25. Potpuna dominansa
• Alel koji se ispoljava i u homozigotnom i u
heterozigotnom stanju je dominantni alel;
obeležava se velikim slovom: A, B, D
• Alel koji se ispoljava samo u
homozigotnom stanju je recesivan alel,
obeležava se malim slovom: a, b, d.

26. Rh faktor
• Rh faktor određen je Genotip Fenotip
genom D koji ima dva
alela: D, d.
DD Rh+
• Aleli su u odnosu dominanatan
potpune dominanse homozigot
• Alel D određuje Rh+ Dd Rh+
heterozigot
faktor
• Alel d određuje Rh- dd Rh-
faktor. recesivan
homozigot

27. Broj genotipova i fenotipova
• Broj genotipova G = 3n
• Broj fenotipova F = 2n
• n je broj osobina koje se prate
• Ukoliko pratimo nasleđivanje jedne osobine
– monohibridno nasleđivanje, n = 1.
• G = 3n = 31 = 3 genotipa (DD, Dd, dd)
• F = 2n = 21 = 2 fenotipa (Rh+, Rh-)

28. Nepotpuna dominansa
• Boja cveta zevalice
određena je s dva alela: Genotip Fenotip
A1 i A2.
• A1 određuje crvenu boju A1 A1 Crveni
cveta, A2 određuje belu cvet
boju cveta.
A1 A2 Roze
• U heterozigotnom stanju cvet
se oba alela ispoljavaju
nepotpuno. A2 A2 Beli
• Heterozigoti će imati cvet
svet roze boje –
intermedijaran fenotip.

30. Kodominansa
• Aleli koji se potpuno ispoljavaju u
heterozigotnom stanju su kodominantni
aleli.
• Alel IA određuje prisustvo antigena A na
eritrocitima
• Alel IB određuje prisustvo antigena B na
eritrocitima
• Heterozigot IAIB imaće oba antigena.

31. ABO sistem krvnih grupa
Genotip Fenotip
• Aleli IA i IB su
kodominanti. I AI A A
• Aleli IA i IB su I Ai A
dominantni u odnosu I BI B B
na alel i.
I Bi B
• I =I >i
A B
I AI B AB
ii O